Jutros, kada sam uključila tv (RT Vojvodina), bila je emisija Brazde. Sećam je se kao dete, s tim da je tada bila redovna emisija na drugom kanalu. Nisam je volela, ali sam je ’trpela’ jer je posle Brazda išao Muzički tobogan. Tada me nije zanimala poljoprivreda i kako su seljaci, a na kraju krajeva, tada se nisu ni žalili! Hvalili su se ko je koliko izorao, čime, i jedino sam volela folklor jer je najavljivao kraj. I tako danas, ničim izazvano, palim tv, kad ono Brazde! Bio je tu i jedan gospodin, čije ime nisam zapisala, a tema emisije – pšenica! Kada ste astrolog, profesionalna deformacija desi vam se pre ili kasnije. Ne možete ni običnu poljoprivrednu emisiju da ispratite, a da vam ne prodje kroz misli, „samo što je Mars ušao u Devicu – koja se odnosi jednim velikim delom i na poljske radove, sam znak je često prikazan Devojkom koja u rukama drži klas žita) a već se govori o pšenici… i pojačam, da bolje čujem, i saznam tako da je za setvu pšenice koja je u toku, ostalo još nekih 7-8 dana, da nema saradnje sa mlinovima, jer su pred bankrotom pa proizvodjači (seljaci) ni ne znaju kome da prodaju hlebno zrno, jer im svi živi duguju. Pluton je u Jarcu već neko vreme, ali će još zadugo biti tu, pa sve najgore muke trpi seljak (na kraju krajeva, velika kozačka buna dogodila se baš kada je Pluton bio u Jarcu). Pluton u Jarcu je pokazao svoju moć i u poljoprivredi, onog momenta kada je firma koja se primarno bavi rudarstvom (!) što je simbolika Plutona u Jarcu, kupila Fidelinku. A ovaj gospodin, ponaša se kao da nam nije ništa. Sa nekakvim entuzijazmom, svakako lažnim optimizmom tipa „biće to sve ok!“ priča kako plan za naredni period (tj godinu) je da se radi na „anukloidiji pšenice“ (mapiranje hromozoma pšenice), i dodaje „To je manipulacija, ali ne u lošem smislu! Evo, zainteresovani su da se uključe u taj proces još i Kembridž i Ukrajina…“ i naravnooooo… Soroš! A onda, kao da ljudi ne znaju ko je Soroš, kaže „Ono što je Djoković u tenisu, to je Soroš nama za pšenicu!“ ili tako nekako…
Mars je u Devicu ušao 11. 11. 2011. I namera mu je da tu bude, ovog puta, mnogo duže nego inače. Pa umesto standardnih 40-ak dana, tu će biti sve do jula 2012. Mi se hranimo Zemljom. Ili, Zemlja nas hrani. Pa kao što je zemljani znak Bika, onaj koji se odnosi na sve zrelo, sočno, slasno, na plodove koje ubiremo i koji sami onako jedri padaju u naša naručja, tako je znak Device još bitniji – jer je to priča o semenu. Zrnu. Kako peska, tako i žita. A kada se i Mars nadje u ovom znaku, onda nam je seme u opasnosti. To je silovanje semena danas, njegova modifikacija, kao i napadanje semena od strane štetočina koje opet variraju od insekata, vaši, preko prirodnih nepogoda kao kada poplave satru prinose ili suša, do onih veštačkih načina uništavanja nečeg što treba da je zdravo – prskanje otrovima, što izbliza, što iz vazduha. To su kradje prinosa, semena, a još jedno seme koje je s ovim u vezi jeste seme kanabisa, koje se može primeniti i u medicini za lečenje kancera i zbog čega će se takodje voditi borba sad. Ovo su istovremeno i akcije tipa, otkrivena narko laboratorija i slično, zaplenjeni krijumčareni lekovi, kao i nova saznanja da su neki lekovi jako opasni.
Poruka je jasna: nisam sigurna da ćemo dočekati izlazak Marsa iz Device, i da ćemo ostati bar na ovoj ovakvoj hrani, koja kakva god da je, još je umnogome bolja od one laboratorijske. Čini se da je vreme da dobro razmislimo o svojoj trpezi u budućnosti. Jer, dok je Mars u Devici, žestoko, oštro, silno, namenski, sa ciljem – sve to je atribut Marsa, radiće se na semenu i njegovoj modifikaciji. Neko me je na facebooku u komentaru pitao – „A povezanost Marsa sa Plutonom? Sanja, daj nadu.. “ Pitala sam šta misli, ko je Pluton u toj priči. Pa recimo, baš Soroš. Eto. Oni koji mogu, i kojima se hoće da im se može da hoće. To je vojska. Zamislite vi sad, kako je to užasno, vojna intervencija na hrani. NA semenu. NA prirodi. Samim tim, na čoveku.
Možda teše još dve vesti iz današnje Brazde, da je u Srbiji u 2011. godini u odnosu na 2010. čak 40% veće interesovanje za uzgajanje čiste, organske hrane. Zakon o tome već postoji, kao i sertifikati i zaštita žigom, a pomoć države (davanje novca po hektaru) je neophodna. Nas nisu naveli, ali jesu da ta pomoć u Nemačkoj iznosi 500 evra po hektaru, u Sloveniji 350, a u Hrvatskoj 410. Druga vest je da je od ove godine po prvi put, kaže emisija Brazde, uveden u poljoprivrednim školama predmet “Organska poljoprivreda”.
Ali seljaci će nastaviti da se bune zbog taksa i ucena. Prošle godine kada je Mars bio u Devici, traktorima su blokirali puteve zbog nametnutih taksa. Sada će biti toga još. Vlast će verovatno da menja i uvodi zakone, nove uslove – koji su gotovo nemogući da se ispune, ili jesu ali pod konstantnim dugom. Živelo robovlasništvo kakvo ni stari Egipat nije video. U onom antičkom, robovi su bili robovi i mučili su ih gospodari. Danas, gospodari uredjuju svet da čovek muči čoveka. Rob muči roba. I to je cilj. Služenje, svi smo vojska kad je Mars u Devici, dok se ne otreznimo pa ne shvatimo da je vojska zdravog razume nekako najprihvatljivija. Jer, teši se čovek nakon što je u laboratoriji nešto uradio u šta i sam sumnja (jer svi sumnjaju sada dok je Mars u Devici) da je to bilo “Po zadatku! Nisam ja, već sam samo radio kako su hteli…” Da… sve po zadatku. I ljudi će u strahu već kako i jesu, da rade sve po zadatku, a onda će izgarati u ljudskoj sumnji pitanja dobra i zla. Verujem da je to najbitnija stvar koju Mars u Devici može doneti. Razum i sumnju. Koji ovoga puta, iz počinjenog lošeg najjače deluje. Pa tek tada, razume ovaj Mars da on hrabrosti da se pobuni ima tek kada nekakvo zlo ili štetu učini. I baš zato što su mu dati sumnja, i još više – stid, kao i potreba da čovek čist ostane – on se zaklinje da nikad više neće! I zna Mars u Devici da nema čoveka na zemlji koji za nešto nije kriv. Koji nekada nije nešto loše uradio, prekršio zakone, pokrao, smestio, šta god.. I zato se naježi svaki put kada pored pandura prodje. Ne voli ni da ih vidi, jer strah i stid zajedno sad progone, možda i od kazne za delo koje je još u najranijoj mladosti počinio, kada je ukrao pumpu sa neke bicikle, ali decenije ne mogu sprati taj jezivi osećaj stida što čovek u njemu nije bio razuman, ispravan, primeran. Toliko je jak taj princip ljudskog, gradjanskog ponašanja i ispravnosti, da sa Marsom ovde položenim, ljudi se najviše boje greške, rizika i kazne. Zato neki od njih baš u policiju i odu, da tamo o redu brinu i ne dozvole čoveku da greši, kome ne bi bila teška robija zbog robije već zbog sramote i grozničavog iščekivanja kazne. Otuda i strah od rizika, jer pre bilo kakve akcije, razum traži da se preispita svaki detalj te akcije, i ako postoji ijedna šansa da nešto krene naopako – odustati. Ako postoji ijedna šansa, da se taj željeni cilj ne desi – čekati bolju priliku. Pa mnogi koji su želeli da odu sa posla ali nisu imali hrabrosti jer je bilo rizično, sada su prikazani ovim Marsom u Devici koji sad njih otpušta. Pljuštaće otkazi ko jesenje kiše, što je kako rekoh, “samo po zadatku”, pa kolega poziva kolegu da mu kaže da za njega više mesta nema, ali će se naći tu i tamo neko i da sam da otkaz. I kada se udari žestoko po preduzetnicima, što je sve iz simbolike Device, zaista će biti i te vojske, vojske nezaposlenih. Još jedna vojska čeka da krene. Ne mislim na tu globalnu što je dobila dozvolu da se uputi ka Iranu (što će svakako baš taj trigon Marsa i Plutona u narednim mesecima da intenzivira – kao vojnu akciju od sankcija do rata zbog nuklearne moci), već vojska lekara, zdravstvenih radnika, štrajk komunalaca, raznih administracija, a od knjigovodja i računovodja će se tražiti da muljaju više nego što su mogli i da pretpostave, pa opet u Marsa u Devici, u savest kroz užasan strah da se ne bude uhvaćen. Razna hapšenja, privodjenja, od kontrolora u gradskom saobraćajnom do agencije za borbu protiv korupcije, udara na medije (posebno u martu, aprilu i maju), kada će sudeći po tome da će redakcije biti usijane od posla što lokalno što globalno, sigurno biti značajnih i velikih dogadjaja koji plene pažnju naroda. Devica je radni svet, pa svi su u opasnosti. Da ostanu bez posla, da im se firme ugase, da na minimum egzistencije spadnu i onda rade ono čega se gade ili u uslovima koji nisu zdravi.
Pa ima li ičeg hrabrog dok je Mars u Devici, pitamo se, dok gledamo ljude što samo stežu vilice i škripe zubima. Ima! I to je suština ove pozicije, što hrabar je intelektualac i to onaj što je sebe smatrao često naivnim zbog vrlina svojih koje mu nisu dozvoljavale da napravi kompromise, da pristane na nešto mutno, pokvareno. Onaj što je rano morao da gleda znoj i muku svojih roditelja, pa je učio, čitao, zaljubljen u čoveka i željan onog najispravnijeg čoveka o kome je i Niče sa baš ovom pozicijom Marsa pisao. Jer ovaj Mars baš o čoveku misli nadahnuto i strastveno, o njegovim unutrašnjim borbama dobra i zla, bilo da je čovek profesor ili najveštiji majstor koji je kroz posao toliko ljudi upoznao da je svojevrsni poznavalac ljudskih ličnosti postao, ostajući neprikosnoveno vredan i posvećen kao i prvog dana rada, i sad kad svi kažu da od njega nema boljeg u gradu. Ali onaj koji misli, i kome deca nekada govore da je previše naivan i dobar, jer da nije imali bi oni odavno svak svoj stan, a ne ovako da još uvek dele istu sobu, e taj Mars što je i samog sebe kritikovao za nesposobnost da u realizam pokvareno udje, da prljave igre igra kao i svi, još kada je intelektom obdaren a ne samo voljom da svoje poslove radi besprekorno, on sad najhrabriji biva. Jer, zaljubljen je on u reči oduvek bio, a još više u slovo. Slovo kao seme koje sejemo po papiru dok pišemo. E taj postaje hrabar vitez. Boji se on tuče i da drugoga udari – jer mu nije prirodno da čoveka ranjava, ali zato svu hrabrost i vrlinu svoju pokazuje na papiru ili kada govori. Niko se od njega tome nije nadao, a on baš sad mora objaviti knjigu, ili ako je novinar napisati hrabar tekst, zadiviti snagom intelekta i oštrom kritikom. Pa možda bude pretučen? Baš kao i mnogi novinari i pisci što su bili, a tuča je veština Marsijalna gde sad žrtva biva neko ko samo razuman hoće da bude. Tuča još može biti i oko semena, oko peska, oko autorskog prava, tuča je u gradskom prevozu, tuku se sad i lekari i panduri, i mladići, pa i devojke – jer Devica je ipak ženski znak, što možda objašnjava i to što sve više devojaka odlazi u vojsku, o kojoj će se ponovo pričati (o vojsci). Šinteri kreću u akcije, pa ako niste označite svoje pse, a ovo nije slika besnog psa, jer pas je svakako animalno biće pa samim tim Mars, već je ovo besan čovek. Zato se ovde tuku dve potrebe svakog ljudskog bića. Jedna da ostane uporno razuman i primernog ponašanja, i druga, da nekom razbije njušku kao devojka policajac, koju sam juče upoznala, i sad je suspendovana jer je uzvratila nokautom kolegi koji ju je uhvatio za grudi. Dakle, tuku se i u muriji.
Zato intelektualac, ali samo hrabar, odvažan i častan sada najhrabriji biva. A to sem onih koji zaista pišu i govore, to je svako od nas kada sam sebe iznenadi sopstvenom oštrinom misli koja jedino oružje sada postaje. Misao i reči su oružje, koje će na žalost kod neukih uvek biti psovke i vredjanje. Ali kod uzvišenog duha, to je sada prilika da se ohrabre njegovim rečima mase. Podsetiću vas da baš prošle godine kada je Mars bio u Devici, jedan do tada anoniman čovek, Julian Asange, objavljuje tajna dokumenta Pentagona na internetu. I to je ono jedino, što me sad raduje. Dok čekamo na hrabre koji misle – važno je da egzistencijalni realizam ne zanemarujete, da jasno vidite ono što je oko nas. Ako ništa drugo, ostaćemo zdravi umom i vitalni, a radost oduševljenja uvek živi tamo gde je Mars. Kao u vreme studentskih demonstracija 96/97, kada je poslednji put Mars bio ovoliko dugo u Devici. Pa iako ni tada nismo sjajno živeli, gde god da ste otišli, setite se, u glas se razgovaralo, diskutovalo, oduševljeni i energije puni smo se sastajali i rastajali, kao mali kružoci što neku novu budućnost razumom stvaraju. Zato se okružite pametnim ljudima, čitajte one od kojih imate priliku da čujete jasne misli, duhovne, uzvišene, mudre, a opet, vrlo prepoznatljive. Takve emisije gledajte, jer sam sigurna da će sad biti na medijima baš takvih gostiju od kojih ćemo mnogo toga moći da čujemo, na internetu pronadjemo, a onda kada se sve to sintetiše u sebi, sigurno nećete gubiti ni tren na gluposti, oduševljeni što ste čovek koji je blagosloven razumom i što možete da se kao nikada do sad samoodredite i samorazjasnite.
Ilustracija za Marsa u Devici… naš seljak, ljut, gnevan. A pri tom, razumniji i bistriji od novinara koji ne može ni da bekne.
