Merkur u Biku

Merkur je ušao u Bika. Džordž Karlin, koji ga je ovde imao (a i bio je Bik u horoskopu), jednom je rekao: “Volim da uznemirim ljude. Da vidim gde je njihova granica prihvatljivog, da tu granicu prekoračim i da ih onda prevedem preko te granice, a da im na kraju bude drago što se to sve desilo.”
Bik vrlo vlada teritorijama. Mars tu položen bi da ih osvaja ili deli poput stanova i zemlje, Venera bi da joj se otvore vrata drugima nepristupačna, a Merkur u Biku osim što iscrtava granice i mape spada u one koji o granicama prirodno mnogo zna, od ranih dana ih lako primećuje, kapira njihov šablon i kako se njima barata – te je otuda i Karlin prirodno pomenuo granice. Mi u ovom periodu prolazimo kroz to večno odredjivanje granica, pomeranje granica, pa od toga što premeštamo baš sad stvari po kući i nalazimo im novo mesto do toga što ćeme sa drugima uspostaviti sada nove bilateralne odnose – „… mi Rusima damo naftu i ugalj, a oni nama uzmu žito i kukuruz.“ (izvor: Vukajlija) ali nam ne pada na pamet da tek tako negde bivamo a da baš ništa tu za nas nije ni korisno, ni dobro. Osmeh je cilj ovog Merkura, zadovoljstvo u dobijanju i pametnom ulaganju, intervenciji koja ne ide iz zanesenih ideologija nego iz realnih i praktičnih pobuda koje na ovom svetu postoje kroz epohe. Jer, praktičan je Bik, pa i Merkur ovde postavljen nema nameru da zavarava ni sebe ni druge da mu je dobro ako nije, ili da je tolerantan ako nije vreme za toleranciju. No kao da ni sve to nije najveći dar koji ima, već što sve ume da obavi sa lakoćom, vešto i sa osmehom. Dam-ti, Daš-mi. To su dečije štednje, rodjendanski i generalno pokloni, vaučeri, platne kartice, bankovni čekovi, računi, kursevi i valute, etiketa sa cenom na svakom proizvodu, ruka koja se uvek hvata za najskuplje, najkvalitetnije, ali ovo je i umetnost, ovo su i slikarski pribor, notne sveske, violina i sve karte za koncerte, muzeje i izložbe – no djacima popust ali i oni plaćaju! Jer da bi se cenilo prvo se postavi cena svega, a onda ćeš lakše ceniti i sebe. I koliko bi samo svet lakše disao i bio zadovoljan da ljudi samo nisu previše dobri, ljubazni, popustljivi pa više brinu da ostave utisak i kako ih drugi vide nego da li su se zaštitili zakonski ili ma kako. Njegova omiljena društvena igra je menjanje ugovora i pronalaženje prostora za manevar u zakonu, sve legalno a pametno odigrano njemu na ruku. Jer njemu ide na ruku, njegova ruka je ona sa zelenim palcem što može šta hoće da zasadi, al’ pre nego se neko iole počne ugledati na njega mora da zavoli materiju i razume je makar skoro koliko je on sam razume, voli, poštuje i čuva. Al ako kažete da vam sve to nije bitno, onda kad vas materija stisne pa vam se sve čini kao velika nepravda, umesto Monopola, on predlaže da igrate Čoveče, ne ljuti se.