Saturn u Vodoliji – sloboda pobune

  • ovaj tekst pisan je 2011. ovo je njegovo dopunjeno izdanje – maj 2019.

‘Pobuna nije nikakav zahtev za svemoćnom slobodom. Naprotiv, ona vodi proces protiv svemoćne slobode. Pobunjenik hoće da se prizna činjenica kako sloboda ima granice gde se nalazi neko ljudsko biće, jer je granica upravo moć pobune tog bića.’ (Alber Kami)

Juče u novinama osvanula je vest da su dve tinejdžerke iz Knjaževca izvršile kolektivno samoubistvo. Dva mlada bića su rešila da sebi oduzmu život skokom sa zgrade. Da li su u tome videle jedini izlaz kako da ubiju bol, kako da eliminišu prazninu, kako da skrenu možda pažnju na sebe konačno jer nisu osećale da postoje – to ne znamo. Ali sada znamo da su u tom Knjaževcu živele i postojale sa svim svojim mladalačkim željama, ljubavima, zanosima, strahovima, patnjama i da ih sada tamo nema. Prošle godine, dve Vranjanke (isto tinejdžerke) su skočile sa Pančevca. I u suštini, nisam sigurna da bih o ovome pisala da mi pažnju nije skrenulo da od njih četiri – njih tri su  po godištima rodjenja imale Saturna u Vodoliji. Ovo je priča o njemu…

Vratimo se u prošlost. Saturn voli da do istine dodjemo svesni vremena i kako vreme utiče na život. Nekada, granice koje je klasičan tinejdžer imao svodile su se na zabrane koje su postavljali roditelji, na strogost koju je zahtevala škola, na okvire popularnosti koje je spontano odredjivalo doba u kome se živelo i u koje je bilo poželjno (da bi se postao i ostao popularan, ’gotivan’) bilo neophodno utopiti se. Važilo je pravilo da se svako druži sa sebi sličnima, ravnima, statusno ili ma kako. Uvažavanje je postojalo spolja, ali u stvari te razlike su se stratosferski nametale kao etiketiranje ko je kakav. Imati prijatelja iz višeg kruga od onog kome se pripadalo bila je retkost i otuda stvar vredna divljenja i zavisti ostalih. A imati prijatelja medju nižim krugovima mogla je doneti podsmeh i probleme. Da ne govorimo o uniformisanim ideologijama, o komunističkom rigidnom sistemu života.

I nije teško zamisliti čak i da ste mladji, kako je bilo lako tada živeti Saturna u Vodoliji, biti ’revolucionar u malom’, voditi svakodnevno svoju pobunu bilo da se ona ogledala u suprotstavljanju strogim roditeljskim očekivanjima, bilo u sukobu sa školskim sistemom, mentalitetom lokaliteta, lažnim ideologijama, bilo u izvrdavanju kazni i stoičkom podnošenju istih – jer je duh bio slobodniji i jači što je više bilo kazni i protivljenja, sve se više rugao Saturn u Vodoliji tada pokušaju drugih da ga ukalupe, da ga disciplinuju, sve je čvršće verovao u svoj put, osećajući da je njegova sudbina i njegov život njegova stvar! Prezir prema grupama, prema hiljade onih koji misle uvek isto, i nepresušna potreba za oponiranjem i nalaženjem onih koji će se suprotstavljati i koji ga u stvari neće razumeti – imao je smisla jer je baš to “PROTIV” (a ne “ZA”) pravilo razliku i davalo kvalitet.

A ako bi se kojim slučajem našao u nekom kolektivu, tu je bio samo da bi provocirao sve te koji razmišljaju uvek isto da postanu i oni pobunjeni i jedinstveni, da budu hrabri da se suprotstave čak i kada to deluje nemoguće. Čak i kada boli, i kada je nesigurno i kada može biti žrtava, od otkaza do Golog Otoka. Ovo je čovek koji će uvek shodno svojoj svesti i duhu naći način – nekad i nesvesno da se naruga svim tim šablonskim načinima bitisanja koji obećavaju nekakav poredak.  I još jedna stvar – iako je oduvek ličio na vodju, na lidera, on ne želi da ga neko prati, niti da on prati ikoga! On je večita neposlušnost, neprilagodjavanje, iritantni svrabež svake alergije i manifestacije tog istog neprilagodjavanja koje se danas zovu autoimune bolesti i koje su se namnožile jer ih ignorišemo. Ovo je večito rušenje nametnutog reda koga nema (diktatura), ovo je veštačka porodica, nasilno življenje sa drugima jer se nemaju opcije ili smo mladi pa moramo još neko vreme tako… da trpimo tudju volju koja je dominantna jer ovo je sve samo nije uvažavanje svih po istim principima, ovo nije demokratija, ovo je autokratija. Bog je jedan koji nameće dinamiku porodice, pa bilo otac ili majka taj koji izaziva nekada strah, diže neurozis i ponaša se samovoljno, ipak – kao da je negde čak potreban da bi ostali ukućani mogli da bar jasno osveste i duhom i telom šta je to što ne žele ne samo sad u datim okolnostima, već zauvek šta ne žele u svom životu! Ovo je zato baš proboj identiteta, individualnosti, autonomije koja je najčešće inicirana tiranijom, kaznama, zabranama nametnutim voljom nekog drugog.

Šta je to što smo se zarekli da nećemo da trpimo! Kakva je to tiranija volje koju ne podnosimo. Devedesetih je samo Milošević na zadužbini Saturna u Vodoliji povezao ljude (protiv sebe), on jedan i svi ostali protiv. To vreme iznedri takve ljude. I tada, pre skoro 30 godina kada je poslednji put Saturn bio u Vodoliji izlaz je bio u bežanju u…  poeziju, astrologiju, neko je bežao od takve kuće i rusvaja na faks, posao, išao preko uz sav rizik lažnih papira ili mogućnosti da bude deportovan, jer ovo su i sve deportacije kojih će biti puno opet… Neko je bežao u čitanje,  neko na trčanje, neko u grad da bistri slobodu sa sebi sličnima. Sranja povezuju prave prijatelje, ne samo po principu pomaganja, već taj koji deli neku sličnu našoj sudbinu. Kao brothers in arms u ratu tako je i ’90-tih Saturn u Vodoliji u svoj prisutnoj nemaštini i mraku vizije i slobode doneo beskompromisan duh mnogima da doslednio čuvaju kvalitet svog života baš onda kad sve pada, pa da i dalje nema i ako možda može da ima ako bi imanjem izdao sebe i svoje dostojanstvo. Na tim takvim temeljima mnogi su izgradili sva svoja današnja zanimanja, uverenja, uglede i slave.

Medjutim, u ovom novom dobu roditelji su postali liberalni i sve je postalo liberalno. Ako nisu liberalni, onda su većma depresivni i preokupirani svojim mukama pa ni ne znaju baš šta im se dešava sa decom. Evo vam sloboda u kojoj nema zabrana ni proveravanja da li ste išle juče u školu. O školama da ne govorim. Profesori su izgubili svaki autoritet, jer je neko to tako hteo, prezaštićuju i kada ne treba, onesposobljavaju umesto da osamostaljuju. I onda je normalno da će se mladi buniti. I tako jednog jutra kaže “Neću da idem u školu!” Jer ono što je bio bunt nekog djaka pre 30 godina kada beži sa časova al ipak nekako završava, sada će biti često odustajanje od škole bez ideje da se ista nastavi. Deca ne čuju strah od autoriteta, nema te potrebne netrpeljivosti da im izgradi volju kojom će se na dalje snaći u konfliktima sa tudjom voljom bilo drugog čoveka ili institucije. Već beže od toga, sklanjaju se i sve im je previše. Svojom voljom odlučuje na koju će stranu.  Da se skloni, povuče i ne susreće tudje volje te će onda u miru moći da uživa u svojoj samovolji koja nikakvo iskušenje nit blagi makar izazov neće imati. Ili, da ima autentično iskustvo rušenja, beznadja i uzdizanja, trijumfa volje koje će mu za ceo život ostati esencijal, kičma sudbine koju će nositi gde god da je.

I kako bezvoljnost, letargija, melanholija, hronična depresija, nezainteresovanost za življenje, postaju obrasci, mlad čovek biva prepušten sebi i pita se – gde su granice? Pa ispituje sam… ili obidje svet sa rancem na ledjima i iz voza u avion pa dva dana čekanja i spavanja na klupi na aerodromu pa opet na bus, taksi, rikša, peške, ponovo na voz, ili istražuje granice onoga što mu ukida granice tela – poroci svi mogući, jer želi da izgubi, da bar jednom konačno bude kažnjen – ne bi li mu bilo vraćeno pravo da i on udje u sukob sa bogom, da se pita ima li ga, da ga provocira i izaziva, pa kako “bogovi” na dve noge nisu smeli reč da mu kažu (“da se ne ubije”, “da ne učini nešto nažao sebi!”), on izaziva boga Boga. Opasne igre, opasni poroci, opasna društva. U onaj zadnji Saturnov đir Vodolijom to je bio kriminal, ovo sad pojma nemam.

A granice i sudaranje granicama nam je neophodno u stvari. Kada ja nametnem svoju volju koja je poduprta najveličanstvenijom slobodom – moj život ima smisla, kaže Saturn u Vodoliji i tada ja postojim, tada sam ja najživlji i praznine nema. Smisao.  I smisao je uvek u našem nesvesnom odakle je usmeren ka apsolutnom, kako je to lepo formulisao Viktor Frankl.

I zato, budimo svesni – nisu ova mlada bića sebi oduzela život zbog ljubavnih problema, već pogled sa solitera, pogled sa mosta, sa visine budi u njima slobodu i zov da predju granicu. Pruge, mostovi, sve je to u simbolici Saturna u Vodoliji, sve su to konstrukcije rizične i opasne onda kada čovek smisao ne nalazi, pa nekada na žalost njima predaje svoj život, a nekada, u Bruklinu ili u Jerkoviću kod Plavog mosta, baš pod tim mostom sebi novi život nalazi, rizik, pa sa prostitutkama ili beskućnicima svoju ideologiju živi, al ipak živi i ne želi da je promeni ni za živu glavu! Tek taj život pobunjenika, lutalice, otpadništva i marginalan do krajnosti je imao smisao! I zato će takvih biti sve više što u lutanju i beskućništvu smisao traže, što napuštaju domove i odlaze u beli svet da na ulici smisao nadju, al to su granice koje sloboda diktira da bi postojao identitet – opet veći od mase identiteta onih ljudi koje je ostavio iza sebe u svom gradu. I nisu to samo bivši kockari, pijanci, biće medju njima i vrsnih intelektualaca, nekad vrhunskih inžinjera što sad živi od socijalne pomoći ili ko šta da, šta gde nadjem… Ali kao da će dostojanstvo koje taj čovek sebi vraća njemu biti bitnije od prilagodjavanja i trpljenja. No najviše će ih biti bez domova ili na ivici egzistencije zbog tudje volje – jer ovo su svi tehnloški viškovi, zatvaranje šaltera, otkazi i posle otkaza godinama duge pauze kada se nije radilo ništa.

Ali da l’ stvarno mora tako? Da li Saturn u Vodoliji stvarno mora da nam tek kroz pad i to ravan Ikarovom dokaže da je čovek najveća institucija, da je naša priroda okrenuta neprilagodjavanju i ambiciji da hoćemo samo ono što hoćemo a ne što možemo. Da i ako ne možemo mi i dalje ne odustajemo u stvari nikada od onoga što hoćemo i da se u jednom apsolutno beskompromisnom smislu u času takvih odluka pokazujemo i samom bogu, celom univerzumu spremni i na stradanje jer smisao te jedine dostojanstvene slobode zapravo nema cenu. I tek tada ćemo shvatiti otkud dolaze ti nagli obrti, te nagle odluke zbog kojih nas vide kako padamo, srljamo, rizikujemo, izlažemo se i opasnosti ili rušimo sebe da bi oslobodili sebe.

Daleko daleko od svih uverenja i ideja, a još dalje od racija živi davno odredjena baš poput nekog prvog instaliranog programa pre svih update-ova – naša neprilagodjenost SVEMU kao neka osnovna metafizička priroda. Ona tako zvizne u neki čudni tren za koji nismo ni znali da će doći pa damo otkaz neplanirano ili prevarimo ženu neplanirano ili napravimo grešku ili dodjemo do trijumfa jer smo se usudili na nešto o čemu u stvari iskreno nismo ni razmišljali u času dok smo to radili, bio je to tek jedan “klik” bez misli, kao putanja svetlosti neuhvatljiva.

Te će u periodu Saturna u Vodoliji biti puno takvih momenata, preokreta, rusvaja, naglih u trenu odluka koje su više instant akcije nego što su smišljene radnje. Kako je u glavi vozaču formule 1, kako donosi odluku da li će da ubrza ili uspori, pretekne ili šta već, kad će u boks i slično – e tako će uglavnom biti i svima nama u tim trenucima. Akcija pa šta bude.

Saturn u Vodoliji nam glasno poručuje ČOVEK JE NAJVEĆA INSTITUTCIJA! A smisao je ono do čega dolazi upravo voljom da se nameće i da ne popušta, da u konstantnoj tenziji nadvladava druge volje oko sebe. S tim da njega ne zanima vlast nad tudjom voljom, niti trijumf sile, već sloboda da svoju volju živi nesputano za koju se sam izborio. Tu počinje i tu se završava moje pravo na slobodu! Zato tek kada se penzionisao (Saturn) najbolji vozač formule Mihael Šumaher (Vodolija – simbolički) doživljava nezgodu na skijanju pri sporoj vožnji (Saturn) i udara glavom (Vodolija) o kamen (Saturn). I ko je koga tu čekao? Da li je kamen čekao Šumahera, pa Šumaher daje slavu kamenu i priznaje mu volju kojom mu se na putu nametnuo, ili je Šumaher čekao kamen da nesvesno suicidno završi sa svojom voljom koja u penziji više nije imala čemu da se nameće.

I kako će Saturn ponovo doći u Vodoliju 2020. Godine, imamo dovoljno vremena da se pobunimo i nadjemo smisao. Da revoluciju ličnu vodimo, da se do tada razgrupišemo i samo u miru poštujemo bez potrebe za organizacijama. Da, te godine i naredne dve ipo koliko Saturn bude bio tada tu, neke svetske grupacije i organizacije će prestati da postoje, tada može biti ponovo mnogo samoubistava kao u periodu od ’91-’94. – setimo se Dafiment banke koja se tada stvorila i serije samoubistava ljudi koji su sav svoj novac izgubili – pa izlaz našli na šinama duž Srbije. Sve ovo oko Glavne železničke stanice što se dešava pa već je simbolika i puna slika Saturna u Vodoliji iako je on zapravo još uvek u znaku Jarca. Železnička stanica prazna i pusta (Saturn u Vodoliji) a vodolija su uvek šine i železnica i svake stepenice pa i one na Kališu koje kao menjaju. Već radi, već nam dobacuje da je tu!

Suicid je jedna od vodećih tema ovog Saturna – ovo je čovek koji pada (sa mosta, sa terase, sa krova) ovo su moždani udari kao suicid jer se ide protiv sebe, i udari struje jer se struji kao najvećoj volji ne može baš niko nametnuti dok je u naponu volje a da ne dodje do stradanja ili kolapsa. Kolaps je takodje reč koja ide iz ove pozicije i još češće ćemo je čuti apropo saobraćaja gde se tek manifestuje naša volja i otuda je u saobraćaju čovek uvek u opasnosti jer ako nije naša volja onda je tudja volja. Taksista koji se ubacuje na kvarno, žena koja se isprkirava ne gledajući u retrovizor, čovek koji pretrčava ulicu, krava koja stoji na sred puta bez ideje da se makne, odron na putu baš tada i baš tu, most popušta pod konvojem, magla ili gusti nanosi kiše na šoferki  – sve volja volja volja…

Saturn u Vodoliji su i gladni inžinjeri bez posla ili sa malim primanjima, promrzli skijaši, astrolozi pesimisti kad prognoziraju globalne tokove. Ovo je zagadjenje vazduha na ivici katastrofe. Ovo je bolest od industrije, Ovo su šokovi, preokreti, prazni aerodromi ili ljudi zatvoreni na aerodromu. Saturn u Vodoliji je i internet koji postaje nepristupačan, odnosno cenzurisan, svako malo neka zabrana, blokada, prevara. Ovo su prevare na netu kojih će biti iha haaaaaa… Ovo su kradje identiteta na internetu. Kradja struje. Kradja vozila. Kradja raketa?

Ovo su rušenja nekih modernih gradjevina što deru oblake, ili mostova, prekidi komunikacije, mrak interneta, padovi aviona, biće jako teško biti astrolog tih godina i imati taj potreban optimizam i nadu. Ovo su ratovi*. Bombe i rušenja, kuće bez krova, ekonomski kolaps, pa vodite računa u godinama pre nego ova dodje (a posebno tada) gde svoj novac ulažete jer zbog Vodolije kao i svaki put kada je Saturn tu – tek odjednom zatvaraju se vrata, neko se povlači, gradjevinski preduzimač nestao sa lica zemlje, a kriptovluta aterirala – dakle oprezno. Ono što je još važnije – jeste da svest svoju pobunom pokažete. Nije svest biti stado, svest je biti pojedinac. Svest je biti slobodan da se bude i da se sumnja i da se ne veruje ni sebi a kamoli drugima. I da se zna da sve je na ovom svetu rizik. Garancije nema. I u akciju ići onda kad smo spremni na moguću negativnu posledicu, a ne naivno pa panika i ludilo. Biti oprezan i kad spavamo.

A snovi sve čudni i proročki, astralni i slikoviti. Parapsihologija je tema Saturna u Vodoliji, ono mesto granice gde se život i smrt rukuju. Taj most izmedju, most izmedju svetova, paralelnih univerzuma. Sve što odatle dolazi biće vrlo uzbudljivo, pokretajuće, deja vu svaki dan, sinhroniciteti, čudna prespojavanja i telepatski rzgovori i sve ostalo iz domena ESP-a, ali i NLO-a. No pažljivo s tim da ne cimne i ne povuče u ambis od kog možemo i sebe da se prestravimo. Nikako naglo u okultno pogotovo ako ste nežna duša. Nikako u opsesije ako ste presenzitivni.

Ovo je traženje balansa dok gubimo ravnotežu i ovo jeste izgubljena ravnoteža. Kao da se ceo svet malo nakrivio, baš kao i taj diskus pa se i ljudi krive sa diskushernijom a ovo jesu neurohirurzi koji imaju sada pune ruke posla. Ovo su padovi na glavu, vrat, proklizavanja, povrede, prelomi. Ovo je joga sa svim svojim majstorskim pozicijama. Ovo je disanje, vežbe disanja i balansa, ravnoteže, izdržaja u mestu. Ovo je istina za koju mi ljudi još nismo spremni. Ovo sigurno nije nova, već zbog Saturna samo stara svest i stara istina koju znamo ali koje se bojimo. I ako je strah, ovo je samo i jedino strah od samoga sebe.

 

_____________________________

  • objašnjenje za “Ovo su ratovi.” 

Nakon teksta o Saturnu u Vodoliji stiglo mi je nekoliko sličnih komentara/pitanja – Da li ratovi koje pominjem su zapravo Treći svetski rat?
Ne znam kako će se zvati i čemu vode, ali znam da jesu važni jer sve u fiksnim znacima što se dešava em je važno em dugo traje. A Saturn u Vodoliji je u fiksnom znaku kao i Uran u Biku (sa kojim će u periodu 2020/21) biti i u kvadratu.
Saturn je poslednji put bio u Vodoliji od februara 1991 do juna 1993 i ponovo od jula 1993 do februara 1994.
Možda će biti najbolje da se podsetimo važnih svetskih dešavanja koja su uzburkala planetu a koja su se desila u tom intervalu. Odmah u prvoj godini od ulaska u Vodoliju imali smo: 

  • Rat u zalivu
  • Irak lansira rakete na Izrael
  • Devetomartovske demonstracije u Beogradu
  • Početak rata ex YU republika
  • Uvodjenje sankcija SR Jugoslaviji
  • Raspad SSSR (i kraj Hladnog rata koji je trajao od 1947)

SVE VAŽNO i sa posledicama koje se dugo osećaju. I sve već u prvoj godini njegovog boravka u Vodoliji (1991)
Meteorologija i seizmologija koje su pod patronatom Vodolije dok je Saturn tu nemaju lepe vesti. Cikloni, tornada, vulkani, zemljotresi.
A lepo je bilo te godine što je Crvena Zvezda postala prvak Evrope u Bariju.

33 Komentar(a)

33 Komentara

  1. Vida

    05/05/2011 at 13:54

    Hvala na divnom tekstu i svim ostalim tekstovima koje redovno pratim, akoji mi dobro pomažu.

    • Sandra

      26/02/2015 at 18:21

      E Sanja, Sanja… Meni je Mesec u Skorpiji, a Saturn mi je retro u vodoliji u 12 kuci… Mozes li da zamislis kako mi je????

  2. Kebsteron

    05/05/2011 at 13:56

    Draga Sanja,
    Tekst je vise nego izuzetan i zaista je i pre te 2020. potrebno probuditi svest u ljudima da je svaki covek institucija! Za mene su svi tvoji tekstovi upravo onaj alarm koji nas budi iz uspavanosti u toploj i bezbriznoj uspavanosti duha i svesti u kojoj nas narod voli da lenskari…pritom su toliko glasni da snooze nije opcija, jer posle citanja istih vec smo budni, naviknuti na svetlost i sa rasirenim krilima za let i novi dan..Mislim da si personifikacijom Ikra na kraju zaista predstavila coveka koji ce zbog slobode, otici korak dalje pa makar ga taj korak (ili let) odveo i u samu smrt..ili ambis potpune slobode…ali vredi jer je bas njegov obraz tada Sunce milovalo toplije nego ikoga pre…Mada licno nemam Saturna u Vodoliji, kao Vodolija se duboko pronalazim u ovim redovima od reci do reci, pa bih hteo da postavim pitanje da li neki aspekti ili druge astroloske determinante indukuju goreopisani karakter, smisao i svest???
    Sanja, jos jednom nemam reci osim-sjajna si, ma brilijantna!
    Veliki pozdrav!

  3. Ena

    05/05/2011 at 14:34

    Veoma dobar tekst. Nisam nikad razmisljala sta tacno donosi Saturn u vodoliji, ali me oduvek fascinirala vodolija, buntovnistvo koje nosi u sebi. Kod mene je Saturn u raku, 9 kuca, u opoziciji sa Merkurom i Venerom u Vodoliji, 3. kuca. Trazenje smisla mi nije strano. nimalo. Sta vise, trazim ga citavog zivota, od najmanjih stvari do onog apsolutnog smisla.
    Podsetio me ovaj tekst na nekoliko pesama mog omiljenog muzicara i gle cuda covek ima Saturn u vodoliji. i ne samo Saturn, nego i Merkur, Mars i Jupiter. On veruje i ne veruje istovremeno. Veruje u coveka pre svega. Isti slucaj samnom.

    I Believe

    All I know is what I’ve been sold
    You can read my life like a fortune told
    I’ve seen the dream, there’s no land of Oz
    But I got my brain and I got a heart
    And courage built I won’t let go
    What we need right now is ….soul

    I can’t do this, you can’t do that
    They feed us lines but I won’t act
    And all good things will come to pass
    But the truth is all you have to have
    And would you lie for it?
    (Do you) cry for it?
    (Would you) die for it?
    Would you

    I believe, I believe
    With every breath that I breathe
    You and me can turn a whisper to a scream
    I believe, I believe

    You know what you came here for
    You’ll pay the cost,
    like it’s your cross to bear
    Are we the ones that put it there
    Would you scheme for it
    scream for it, bleed for it
    Would you

    I believe, I believe
    Believe we’re still worth
    The fight you’ll see
    There’s no hope for this world tonight
    I believe, I believe

    Don’t look up on your movie screens
    In record stores or magazines
    Close your eyes and you will see
    That you are all you really need.

  4. Tanja

    05/05/2011 at 14:56

    ja ne znam koji je bolji, od tvojih tekstova o Saturnu, Sanja…svi na koje naletim su fenomenalni, i sadrze u sebi ogromnu mudrost, ogromno shvatanje sveta oko sebe…
    jos samo da nam napises nesto o Saturnu u raku, tu mu je polozaj najtezi cini mi se…ili ga mozda vec ima samo ja nisam uspela da ga pronadjem?

  5. no name

    05/05/2011 at 15:46

    procitah tvoj tekst u jednom dahu ovog vremena koje mi odnedavno tesko pada jer ga ne razumem. Sa tri godine pri polasku u vrtic ne htedoh da se obucem kako majka diktira, kako sistem i lazna proforma kazu da treba, vec obukoh drugacije, svoje. Moja priroda je sa jedne strane pitoma, dobra. Vecina dobro jednaci sa glupim. Ali eto mene – borba za pravdu, gledam u lice profesora koji su pred penzijom, gledam skolu koja je leglo patologije, i nezadovoljnih.
    Gledam one koji kazu svaki dan: ”Bezite deco, u Srbiji nema zivota”, a ipak Sanja oni zivot zive. Gledam vrsnjake koji su depresivni, anskiozni. Gledam, primecujem, i pitam se : ”zasto niko nista ne preduzima”. Zasto ta ista lazna forma i sistem ne napravi psiho profil predavaca, i zalepi otkaz profesoru koji vidno ima ozbiljne psihicke probleme, i koji zeli da nas obori sve u poslednjoj godini. Zasto? Eto tako, hoce mu se. I zaista gde su granice? Gde su ti autoriteti? Kako uopste covek moze da bude autoritet drugima ako nije kopao po svojim dubinama, upoznao svaku nit sebe, pa se pobunio i bio ono sto zaista jeste. I kome onda da veruje taj Saturn? Da li sebi? Ili vremenu? Ili i jednom i drugom. Ili nikome? Kome danas da veruje mlad covek koji tek zapocinje svoj put. Zbunjen je taj Saturn. Mozda me je on doveo do toga da cujem svasta, svakakve tajne, tajna udruzenja,
    tajne planove, mozda me je on doveo do istine koja me je mnogo puta kostala one radosti detinje i prava na neke iluzije koja ne moraju da budu deklarisane kao pogresne. Mozda me je on doveo do surove istine, teske u kojoj ljudi pred mojim ocima skidaju sve maske i posle kratkog vremena pokazu se u svom pravom obimu. Tesko je to breme. Istina je teska, ljudi beze od istine, jer istina najvise boli.
    Danas su moji vrsnjaci pred teskim zadatkom. Niko ih ne upucuje da rade na sebi. Niko ne radi sa njima. Autoriteti (roditelji, rodjaci, profesori – tzv. drustveno – obrazovane ustanove, politicka scena ) svi oni su negiranjima, kradjom, internetima, svesno ili ne odustali od sebe, a nazalost takve poruke opet svesno ili ne projektuju na mlade. Cini mi se da svi mladjani Saturni u Vodoliji moraju da nauce onu cuvenu: ”Ja cu se pobrinuti za sebe, ja cu naci izlaz, mozda u drustvima, iskustvima, u Sebi, jer Saturn u vodoliji je u dusi sam ali oko njega je gomila ljudi, i to treba da iskoristi. Mozda je to njegov zadatak, mozda je to ono sto to ”Novo Vreme” donosi. Savremeni zivot, da nauci ono od cega ljudi beze – da se suoce sa sobom. Ali isto tako ne sme da zaboravi da oseti, da dozivi, da bude i buntovnik i empata, ma da bude covek uprkos ”Novom Vremenu” u kojem je tako malo ljudi. Nekako verujem da se sve desava sa razlogom. Danas kada sve vristi u mojoj okolinu, i kada svako ubija dusu mladom coveku recima : ”vera je izgubljena, ne postoji.” Eto, ja jos uvek Verujem u coveka, verujem da dusa nadje spas. Verujem u zivot. Verujem i u tebe, i tvoje tekstove,
    tvoj rad, verujem i puno te pozdravljam.

    p.s. Mozda bi pesma Saturna u vodoliji bila : Hurts – Wonderful Life kao i Lady Gaga – Born this way (ali samo delovi ne i cela pesma) 🙂

    …”There’s nothin wrong with lovin who you are”
    She said, “’cause he made you perfect, babe”
    “So hold your head up girl and you’ll go far,
    Listen to me when I say”

    I’m beautiful in my way
    ‘Cause God makes no mistakes
    I’m on the right track baby
    I was born this way
    Don’t hide yourself in regret
    Just love yourself and you’re set
    I’m on the right track baby
    I was born this way

    kisssez

  6. bisquiter

    05/05/2011 at 16:36

    Hvala ,Sanja!
    Sve tvoje reci koje sam procitala u poslednjih pet godina, oblikovale su me u nekom trenutku, kao i ljudi koje sam sretala u zivotu.Zauzmu mi misli, nateraju me da se preispitujem, da sagledavam najblize ili najbliskije ili nepoznate… Lepo je saznavati.
    Hvala jos jednom!

  7. aleph8

    05/05/2011 at 20:40

    Predivan tekst, dugo nisam ovako što dobro pročitala, skoro su mi suze na oči krenule. A ja se ne rasplačem lako. Vratilo me u moju mladost, samo što ja nemam Saturn u Vodenjaku, već u Biku ( maj 70.-te,8. kuća u Vodenjaku, a Saturn u 11. ) pa mi nije jasno, a opet kao da o meni govori netko tko me pozna u dušu…Hvala Sanja.

  8. sanja perić

    05/05/2011 at 23:38

    draga Aleph8,

    Saturn u 11. kući je verovatno razlog zašto si se toliko pronašla u tekstu, jer je 11. kuća – analogna Vodoliji, tj. nosi istu priču kao i znak Vodolije. Razlika je ipak u tome, što znak odredjuje prirodu planete, duh u samoj osobi, a kuće ono što nam se dešava. Pa si ti verovatno kroz iskustveno, kroz život, prošla neke slike koje sam ja navela gore, ali koje su duhom (prirodom) išle iz nekog drugačijeg motiva nego što je motiv ovog Saturna u Vodoliji.

  9. sanja perić

    05/05/2011 at 23:44

    kebsteron,

    jasno je tvom Suncu u Vodoliji o čemu ja pišem dok pišem o Saturnu. Ali šta su naši drajveri? Samo ono što iskustveno živimo, što se od najranijih godina u nas utka i integriše kao neki sutrašnji motiv, model, smisao, poenta i sl. Tako da obzirom da nemaš SA Aq, ti nisi bio (niti ćeš biti) u realnoj situaciji da njegovu borbu osetiš, taj bunt koji je nekada (i vrlo često) opasan i po život sam. Nećeš preskakati sa terasu na terasu na primer, što je takodje slika ovog Saturna, ili se javno suprotstaviti nekome zbog čega bi mogao da budeš smaknut, ili doživeo Ikarov pad, recimo totalni bankrot, pa se uzdigao. Recimo, moj ceo Strelac se divi ovom Saturnu, moj Strelac ga voli i razume, ali nema njegovo iskustvo. I will never walk in his shoes.

  10. sanja perić

    05/05/2011 at 23:47

    no name,

    živeti SA Aq u jednu ruku znači priviknuti se na nerazumevanje sredine, jer to je ujedno i potraga za prijateljem – o kojoj sad nisam pisala. O svakom SA bi mogla knjiga da se napiše zasebno. Sve to što si opisala je ono što ti vidiš oko sebe i što te samo tera na pobunu. 🙂

  11. no name

    06/05/2011 at 02:08

    hvala Sanja. Verujem da bi, verujem da o svekoj temi moze da se napise knjiga. Recimo sve sto napisem, i ovo danas, ne napisem radi namecanja neke pricu ili slicno, sve sto napisem izadje automatski iz mene, u bukvalno trenu, kao da ja ne pisem, ne mislim, samo se sliva ili kao da neko sliva a ja sam samo instrument koji se tu nasao pukim slucajem 🙂

    pozzz

  12. Mira

    06/05/2011 at 02:17

    Ja imam saturna u vodoliji, i jupitera, veneru, sunce,merkur, a i dupla sam vodolija, tako da sam potpuno njegovo dete. Nije uopste lako.Pozz Sanja, bas je ovako :)))

  13. Azra

    06/05/2011 at 02:48

    Predivan tekst..
    Oprosti na opazanju, ali nisam sigurna kada je Saturn usao u Vodoliju.
    Mislila sam da je jos uvijek u Vagi na nekih 16 stepeni i da mu poprilicno treba dosta vremena da dodje do Vodolije?

    Srdacan pozdrav!

  14. Azra

    06/05/2011 at 05:48

    Oprosti Sanja,ocigledno treba pazljivije da citam..Tek kada sam ponovo procitala tvoj tekst,vidjela sam da pises o buducem Saturnu za koji treba da se pripremimo.
    Saturn koji dolazi u 2020.

    Hvala jos jednom na prelijepom tekstu 🙂

  15. Leptir

    06/05/2011 at 15:55

    A kako sa Saturnom u 11. poleteti, krilia su kao od olova, …Ko sam ja? Mozda individualac koji bezi od povrsnih prijateljstava,… I kako sad izaci iz izolacije… Negde pripadati… Kako? Kad tesko je izraziti svoju obicnost i slicnost sa bilo kojim drugim ljudskim bicem. Kad boli,… saturnovski…

  16. Kizi

    07/05/2011 at 23:17

    Draga Sanja, citajuci ovaj tekst sve vreme mi se u glavi vrti jedna sjajna, kratka, po meni mozda i najbolja pesma sa novog Rundekovog albuma Plavi avion, zove se Znak a ovo je tekst koji zelim da podelim sa drugim posetiocima tvog sajta jer me prosto ne pusta posle ove price o Saturnu:

    “Mi smo rodjeni u znaku
    skriveni u podznaku
    oznaku
    pisi po oblaku
    jesmo li upali u zamku
    ili smo u koraku

    Od prvog dana kada svijetom
    poteklo je mlijeko majcino
    mi nesto znacimo
    znamo li koju stazu biramo
    kad zakoracimo

    Jedni polete visoko
    preko one crvene planine
    u modre daljine
    od krvi suza i od znoja
    bijele im se haljine

    Drugi lutaju po mraku
    traze tajne prolaze
    odlaze
    pa opet dolaze
    i bez kraja svaki zbraja
    pobjede i poraze”

    Puno pozdrava i jos jednom hvala na tekstovima nad kojim se uvek zamislim, osvetlim iz novog ugla svoju potragu za smislom, sustinom, onim Dobrim u nama, potragu za ispravnim nacinom da pridjem drugacijem od sebe i kada se ne slazem sa njim, a za svaku osobu postoji drugi nacin i ti mi pomazes da bolje razumem tu jedinstvenost. Skorpija asc Strelac sa Mesecom u Ribama a Saturnom u Lavu u 8. kuci. Pozdrav:)

  17. ida

    11/05/2011 at 10:29

    draga Sanja

    Vi ste divni i svaki Vas tekst me ostavi bez daha.Zeljno iscekujem pricu o marsu u raku.Meni je u 12.kuci.Kao da sam u nekom zatvoru cijeli zivot

  18. svetla

    17/05/2011 at 16:54

    sjajan tekst, hvala.
    imam saturn u lavu u prvoj kući – rekli su mi da je to strašan aspekt.
    takođe me oduševio i tekst o marsu u ribama – meni, ovnu je mesec u ribama i mars mi je u ribama i čini mi se kao težak aspekt iako se jako slabo i površno razumem u astrologiju (tačnije rečeno – ne razumem se)

  19. Violeta Rakić

    14/06/2011 at 00:18

    Draga Sanja, i dalje sam bez daha! Kako Vaši tekstovi prodiru duboko u svest “Saturna u Vodoliji”. Setih se i rastumačih celu svoju maldost…. Hvala!!!! Srdačan pozdrav!

  20. Aleksandar Sasa Rakic

    14/06/2011 at 00:57

    Meni se veceras desilo dok sam citao ” satur u vodoliji “da su mi emocije isle od patosa do plafona. Tesko mi je da vam objasnim jer ni sebi to jos nisam u potpunost uspeo, kakav je osecaj da posle toliko godina i poznanstava sa raznim astrolozima tek veceras spoznajem sebe, od prvih secanja koji me drze, do danasnjeg dana! Da Vam kazem hvala, malo je. Srce mi treperi a dusa smirena, kakav cudan osecaj!!! Na kraju ovog malog teksta VELIKO HVALA…

  21. Mario

    21/06/2011 at 21:04

    Ćao Sanja, ja imam SA u Aq u 8. kući, ali nisam baš takav tip, ima istine, ali ne baš mnogo, znam da tu postoje i drugi činioci, ali opet sam zbunjen 🙂

  22. sanja perić

    21/06/2011 at 23:24

    ako neka planeta nikada ne izdaje onda je to Saturn.
    Venera najčešće izdaje, kao i Jupiter. Kada kažem ‘izdaje’ mislim da gde god da su nam, nikako da se i u životu nama ispuni potpuna simbolika njihovog značenja. Ali ne zato što horoskop ne valja već što mi nismo ispunili neke uslove ili nam nisu omogućeni koje Venera i Jupiter traže.
    Ali Saturn.. on ne traži ništa, sem što imaš telo da možeš da osetiš bol, sem što traži da ‘moraš’ onda kad nećeš. Da bi znao razliku izmedju hoću i moram.

  23. sanja perić

    21/06/2011 at 23:27

    hvala Saša. 🙂

  24. Zdravka

    25/06/2011 at 09:38

    Sanja,

    vrlo mi je drago sto sam imala prilike da te upoznam.
    Verujem da se nista u zivotu ne desava slucajno…..u ovom
    trenutku bas mi je to trebalo.

    Pozdrav

  25. Ivana

    25/10/2011 at 17:03

    Neverovatno, uvek sam bila crna ovca u porodici, ali sada mi je jasno zbog čega. Sa Suncem i Saturnom u čevrtoj kući,u kvadratu sa Neptunom u prvoj kući , ascedent- škorpion, nije ni čudo. Ono što sam htela da pitam je uticaj opozicije saturna u vodoliji sa retrogradnim marsom u lavu u 10 kući i MC-om. Šta zmači retrogradan Mars? I još bih da se zahvalim na sjajnim tekstovima, uživam čitajući ih. 🙂

  26. Marija

    27/11/2011 at 11:36

    Ne, i ne draga Sanja, pogrešno je očekivati spoljašnju instituciju (porodica, društvo, kultura) da nam određuju granice i kažnjavaju lošu volju i vladanje. Ok za ljude koji zauvek ostaju infantilni, koji se plaše zrelosti i slobode, i koji su naučili da se podređuju “autoritetima” ipred kojih stoji titula, moć, imanje, a bez predhodnog uvida u njihovu merodavnost. Na taj način pretvaramo sebe u objekte manipulacije, poštujemo ili kršimo vrednosti koje su drugi odredili na taj način štedeći vreme koje ćemo kasnije tražiti kako da ubijemo (televizija, štampa, internet, igrice)…
    Zabrane postoje danas više nego ikad. Reci mi, ko je danas istinski slobodan da bude. Svi smo slobodni samo da stičemo i trošimo, grabimo i rasipamo,…
    Zabrane su duboko ukorenjene u našim bićima i lažno nazvane slobodom.
    I to pluton u jarcu vidi, saturn u vodoliji će osetiti, a uran u ovnu razbiti….
    Nisam astrolog ali verujem da će doći vreme kada ćemo moći da autentično budemo, a ne bespogovono predstavljamo ono što prema trenutno važećim kriterijumima treba da jesmo.

  27. sanja perić

    27/11/2011 at 12:02

    Marija, granice su sveprisutne uvek bile. I napomenula bih da komentarišem uvek kao astrolog, dakle, ovo nije moja lična filozofska rasprava sa samom sobom o granicama i slobodama, već kako bi Saturn u Vodoliji tu raspravu sa samim sobom vodio i šta bi rekao…

    Dakle, granice su svuda. Samo što čovek koji u sebi nosi Vodoliju kroz Saturna – Boga vidi kao najpobunjenijeg, kao jedinog slobodnog, on o Isusu Hristu ne razmišlja iz perspektive Isusa-sina Božjeg, već Isusa kao Čoveka koji je dosledno bio pobunjen… i ovo je možda najslikovitiji astrološki prikaz Isusovih ljudskih dana, njegovih rušenja i pobune, njegove doslednosti i volje da uprkos granicama (pravilima, normama, indoktrinacijama, prihvatljivim vrednostima) koje je nalagalo društvo i vreme, pokaže da su te granice lomljive, a da je vera u stvari hrabrost. Tako i Saturn u Vodoliji traži dovoljno izazovne zabrane da bi ih lomio i oslobadjao ideju o čoveku Bogu. Otuda i konekcija sa Ikarom… nadam se da je sada jasnije.

  28. Marija

    27/11/2011 at 12:56

    Hvala.
    Razumem. U ovom tekstu govoriš o saturnu koji naposletku pronalazi dovoljno izazovne granice tek u čoveku samom.
    Samo se plašim da ovakav vid pobune danas se leči svojim uzrokom, sticanjem i trošenjem. Pobuna vođena na ovaj način vodi u prekomernost upotrebe energije, što dalje vodi razaranju unutrašnjih (moralnih i telesnih) ograničenja. Prejedanje, alkoholizam, tvrdičluk, pohlepa, agresivnost,… samodestrukcija, samoubistvo…

    Zar je to jedini način da budemo slobodni?

  29. Sonja

    08/01/2012 at 15:23

    Uh, Saturn mi je u Vodoliji, ispoljavala sam svoj bunt prema ,,grupi,, , ,,stadu,, uniformisanosti, tako sto sam se oblacila totalno drugacije i izbegavala sve sto se podrazumeva kao opste prihvaceno! Toliko o ,,slobodi,, i letu! Ali kod mene je uvek postojao
    S T R A H! Od svega, bukvalno. Od zivota!

  30. Suzana

    27/02/2012 at 10:13

    Htedoh procitati ovaj tekst pre desetak dana i izmace mi nekoliko puta…
    Procitah ga jutros, i evo smeskam se zaverenicki, golica me sinhronicitet i potvrdjuje se moje duboko uverenje da nas pisana rec pronalazi onda kada treba.

    Upravo u poslednjih nekoliko dana dogodile su mi se dve stvari –
    Moj Buntovnik (nije SA Aq, ali je SA u 11oj) rekao je: ne, necu zameniti slobodu da budem to sto jesam ni za sta, onda kada je ulog takav da bi svi rekli bar „pokusacu“ (videcemo kakav ce rezultat biti).
    Dogodio mi se jedan od onih spontanih, dugih razgovora koje toliko volim, s covekom koji ima SA Aq (!), o tome koliko je covek zaista slobodan, jesmo li bar u duhu slobodni, ili je i duh zigosan naucenim, nasledjenim, arhetipovima, zeljama, snovima…a ceo razgovor krenuo od lika Justine iz Durrell-ovog Aleksandrijskog kvarteta i gle, na danasnji da je Lawrence Durrell rodjen :o)

    Sanja, svi komplimenti za sve napisano…

    Srdacan pozdrav,
    S.

  31. Strahinja

    25/07/2012 at 13:53

    Lagao bih da kažem da se nisam prepoznao, od “večito se verali po nekakvim visinama, popravljali krovove i menjali žice, hodali ivicama, prelazili uzane ruinirane mostiće” do večnog traženja smisla u stvarima i životu. Da ne pričam da se poslednjih 5 godina bavim parkourom i dan kad sam krenuo njime da se bavim znao sam da je to pravi sport/discplina za mene, nešto što se prkosi svim uštogljenim društvenim normama i uspavanim mozgovima (hraneći moj ego usput, čime nisam baš najzadovoljniji ali čega sam svestan) 🙂

    Odbijao sam i odbijam ceo život da se bavim “default”-nim stvarima a prosečnosti se ježim od kad znam za sebe 🙂

    Izmamio mi je popriličan osmeh tekst ovaj, sve najbolje i pozdrav od Vodolije rođene ’91 🙂

  32. Isidora

    17/07/2018 at 16:44

    Saturn je rokenrol bre! <3

Ostavi komentar

Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Na vrh