Sve je u redu (Saturn u Škorpionu)

Saturn u Škorpionu u egzaktnom trigonu sa Neptunom u Ribama i Jupiterom u Raku – svi na 4 stepena znaka.

Kad? Pa evo sad. 🙂
Vraća se Saturn, jer on se uvek nekud vraća zato i veruje u večno vraćanje svega i da nema novih puteva, kad svi vode Istom, i dakle vraća se sad u Škorpionu sa neke sahrane. Tuga ožalošćenih njega umara, već je bio on tu, prisustvovao vekovnim plačevima i tugama, masovnim nesrećama i epidemijama, nagledao se bola na licima onih koji ostaju – a o miru preminulih gotovo da ne misli jer oni u njegovom univerzumu upravo odlaskom nadjoše svoj mir. I zato je došapnuo celom svetu tu skraćenicu „RIP“ – počivaj u miru, koja kod svih naroda će uvek značiti isto. Mir i Smrt je isto. I već ne primećuje kako zaostaje prilično za povorkom dok zagledan u nihil tuge oseća po ko zna koji put samoću onoga koji je svakoga dana zagledan u crnilo i smrt. I taman da ubrza, mada oseti kako odustaje od te namere pre nego je i pokuša, kad mu leptir predivnih boja sleće na rame. Zagolica ga po vratu i on se seti neke priče svoje bake o tome kako se duh neke devojke koja je mlada umrla stalno javljao u vidu leptira. „Ali to je bio uvek isti taj leptir sa crnom tufnom i žutim krilima“, kao da je i sad čuje pa nežno pruži prst, a leptir slete na njega.
Vera.. pomisli on. Pa se seti da je baka stalno davala neke meleme i skidala deci bradavice uspešno, da su čak iz drugih sela dolazili do nje. Seti se kako je i neki nepokretni prohodao i da su svi samo o tome mesecima pričali, a on tada dete, nije shvatio zašto je to toliko bilo neverovatno. Pa tek sad u sebi prizna da on vere ima oduvek, i da za njega čuda zato ne postoje. Da bi nešto bilo čudo moraš da si nevernik, valjda se zato čuda nevernicima najčešće i dešavaju. Ne bi li im dokaz pravo sa tih nespoznajnih izvora božanskih moći, i svakog isceljenja došao i neveru izlečio. Da, zbog te vere je odbio da bude učitelj kada su ga svi nagovarali i molili, preklinjali. Rekao im je „Ljudi, to što sam ja naučio i do čega sam došao… nije to ništa, verujte! To možete i vi! Ma svako od vas može! Nemam ja nikakve darove niti sam i po čemu drugačiji od ma kog od vas. Sve će to samo doći do vas kao veština i znanje, ako bude trebalo i ako budete hteli. A naučiti možete samo onoga koji hoće, a taj što hoće – sigurno će svoje znanje sresti u iskustvu i sa mnom i bez mene.“ „Sve je u htenju…“, pa dodade tiho, „…i veri“. Pa prekrsti ruke na ledja, i u to spazi ogromnu bolničku zgradu pred sobom, odmah do groblja. Namah pomisli da mu se ova slika već desila, da je deja vu, ali onda shvati da baš u svim gradovima bolnice i groblja ne mogu biti daleko. Sve gradske bolnice su u blizini groblja. Pa kako mu je um ciničan nasmeja se tome kao dobrom crnom humoru, ali mudrost pretegnu pa shvati još nešto – da je bol onih koji patnju spoznaju potpuno sami u bolničkim sobama i prizvala veru da bude negde blizu. Jer bol i vera idu ruku pod ruku od nastanka sveta.
Samo je na čoveku da čuje taj glas, da vidi tog leptira, da poveruje da je vera najmoćniji lek ikada dat čovečanstvu. Zato svaka tradicija (Saturn) svoje rituale i običaje ima, jer bez njih, tradicija je samo kodeks kao i svaki drugi.
I vodio bi on taj solilokvijum još dugo da pred njega ne izlete Jupiter, sa koferima, oduševljen i iznenadjenog lica kao da je upravo video boga samog! Pa još iz daljine, ne stigavši od nestrpljenja da sačeka da mu se približi poče da širi ruke i da mu priča o tome kako se upravo vratio sa puta, bio je u Južnoj Americi, baš tamo negde Brazil, Peru, Argentina, sreo šamane i vidare razne, od njih naučio svašta i doneo, pa mu pokaza, flašu neke peruanske rakije sa zmijskim otrovom koja provereno leči sterilitet! Radjanje! Radjanje treba svetu, pa se izgrliše i nastaviše svojim putem, on – koji je video sve tuge i sahrane i više mrtvih nego živih, i ovaj drugi što ode da uloži novac koji mu je Neptunom u Ribama na čistu sreću pao šaka u nekoj kockarnici na Azurnoj obali, pa reši da ga uloži u porodilište! Radjanje i Smrt, a izmedju njih Vera. Večnost i Tajna, i poruka – sve je u redu. Sve je oduvek u redu.

A jedan arheolog, sam u nekim iskopinama, upravo otkri čitav grad. Ili je možda ipak ronilac koji blago neko davno sakriveno i pobacano na morskom dnu nadje. Tajne su svuda oko nas. I neprestano je njihovo otkrivanje. A svako novo otkrivanje, strah umanjuje verom i život verom tom istom oblaže.