Pročulo se. Danas je pun Mesec. Zapravo, znate i sami da jednom mesečno imamo pun Mesec na nebu, ali ako astrolozi na vreme dignu mase na noge, onda se ta – u neku ruku – standardna pojava, doživi na nesvakidašnji način!
Mesec i ljudsko ponašanje (human behaviour) su u uskoj vezi. Nesvesno, potisnuto, sva sećanja, kolektivna, masovna inspiracija, uticaji, uvek se vezuju za Mesec. Medjutim, kada je Mesec pun, tada su zapravo Sunce i Mesec u oprečnom aspektu opozicije. Na jednoj strani su u simbolici Meseca: emocije, saosećanje, briga, pažnja, masovno, kolektivno, lirsko, nežno, skriveno, intimno, motivi, lične potrebe, ljubav, a na drugoj u simbolici Sunca – volja, tiranija, vlast, ego, slava, autoritet, vidljivo/javno, individualno, svesno, jasno, realno. Njih je nemoguće pomiriti, izbalansirati, i sve teorije i zagovarači istih koji pričaju kako ih eto baš sada treba dovesti u ravnotežu – u stvari nisu realno promislili da li je tako nešto uopšte moguće?
Jer, nije! Ovo je zato pre priča o večnom antagonizmu izmedju majke i oca, žene i muškarca, ljubavi i sujete, volje i pasivnosti, dana i noći, a na kraju, sunca i meseca.
I tako treba da ostane, ako se ja pitam…
Zato je uvek pozicija punog Meseca, odnosno opozicije Meseca i Sunca – vreme kada ćemo jasno videti sve te različitosti u nama samima, sukob volje i prepuštanja pasivnosti, konflikt razuma i srca, antagonizam, jedan surovi i večiti antagonizam izmedju potrebe da se damo drugima, svima, da poklonimo celoga sebe dušom i sa puno ljubavi i sa druge strane potrebe, da samo sebe gledamo, slavimo i uzdižemo. Pa malodušnost kao prva osobina, uvek izadje na videlo! Da, svi ćemo ovih dana biti malo malodušni, malo sujetni, sebični, lako povredivi, ranjivi iz svojih najvećih kompleksa i slabosti.
Mislimo li samo na sebe? A i kada dajemo i činimo, ne radimo li to opet, zbog sebe samih?
A ako govorimo o ljubavi, nije li ljubav koju želimo da damo ili dobijemo, odraz našeg ega i potrebe za obožavanjem, kao što svetlost sunčeva zabljeskuje Mesec pa nam se kao Zemljanima čini eto, da i Mesec sija punim sjajem! No ne zaboravimo, da mu Sunce taj sjaj dade i da svo to naše tugovanje, voljenje, predavanje drugom ili drugima, nije ništa drugo do onaj delić Sunčeve volje što nameće svetu sebe, sujetno želeći da zauvek ostane nezamenjivo! I majka se hvali svojim detetom, i majka svoje mesto u njegovom životu ne da, iako je baš majčinska ljubav primer te bezuslovne ljubavi, ipak, budimo realni, postoji li uopšte bezuslovna ljubav?
I ako priznamo sebi sve to, možda nam postane jasno da je vreme punog Meseca, samo vreme naših slabosti, lažnih nadanja koje će sada Sunce svojim jasnim, realnim stavom i čvrstom, neumoljivom voljom dovesti u pitanje, pokazati sve iluzije, zabraniti kao najsurovijim dekretom da lažemo sebe i dalje! Zato smo ranjivi, zato što osećamo negde duboko u sebi, na nekom tajnom, nama uglavnom nedostupnom, skrivenom mestu, osećamo da nismo toliko i dovoljno jaki. Pa baš sada ćemo se iz sata u sat menjati, menjaćemo raspoloženja, i videti čitavu paletu, jedan nesvakidašnji prizor svetova koji u nama žive.
Kao da svemir sada postoje ‘master of puppets’, pa na marionete ličimo, jer volja Sunca sada je utopljena u emociju Meseca, a nežnost i briga i saosećanje i ljubav Meseca sada bivaju sprženi voljom ega i sujetom bića da primećeno i slavljeno bude.
Ovo je zato slika kralja, što suvereno vlada ali mu se sada suza sliva iz oka, no ne žali on vas – već sebe. Samosažaljenje, druga bitna stvar nakon malodušnosti koja nas prati za vreme punog Meseca.
A danas, Mesec je pun u znaku Ovna, preko puta smeška se Sunce u Vagi. Na oko, nije loše, fina neka slika reći će te, ako ne pogledate gde se nalaze dispozitori ovog današnjeg fenomena. Vladar Meseca u Ovnu je Mars koji se sada nalazi u Škorpionu, baš kao i Venera (u Škorpionu što je), koja vlada Suncem. Pa sve ono što je puno strasti, energije i optimizma ili sentimenata, u stvari drama postaje, noćna mora jer niske ljudske osobine sada ambiciju imaju da se probude i ožive. Zaslepljujuće strasti, osveta, ljubomora, izdaja… silovanja, napadi, nasilje, uvrede, a aspekt je utoliko loš što onaj koji napada nije daleko od svoje žrtve, jer je mora sresti, pošto su Mars i Venera jedno do drugoga.
I zato će i misli vaše, ukoliko mračne budu i opsednute, prizvati ono što vam se po glavi mota već danima, a liči na škorpionski scenario kraja, smrti, završetka, nepravde, izdaje, prevare, manipulacije, iskorišćavanja. Ili ćete biti malo pametniji, pa ćete misli u pozitivnom smeru upraviti, ali ne new age smeru, molim vas, bez tibetanskih citata i slatkorečivih poruka, već probudite ono ljudsko što bez knjiga i slova zna da oceni šta je ispravno a šta nije. Budite sudija samome sebi sada a ne drugima, i misli usmerite na sebe – pa sebe hirurškim nožem Marsa secirajte i kidajte dok sve zlo, crno, nisko, podlo iz sebe ne izvučete i ne odbacite. A taj potez, kao i sve u Škorpionu mora biti žestok, nagao, ali i kratkotrajan, kao trenutak ili bljesak, kao i smrt što potpuno bezbolno dodje u trenu, a agonija samog umiranja u stvari patnju predstavlja. Zato birajte da ne umirete emotivno, vitalno, mentalno, već ovog trenutka se okrenite ispravnosti poput andjela zaštite, a ne demona osvete!
Jake su ovo sile koje se u nama sada kovitlaju, pa jedan u nama kaže „Oprosti!“ (princip Meseca) a drugi „Osudi!“ princip Sunca. I nema izmirenja izmedju Sunca i Meseca baš kao ni izmedju Venere i Marsa koji ih zastupaju na sceni realnosti i našeg života sad, pa kako je kroz sve ove principe opisan praiskonski odnos polova, sigurno da će se žene i muški svet sada boriti u ratu ljubavi, sa puno strasti ali i kajanja, sa puno grehova ali i mučenja/trpljenja, sa puno ljubomore, osvete ali i odustajanja, praštanja. Mladi, prikazani Ovnom, gde je Mesec, mogu lako srljati sada u nepoznato koje ih dalje vodi ka poroku ili iskustvu koje je za njih novo, al’ prožeto jezom straha od nepoznatog, pa baš mladi mogu sebe u životne opasnosti dovoditi, svuda gde opasnost postoji, porok kakav gde im se nudi, mladi sada instinktivno (jer su prikazani Mesecom u Ovnu) u sukob sa zakonom, javnosti, i svim autoritetima, roditeljima naravno (prikazanim Suncem) dolaze, pa će mnogi baš sad pobeći od kuće, prvi put se napiti i završiti na urgentnom, doživeti ili učiniti nekakvo nasilje. A stariji, željni trijumfa i pobede, željni moći – baš toj volji se predaju, da moć imaju, ali sada, nad slabijima od sebe, pa su ovo dani kada će vas šefovi najviše maltretirati jer ste ‘ispod njih’, kada će vas i lekari i policajci, carinici legitimisati i proveravati do iznemoglosti jer im se može, prelazeći granice nromalnog i očekivanog pošto ih Mars u Škorpionu vuče da osete moć nad drugim bićem. Ovo je vreme kada smo svi na neki način surovi, željni osvete i pobede – pa ako to sebi što pre priznate i tačno detektujete sa kim biste se to ovog časa najradije potukli, koga prebili, osvetili mu se, detektujte to zrno zla, i sve ove dane ga nosite u srcu da vas podseća da to ne uradite! Jer budete li rekli, kako vam se niko nije zamerio, i nikome ništa ne zamerate, znajte da to tek ide iz vaše potrebe sujetne da dobri budete i takvi vidjeni ostanete, pa baš zato, ne želeći da svoje zrno zla na videlo iznesete, ono će vas šokirati, zateći, jer instinktivno ćete sebe dovesti u situaciju onda da baš vi nad nekim zli budete, ili da od nekog zlo istrpite!
Ovo su dani kada u istom trenutku volimo i mrzimo život. A i sebe.
I taman da završim, al’ pade mi na pamet, da je ovo i slika Dorijana Greja, koji želi večnu mladost (Mesec u Ovnu) i lepotu, status (Sunce u Vagi) pa se na kraju pretvara u nakazu – što je otelotvorenje jedne unutrašnje slike duše. Dorijanove, ili naše, isto je… zato lečite odmah svoje rane i budite ispravni, jer i Ovan i Vaga traže pravdu i ispravnost, a ne osvetu i još veće zlo, na koje ih dispozitori Venera i Mars postavljeni u Škorpionu silno vuku.
UPDATE: iako ne volim to kada nakon objavljivanja doradjujem tekstove, pregled najnovijih domaćih vesti me je naterao da se ponovo vratim na post i samo ću vam izneti naslove, a vi nakon teksta koji sam napisala i ovoga što sledi, povezujte i zaključite sami pre nego što odmahnete rukom, pre nego što mi kažete da sam opet ‘mračna’, da su mi tekstovi preteći.. nije li nam takva svakodnevnica? Jedino što nam ostaje je da sebe od zla sada čuvamo, i to je to.. neko je u komentarima pitao kako se uzdiže na više nivoe i štiti od toga.. ja se u to ne razumem. Viši nivoi? Problem tih novokomponovanih filozofija i jeste što teraju čoveka da teži višem, uzvišenijem zapravo, bez gledanja u patos, u bezdan, u majdan, ambis koji vapi u nama. Ma nećete doći ni do kakvih visina ako svoj ambis niste videli nikada, i zato nema te ideje, filozofije Novog doba koja donosi mir, ljubav i sreću -ako ćete je samo u sebi i samo za sebe nalaziti bez da vidite druge, jer ćete tako sasvim sigurno izgubiti svoj Mesec, ono saosećajno, najnežnije i najbrižnije u nama što još uvek sa drugima saoseća, sebe u drugima nalazi. Samo preko Meseca se dolazi do istine i boljeg, višeg čoveka Novog doba… dakle, aktuelni (današnji) naslovi:
Troje ranjenih u pucnjavi u Nišu
Radnici dve firme u Čačku obustavili danas rad (Mesec u Ovnu su i radnici – Ovan predstavlja radnički svet, udarnički… a vladar njihov sad je Mars koji hoće pravdu, osvetu, ili će ponovo autodestruktivno da odseče sebi još neki prst?)
Izboden ispred Palate pravde (možda najbolji primer, u pitanju je osveta, i susret o kome sam pisala gde se sreću žena i muškarac, neminovno, u ovom slučaju: zločinac i žrtva)
Doktor uvrtao uši pacijentkinji (nisam verovala kad sam ovo videla, ali to je ta moć nad drugima… ‘može mu se, jer ona od njega zavisi’?)
Mladić izboden nožen na Hipodromu
Momak i devojka, poput Boni i Klajd, opljačkali danas banku u Beogradu (kao naslikani: Venera i Mars u Škorpionu su njih dvoje… )
i za mene, najjezivija:
Radnici u Vrbasu prete skokom sa krova (opet, Mesec u Ovnu su radnici, vladar je Mars koji je sada u Škorpionu i ako ste pročitali tekst koji sam napisala i ovaj kao i onaj o Marsu u Škorpiji, onda znate da je to borba sa apsurdom i besmislom, pa ako je neko spreman da ovako nešto i uradi, onda to jeste baš ovaj Mars koji umirući i ginući zajedno sa sobom i zlo ubija)
……
Zato pre nego ostavite komentar kako zlo ne živi u svakome, kako ste vi dobri i kako je ovo previše dramatično, pre nego što kažete „šta zračiš-to privlačiš“ prekrstite se i zahvalite bogu što vas je zla poštedeo, jer niko se nije rodio da bi u jezivom životu živeo. Zahvalite se tim precima što su vam ostavili nešto dobrote, samilosti, što su vas poštedeli, ali se ne opuštajte, jer zlo postoji. Ratovi postoje, smrti postoje. Stradanja nevinih… Samo zlo indukuje zlo, baš kao i dobro što indukuje dobro, a da li smo kadri da baš uvek na zlo vratimo dobrim? Ne zavaravajte se, već upoznajte svoje „s one strane dobra i zla“…
