„I found my thrill on Blueberry Hill,
on Blueberry Hill, when I found you.
The moon stood still on Blueberry Hill,
and lingered until my dreams came true…“
(Louis Armstrong)
Šta bi bio život, pitam se, za ljude rodjene sa Mesecom u Ovnu ako život ne bi bio vredan osvajanja? Ako bi život bio jedna večita predvidivost kao san koji se uvek iznova ponavlja, ili ako bi život bio sasvim izvestan pa makar to garantovalo i ne znam kakvu sigurnost? Za ove životvorce on bi tada bio poput ravne linije smrti i baš ništa drugo. Jer, kakav je to život ako uzbudjenja nema, ako akciju ne traži? Kakva je to ljubav ako je mahnit zanos ne vodi, ako osvajanje ne ište i ako plam ne traje, pa i posle deset godina čekanja ako treba, kakve su to oči ako ne sijaju žestokim sjajem preteći svakom novom danu i provocirajući ga ne bi li dan njih provocirao. I kakav je to čovek koji svojim željama veran nije, koji bi svoje želje izneverio, koji odustaje, koji gubi nadu, koji se obeshrabruje? Ne. Ovde baš ništa ne može zaustaviti i sprečiti čoveka da se kreće tim stazama kojim ga vodi svetlost Meseca. I ovo je baš slika svakog čoveka koji pod uličnom svetiljkom stoji, pa i žene, i baš zato možda majka gore citiranog Louis Armstronga koji je imao Mesec u Ovnu, beše i prostitutka, ali u njegovim snovima i sećanju hrabra i vredna ljubavi, zbog koje je u ranoj mladosti radio ne bi li je sklonio sa ulice. Taj isti Louis koji će svojim promuklim glasom otpevati najlepšu ikada snimljenu odu svetu, rekao je: „What I play is life!“ I da, ono što će čoveka sa Mesecom u Ovnu jedino inspirisati jeste život, ali ne kao neka metafizička tvorevina, nepoznata u svom bitku, već život kao lično i autentično iskustvo jednog čoveka. Ovo je zato priča o čoveku i njegovoj duši, o čoveku i njegovim usplamtelim željama koje mu ne dozvoljavaju ni da miran zaspi. Snovi proganjaju, jer sve u Ovnu proganja, nagoni, fanatično tera na rad, osvajanje, šta god, a ti snovi su samo snovi o uzbudjenju, o prijatnoj jezi koja će prožimati telo pri pogledu kakve mlade devojke ili dodiru ruke kakvog markantnog muškarca koji se priziva čitavog života u nesvesnom ovih žena. I zato nikada osoba sa Mesecom u Ovnu ne sme biti prilagodjena. Ona je pre jedna marginalna ’situacija’ koja bilo kroz svoju profesiju, karakter i ponašanje, uvek će reći da čovek mora sve da iskusi sam, i „šta vrede tudja iskustva meni ako nisu moja?“ Hoću život, svoj život, dovikuje to biće iz dubina, i nagoni na smelost, na vrhunsku hrabrost, što ne mora da znači da čovek nužno treba biti državni neprijatelj broj jedan kao Al Kapone (Mesec u Ovnu), već on može biti i veliki majstor poput Borhesa (Mesec u Ovnu), doajena moderne književnosti. U svemu što je moderno, novo, neisprobano, drugačije, autentično, tendenciozno, oštro i kritičko poput vaspitnog šamara čovečanstvu da se trgne iz učmalosti i oživi, pusti da krv projuri venama, ovi ljudi sebe ostvaruju i baš zato bez obzira na svoje godine, uvek inspiraciju nalaze u svom večito hrabrom i mladosti opčinjenom duhu, da bi ih kasnije baš mladi slavili i u njih verovali. Te su ovo i izvrsni pedagozi koji se ne služe u radu naučenim osnovama pedagogije, već ličnim primerom koji se od drugih lako prihvata, kao što su i rodjeni da budu vodje – što je vidljivo još u njihovom detinjstvu.
I može li se ovde iko osuditi za povremeni bezobrazluk, nametljivost ili bezobzirnost, nekada i za skandaloznost (Angelina Jolie), ako na kraju ipak znate da je jedina prava ambicija i tajna potreba ovih duša da osvoje, stvore, i da ako je nešto ovde autoritet onda je to duša koja pušta osećanjima da diktiraju, da komanduju, odredjuju sledeći cilj, koja vodi iz bitke u bitku, iz ljubavi u ljubav, neumorna i nestrpljiva u svom večitom nemiru da sebe sačuva letargije i depresije kojih se zgrožava, koje ne podnosi, ali koje napadaju poput najgorih demona onda kada čovek cilj nema i kada u beskrajnoj praznini tišine, mira i izvesnog živi. Tada čovek sebe spašava bežanjem od rutine svakdonevnice koja sablažnjava i koju nikada ne vidi kao deo sebe već kao neprijatelja koji preti da ubije ono najživlje biće u samoj osobi. Pa bilo da će pobeći na ulicu ili u razvrat, u drugu zemlju ili drugoj ženi, bilo da će po osmi put promeniti posao, morate razumeti da čovek time samo pokušava da spase sebe, onako kako Virdžinija (Vulf) nije uspela (Mesec u Ovnu), ili onako kako je Borhes (Mesec u Ovnu) ostavio u amanet svetu:
“Kad bih svoj život mogao ponovo da proživim
pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
zaista, vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Više bih se izlagao opasnostima,
više putovao,
više sutona posmatrao,
na više planina se popeo
više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta
na koja nikada nisam otišao…
Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,
od trenova samo; nemoj propuštati sada.”
