Kao što sam već negde napisala, priča o Mesecu je beskonačna. Jer Mesec je sve ono što živimo, sve što raspoznajemo kao nama blisko, sve što nas na momenat gane, prodre do najintimnijeg bića i makar na momenat otvori i razneži.
A u priči o Mesecu u Vagi koja po svemu više ima odlika bajke, Mesec se kao u ovom opisu gore s početka golim okom ne vidi. Pa niti je osoba nešto posebno nežna, niti sažaljiva, niti pokazuje potrebnu brigu, saosećanje prema drugima kao što bi od jednog Meseca u najmanju ruku mogli da očekujemo. Pa opet, nema tu ni neke vidljive hladnoće, niti prezira il gadjenja kakvog, nema ni straha… bar ne na prvi pogled. Već zagledani u taj lik, obzirom da je lik svake osobe najsličniji njenom Mesecu koji očima kao ogledalima duše simbolički vlada, primetićemo možda samo jednu otmenost, kao da kakav aristokratski vojvodjanski ili austrougarski generalno gen u sebi nosi.
Primetićemo da su vaspitanje i ljubazan osmeh način kojim najlakše simaptije drugih dobija… Kada govori – govori pitko, ume da sluša, ume da odgovori, a kad ne ume onda se nasmeje il nekom njoj poznatom gestikulacijom odglumi svoj doživljaj, opet upečatljivo, često fascinirajući druge svojim smislom za dijalog, za konverzaciju svake vrste, kao da je rodjeni diplomata. Pa ipak, razlog zašto baš rodjenih sa Mesecom u Vagi zaista ima u politici, sudstvu, diplomatiji, ministarstvima nije od njenog talenta, već potrebe jedne istinske da je drugi slave i samo tamo gde ma kakav aplauz može dobiti, ova osoba sebe istinski može pronaći. Pa bila to sudnica, modna pista, galerija, il bilbord sa koga će se baš osoba sa ovim Mesecom smeškati i reklamirati neki potpuno nebitan proizvod za ovo vreme u kome živimo, koji sa suvom egzistencijom nikakve veze nema, al kao da je važno, jer ona veruje da samo lepota i radost mogu usrećiti ljude.
Jer kakav je svet koje svojim očima koje su od Meseca u Vagi napravljene vidi?
Taj svet nije ni okrutan ni zao, on je lep, ljudi su svi lepi, dobri i blagi. Reći će vam kako ljudi dobro i lepo žive, kako su se ovi upravo vratili sa Bahama, a ona prijateljica se udala za slavnog sportistu, negujući tako u sebi lične nade da i nju-njega dobar život kad tad čeka, baš kao i njih sve… kažem, maltene bajka, pa mogu pored ovih ljudi proći horde izbeglica i nemoćnih, a da im pogled baš u tom času bude fiksiran na kakvoj skupoj najnovijoj haljini ili odelu iz najnovije kolekcije koja izazovno vise u prelepo sredjenom izlogu.
Nesvesno, duša koja je ipak nežna, ovde bira za sebe jedan poseban nivo življenja, kao da se boji da jednom suočena sa jezivom slikom sveta nikada više osmeh na lice svoje neće vratiti, te zato ove osobe traže radost i nameću je drugima.
Da li su omiljeni?
Više od toga, jer jedina istinska ambicija koju ovaj Mesec u sebi nosi je kako biti omiljen, popularan, zabavan, kako osmeh sa lica ne skidati… A tu tako potrebnu omiljenost gde će najlakše dobiti nego u javnosti direktno gde je publika najveća. Otuda i novinarstvo ali televizijsko jer samo ono radost pojavljivanja donosi, kao i naslovna strana makar jednom u životu, ili uloga na filmu, u reklami, na estradi, a kada saznate iz nekog neobaveznog razgovora da je svojevremeno dobijala zlato na sportskim šampionatima, iako vam po gradji i ponašanju ne deluje kao tipičan sportista, znajte da i iza tog uspeha samo glad za slavom stoji koji i tad beše jedini motiv za uspeh.
Neretko žene će izabrati baš neki od nabrojanih poziva, nesvesno prizivajući za sebe kakvog slavnog i uspešnog muškarca, jer ako same slavne nisu onda bar on neka je slavan il popularan. Medjutim, na našim prostorima muž bude slavan ženskaroš baš kod ovih žena, bude šarmantan i zavodnik pravi, otimajući im tako njihovu zapravo potrebu da takve budu, i šta se onda sa ovim ženama dešava? Velika je dilema (Vaga je znak svake dileme) ovde, da li je pametnije biti lep, zavodljiv, šarmantan ili biti dobar? Kao da je nemoguće oba u jednom spojiti. Zar da budem čitavog života ljubavnica slavnog političara? Ili da se udam i dobrotu svoju kao i strah od samoće koji ovde uvek vreme donosi, sa nekim isto tako dobrim, blagim gajim?
Sudbina koja je nekako uvek odredjena karakterom, je ta uvek koja odredi koji će princip od ova dva ona za sebe izabrati – ako je reč o ženi, dok muškarci ne prezaju od paralelnih veza, nesumnjivo time nadopunjujući onaj princip koji pored sebe nemaju. Pa ako im je žena manekenka, univerzalne lepote, nalaze za sebe ženu prijatelja, jednu dušu sa kojom će u dubokim noćima posle ljubavničkih zagrljaja koji nisu nikada previše strasni, nadugo pričati o sebi, sa kojom će naći zajednički jezik i privremeno skrovište. A ako im je žena takva, onda će izazov pravi za njih uvek biti kakva zgodna, dugih nogu i posebno lepih crta lica žena, posebno još ako je uspešna i slavna, koja sreće u ljubavi nema jer je lepa. Zar je lepota prokletstvo? Ovde jeste, jer ljubljena će biti jer je lepa i ni zbog čega drugog, zbog čega će svaku damu slične sudbine, bila to Marija Kalas il Mona Liza istinski razumeti.
A kakvu ljubav za sebe traže? Istinsku, kao iz bajke koja će biti spoj lepote i dobrote. Pa kako je baš to za njih najskrivenije, kompromis baš kao političari kakvi kad tad u braku moraju napraviti, a rastanak neke duge veze ili razvod je korak na koji se najteže il gotovo nikad ne odlučuju, znajući da i onja koji sledi jedno od ta dva fenomena sigurno nema.
I zato samo svečanost, fetsival u Kanu il na nekom velelpnom trgu, modne revije, muzika koja se gomila u njihovoj kolekciji, ples, publika, aplauz, skupi s paznjom birani pokloni, donose radost potrebnu da potisne brigu koja povremeno preti da ih uništi.
