Retko čovek radi ono zašta je rodjen. Najviše je onih koji rade da bi skrpili egzistenciju, manjina sačuva mladalačku ljubav ka nekom hobiju pa radi to što voli…
Iako je krajem oktobra prošle godine Saturn ušao u Vagu, 7. aprila (sutra) Saturn se privremeno vraća u Devicu. I šta da vam kažem… Možda je najbolje da se samo saturnovski ironično nasmejemo. 🙂 Taman su ljudi malo počeli da se suočavaju sa krizom i ovom ne baš sjajnom situacijom u kojoj se nalazimo, da tu i tamo nalaze posao, da se više smeju a manje brinu oko detalja, da manje analiziraju.
I tek što ih je Saturn u Vagi poneo da gledajući jedni u druge razumeju bolje nego ikada onu Andrićevu misao da “ni u čemu što nam se dešava nismo ni prvi ni poslednji”, pa se na tren počeše vraćati nada, snaga, strpljenje – čak i da su sivilo i oblaci još uvek prisutni, kao da ćemo ipak morati još malo da gledamo nemoćno u male, malo veće i velike probleme u fiokama naših života. I dalje će drugi odredjivati šta je to za nas sada priritet, pa taman što ste isplanirali da promenite život i obogatite ga lepotom, smehom i ljubavlju (Vaga), a kad ono ne može! Još je radno vreme (Devica), još nije trenutak za odmor, poručuje Saturn. Pa vas vraća u operativni status gde ste na službi životu i drugima koji će kao i u prethodne dve i po godine odredjivati šta ćete danas da radite. A šta vi želite, ma ko vas pita!
Back up-ujte svoje želje da ne izblede, to vam ja kažem, jer proći će i ovo. Saturn u Devici iznuruje čoveka u čoveku, on ga tera da se pita, ima li išta smisla kada si rob svemu i svima. Robovi na poslu, robovi u kući, robovi materiji, novcu, ambiciji, svome telu, pa možda ako neko uspe da razume “umetnost služenja”, dosegne onu robovsku slobodu koja se ogleda u činjenici da nam je minimum dovoljan ako je taj minimum sloboda, a sada – slobodica tek, u kojoj nikom ništa ne dugujemo, i nikom ništa ne dodjemo, i ni od koga ništa ne očekujemo.
