Merkur u Lavu – Živeti, živeti… lepo je živeti!

Merkur je u Lavu! Volim to njegovo oduševljenje svetom, volim njegove širom otvorene oči. To su deca što se sa otvorenim očima radjaju. To su ljudi što širom otvorenih očiju se dive ovom svetu. Ovo je potreba svakog deteta da se kao malo popne na stolicu i nešto otpeva, odglumi, i imitira odrasle. Ovo je aplauz.. i još još još aplauza. Ovo nije Merkur koji bi samo da uči i čita i piše i u krug.. ovo je pre svega Merkur koji želi da VIDI. Videti život i svet i onda tek pričati o tome, jer dužnost je dragi moji ovog Merkura da pospe poput sunčevih zraka priče koje će i u najvećem mizantropu i pesimisti venčanom za sivilo probuditi milinu i na večito namćorastom licu izvući osmeh. I više nego bilo koji Merkur, ovaj u Lavu treba divljenje! Ali i rivalstvo sa ocem, rivalstvo sa autoritetom, sa mužem, sa šefom, direktorom – i to verbalno i intelektualno. Ko će sa većim argumentima u raspravu, pa već na prvim časovima istorije u petom osnovne eto ga gde iz kulupe postavlja pitanja profesoru na koja ovaj ne ume da odgovori. Pa odmah zatim sam i odgovara, u stvari – drži predavanje, jer ovo je djak koji predaje, koga svi vole da slušaju. Dobri pedagozi zbog toga podržavaju, oni sujetni kažnjavaju. Ovo su svi pozdravi vladara (Ave, Aferim, Salute) kao i svi grbovi na svetu, ovo su autogrami slavnih, preporuke autoriteta, zahvalnice i diplome, plakete. Ovo je metalni novac sa pismom i glavom i odatle monetarni sistem svake zemlje. Pa su ovo i funte i dolari i dinari i šekeli.

Ne zanima njega da vam prepričava i interpretira nešto u šta ne veruje, naročito ga filozofija ne zanima ako nije iskustvena, i lična – jer ovo je reč generala koji samo iz iskustva i nakon stotinu bitaka zna šta dalje. Ovo je iskustvo i samo iskustvo. Ovo je pisac koji piše autobiografski roman i novinar koji intervjuiše velike, slavne, svakako po nečemu posebne. Ovo je žig, logo, brend, zaštitni znak. Ovo su autorska prava.

Ovo je zadivljujuća mladost, i svi genijalni ljudi koji su u mladosti stvarali epohalna dela. I Vajninger i Mocart i Vagner dok prevodi Odiseju a onda rešava da u devetnaest godina postane kompozitor, bez dana muzičke škole, jer čemu škola ako postoji volja, ako postoji zanos volje da sve što čuje, vidi, opaža, može da pretoči u ma kakvo delo. Ovo je lajtmotiv svake kompozicije, ovo su reflektori upereni na one na bini, ovo su sva svetla na prelepim fasadama koje i noću traže divljenje! Ovo je potreba da se život i to samo i isključivo ovaj zemaljski, vidljiv, a ništa mistično nit nevidljivo, večno slavi! Ovo je svaki put kad zadivljeni gurkate onog pored vas i kažete „Vidi! Vidi!“ Ovo je divljenje novim lepim ulicama, ovo je ponos što će ljudi zadivljeni biti, ovo su ovacije, aplauz koji traje dvadeset minuta. Ovo je reč koja vraća u život, svaka zdravica što život pokreće. Zato zdravi mi bili, veliki porasli, živ da si mi… Ovo je pozdrav Suncu. Pismo ocu. I pisma sve dece sveta predsednicima i vladarima. Obraćanje političara i njegova zakletva. Ovo je vreme kada se život poštuje i slavi, kada se ocu nazdravlja i divi, kada se postaje stric ili tetka jer brat/sestra dobija dete. Ovo je ljubav ka raspravi, nikako olakom slaganju, predaji. Zato su ovo i novinari i advokati, i profesori i retoričari, glumci i muzičari – ali svi podjednako žude za živim i što bučnijim to bolje razgovorom, gde se otimaju ko će da priča, gde se poštuju i kada se ne slažu. Ovo su ljudi koji uvek imaju pun džak anegdota iz života ovih ili onih, koje pamte ne bi li sami sebe u škrtim vremenima kakva su danas uvek mogli da zabave, nasmeju ili do suza dovedu. Jer ovo je dirnutost zbog života kakav god da je. Ovo je život koji se ispisuje da se ne zaboravi, svaki dnevnik, biografija ili autobiografija. Ovo su slavni danas na tviteru i fejsbuku koji šeruju detalje iz svojih slavnih života sa svetom. Ovo je potreba da se život vidi i promoviše. Neophodnost da se putuje i obiđe ako je moguće – ceo svet.

Zato sada naučite jedan tekst napamet, bilo pesmu ili govor, kao da ćete na audiciju za glumu. Naučite i jednu pesmu koju možete da pevate sa sve koreografijom. Razbijte stid tamo gde ga ima, kao kada smo bili deca. Imitirajte nekog. Probajte da zasmejete druge. Naučite tri dobra vica. Deset zastava država i pet novih moneta. Naučite da pozdravite sunce (dan) na šest novih jezika… „dobar dan“. Crtajte. Žvrljajte. Javite se ocu. Zahvalite za život. Dok nije kasno.

Would you tell me I was wrong?
Would you help me understand?
Are you looking down upon me?
Are you proud of who I am?

There’s nothing I wouldn’t do
To have just one more chance
To look into your eyes and see you looking back

Oh, I’m sorry for blaming you for everything I just couldn’t do