Naredne nedelje imaćemo čak pet planeta u zemljanim znacima, od toga četiri u Devici. Sunce, Merkur, Venera i Jupiter iz Device pokreću standardna pitanja samopoštovanja i ličnih vrednosti. No ovog puta bez konflikta. Neće biti potrebno da kroz krizu, frustraciju, trpljenje tudjih uticaja ili skrivanje, potiskivanje sebe dodjemo do odgovora šta je to što zaslužujemo, gde sebe vidimo, čemu težimo i šta nam je važno. Odgovori čak više dolaze u nekoj sasvim spontanoj komunikaciji sa drugima, u trenucima predaha, zabave, asocijativnom razmišljanju koje nam dolazi dok obavljamo neke sasvim banalne radnje: spremamo ručak, zalivamo cveće ili vezujemo pertle. Iako i dalje na nebu (sve do 30. avgusta) nijedna planeta nije u vazdušnom znaku što prilično remeti harmoniju ukidanjem lakoće i komunikacije sa spoljnim svetom, blokira protok i veze, ovaj ‘miting’ u Devici uspeće da prokrči put i napravi uvertiru najpre Veneri, a potom i Jupiteru na vratima Vage. A ta vrata su velika i široka, više kao kapije sa stilom projektovane vile koja budi želju za harmonijom, utire put pobedi estetskog, sentimentalnog, vidljivog sveta nad onim nevidljivim, skrivenim, instinktivnim. Zapravo, otvara vrata civilizacije, jedne urednosti čovečanstva koji ne mora striktno biti i uredjen. Nered je posebno inspirativan za kreaciju, ali za haos i dalje neće biti mesta. Svet haosa, golih instinkta, mračnih želja, nemanja kontrole, strahova, davno poplavljenih čitavih gradova naše imaginacije i dubokih emocija koje nas proganjaju nekada u snovima sačekaće svoje škorpionsko vreme da nas dotakne. No, ko bi sad o tome mislio? Ima vremena do tada, a sad – Devica je jaka, zlati se poput žita i slavi racionalnost, ono što je merljivo i pouzdano. Ono što se i te kako može kontrolisati već samim tim što se može razumeti. Ako razumem – onda se ne bojim. Ako mislim onda postojim. Pa je oslonac na racionalno sasvim predvidljiv.
Sunce i Saturn će se naći u kvadratu i podsetiti nas na neke davne želje koje će se sad ispuniti kada smo se ohladili. Kada nam više nije stalo. No trijumf je trijumf, pa i kada nema slavlja. Neko će tako privesti kraju svoje studiranje i gotovo bez radosti preterane o tome obavestiti najbliže, neko će dobiti posao koji je sanjao pre godinu ili deset, nekome će se ukazati prilika da trijumfuje pred ozbiljnim klijentima, kolegama, da počne da radi za velika imena, ali sad… sad mu više nisu veliki kao tada, no dobro. A negde isti taj aspekt donosi strašnu grozničavu pobudu da trijumfujemo, jako nam je – ma suviše mnogo važno da pred drugima sad zasijamo, da nam se dive, zavide, čestitaju, baš bismo da budemo u centru pažnje i tu su sada lako mogući neuspesi, odbijanja, odlaganja te želje koja liči na poraz iz date perspektive. 
Sve podseća na scenu iz filma “Bekstvo iz Šošenka” gde Morgan Friman nekoliko puta (u razmacima od par godina) odlazi pred komisiju koja odlučuje da li će ga pustiti na slobodu. I svaki put biva odbijen sem onda kada po prvi put odlazi ne gledajući u njih kao u one koji odlučuju jer on je odluku doneo, sa sobom se izmirio i sudbinu prihvatio. I tada ga oslobadjaju. U filmu, njemu je za taj nauk i umirivanje ega da pred sobom trijumfuje (kao operska diva u sali gde nema publike) bilo potrebno par decenija, a u životu nekada nam je potrebno par iskustva i lekcija može biti naučena.
Mars je i dalje u znaku Strelca i vrlo je uvredjen nepravdom, lažnim i lakim obećanjima koja su mu data a nisu ispunjena. Otuda je njegovo nerazumevanje sa spoljnim svetom (koje kulminira sredinom septembra) i svo to izrugivanje njegovim ličnim osećanjima, dovoljan razlog da se povuče i osami. No tu mu je čini se još i teže, gorko mu je u ustima od te samoće jer prirodno vodjen da deli od sebe drugima, da štiti kao savršen zaštitnik tako postavljen u Strelcu on sad od svih tih koje je štitio i za koje bi se ili se založio dobija nešto što vidi kao nepoštovanje. Tek eventualno neka reda-radi pažnjica kojom drugi umiruju savest kad kraj njega prodju. A ono što ne vidi i za šta će mu biti potrebno još neko vreme (druga polovina septembra) jeste da je on u očima drugih uvek bio onaj kome je dobro. Onaj ko ne treba pažnju drugih, onaj ko može sam sve, onaj ko ima vedrinu i kada je teško, ko se smiluje i nad onim koga ne podržava. Shvatiće tada da zapravo o njemu drugi često misle samo se ne usudjuju da ga pozovu. Da mu se jave. Možda spava. Možda odmara. Možda zaneseno radi pa da ga ne prekidamo. Ne zna da ga se ljudi – koliko god da ga vole, malo plaše i ne žele da probude njegov gnev ni na koji način.
Mesec će se probijati narednih sedam dana od Blizanaca do Device. Izuzev u danima kada bude bio u znaku Lava (29. 30. i negde do podneva 31. avgusta) prekidaju ga i ne daju mu da utone u mir svoje intime, u bezazleno i spokojno svog sna, u dubinu duše i mistično svoje fantazije. Bilo da je to zvono telefona koje prekida iz zanosa ili alarm koji se čuje sa parkinga, ili navala ljudi koje nije zvao ni na koji način ali koji njega pronalaze – ovi dani će biti obeleženi nedovoljnim snom, umorom i zatrpanošću informacija koje ako ne budu pažljivo selektovane mogu da unesu anksioznost i nemir. Ali ona grupica sa početka teksta i dalje je tu da povadi stvari i da nam da tako potrebno zadovoljstvo sobom. Zadovoljstvo uradjenim, obavljenim, satisfakciju svrsishodnog postojanja koje ne razmišlja o smislu već postoji, jer toliko još toga treba da se uradi. Da se dovrši. Da se započne…
