Na astrološkom nebu je trenutno kao na pijaci.
Najglasnije od svih, ispred čije tezge je gužva zbog majstorstva pravljenja fame, Sunce u Vodoliji, došlo da donese zemljotrese u predelu pupka, epicentru života i informbiroa za naše emotivno stanje. Poklanja konstantnu uznemirenost zbog neizvesnosti i svega što bi moglo da nas uznemiri, dirne, obraduje, iznenadi, ili toliko usreći da nam dodje da poput rakete poletimo i obiđemo jedan brz krug oko planete. Budućnost je neizvesna i zato predivna koliko i zastrašujuća, a čar uzbuđenja i naša neminovna spremnost koju dokazujemo i kada je negiramo – dokaz da smo baš svi superheroji.
Jupiter se oteo kontroli, on je ovog puta napravio sebi Lavovsku pozornicu i vodi kampanju. Prikuplja nekakve potpise, potpisuje peticije, fanatično ideološki stremi boljem svetu kakav je zamislio da treba da je, iako ne vidi koliko sam ne daje primer tog boljeg sveta niti pravde, nego grotesknu scenu galame i gordosti. U pauzi oblači kostim klovna i zabavlja decu. Deca se smeju, kače mu se za nogavice, zadirkuju a on se seti koliko mu je širenje zabave i smeha važnije od isterivanja pravde pa reši da u kostimu ostane cele nedelje.
Venera i Mars se ne odvajaju u Ribama, prostrli su ogromno platno iz indijskog shopa i rasuli svoje andromolje. Bilo je tu svega. Od lavande, sapuna i mirišljavih ulja koja su se uvlačila duboko u nozdrve, svilenih čarapa sa vezom i tregera za pantalone, starih primeraka časopisa Erotika iz osamdesetih do britvi za brijanje koje su gradski džentlmeni uzaludno tražili po gradskim prodavnicama stimulisani da prizovu u svoje živote šmek starog Holivuda.
Mesec je obrnuo svoj šešir na metar ispred, seo na stoličicu i bluz je procureo sa žica njegove gitare. Zatvorenih očiju i najfinijim tonovima ispunio je prostor. Otvorio je dušu i počeo da priča svoju priču. Kako bi ovaj svet bio dosadan bez rastanaka, čežnje, zebnje, nadanja, kako bi svet bio prejednostavan da nema emocija, želja i strasti. Kako ne bi bilo radosti da nema tako beznadežnih stanja u kojima je muzika najteža stvar koju možeš da poneseš sa sobom.
Svi su se njihali u njegovom ritmu, samo Saturn u Strelcu namešta naočare i okreće list neke stare knjige koju čita stojeći, a pred njim more polovnih starih izdanja, neke rariteti, neke bez korica, mnoge požutele i sa mirisom memle, al vredne. Evo i mapa, topografskih karata, atlasa, tlocrta, automapa… Gleda te kao da te odmerava, kao da će ti reći nešto važno i mudro, ali ne. Ko prvo pita za cenu, namerno kaže tri put veću.
Odmah tezga do, razmahao se retrogradan Merkur u Vodoliji, trguje kontaktima, vezama i vezicama, ko ti treba i zašta ti treba? Sad će on da ti nađe najboljeg majstora za auto, čoveka od koga možeš po najboljim cenama u gradu da kupiš vrhunski laptop, ima i snalažljive knjigovođe, povoljne avionske karte, vaučere za neke mega moderne kozmetičke tretmane, a ako ti treba neko “čitanje sudbine i profilisanje” – nikakav problem, samo otvori nasumice najbližu knjigu i pročitaj prvu rečenicu pa vidi šta piše. Možda je tebi nerazumljivo, ali svemir ima čudne načine da nas zabavi. “I ne, to nisam ja izmislio!” reći će vam pošteno kakav jeste, to je stihiomantija, jedna od najstarijih metoda kojom je čovek voleo da viri u nepoznati svet.
Pa da se igramo.
“Kad sam namirisao sumpor u tom vulkanu, to je zapalilo fitilj koji je već bio prikačen za dinamit.”
(iz knjige ‘Plavo, gotovo prozirno’ – Rju Murakami)
* Ovaj tekst je originalno napisan za ALLMe stranicu na Facebooku na kojoj objavljujem svakog petka. Pridružite se!
