Saturn u Devici

Baš dugo nisam pisala. U stvari, pišem ja uvek. Pogotovo sad, kada je krenula moja prva škola astrologije i kada se svake sedmice pripremam za predavanja. Ali taj tekst o Saturnu u Devici koji mi se još od avgusta vrzma po glavi, konačno bi trebalo da napišem. Htedoh još tada, da bude „na vreme“, pre nego krene da se oseća njegov uticaj, al šta je tu je… kasnim, baš onako kako sve kasni čim Saturn umeša prste(nove).
Saturn je ušao u Devicu 2. septembra, i tu će ostati sve do 29. oktobra 2009. godine.

Dolaze mi klijenti, i čini mi se svi su više nego ikada opijeni jednim strahom, vrlo predvidivim za vreme u kome živimo. Strahom od besposlice, otkaza, nemaštine i bede. Nešto se narogušilo na male firme, na sitne privrednike, na sve radnike u velikim kompanijama zaposlene, nešto sada hoće da istisne i poslednje zrnce ljudskog ponosa i dostojanstva i da ih sve pretvopri u robove. Plate preko noći smanjene, nepravda na svakom koraku… bestidno se jednima diže u nerealne visine, a drugima smanjuje, jedni očigledno imaju sva prava dok drugi nemaju gotovo nikakva, i svakim danom čekaju da im se saopšti „ko su danas“, gde će ih danas postaviti, šta će danas raditi, pa im tovare sve teže i teže pslove, nezahvalnije i nipodištavajuće u odnosu na ono ko su stvarno, koliko je knjiga iza njih i fakultetskih pragova.

Pa najpre besni, dok još imaju snage, osvrću se oko sebe, pa vide nemaštine ili po neki izlog koji primamljivo zavodi, a pomisao na radost kupovine i ugadjanja sebi poput moćnog čarobnjaka uklanja brigu na čas, i oni odlučuju da ostanu na tom groznom poslu eto, još samo ovaj mesec… a posle, posle „ću naći nešto novo, mnogo bolje…“. Za mesec dana, i za još mesec dana, i za još šest meseci, ta snaga i energija koja iz dostojanstva ljudskog ide, koja je ljuta jer ne dozvoljava vredjanje po bilo kom osnovu kao da se okamenila u tom čekanju na akciju, na promenu, na novo, i čovek ni ne primeti kako u stvari što duže čeka – on odustaje i miri se. Oko njega još gori slučajevi, pa umesto u neke svsoje ciljeve on sad gleda u pod i one koji još gore žive, koji ostaju bez posla i ne mogu da nadju ništa već mesecima a bolji CV imaju, pa počinje da se plaši, „ako ne može on, kako ću ja…“ Te tako mnogi ostaju tu gde već jesu, a samo se kao nekakav san pojavljuje želja za promenom posla, za boljim uslovima, za većim prihodima, za nekim realnim standardom. Pa od plate već u prvih sedam dana potroše na neko zadovoljstvo od koga žive do desetog, a onda opet u bes, očaj i služenje.
A smeh, vedrina, sada ne mogu da probiju oblake briga koji kroz sumnju, strah, pesimizam ne vide da ima smisla ičemu se smejati, da išta može biti bolje nego što je sad, pa jedna agonija i melanholično uranjanje u svakodnevnicu koja budući da je prikazana Devicom, sada čist Saturn postaje, hladna, radna, besmislena, i nadasve očajna u onim trenucima kada se čovek pita, „Gde mi prodje dan?“, „Ne sećam se kada sam se nasmejao..“ „Kada sam se video sa svojim prijateljima“, „Kada sam bio opušten.. i imao vremena za sve.“
I najgore od svega, Saturn u Devici je – stid. Stuid koji se vrmenom javi, i kada se čovek stidi sebe samog što ga tretiraju ko roba, što nije prešao u akciju onda kada je prvi put znao da mu treba nešto novo. „I koliko je to moje strpljenje, ta moja izdržljivost, da progutam svo ovo mučenje, manipulaciju, naredjenja za tek nešto malo para …“ a hrabrosti nema, kao ni akcije. Sve dok…

Pre nego što je čovek počeo da razume važnost materije koja je kasnije u vekovima koji su usledili stvorila ekonomiju i sve njene sestrice od marketinga do berzi, ljudi su materiju osećali kao nešto što im prirodno pripada. To su bile njive, uzorane brazde koje su davale taman koliko je potrebno. Pa se baš iz ovog položaja, iz čovekove potrebe da „služi, ali ne čoveku nego zemlji“, da je neguje, obradjuje, zaliva, zbog nje rano ustaje, bude spreman da sadi, bere, žanje, stvorila poljoprivreda, koja sada postaje ponovo aktuelna i u 21. veku, u vrme tehnološke revolucije, opet će i danas, baš zbog Saturna u Devici svako ko neku zemlju ima – biti siguran, najsigurniji.

photo: „Praying Hands“ © Grafik Prodigy
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika.

Bilo da će mu pasti na pamet da zasadi orahe čija je cena na pijacama sve veća, ili će prodati zemlju i kupiti stan, uložiti novac u posao kakav, no sada baš videćete kako svo i zemlji pričaju. O zemlji koja može da se obradjuje, ali mnogi će je baš iz nemaštine i straha, prodati kakvim gradjevinckim preduzetnicima – koje opet Saturn sam po sebi, kao materija i struktura predstavlja, pa će na najplodnijim nekadašnjim zemljama umesto šuma, njiva i novih plodova nicati zgrade… no čovek, srećno će od tih para koje je prodajom dobiti isto tu kupiti sebi stančić ili dva, rešiti svoju egzistenciju bar na neko vreme.
A oni koji bi poslom ovakvim da se bave, da sade i poljoprivredi vrate ugled, posebno ako ih Saturn statusom još podržava u smsilu visokog obrazovanja i stručnosti, baš sada mogu doći do nekih novih saznanja, metoda obradjivanja zemlje, otkriti nove vrste pesticida, zalagati se za očuvanje poljoprivrede i njen napreddak, jer svako sa Saturnom u Devici je u genetici imao kakvog dedu koji se nekada u zadrugama borio za još tri jutra zemlje, pa za još tri traktora, kombajne prve… Tako da gladni neće biti oni koji zemlju imaju, na njoj žive ili su od nje nekakvu materijalnu sigurnost sada stekli. Gde je poljoprivreda tu je i hrana, i to domaća, pa to su i rstorani, ali i sve prehrambene radnje koje će promet sigurno povećati ubace li kakve domaće pekmeze, džemove, ajvare, zimnice, slatka…

Pa kao da se čovekova radost odjednom ponovo budi, kada shvata da je moguće da od drugih ne zavisi, al da je cena rad, nemanje stida… „Napraviću 20 tegli ajvara i izneti ih na pijacu, zaradiću za sedam dana tako više nego u toj firmi za ceo mesec!“ A oni koji nemaju ambare, njive, plodove, niti kulinarsko umeće, oni će u zanate da krenu. Inteelktualci na kurseve, nesvesni da ih samo strah sada nagoni, da imaju još neko znanje pored onog fakultetskog u rukama, bilo da je to nekakva masaža, kozmetika, astrologija, kuvanje, šivenje, knjigovodstvo, držanje časova, edukacije razne…. Pa čak će se mnogi starim znanjima svojim vratiti, ako su nekada držali časove jezika ili klavira, eto ih gde sad ponovo pozivaju djake i studente, drže časove… i ipak radosni što mogu sami, ali samo kada prelome taj stid. Kada od dva stida izaberu onaj manji – koji ih spašava, kada onaj koji poput robova osećaju da ih pritska dok u kancelariji trpe vredjanja ili kada im se plače kada otvore koverat sa platom. I nesvesni su mnogi toga, da baš sada, dok je Saturn u Devici kreću u svoje nove biznise, koje su započeli samo da bi na jedno vreme spojili kraj sa krajem, a koji će se ispostaviti da postaje njihovo maltene drugo, novo zanimanje, a uz pomoć dobrih aspekata u njihovim horoskopima, možda i biznis pa i egzsitencijalni mir, možda čak i luksuz. No ovako se kreće… iz straha, iz nemaštine, iz stida što se nema za čizme, ili se ima ali minus, a Saturn je uvek minus, ostaje da blješti na računu još tri meseca dok će u ta tri meseca ući u dugove, ili se zgrčiti i živeti kako moraju.

A šta sa onima koji dok ovo čitaju misle, „meni je dobro, meni je baš dobro, zadovoljan sam..“ Ukoliko ste medju onima koji imaju puno, osvrnite se na vreme oko sebe. Pogledajte uboge i one koji nemaju i dajte im. Na vama je sada da delite svojevoljno i iz duše, pa neka ide i iz straha od malera kakvog, ali uskoro, kada vam osećaj da ste nekome pomogli obasja život, bićete zahvalni što ste se našli tada baš tu. Ako vam nikada nije dosta pa sebično ne date, znajte da vam Saturn mora stati na put i naplatiti putarinu, uzeti za neku neophodnost, bilo sudksim procesima, dugovanjima starim na koja ste zaboravili, skupim lekarskim intervencijama, pregledima, adovaktima, osiguranjima… Jer on je tu da vas nauči. Na vas gleda kao na svoju malu decu koja još nisu shvatila da je moć duha koji može asketa biti nemerljiva sa tom materijalnom satisfakcijom koju imate. Nateraće vas zato da na kraju, ipak kažete možda i na glas, „važno je samo zdravlje“ ili će vam u nekoj neprilici baš neko ubog ko nema ništa pomoći, a vi ćete osetiti stid, užasan stid što ste obučeni tako kako ste obučeni i što sebično na sve takve ste gledali sa prezirom i gadjenjem.

A šta sa onima koji opet kažu da ih sve ovo napisano ne dotiče, a nisu medju ovim zadnjima? To znači da je skromnost već odavno postala njihova vrlina, i da ta tužna svakodnevnica što ukida radost računima, minusima, dugovima, otkazima, nemogućnošću zaposlenja, uvek jedan minimum minimuma krije i čuva, a koji oni umeju da vide. Taj minimum nalazi se u intelektu, u čistom i dubokom realnom pojmljenju života baš ovakvog kakav je, jer verujte da su se oni nagledali Saturna u Devici i mnogo pre nego što je on ušao u Devicu, da je njima svaki od onih dana dok ste vi nasmejani od uva do uva šetali luksuznim hotelima i birali skupe jakne – baš ono zbog čega sada i osećate strah jer znate kako je to bilo nekad, znajte da su svo to vreme oni bili isto ono što su sada, nikada previše, nikada ništa, uvek koliko treba, pa i ako nema, radiće se, duplo, troduplo, sa posla na posao – nije teško, pomagaće se, dovijaće se, učiće, jer željna je znanja svaka duša koja oseti rano prtisak moćnih na svojim plećima, znanja koje kod njih samo postaje čista mudrost, a zove se prihvatanje patnje. I samo oni su ti koji se i danas smeju, koji mogu da se narugaju ovom dobu iako će im iskreno biti žao što ste ostali bez psla i što njihovo iskustvo nemate, jer sve to što se vama dešava sada, desilo se njima još pre deset godina ili više, mnogo ranije nego što bi trebalo… te oni postaše oličenje Saturna za svog života, gde prihvatanje patnje, mir neminovno donosi i život koji se baš zato može nesputano razvijati dalje. Osetiće i oni ovde-onde škripac, napraviti par pogrešnih poteza možda, ali Saturn Saturnu nema šta da ukine, sem da mu da neku novu situaciju da se isproba i podseti ko je. Te ako ste mdju ovima, onda budite srećni jer platili ste Saturnu kredit unapred, i on vam sada baš može trostruko vratiti za vašu skromnost, dobrotu, plemenitost, i nadasve što ga niste proklinjali i kleli već ste ga razumeli – razumeli ste njega, patnju.

Jer sav nemir iz straha dolazi, a uspokojava se molitvom, znanjem, mudrošću, skromnošću, strpljenjem, snagom duha i istine koja u samoodricanju živi, u snazi duha nad telom, koje je već od rodjenja osudjeno da pati.
„Samo ono ne propada što ne živi za sebe“, rekao je Tolstoj (Devica), i baš u tom služenju, što je suština jata Device leži ključ za prihvatanje svakodnevnice ma kakva da je, u tom činjenju drugima, servilnosti koja prihvata šefa takvg kakav je, koja svoj duh na sasvim drugim izvorima hrani. To tada prestaje da bude nekakva snaga i izdržljivost, već postaje moć duha da očuva čoveka i ne dozvoli mu da izgubi svoje vrline zbog materijalnog pada.