Otvreno pismo Veneri u Lavu

Hoćemo li reći istnu već jednom o Veneri u Lavu.. ili ćemo da je pustimo da žarko sanja i dalje neki svoj Kabare i taj svet kako joj se divi, kome će odmahivati sa balkona, zbog koga će zaboraviti na godine, i naštelovati osmeh spram nivoa onih što joj komplimente dele tek da ne uvredi prostodušne a blage prirode. Pa evo je gde odgovara na pitanje gde je kupila haljinu, dok na znatiželjno iščekivanje da priča o privesku koji nosi oko vrata menja temu jer šta znaju oni, a i pitaju nekako nevaspitano, tek reda radi. Ne znaju oni kako se živi u vilajetu strasti i živih plamenih vetrova što ni za šta mlako ni blago ni nežno nisu rodjeni. Možda bi se pre dvadeset godina na takvu pomisao pojavila suza, možda bi joj makar malo bilo žao sebe, no sada uviđa da suzu pušta samo zbog drugih. Samosažaljenje je ostalo sa onom devojčicom u onoj noći kada je mislila da će je ubiti. Ona noć o kojoj nije pričala nikome jer sve u Lavu je dostojanstveno, samo je njoj, Veneri, to dostojanstvo došlo kao vojna škola sa sve terenskom obukom kroz blato i najmračniju noć na svetu. Sve ostale Venere nešto dele sa drugima, one u Strelcu sa celim svetom, one u Blizancima i Raku sa sestrama i majkama, one u Škorpionu ne dele da ne ureknu a ne što nemaju sa kim, a ova – u početku nema nikoga. kasnije – neće da deli. Odlučila da slavi život kao da joj je potaman. Kao da bolji nije mogao da bude. Žal? Jad? Očaj? Ha! Dajte molim vas… Pa tragičnog je toliko bilo u njenim arhivama da joj malo bude krivo u sebi što neke druge Venere nose tu titulu, kada je ona kraljica glumišta i drame i tragedije, ona je muza nad muzama, ona je istinska ljubav ka životu koji može da bude i tiranin i neprijatelj.

Život, koji joj je tresnut kao pesnicom o sto, kao zalogaj koji će ‘e vala’ naučiti kako da proguta, za čas se našla u areni iz koje ne izlazi. Poput rimskih ratnika sa pozlaćenim štitnicima na ramenima i onim metalnim što od stopala idu do kolena, u sandalama, ili na visokim štiklama, raspuštene kose i čvrstog stiska kojim se drži za svoj život i sebe samu. A ta noć, ta noć kada je sva nežnost postala najpre mržnja pa sveobuhvatna goruća strast kao da se u tom času nemog straha i jeze desilo čudo. Kao da je ogroman živi plamen prošao kroz nju, osetila ga je, tačno zna! I u očima i na dlanovima i u stopalima i pod rebrom. Kako je to opasnost po život i snaga šest puta veća ili šezdeset, možda je tačnije, što ju je prignječila pokrenula život i raspalila eros to sam bog možda zna, ali evo, mi je slušamo i čujemo taj njen promukli glas, dosta dublji od piskutavih ženskih glasića, ili vidimo kako gori ugarak u njenom oku, ili taj njen neko će reći ‘muškarača’ stil, kako sedi, puši cigaru, često pantalone, mogu i armanijeve i druge od 2650$ no suština ostaje, i u opancima ona je wannabe. Neka kažu da je gluma. Ma neka. I da je sve samo predstava za publiku. Da je sve samo šminka, pozerstvo, ma neka kažu šta god žele… no nisu oni osetili kako je rvati se sa zverima niti kako je biti osudjen na samo sebe. Pa ti preživi. Pa ti još preživi i još zadrži taj dostojanstveni osmeh sa kojim se samo možeš roditi, da ga fejkuješ je nemoguće jer neke se stvari dešavaju samo na filmu, ali ovoj veneri se dešavaju i u životu. Otuda je inspiracija za jake ženske likove pa zato i svaka jaka žena, što kažemo da je samodovoljna je u stvari samostvorena. Bez individualizma kao takvog, bez smisla koji se negde mora naći, bez dubokih zarona u podsvest. Od Hatšepsut do Elizabete i dalje, čista empirija i sudbina vode je poput svetla do onog časa kada će dozvoliti (ili ne) nečije pomilovanje koje sada ne dolazi iz dobrote i milosti već iz strasti i ljubavi. Oprostila je sve životu i zaljubila se u njega da bi oprostila svakom svom tiraninu a sama ostala nepokorna zauvek. I kada deluje da je gaze, evo je… ustaje i smeje se. Prvo u sebi a onda na glas. Zato Venero u Lavu budi velika u svojoj veličini, ne umanjuj se zbog ljubomornih sestrica i zavidnih koleginica. Ne snishodi muškarcima, ne pakuj se u formate sveta, budi ona mala što se u inat svima rodila i ni na koga od prvoga dana nije ličila.

…Jedina ume da pepeo pobedi
i da iz vatre iznese svoj glas.
Obećana u odgovoru na pakao leti
Sama u sebi čeka svoj čas.
– B.M.

PS od mene imate svu ljubav i baš sada kad se Mars iz Lava spremno namešta da vas dočeka na megdanu – sva snaga njegova je oduvek bila samo vaša svetlost kojom ste zabljesnule njih. Od odsjaja ste stvorile sliku.