Mars je u Lavu. Ovo je njegov monolog…
„Život je savršen! Perfektan! Svaki smisao je tu. Ne treba tražiti spolja, zamišljati, baviti se kolebljivim pretpostavkama… Zar vama nije opčinjavajuća biljka što se probija kroz beton, ili dete koje prkosi spavanju jer kome treba san kad je život svuda, ili bakica koja je zaplesala uz muziku sa ulice, zar vi ne vidite kako život prkosi i titra, bruji i vibrira, kako se žari i plamsa u svemu. O da“, dodaće, „ima tih momenata kada na čoveka padne mrak, kada se sve čini uzalud, i svaka borba kao samo tek jedna u nizu neprestanih trošenja kada nam se čini da smo prokleti jer nam je data snaga, ali samo li se osvrnete za sobom videćete svoje ime. Videćete da ste ostavili tragove života, upalili ih kod ko zna koliko ljudi, a tek oni veličanstveni dani trijumfa… Šta? Ne volite trijumf? Kakav ste samo vi lažov! Trijumf je duboko usađen u našoj volji ka životu, da čak i ako ne trijumfujete a vi gospodine ni ne vidite kako uporno smetate drugima! A šta je onda to ako ne trijumf da bar na taj način svoju pozornicu napravite… Pa se iživljavate, pa uskratite svoje prisustvo da vas osete u neprisustvu koliko ste važni. Kako je samo čoveku bitno da bude važan! Kada bi svi to priznali, ovo jadno poricnje i zalivanje strahova bi nestalo! Ne pričam ja o slatkoj pažnji! Nego da budemo važni, mnogo važni, svetu ili nekoj osobi, u branši, da to nije istina, ne bi bilo toliko očeva a ni majki. Ne rađa se svako dete iz ideala porodice niti iz romantične ljubavi. Sve se takmiči ko će više biti važan… setite se starih filozofa. Da li je važnija voda ili vazduh, možda ipak vatra… I ko to još ne voli da se hvali.. verujem da ima onih koji ne umeju, kojima je zabranjivano, koji su nastradali ali samo zato što su dozvolili da drugi budu važniji, zar ne? Dali im svoju moć i priliku da ih definišu. Ovi jedva dočekali! I upropastiše čoveka koji je možda mogao biti važan slikar ili važan graditelj, no u mašti sneva i dalje svoju pobedu… Ma šta kažete! Svi smo jednaki i ne treba da se takmičimo? Meni se čini da će i vas oblikovati ako se ne uspravite i osetite život u sebi pa malo oslušnete šta on misli. Život ima potrebu da pobedjuje… svetlo da pobedi mrak, život smrt. A čovek? Da pobedi od sebe većeg! Nije trijumf nekog vrhunskog sportiste veliki kad on već niže pobede u nizu, već onog koji je došao i pobedio ga a koji nije upola uspešan ni poznat kao ovaj! E to je trijumf o kome pričam. To je radost. Zato se usudjujemo povremeno na nešto nadahnjujuće i opasno ili orgomno pa zastrašujuće odatle, nešto nadljudsko, ali samo to što ponekad u tome i uspemo nas direktno katapultira u vrelo jezgro života, biće nam tada sija sjajem sunca a život nam se zahvaljuje što smo se usudili. E zato nismo jednaki gospodine, jer se mnogi ne usudjuju da budu vidjeni, važni i hrabri, a oduzeti priznanje ovima koji to sve jesu, samo da se ovi tavoreći ne bi osećali loše je vrhunska podvala životu! Pobednik je svako ko ostane u areni. Ko igra. Ko je player. Svi smo NBA ako se rvemo sa životnim preprekama jer ne damo na život! Razumete? Biti na obodu života, u publici ili garderobi ili možda nezainteresovano na klupi sedeti i čekati da vas neko ubaci u igru je proćerdanost sjaja koji je nekima potreban – zato moramo biti vidjeni. Sami sebi važni zbog trijumfa i vrhunskog oduševljenja i radosti koju uspeh donosi, a drugima važni jer nekome možda baš tim svojim primerom osvetlimo put snagom najjačih reflektora. Ne uticati na život, ne hvatati se u bitku sa životom, težiti lakoći, jednostavnosti – sve su to izmišljotine da zavaraju… čovek treba opasnost, uzbudjenje svakog dana! Mirni nervi nisu oni u meditciji nego oni što im je 5 sati sna dosta, a 6 previše. To je dobar nervni sistem koji ne traži stimulanse van života. Možda vi ne volite da pobedjujete, ali da li ste ikada čuli da je neko rekao da „voli da gubi“? Vidite…
Možda vam tako delujem… strogo, isključivo. Ali te zakone nisam vam ja smislio. Oni su u nama od pravekova, nepobedivi, nesalomivi. Smejaćete se kada vam kažem čime sam se sve bavio, jer vidim da mislite da sam profesor, mada jesam neko vreme bio učitelj u mladosti, bio sam i sportski sudija, studirao sam prava, posle i političke nauke, kao mladić najviše sanjao da ću postati slavan glumac, nema uloge kojom nisam oduševio u amaterskim pozorištima, ali danas… evo me, radim sa decom, treniram ih da se bore za pobedu, učim ih životu kako ih niko nikada ne uputi na život, ne dam da se taj plamen u njima zgasne. Jer odrasli nisu tako lojalni životu kao deca.
Marsa u Lavu su imali ili imaju: Majkl Džordan, Dostojevski, Robert Redford, Beyonce, Sinatra, Harison Ford, Pol Makartni, Ringo Star, Tarantino, Sofija Loren, Leonard Cohen itd….
