Merkur je ušao u Bika i sve što traži je malo smeha, nešto više para, i konstantnog šmeka za prevazilaženje nekada sumorne realnosti. Nije on puno raspoložen da sedi skrštenih ruku, a još manje da ćuti tako elokventan, znalac i posednik trezora informacija od zabavne trivije do onih “za ucenu”, pa ćemo ga se makar siti naslušati i smejati nekada do suza ako već sami ne budemo taj Merkur u nekom društvu što rasteruje oblake i zabrinutost smehom, anegdotama i aforizmima koje vadi iz rukava poput okorelog pokeraša. On koji je večito je zagledan u ono što može spasiti ovaj svet od potopa, kraja, crnila te zavisno od epohe koja mu je pripala napraviće dogovor (ali samo sa sobom) i po cenu da stvori neprijatelje neće se libiti da u vreme inkvizicije ismeva istu literarnim darom i bestijalnom seksualnošću poput Markiz de Sada koji je imao Merkura baš ovde postavljenog, a u ovim savremenim dobima eto ga na pozornici kao stand-up komičar pa kritikuje društvo, šokira i igra se lako (a vrlo hrabro) poput genijalnog Džordž Karlina koji je isto imao Merkura u Biku i baš odatle govoreći o sebi dao sjajnu definiciju onoga što Merkur u Biku želi:
“Volim da uznemirim ljude. Da vidim gde je njihova granica prihvatljivog, da tu granicu prekoračim i da ih onda prevedem preko te granice, a da im na kraju bude drago što se to sve desilo.”
Zato svi na stand-up (u aprilu, maju i do sredina juna – jer će sve do tada Merkur biti u Biku), koji kao forma postaje sve popularniji (konačno) i kod nas. A duhovitost i smeh dobijaju priliku da dokažu svoju pandemijsku zaraznost i najefikasniji delotvorno lekovit uticaj na inteligenciju. Oslobađajuće deluje na um, razbibrigavanje smehom koji je ništa drugo do pobeda zdravog razuma na najlepši način. Onaj ko se smeje iskreno – ima nemoćne neprijatelje spram sebe samoga. I baš zato je ovo vreme kada ćemo moći da vidimo koliko smo zaboravili da se smejemo, koliko smo postali namršteni, ljuti, gordi, gorki, osujećeni i opsednuti nekakvim principima i idealima ili nepravdama i pravdama koje nam na kraju zatruju i krv i misli, a telo zgrče u gard od svega živog i svetog dok se u globalu posle svake takve ‘borbe’ osećamo izigrano, nasamareno, glupavo, iskorišćeno za ciljeve (uvek) nekog drugog. Otuda sada čovek ne želi da pripada niti da slepo veruje vođen idealima i to je razlog zašto niko nije potpuno siguran za koga će da glasa na izborima 2016 Znamo svi za koga nećemo, ali ne znamo za koga hoćemo jer Merkur u Biku političarima ne veruje, on od njih živi samo ako mu neko još i plati za sve te vrhunske karikature, aforizme i zafrkancije.
No propisno ćemo se makar zabaviti pre i posle. Eto smeha našeg nasušnog što bi rekao Ben Akiba da je živ. I kad ga pomenuh, setih se jedne dobre kolumne Petra Lazića u kojoj se pita “Da li bi bilo Branka Radičevića, Čiče Ilije Stanojevića, Radoja Domanovića, Branislava Nušića, Rake Drainca… da nije bilo kafana? Možda bi ljudi sa takvim imenima i postojali, ali svakako ne bi bili onakvi kakve ih mi znamo.” Kafana je naš univerzitet, akademija i prva agora inteligencije, smeha, vrcavog duha koji baš kao i eros raste više što ga više zabranjuju, što je više nedopušten, pa pod presijom i pretnjama ukidanja, progona – kao da na uši izleće! A kafana kao vrla institucija borbe protiv malograđanštine (odatle: boemska sorta) i ovog proleća nudi svoje bašte. Zato ih ne zaobilazite, a kad u njih odete – ne žurite. Raspričajte se, neka ulice čitave žumore kao što su nekada od ljudske priče i smeha.
No ne očekujte od ovog Merkura da vam reši problem, da vas uteši bilo kako drugačije sem smehom ili nekom kintom, lepim poklonom, dobrim koncertom, klopom, davanjem koji je njegov princip kada ima, jer njegova pobeda je kad svako lice razvuče u osmeh. A najviše se smejemo kada smo u društvu pa zato gledajmo da april provedemo u toj mreži ljudi gde će se uvek naći neko da štancuje odvale, da antologijski zavodi inteligentnim humorom, pa i najjeftinije vino će imati ukus kao da dolazi iz sedamnaestovekovne Toskane.
I sve ovo ne bi možda bilo baš toliko važno da na drugoj strani neba Mars i Saturn nisu u Strelcu pa sve ono što bi u osnovi znaka Strelca bio pozitivizam, optimizam, sloboda, kosmopolitizam, blagostanje duha i jedna prirodna vera u dobro eto gde sad doživljava svoju krizu kroz sumnju i kroz kritiku. Kritikuje se pozitivno, kritikuje se slobodno, sumnja se u dobro, a smele aforističarske emisije, kolumne, mediji možda negde i ukinu (ponovo). Ali vratiće se jer je Merkur retro, samo sad na nekoj drugoj televiziji ili radiju. I baš zato potrebna nam je ova “kap veselja” kako je to iskreno uvek pevala Lola Novaković koja nas je napustila pre nekoliko dana. Kap veselja za svaki dan. Aforizam za svako jutro. Jedan youtube skeč, stand up, indeksovci i nešto slično za svako veče. Jedna prevara zdravog razuma nad onim što nam se čini da je gotovo, da je tamno i nespokojno zauvek, i nikako samo ne zaboravite da se pre svega beskrajno šalite i na svoj račun.
Evo nekih…
“Golden Gate most bi trebalo da ima „bandži džamp“ za ljude koji još nisu sasvim spremni da izvrše samoubistvo, ali hoće da imaju malo prakse.” – Džordž Karlin
“Ako vas sretne političar i seti se da ste mu školski drug, znajte da mu ne ide najbolje.” – Vladimir Bulatović Vib
“Umoljavaju se Beograđani da žive kako znaju. Na groblju nema mesta.” – Vladimir Bulatović Vib
“Čovekomrzac svake noći sanja malog Ahila sa velikom petom.” – Vladimir Bulatović Vib
“Ne kopajte po mojoj prošlosti, rodio sam se iz porodičnih razloga.” – Aleksandar Baljak
“Imao je tako veliku dušu da je hiljade ljudi nosio na njoj.” – Petar Lazić
“Letite avionima JAT-a: doručak u Londonu, ručak u Njujorku, prtljag u Singapuru.” – Indeksovo radio pozorište
____
* Ovaj tekst je originalno napisan za ALLMe stranicu na Facebooku na kojoj objavljujem svakog petka. Pridružite se!
