Sa znakom Vage počinje drugi zodijački polukrug. Dok prvi (koji počinje Ovnom) stavlja akcenat na individuu,egocentrično je stavljajuću na poziciju sa koje ima odličan pogled na svet oko sebe ali pri čemu se ne trudi da taj svet razume, već jedino razume sebe i svoja očekivanja od tog sveta, sedmi znak Vage obrće tu težu sa jedinke na kolektiv, društvo, svet mimo nas i na druge ljude.
Možda je ovo sve još jasnije ako ceo krug od dvanaest znakova uporedimo sa putem koji individua – uvek prikazana prvom kućom horoskopa ili Ovnom kao prvim znakom, treba da prođe. Do Vage, njena iskustva su lična, i njeni stavovi imaju opravdanja i da zadrže karakter subjektivnog bilo da je reč o odnosu prema novcu i vrednosnom sistemu (Bik), načinu razmišljanja (Blizanci), intimnim životu unutar doma i odnosima u porodici (Rak), vaspitavanju dece, izboru hobija (Lav) ili radnim navikama, izborom posla i odnosu prema zdravlju i svakodnevnici (Devica) . Ali nakon Device dolazimo do Vage i stabilnog mosta koji nas povezuje sa spoljašnjim svetom. Nakon prelaska ulazimo poput Alise u zemlju iza ogledala u kojoj se srećemo sa svetom preko puta nas, srećemo se sa drugima, i što više uspemo da svet posmatramo i iz njihovog ugla – to postaje slabija naša individualna volja kojom smo suvereno vladali u prvih šest znakova, do Vage. Upoznati stvarno drugog znači izaći iz sebe, „hodati u tuđim cipelama“, pa će se i čitav zodijak od Vage zavrteti od nove centripetalne tačke posmatranja. Te ono što je u Biku bio naš lični odnos prema novcu i vrednosni sistem koji smo stvorili, sa Škorpionom postaje naš odnos prema tuđem, prema društvenom, javnom, postaje imovina koja nije naša već tuđa ili javna, postaje javni vrednosni sistem. Ono što je bio naš kritički sud, naš rezon u Blizancima koji je mogao biti ovakav ili onakav, kroz devetu kuću postaje ono što se smatra društveno poželjnim razmišljanjem, moralno, filozofski, religijski, to je svest društva i odnos prema toj društvenoj svesti po kojoj će čovek često birati zemlju u koju odlazi da živi, tražeći mentalitet i ambijent sa kojim se više prepoznaje i razume. Upravo tako, ako smo u Ovnu bili „ja“, u Vagi postajemo „mi“. ’Mi’ kao par, ’mi’ kao ortaci u poslu, ’mi’ kao kolege, ’mi’ kao narod, ’mi’ kao celi svet.
Samim tim, i svest je od Vage usmerena na saradnju, sjedinjavanje u udruživanja, čovek oseća da ništa neće uspeti više sam, već samo zajedno sa drugima. U tom smislu, već je jasno da i Saturn koji će u Vagi biti sve do oktobra 2012. godine, upravo poziva na podizanje svesti o neophodnosti asocijacije, simbioze, stvaranje veza, jačanje zajedničkih ciljeva. Uči nas da onaj preko puta nas nije neprijatelj jer je nasuprot nama i možda drugačijih individualnih stavova, jer više nije bitno ko odakle dolazi, ko kojim jezikom govori, koje je rase, šta voli i čemu individualno daje prioritete. Sada se volje sjedinjuju u volju zajednice, ruke se povezuju, svi se razumemo jer jezik kojim govori Vaga je jezik sentimenata. Zato se danas pridaje toliko pažnje komunikologiji, umeću konverzacije, lepoti govora ali i prijemčivosti za različito. Biti sentimentalan ovde ne znači samo biti u potrazi za idealom koji će nas očarati u ljubavnom smislu, već sentiment da i ono u šta verujemo, da ono što svakodnevno radimo bude obojeno i šarenoliko, bude atraktivno do zavodljivosti, da ono zavodi nas a mi njim druge oko nas, da i sami budemo zavedeni, da konstantno flertujemo sa svetom oko sebe i naravno, sve sa osmehom. Vaga je znak osmeha, lepote, gracioznosti, elegancije i stila. Nema moćnog marketing menadžera, stiliste, nema pop ikone ili harizmatične javne ličnosti ako Vaga nije uključena. A danas, nema građanina novog sveta bez ovih osobina. Ona daje moć osmehu, učtivosti i razumevanju koje ne izvire iz filozofije i ubeđenja već raspoloženja ugodnosti i lepote poželjnog života. Kada u grupi većina da prioritet harmoniji i saradnji, i onaj koji je važio za buntovnika više neće imati gde da diže revolucije i unosi tenziju. Saturnov zadatak u ovom trogodišnjem tranzitu Vagom je da stavi znak jednakosti između „ja“ i „mi“. Da svest čoveka uzdigne do nivoa kada će „moja potreba“ biti i „društveno poželjna“ i kada će „moj cilj“ biti „naš cilj“. Delovati van grupa, udruženja, asocijacija i mimo saradnje biće gotovo nemoguće, mada je astrološki gledano neminovno da u 2011. godini kao i na proleće u 2010. prođemo jedan vrlo težak period kada se Uran i Jupiter nađu u Ovnu, što je naspram Vage – i pojačaju tenziju. Na to gledam kao na sile opozicije. Jedni vuku ka zajednici, jačanju kolektivne svesti, a drugi ka jačanju individualnog i beskompromisnog, netolerantnog društva u kome je „čovek čoveku često vuk“. Verujem da je u evolutivnom grafikonu takav period u stvari normalan jer je nemoguće doći do krupnih promena bez kriza. One su neminovne i tome nas uči Pluton bruseći naš strah od smrti, kraja i prolaznosti, osvešćujući nas da ništa ne prolazi. Samo se menja! Ništa se ne umanjuje samo dobija novi oblik. Na žalost ljudi uglavnom ne žele da slušaju Plutona. Još od kada su ga suspendovali iz društva planeta kao da smo postali još više slepi da vidimo da smo svedoci jednog vrlo važnog doba u istoriji planete, koje od nas zavisi i naših sentimenata! Ekološke katastrofe, trgovina oružjem, ratovi, pandemije, sve su to Plutonova dela, ali nije Pluton taj koji donosi zlo, već čovek koji želi da vlada svetom, prirodom, drugim ljudima. Pluton je moć, i sada, u aspektu sa Saturnom tokom 2010. godine, kao da će se naći u ratu moć zla i moć ljubavi. Baš kao u SF filmovima sila tame i sila svetla se ponovo sreću da izravnjaju račune. Samo što za razliku od Lukasovih ostvarenja, ništa se neće dešavati u kosmosu već na zemlji, a tu silu – nosimo mi. Sad je samo na vama da odlučite, čijoj vojsci pripadate.
Vreme je da se čovečnija, artistička, sentimentalna strana ljudske prirode sada uzdigne iznad one vulgarne, utemeljene na krajnje animalnim težnjama posedovanja, otimanja, ubijanja, vladanja, gde važi zakon jačeg. Sada Saturn uvodi zakon srdačnijeg, lepšeg, talentovanijeg, ljubaznijeg. Strah koji mnogi imaju na početku ovog ne samo astrološkog, već i istorijskog ciklusa, jeste strah od gubitka identiteta. Oni misle da udruživanjem, saradnjom postaju previše slični, što je nasuprot njihovim ambicijama da baš oni budu izabrani, moćni, vrhovni. Biće teško i u samim udruženjima, obzirom da će biti i pokušaja zloupotreba dobrih i plemenitih ideja u lične svrhe možda baš od njihovih maltene tvoraca i inicijatora. Ali gledajmo na to kao na dečije bolesti koje na putu ka boljem društvu, pre svega društvu sa visokom socijalnom svesti – moramo da prebrodimo. Jer Vaga je most, balans, jednakost, apsolutna ravnoteža. Ona je simbol Ji Đinga i savršenstvo koje taj drevni simbol predstavlja. I zato, ne mislite da je Vaga lak znak, jer je do balansa najteže doći. Kada pomislimo na mir u svetu, na ekološku brigu, kada sa ljubavlju ukažemo pažnju drugima, budite svesni da se u nama tog časa budi jedna sebična crta koju smo poneli iz nekih prošlih vremena i bori se za svoje mesto. Šapuće nam da je sve to prevara i laž, da nikome ne treba da verujemo, sem sebi, nagovara nas da svako treba da se bori za sebe, da nikoga ne treba da razumemo i ni sa kim da saosećamo jer ni nama niko nije pomogao (što uglavnom nije istina). Zato se čuvajte zaslepljenosti egom, taštinom, a u stvari sebičnim samosažaljenjem. Jer ne samo što ćemo tako izgubiti sentimente i zaboraviti da se smejemo postajući spomenik ogorčenosti, već ćemo biti zaista isključeni iz svih grupa i asocijacija, ali ne voljom drugih, već svojevoljno ćemo se izopštiti iz socijalnog života u kome je jedino prijatno, sigurno i toplo. Jer na kraju, kao što je rekao jedan veliki um „Društvo bi bilo nešto prekrasno kad bi se ljudi iskreno zanimali jedni za druge.“
