Pre neki dan pričam sa prijateljicom, i kaže mi „Čitam već godinama raznorazne new age knjige, tekstove, blogove, podji na ovu radionicu, idi na ovaj seminar, radi jogu, bavi se sobom, biraj šta jedeš, zasadi svoju baštu, proširi ekološku svest, meditiraj.. ma HOĆU! Sve to, samo KAD!?“ I poentira zaključkom u kome prosečna savremena žena koja ima puno obaveza bilo na poslu sa kog dolazi kasno uveče, bilo domu i deci – realno nema tu ekstenziju vremena a ni sebe, da bi mogla da se iskreno posveti nekim drugim stvarima lične prirode.
I setih se tog našeg ćaskanja sad kad Venera kojoj prija to što je u Biku (svoja na svome) ulazi u još prijatniji trigon sa Jupiterom koji će biti sa nama narednih dana. Narednih nekoliko dana. I baš kao što sam i njoj odgovorila tako i sada pišem o tome da živeti neki tranzit, osetiti ga na svojoj koži, u svom životu, ‘iskoristiti ga’ – kako najčešće volimo da kažemo, zapravo znači pre svega ličiti na tu planetu već svojim životom pa onda ako Jupiter nešto ima da ponudi, kako na nebu nudi Veneri, tako na zemlji nudi onima koji je istinski žive. A da bi se živela Venera nije dovoljno biti čist, uredan, našminkan, obučen. Nije dovoljno baviti se umetnošću. Nije dovoljno biti zaljubljen. Uslov je biti opušten, ležeran, imati novca, i biti što je moguće više neradan. Lenjost je ženski princip koji ide iz pasivnosti, i koji bez opasnosti da postane mana zapravo služi čulima i tome da žena razvija svoje dobro koje iz ugodnosti i dobročinstva stiže.
Pa je otuda nekada žena koja je čak mogla živeti i u seoskoj sredini imala vremena i da hekla i da štrika i da gaji decu, zasadi baštu, neguje ruže, napravi čajeve, meleme, bude čista i uredna baš kao i njen dom. A u gradu da ritualno sa uživanjem stigne do frizera, sa posla dodje u dva-tri popodne, prelistava modne časopise i vadi krojeve iz Burde bez neophodnosti da je za modu talentovana ili da je posebno interesuje. Svaku Veneru (ženu) moda zanima kad ima vremena i para. A ženski skupovi i duga ćaskanja, povremena ogovaranja, smeh komšinica na kafi iz kuhinje koji je kod suprotnog pola u ona vremena podsticao na krilaticu koja se u svakoj, ali svakoj kući mogla čuti: „Ličite na zasedanje AFŽ-a!“ samo je govorio o tome koliko su žene nekada mnogo više živele istinski Veneru nego danas. Sa egzistencijalnim strepnjama koje je doneo kraj prošlog i najviše 21. vek nsmetnuli su se novi principi. Ne bi se žena izdigla i borila za svoju ravnopravnost još dugo da joj je bilo i dalje dobro. Šta joj teško da tepa mužiću i svakog meseca kupi nove cipele bez potrebe da izmeni onu svetsku ideju „Da iza uspešnog muškarca stoji uspešna žena!“ Nema ona u svom fundamentalnom Veneričnom kosmičkom nasledju problem da bude iza, sve dok je „iza“ i sve ono što je čini srećnom, mirnom, bezbrižnom, nasmejanom. Ali kako se vreme promenilo i ona izgubila oslonac u dotadašnjim bazama – budi se i njen borbeni duh koji ne ide iz čovečnosti i ljudskih prava (ma koliko se dnevno novih ženskih organizacija oformilo) koliko ide i ići će zauvek iz čulnosti i želje da se živi prijatno, u miru sa sobom i svetom, i najviše vremenom koje joj je poslednjih decenija gotovo postalo neprijatelj i u domenu radjanja, i u domenu braka i u domenu zadovoljstva pa mladost prodje neutaljena, pa tridesete prodju u gladi za životom.
Zato ne čeka više da dobije stan od države (kao tada) ili muža, da joj drugi materijalnu egzistenciju reši već zapinje svom snagom da ga sama sebi stvori, pri tom jako jako željna Venere, njenih ležernih dana, uživanja, smeha… Pa gotovo cirkus nekad na kraju ispadne jer kako je rad princip Marsa, umesto Venere ona sve više dobija osobine Marsa, ljutog, brzog, sve više svajdalačkog, lako ulazi u konflikte, provocira na crtu, takmiči se sa konkurencijom na poslu, osvaja nove biznise, vodi za sobom čitave timove, i postaje Mars, ljutit, strog, principijelan, a sve u ime Venere. No može li joj iko zameriti? I ne slažem se ni najmanje sa mišljenjima nekih sociologa, psihologa da su žene preuzele mušku ulogu danas. Jer motiv iz kog ona radi sve što radi – a to je često više od jednog posla, više od jedne aktivnosti, nikada nije motiv iz kog je Mars – muškarac stvarao i stvara. On stvara iz potrebe za osvajanjem, za još jednom nulom na računu, još jednom nekretninom, za još jednom pobedom i trijumfom. A ona.. za pobedu čulnosti i lepote, radosti, smeha i izobilja koje joj šapuće ono što će svaka Miss sveta u svom govori reći baš zato (a opet ne jer je politički angažovana) „Želim mir u svetu!“
E zato, kada dodje vreme godišnjih odmora i produženih vikenda, za koji smo se pripremili tako što smo najpre sakupili neke parice koje nosimo sa sobom (pa se u tih 7 ili 15 dana osećamo bogatiji nego inače) i samim tim opušteniji, pa smo napustili radne ambijente kuće i posla i otperlijali na neke dalje destinacije gde živi živi nerad i gde je jedina dužnost provesti se, odmoriti se, nauživati se, smejati se, ugoditi sebi – Venera nas blagosilja sa svih strana. I tada, odjednom i masaža na plaži prija više nego kada trkenmo do maserke u svakodnevnom ritmu koji ponavljamo kad smo kod kuće. Odjednom i limunada ima drugi ukus, a pažnja koju smo sposobne da damo drugima u priči, ćaskanju, da se smejemo i uhvatimo sebe da uživamo u lakim konverzacijama bez gledaja na sat i za koje inače nemamo vremena – gotovo zapanjuje. Kada smo na odmoru i negde dalje od doma, Venera nas čeka. U svim tim gradovima, na plažama, u barovima, a svaki izlog jedne radnje bilo da je u njemu garderoba, nakit, cipele ili nešto što nas ni ne zanima – postaje mali centar za oporavak koji budi veru da će biti dobro, da je dobro, da para mora biti. Kao Odri u „Doručku kod Tifanija“ dok stoji pred izlogom sa kiflom i na pitanje zbog čega tu dolazi svakodnevno odgovara: „Zato što ovde sve miriše na dobro.“
Vekovna i nepromenljiva želja svake žene bez obzira na horoskop. Horoskop tek neku časti da takav život može da nastavi jer je tu još uvek neko ko hoće da preuzme brigu o egzistencijalnom na sebe. No vreme u kome živimo, koje nam je zapravo zapalo da ga živimo – minira Veneru kroz manijački rad i hiperproduktivnost. I naročito kroz brzinu, jer „polaaaako“ je njen tempo, bez žurbe… No danas su žene primorane da nauče da mažu nokte u taksiju, da ajlajner vuku dok nazuvaju cipele, da se tuširaju za 5 min. A sve to ubija Veneru iako ćemo joj odati priznanje za tehniku. Na koju je ipak bila primorana.
Pa iako je astro tajming ovaj put zakazao i period Venerinih dana kada bi trebalo da nam da sve ovo što od nje i želimo, sav taj bezbrižni život, nešto više novca, putovanja, radost kupovine ili vremena na pretek za lične stvari (ono sa početka teksta što moja klijentkinja ište) pada u danima nakon produženog vikenda koji tek što je prošao za pranzike, nije kasno da koliko je ko u mogućnosti radi manje, a slavi više. Da uživa, troši ako ima, raduje sebe, otputuje, forsira pasivnost i ležernost, šarm i stil – za koje je svaka žena sposobna samo ako je opuštena, odmorna i egzistencijalno mirna. I jako važno, tih dana – neka se seti da je zbog sebe krenula u tu Marsovsku priču, opasala se snagom i brzinom, i neka i tu čast sebi pruži i za sebe izgušta. Neka sebi samo kupi, priredi, napravi, namesti, ugodi. Drugim rečima, ako kupi nešto sebi, ne mora i mužu, i deci, i majci i sestri… Ako se dogovori da vikend provede sa prijateljicama, ne mora da osmišljava i ostatku porodice vikend – kako bi svi bili srećni. Neka nagradi sad na ove tranzite sebe jer se zbog sebe hrabro upustila u mašinu 21. veka kako bi ono esencijalno u sebi očuvala i prenela dalje jednog dana svojim ćerkama, bratanicama i sestričinama.
____
* Ovaj tekst je originalno napisan za ALLMe stranicu na Facebooku na kojoj objavljujem svakog petka. Pridružite se!
Interesantno 🙂