Pre svega kada govorimo generalno o Veneri govorimo o dopadljivosti, zadovoljstvu, lepoti, narcizmu koji svi u manjoj ili većoj meri posedujemo. Venera je ta koja ubacuje smajlije u komunikaciju, ona je ta koja sentimentima boji ponašanje ili govor, ona je ta koja bira i koja želi da bude primećena, koja se nalazi u neprestanoj potrazi za pažnjom. Venerini prioriteti se smenjuju u zavisnosti od toga gde je više obožavana, gde se lakše iskazuje i pokazuje (jer je pokazivanje njena uloga takodje). Lepota joj je ideal, baš kao i ljubav – ali ne u nekom univerzalnom smislu, već onom najprimarnijem, partnerskom, te se odnosi na ljubav druge osobe i večito priželjkivanje da ta ljubav i naklonost budu još za zrno veći, očigledniji, javniji, istovremeno u vrtlogu sumnje da je nikada neće biti dovoljno, da će se pojaviti neko lepši. Ona oseća kožom, reaguje na mirise, sjaj, estetiku, reaguje na trud drugih oko nje. Pa što se više trudite, što je više obožavate, pažnjom zasipate – ona se sladje smeje, više je putena, podatna i srećnija. I ovo što sam napisala odnosi se na SVAKU Veneru, bilo gde u horoskopu, na njenu osnovnu potrebu i jedinu istinsku želju da želje ne presahnu, i to one koje se odnose na kontakt sa svetom i partnerom. U zavisnosti od znaka ili kuće horoskopa, Venera će sve ovo lakše ili teže dobijati, imaće veštije taktike ili ih neće imati uopšte. U knjizi ću objasniti sve ovo detaljnije, a sada prelazimo na Veneru u Jarcu i Vodoliji…
Venera je u Vodoliju ušla koliko juče (18. januara) i tu će se zadržati do 11. februara.
Izašla je iz Jarca, pa možemo u kontekstu Vodolije pričati bukvalno o njenom “oslobadjanju”. Slika Venere u Jarcu bi bila Venera u zamku koja čeka onog trećeg najmladjeg sina iz bajke da je oslobodi te tvrdjave koju je sama oko sebe izgradila. Venera u Jarcu je u isto vreme ona sjajna metafora o drvetu sa jabukama… gde su one jabuke na visokim granama nedostupne i u dugom iščekivanju da se neko hrabro uspentra do njih i zasladi se njihovim sokovima.. do tada one druge, bilo trule na travici ili one na niskim granama, bivaju zadovoljene i udovoljavaju tudjim željama – jer su dostupnije. Venera u Jarcu je zato osudjena da čeka, i osudjena je na samoću u tom ponosnom čekanju dok im se svi dive i dok ih svi možda priželjkuju. Ali za sve to vreme, nju tako ponosnu i neretko lepu i upadljivu, obuzima leden grč straha da će joj vreme proći, da je odavno već trebalo da se u nečijem naručju udobno osigura. Zastrašuje je ta distanca koja joj je nekada i prijala dok je sa visine posmatrala one druge Venere, sada se odjednom te visine boji i priželjkuje svoj pad, a kako se grana zanjiše i taj pad učini izvesnim, ona opet ide nazad u čvrstinu i vernost principu čekanja i ne odustajanja.
image: „All That Jazz“ © Andrea Wick
Andrea Wick is accomplished trapeze performer from Zurich, Switzerland
Pa tako i u tranzitu, kada se na nebu Venera nadje u Jarcu kao u protekle tri nedelje, sve što je kao takva donosila bilo je: čekanje, čežnja, samoća, svest o vremenu koje prolazi i ukida lepotu, erotiku, ljubav. Donosila je razdvojenost (distancu) i beskrajne fantazije o princu koji će kad tad doći kao i strah da se možda nikada neće pojaviti pod njenim prozorom. To su sve stare ljubavi, i uopšte sve staro, prošlo, zaboravljeno ovde provocira emocije – pa je ovo ljubav ka klasici, umetnosti, materiji – jer jedno je sigurno, materija nas nikada neće ostaviti i uvek je možemo podjednako voleti. Pa smo svesno ili ne napravili svi manje više taj kompromis odlazeći u kupovine, ili časteći sebe skupim ukrasima, komadima garderobe, umetničkim predmetima ili smo se zanimali za umetnost kao takvu, išli na koncerte klasične muzike, posećivali muzeje, kamarali materiju, sakupljali muziku, bilo šta što volimo a što traje i neprolazno je. Večno. Prirodni ambijent Jarca je visina, i samim tim planina, zimski centri, smrznute jele i sve devojke na žičarama koje nisu ni svesne da su baš tu najbliže možda svom princu, ali dok su one gore, on se spušta dole i pomaže nekoj drugoj koja je pala da ustane i vozi stazom sa njim. Njen je osmeh leden i tih, ali je njen dodir stisak. Ona ne misli da pusti i ne želi da bude puštena. Ona želi večni zamak u kome samo neće biti više sama.
E sad, ušavši u Vodoliju, znak koji pre svega predstavlja preokret, bunt, revoluciju, provokaciju, slobodu, otvorenost i mentalnu snagu, činjenica je da će mnogi koji su verovatno već prekipeli od čekanja, odugovlačenja i svih onih problema poželeti da se sa Venerom u Vodoliji oslobode stega i zaplešu nekim svojim ritmom. Ali to sve nosi svoje zamke, jer teško je razumeti Vodoliju i šta ona od nas traži. Individualnost kojom ona krasi svaku planetu što se u njoj nadje, ovoga puta postaje besmislena… jer iskreno, da li je Veneri potrebna individualnost, ili još više, da li joj je potrebna ta genijalnost, inteligencija, doktorati i svestranost kojom zadobija divljenje mase, dok istinski čeka kompliment koji će nahraniti njenu ženstvenost. Dive joj se zbog energije kojom sve postiže, dive se onome što je uradila sa svojih 20, 30, 40 godina, jer to nije normalno, pa ona može sve, ona zna sve, ona je uvek ispred drugih, drugačija, specifična, posebna, harizmatična, ali toliko u potrazi za Supermenom da je tek njena potraga osudjena na jedno – da bude večna. Pa naći nekoga i sa njim zauvek ostati kao da je nemoguće, kao da nije potrebno, a ko će to priznati sebi da ljubav večnu ne želi? Naći – samo znači ući u sledeću potragu. Odanost kojom ona zrači dok je sama, samo je privid kada je sa nekim. Jer njena snaga priziva dalju avanturu, i samo onda kada je i partner takav – harizmatičan, genijalan, primer individualnosti, primer drugima, neko ko iz životne avanture ne izlazi, neko sa kim je ljubav rizik, ona se može zaustaviti!
Jer, veća je hrabrost potrebna da se voli neko ko je apsolutno svoj i ko ne pripada niti će pripadati ikada ikome, nego baciti se bandžijem i ići na skajdajving.
Zato ona eksperimentiše, provocira svoju hrabrost pa kaže da voli ekstremne sportove, da voli sportske tipove i voli avanturu, leti avionom sa kraja na kraj sveta, uči paralelno astrologiju i jezike i kuvanje po filipinskim receptima, sve je lakše nego to – voleti neuhvatljivog, najnesigurnijeg, nikada njenog – uvek svog, a samo njega može zauvek stvarno voleti. Ili to, ili večito u potrazi i ljubavisanju koje traje samo dok njena fascinacija traje što će biti kratko uvek ako taj neko nije primer individualnosti. On je njen učitelj koji boli i muči sada sve klasično „venerasto“ u njoj što po pravilu mašta o klasičnom braku – sparivanju i životu u formi i redu; on ruši sve principe i modele partnerstva kojima su je učili majka, društvo, prijateljice; on joj sada kaže – da, ja imam i druge devojke pored tebe ali tebe to ne zanima, ti si ti i ono što ti i ja imamo to je to. I ona treba da odgovori – da, i ja ću se zakačiti za druge pored tebe, imam gomilu muških prijatelja koji su svi do jednog u stvari zaljubljeni u mene ali ne smeju da mi pridju kao muškarci već me drže “za prijatelja”, ali kako kada je baš on takav ono konačno, taj Supermen koga sve žene žele, baš je on taj superheroj iz njenih snova koji ukida potragu, i koji ne daje sve dok ga ona takvim vidi i doživljava, da joj se bilo ko drugi svidi. A verovali ili ne, samo ovim Venerama je to dato da se i desi, moguće su takve veze, takve ljubavi… i samo takvo iskustvo u njima budi ženu, budi onu najjaču emociju zbog koje je čovek spreman da se zaustavi i odrekne ostalog.
I dok zbog svega tog najpre pati, ni ne shvata da je isti takav Superheroj bila ona u životima drugih muškaraca dok je bila sa njima i za njih bila ikona, ideal, neuhvatljiva, bila i ona sama vizija idealnog. Ona je tada bila ta koja je paralelno mogla da flertuje, da ide kuda želi i da vodi svoj život držeći se individualnosti, nepokornosti, emancipovana, svoja od početka do kraja. Nesalomivog duha.. I dok je volela tog dobrog čoveka u svakome od njih, maštala je o ovome koji će je zavrteti i zbog koga će se sama odreći daljih potraga. U idealnom scenariju to bi bilo to. Ali to je tako teško… i mučno. Voleti nekoga ko je pred vama potpuno otvoren, gde nema laži već znate da je i sa nekim još, znate da je neuhvatljiv i nezaustavljiv, ali je genijalan ili najhrabriji, neumoran, pa će samo najhrabrije medju ovim Venerama u Vodoliji izabrate da uprkos bola vole onoga ko ovu priču nosi. I ovo zato i jesu žene najvećih umova, genijalaca, najhrabrijih u ma kom smislu, samih bogova. Ali takve ljubavi mnogo veliku žrtvu traže, zbog čega će mnoge od njih, iskusivši taj bol na svojoj koži uraditi ono što najbolje znaju – pobeći će. Sa jednom nogom na vratima, iako svesna da je baš tu sa njim doživela eksploziju najveće ljubavi i strasti ravne po snazi prasku iz koga je nastao svet, mnoge će ipak na kraju izabrati da vole čoveka u čoveku, nekoga stvarno dobrog koji je prijatelj pre svega, nekoga ko ima razumevanja, nego ovog hrabrog i po svaku cenu svog, apsolutno nedeljivog, što sam smerove nameće životu, a samim tim i njoj.
U tranzitima, kao sada, dok je na nebu, ovakva Venera nas gura u avanture, zadirkuje naše trenutne ljubavne pozicije i statuse, veze i brakove drmusa, usamljenima daje tripove, maštarije, fantazije ili nova poznanstva koja lako mogu ostati samo prijateljska. Seksualnost i erotizam kulminiraju u prelaženju granica iskustvenog, što je individualno od osobe do osobe, ali svakako nova iskustva su pred vama. Ako ne vaša, onda očekujte da vam ćerka, prijateljica, žena otvoriti priču o nečemu što će vas zateći, šokirati. Očekujte neočekivano – rekla bi ona, ali ne zaboravite da neočekivano može biti i šokantno, može vas povrediti, ali ga poštujte – jer to je istina. Zato ga je dugo i volela, tog nedeljivog i svog, jer je nije lagao. Ne želim da me iko laže, to će ponavljati celoga života i ovog puta budite spremni za istinu. Ma kako surova bila, možda ćete doživeti iksustvo Venere u Vodoliji i shvatiti da je lako voleti nekoga samo zbog istine, jer istinu iznose samo najhrabriji. Biti hrabar podneti je, biti hrabar – izneti je, kako god.
Ovo sa druge strane, mogu zaista biti laka i lepa poznanstva, ali nered, nemanje kontinuiteta, ubrzanje pa zastoj i razni obrti u tom odnosu na dalje ako bude trajao, vrlo su izvesni. Plan ne postoji, i zato sada treba pustiti da se stvari dese same od sebe. Niko ne drži uzde, a ako i mislite da ih držite – samo će na kraju bol biti veći kada bude trebalo da se suočite sa istinom. Venera u Vodoliji – boli, ali i oslobadja. Ona pomera granice i daje nam priliku da shvatimo – šta sve i koga sve možemo da volimo. Istinski i potpuno. Širi horizonte u nama, sa njom prihvatamo svaku različitost, i volimo ono najbizarnije, najčudnije, najizopačenije često, samo ako je još uz to najgenijalnije i najhrabrije.
A najsladje je, što jedinstvena i drugačija, ne shvata da je celoga života – ovakvim ponašanjem i izborima, ona ta koja je najneuhvatljivija i nedeljivo svoja.
Ikone – Venere u Vodoliji:
Možda će vam sada biti jasnije zašto je Diana Arbus bila autentična kao fotograf birajući sve bizarno i čudno što ju je i proslavilo, (galerija fotografija Diane Arbus).. update: tražeći galeriju sa fotografijama Diane Arbus da je stavim ovde, naletela sam na jednu interesantnu sliku nje same… na slici ćete videti da joj je spala bratela od haljine, što je simpatično u kontekstu Venere u Vodoliji koja donosi to „lako skidanje“, ona je ta koja ostavlja (nesvesno) otkopčane šliceve, nosi naopako stvari, svlači čarape, sve sklizne samo sa Venerom, to je striptiz, jer sve žulja u stvari i smeta, čovek bi se njom oslobodio i svoje kože a kamoli odeće. Evo te slike: ovde
i možda shvatite zašto Simone de Beavuoir nikada nije živela sa Sartrom, ona tako avangardna i napredna, genijalna…
I valjda sada znate da je „Plavi andjeo“, Marlen Ditrih, poznata po svojim aferama i holivudskim ljubavnim vezama u stvari samo bila u potrazi, dok je paralelno davala sebe u borbi za slobodu, protivnik rata, dobitnik US Medal of Freedom (Venera u Vodoliji je neretko veliki aktivista)
dok njena današnja kopija možda je baš Paris Hilton, ako pričamo o aferama i skandalima, potrebom da šokira, hrabro prkosi i dok je javnost spremna da je razapne na krst suda i ogadi svima, mene neće iznenaditi kada se ta ista Paris Hilton založi za slobodu i borbu i osnuje svoje fondove i udruženja,
Zatim, Erika Jong – prosvetiteljka mnogih žena i inicijator ženske seksualnosti i slobode,
i na kraju, Janis, kojoj bi bio danas rodjendan. Janis, koja je oduvek bila drugačija, koja je lutala i tražila – našavši samo bol, jer je Sunce u Jarcu nije dovoljno puštalo da se oslobodi i u tom letu za koji je bila spremna, nadje svog heroja. Janis koja je pevala:
Don’t you know when you’re loving anybody, baby,
You’re taking a gamble on a little sorrow,
But then who cares, baby,
‘Cause we may not be here tomorrow, no.
…
i ne zaboravite ono čemu nas je kraljica Janis naučila:
Freedom is just another word for nothing left to lose!
