Piše: Aleksandra, 28 Jun 2012
Merkur u Lavu – Živeti, živeti… lepo je živeti!
Merkur je u Lavu do početka septembra. Posle Merkura u Strelcu, moj najdraži Merkur. :) Volim njegovo oduševljenje svetom, volim njegove širom otvorene oči. To su deca što se sa otvorenim očima radjaju. To su ljudi što širom otvorenih očiju se dive ovom svetu. Ovo je potreba svakog deteta da se kao malo popne na stolicu i nešto otpeva, odglumi, i imitira odrasle. Ovo je aplauz.. i još još još aplauza. Ne! Ovo nije Merkur koji bi samo da uči i čita i piše i u krug.. ovo je pre svega Merkur koji želi da VIDI. Videti život i svet i onda tek pričati o tome, jer dužnost je dragi moji ovog Merkura da pospe poput sunčevih zraka priče koje će i u najvećem drkošu probuditi milinu i na večito namćorastom licu izvući osmeh. Divite mu se? O da, divljenje mu treba! Divite se i meni sad! Ajde malo.. makar malo da se divimo jedni drugima, jer divljenje i pozdrav divljenjem, Ave, Aferim, Salute… ne znam ja to sad, muški nek dopišu… ali diviti se jer to nije laskanje egu, već slava životu u nama. Pozdravljamo život ovaj vidljivi, ovaj koji čeka da bude proživljen. Nego gde je scena? Gde je bina? Ajmo muzičari, instrumente u ruke pa oprašite svet poput zrelih prašnika melodijom što na život najviše liči. Popnite se da vas vidimo i let the sunshine in! Ne zanima njega da vam prepričava i interpretira nešto u šta ne veruje, naročito ga filozofija ne zanima ako nije iskustvena, i lična. Ne zanima ga ni pragmatizam niti studioznost neka, jer ovo je reč generala koji samo iz iskustva i nakon stotinu bitaka zna šta dalje. Ovo je iskustvo i samo iskustvo. I vi ste samo ono što ste prošli i živeli, u šta ste verovali kao Sunce što u podne ima pravo da u podne svakog dana prži svom silinom svojom, jer zna da samo tad može iz sebe iznedriti najveću svoju moć i divljenje onih kojima sija. Ovo je zato Vagner ali dok prevodi Odiseju a onda rešava da u devetnaest godina postane kompozitor, bez dana muzičke škole, jer čemu škola ako postoji volja, ako postoji zanos volje da sve što čuje, vidi, opaža, može da pretoči u ma kakvo delo! Ovo je lajtmotiv svake kompozicije, ovo su reflektori upereni na one na bini, ovo su sva svetla na prelepim fasadama koje i noću traže divljenje! Ovo je kolo, u krug, u krug u krug, ovo je potreba da se život i to samo i isključivo ovaj zemaljski, vidljiv, a ništa mistično nit nevidljivo, večno slavi! Ovo je svaki put kad zadivljeni gurkate onog pored vas i kažete “Vidi! Vidi!” Ovo je divljenje novim lepim ulicama, ovo je ponos što će ljudi zadivljeni biti, ovo je reč koja vraća u život, ovo je svaka zdravica što život pokreće. Zato zdravi mi bili, veliki porasli, živ da si mi…
Živeti, živeti, lepo je živeeeti! :)
PS.. a kad smo kod vida, danas je Vidovdan. :)
