Venera je u Devici već neko vreme. I zaista, u nekim godišnjim obrtima kada se nadje u ovom znaku – prosto nema lepšeg, umilnijeg, prijatnijeg perioda od Venere da vam dok je u Devici donese dnevni red zadovoljstva, higijenu uma, suptilnost komunikacije, negu i privrženost i sebi i drugima po sličnom izboru, odnosno po prepoznavanju i odobravanju. Medjutim nekada, kao na primer ove godine, nju u prolasku Devicom čekaju teški i izazovni aspekti najpre sa Marsom (već se desilo ovih dana) pa potom Saturnom i Neptunom. I ovog puta to je jedna sasvim drugačija slika.
Sve smeta, žulja, nervira. Nezadovoljna kako joj stoji haljina, a i kilogrami ne padaju i pored te tako popularne dijete kojoj se vratila. Svi je guše, ona po automatizmu odgovara i kao sluša, a u stvari – najradije bi od svih pobegla negde daleko. Sve joj se čini nekako nedorečenim, nepotpunim, nedovoljno jasnim. I reši da porazgovara makar sa najbližima, ne bi li oni izašli u susret njenim potrebama. Oseća, kao da je od svih zanemarena i da su svi počeli da je uzimaju zdravo za gotovo. Kao da se njena ljubaznost, finoća, prilagodljivost podrazumevaju. Oseća se kao kućni ljubimac koji drugi dresiraju ne bi li njima bilo lakše. I taman što je povela razgovor, neko je prekide i promeni temu. Rešena da ne odustane, proba ponovo, ali ovog puta još nije završila rečenicu a do nje doleće ravno u pleksus zajedljiva upadica. “Večito si ti nezadovoljna i samo je tebi teško!” “Ne brini, ti si savršena!” “Da čujemo, šta ti sad smeta? Šta smo zgrešili ovog puta?” I shvati da je vide nekim očima koje joj nisu poznate. Jer dobro zna koliko je u prethodnom periodu oćutala kada je imala razloga da digne frku, koliko je išla i tuđ lom sklanjala, tuđe greške ispravljala tiho, samo da bi zadržala mir, jer proći će. I kada je bila na ivici da reaguje do kraja, zaustavljalo je podsećanje da ne treba odlaziti daleko od zahvalnosti i skromnosti, da ne treba preko hleba tražiti pogaču i da je ova zemićka možda baš sasvim dovoljna.
No i na poslu kao da je njena dobra volja i osmeh kojim pokazuje da želi mir i saradnju takodje uzet zdravo za gotovo pa i oni koji bi trebalo da je uvažavaju i vide kao autoritet, doživljavaju je kao nekog sa kim mogu da zbijaju šale na njen račun, da je bockaju komentarima kojima nije mesto, i ono što naročito ne podnosi – da je kritikuju za sitnice, dok ona kritiku njima ne upućuje čak i kada je jasno zaslužuju. Ili da je poslednju plate, da računaju unapred na njeno razumevanje i kolegijalnost, a ako je ona sama šef da od nje i dalje traže usluge, iako ni ono prethodno nisu opravdali. Pa zaprepaštena situacijom u kojoj se najednom našla zna da je vreme za čišćenje. Za glanc nov režim koji će re-uspostaviti zagubljeno poštovanje i uvažavanje. Kako na poslu tako i u kući, i u odnosu sa partnerom.
Jer i u emotivnim odnosima, ista je priča. Olako uzimanje njenog nastojanja da doprinese vezi i lično doživljavanje svake greške koju partner napravi dovodilo ju je do ludila. Ta razapetost izmedju požrtvovanja i osudjivanja, izmedju ponašanja kojim je pokazivala da poštuje partnerove potrebe na ušrtb svojih i samo malo potom uzdizanja sebe iznad partnera po kvalitetima i zaslugama dovodilo ju je do iscrpljujućih, džangrizavih monologa koje je vrtila u glavi kao pokvarena ploča.
Pa šta je to što joj sada stvarno smeta, što je sada stvarno brine, što joj mir krade i donosi frustracije?
Uživanje koga nema. Ukradena lakoća. Oteta lepota. Iščezla nežnost i zaboravljeno milovanje. Opterećenje finansijama i rad koji je zarad istih tih finansija ukidao opuštenost i trošenje na sebe. Zadovoljstvo koje drugi ima a njoj izmiče. Možda će vam reći da se uželela da pročita knjigu na miru, da joj je kuća sredjena, da izadje u grad, da se lepo obuče, da kupi sebi nešto novo, i sve to jeste istina, ali ispod koje kao jedna tajna živi želja da sve to zapravo od drugoga ili drugih dobije. Da je se sa uvažavanjem i trudom sete. Da joj kupe cvet, poklone lepo upakovanu bombonjeru, da je odvedu na ručak ili ga umesto nje skuvaju i lepo serviraju uz neko vince, da joj se zahvale na svemu što su od nje naučili, na životu koji im je promenila, na poslu koji im je dala, na svakodnevici koju im je olakšala. A ne da je uzmu zdravo za gotovo kao da bi se išta od toga desilo da nije bilo nje.
Pa kako po prirodi nije konfliktna, a razgovori koje je htela da povede nisu krenuli obećavajućim tokom već su se gušili u tišini punoj tenzije koja je pretila da izvuče iz svakoga i ono što ne misli, i reči uvrede i bola (što joj nije bio cilj), reši da sebi dozvoli ono što je iz boga pitaj kog razloga sama sebi davno još ukinula. Valjda da bi bila po modelu, valjda jer je mislila da “tako treba”, valjda jer je želela da u startu dokaže svoju lojalnost i angažovanost. Pa reši da prihvati poziv na piće od kolege sa kojim uvek ima o stotinu stvari da razgovara. Jedno prijateljsko pićence uz slatku priču o svemu i svačemu i nije je briga da li će neko biti ljubomoran ili ne. To je bilo njeno pravo. I reši da zaposli kod sebe devojku o kojoj je samo reči hvale imala jer je vredna i posvećena, bez razmišljanja i brige kako će na to reagovati oni koji su kod nje već radili taj posao ali na koje nije mogla potpuno da se osloni već neko vreme. Promenila je nekoliko radnika, ili drugi scenario, prihvatila ponudu za nov posao iako joj šefica godinama priča kako je ona njena talija, njena potpora, kako ništa ne bi uspelo bez nje a da pri tom finansijski te njene reči nisu imale nikakvu potvrdu jer joj je plata svih tih godina bila ista. Prekinula je vezu koja je živela samo na rečima, chatovima, sms porukama i krupnim obećanjima, odustala od veze na daljinu, od gospodina Zauzetog koji obećava bajku i traži pozajmicu, prežalila svoje snove pomalo se stideći da je uopšte bila spremna ikada da od tako nečeg neukorenjenog vidi stabilnu budućnost. Našla je konačno vreme za sebe, za kozmetičare, šopinge, fit ručkove, nepročitane romane, ženske kafe i priče, bez trzanja i gledanja na sat da li se dugo zadržala, da li se previše opustila, da li je na sebe previše potrošila. I malo po malo, kako je kaskala ka Jupiteru koji ju je čekao na kraju Device nije ni primetila koliko se promenila. Koliko je sebi dopustila, dozvolila, dala.
I odjednom više nije bilo gundjanja i džangrizavih misli kako je postala nonšalantna ali još praktičnija, čak duhovite opaske su same dolazile kao dovitljivi odgovori na prozivke ako bi ih bilo. A bilo ih je sve manje. No nije nikome rekla ono što je pametnica shvatila – kada sebi vratimo vrednost koju zaslužujemo, onda će nas tek ceniti i poštovati. Jer ne može nam drugi pokloniti ono što već u sebi imamo, samo se bojimo da pokažemo. I tad se seti svoje majke, koja je u mladosti bila najlepša žena u gradu, koju su obletali sa svih strana a ona se držala nedostupno za sve sem za njenog oca koji tu njenu lepotu, ženstvenost i praktičnost nikada nije umeo da ceni, već je uzimao “zdravo za gotovo”. Koji je podrazumevao da će žena biti lepa i da će ručak biti na stolu, da će ćutati kad on priča i nikada neće skretati previše pažnju na sebe. Pa razume odjednom da stid koji je živeo već dugo u njenim genima i nije bio njen. Bila je slobodna od rodjenja da postane nešto sasvim drugo, samo nije imala od koga da uči. Zbog toga su znači, pomisli na kraju sa osmehom, žene oduvek mamile moje divljenje, žene uspešne, svoje, lepe žene koje se ne libe da isprave kičmu, izbace grudi, da pričaju na glas sa svima, da vode duge razgovore, da se dopadaju i dopadljive s namerom budu. Pa reši da završi psihologiju ili pogleda konkurse NVO za poslove u kojima bi ženama dizala samopouzdanje, vraćala ih sebi i praktično, iskustveno vodila ka nekom boljem životu.
Otvorila je vrata stana uzbudjena zbog serije uvida o sebi samoj koji su joj i dalje dolazili u naletima, a njena ljubimica mačka dignutog repa podje joj graciozno u susret iziskujući maženje. Iz torbe su joj virile nove kutije hrane za mačke i nova ogrlica.. i tad shvati, da je njen najveći učitelj vrednosti i dobijanja, negovanja i poštovanja sebe, njen najveći life coach zapravo živeo sa njom već godinama. Pa sa suzama u radosti je pomilovao dok se ova uvijala oko njenih nogu i ponese u ka sobi da zajedno uživaju a svaka za sebe u svojim zadovoljstvima.
____
* Ovaj tekst je originalno napisan za ALLMe stranicu na Facebooku na kojoj objavljujem svakog petka. Pridružite se!
