A onda Vikram Gandhi, jedan normalan i svestan čovek napravi ovaj dokumentarac…
„Astrologija kao veština, kao uslovljenost koja otrkivena mora biti brojnim tajnama, zahteva nešto više od visoke inteligencije. Zahteva da duh bude slobodan, beskrajno širok iskustveno inspirisan, natopljen ljubavlju prema čoveku, dok misao napeta vreba da odmeri intenzitet ma kakve astro potence, pa je u određenom biću pretpostavi drugoj potenci, suoči je sa njom i odmeri istinsku snagu ma koje vrline ili mane unutar čoveka koja će odrediti njegovu sudbinu.“
– Goran Milekić
U prethodnom broju smo načeli priču o Mesečevim čvorovima i njihovom uticaju na naše životne izbore. Rekli smo da je Južni čvor – platforma sa koje krećemo na putovanje nesigurni i uplašeni od novog i koja će nas nebrojeno puta mamiti da joj se vratimo. Jer, čak i ono što nam ne prija se na toj platformi toliko često ponavlja da postaje više nego poznato i liči na sigurnost. Sa druge strane, Severni čvor je odredište koje konkretizuje u realnom životu naše sposobnosti i talente, tražeći zauzvrat da poverujemo da možemo, da smo dovoljno dobri, vredni, zaslužni. Zbog toga je put od Južnog ka Severnom čvoru kao konopac razapet izmedju strahova i mogućnosti.
Mesečevi čvorovi nisu planete. Oni realno ni ne postoje na nebu kao sva ostala nebeska tela, pa ipak, imaju izuzetan uticaj na naše horoskope i živote. Reč je zapravo o dve fiktivne tačke u kojima se seku putanja Meseca oko Zemlje i putanja Sunca, ekliptika. Tako imamo dva mesečeva čvora, Severni i Južni, koji su još poznatiji pod imenima Rahu (glava Zmaja) i Ketu (rep Zmaja). Ove nazive čvorovi su dobili po vedskom mitu u kome Zmaj krade za sebe od bogova eliksir besmrtnosti da bi potom bio uhvaćen i kažnjen od samog Tvorca koji ga je rasekao na dvoje. Ali kako je stekao besmrtnost, Zmaj ne umire, već njegova glava i rep nastavljaju da žive odvojeno, svako za sebe.
Došlo je proleće. I nova astrološka godina koja počinje Ovnom (a ne 1. januarom). Vreme je za promene, rezolucije, novitete. Ići napred, uvek biti drugačiji, ne ponavljati se, već crpeti maksimum kreativnosti i mašte za stvaralaštvo. U svom radu nikada nisam imala plan. Čak i polaznici mojih kurseva to znaju. Kažem da će škola trajati dva meseca (maksimum dva ipo) a ona traje puna četiri. Prošli put je trajala sedam, a trebalo je tri. Ja na to gledam kao na razgovor sa Svemirom. Jednostavno, tako je trebalo da bude. I ne pravim dalja pitanja. Bilo da radim sa klijentom, ili da držim predavanje, uvek je važno povezivanje u celinu. Ako dodjemo do geštalta, efekat je sjajan. Bez plana, šablona i striktno utvrdjenih redosleda.
