Piše: Aleksandra, 05 May 2011
Saturn u Vodoliji – sloboda pobune
image: “Icarus” © David Bovey
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika
‘Pobuna nije nikakav zahtev za svemoćnom slobodom. Naprotiv, ona vodi proces protiv svemoćne slobode. Pobunjenik hoće da se prizna činjenica kako sloboda ima granice gde se nalazi neko ljudsko biće, jer je granica upravo moć pobune tog bića.’ (Alber Kami)
Juče u novinama osvanula je vest da su dve tinejdžerke iz Knjaževca izvršile kolektivno samoubistvo.Dva mlada bića su rešila da sebi oduzmu život skokom sa zgrade. Da li su u tome videle jedini izlaz kako da ubiju bol, kako da eliminišu prazninu, kako da skrenu možda pažnju na sebe konačno jer nisu osećale da postoje – to ne znamo. Ali sada znamo da su u tom Knjaževcu živele i postojale sa svim svojim mladalačkim željama, ljubavima, zanosima, strahovima, patnjama Lena i Milica i da ih sada tamo nema. Prošle godine, dve Vranjanke su skočile sa pančevačkog mosta. I u suštini, nisam sigurna da bih o ovome pisala da mi pažnju nije skrenulo da od njih četiri – njih tri su po godištima rodjenja imale Saturna u Vodoliji. Ovo je priča o njemu…
Vratimo se u prošlost. Saturn voli da do istine dodjemo svesni vremena i kako vreme utiče na život. Nekada, granice koje je klasičan tinejdžer imao svodile su se na zabrane koje su postavljali roditelji, na strogost koju je zahtevala škola, na okvire popularnosti koje je spontano odredjivalo doba u kome se živelo i u koje je bilo poželjno (da bi se postao i ostao popularan, ’gotivan’) bilo neophodno utopiti se. Da ne govorimo o uniformisanim ideologijama, o komunističkom rigidnom sistemu života koji takodje ovaj Saturn predstavlja. I nije teško zamisliti čak i da ste mladji, kako je bilo lako nekada živeti Saturna u Vodoliji, biti ’revolucionar u malom’, voditi svakodnevno svoju pobunu bilo da se ona ogledala u suprotstavljanju strogim roditeljskim očekivanjima, bilo u bežanju iz škole u vreme kada se za takve stvari roditelj pozivao na razgovor, bilo u izvrdavanju kazni i stoičkom podnošenju istih – jer je duh bio slobodniji i jači što je više bilo kazni i protivljenja, sve se više rugao Saturn u Vodoliji tada pokušaju drugih da ga ukalupe, da ga disciplinuju, sve je čvršće verovao u svoj put, osećajući da je njegova sudbina i njegov život njegova stvar! Mržnja prema grupama, prema hiljade onih koji misle uvek isto, i nepresušna potreba za oponiranjem i nalaženjem onih koji će se suprotstavljati i koji ga u stvari neće razumeti – imala je smisla sve dok je osoba sa ovakvim Saturnom imala svoje ’vjeruju’, svoju ideologiju zasnovanu isključivo na životnom iskustvu provedenom u isterivanju ’svoga djavola’ kako bi babe rekle. A ako bi se kojim slučajem našao u nekom kolektivu, tu je bio samo da bi provocirao sve te koji razmišljaju uvek isto da postanu pobunjeni i jedinstveni, da budu hrabri da se suprotstave čak i kada to deluje nemoguće. Ovo je čovek koji će uvek shodno svojoj svesti i duhu naći način – nekad i nesvesno da se naruga svim tim šablonskim načinima bitisanja koji obećavaju nekakav poredak. Pa da li će da zaspi na nekom predavanju ’čuvenog predavača’ ili da podrigne za stolom gde je oko njega suva elita uštogljenih kvazi intelektualaca bez slobode duha i samim tim mišljenja, ili će se bez trunke straha uneti u lice onome kome niko ne sme da pogleda u oči i reći šta misli kada svi ćute – nije bitno. Jedno je sigurno, on straha nema. I još jedna stvar – iako je oduvek ličio na vodju, na lidera, on ne želi da ga neko prati, niti da on prati ikoga! On je večita neposlušnost, večito rušenje reda jer reda nema, što zna od kada je rodjen da su i porodica i sistem državni il’ ma kakvi jedna veštačka skupina ovčica u stadu. Zato mu je metafora sa ’crnom ovcom u familiji’ uvek bila draga. Ta crna ovca, eto, to bi mogao da bude on…
Medjutim, vreme se promenilo. U tom novom dobu roditelji su postali liberalni i sve je postalo liberalno. Ako nisu liberalni, onda su većma depresivni i nezainteresovani šta im se dešava sa decom. Evo vam play station, evo vam internet i facebook deco, pa živite! Evo vam sloboda u kojoj nema zabrana ni proveravanja da li ste išle juče u školu, ja sam ti sine, deprimiran i nezadovoljan i nemam kad da se bavim tvojim životom. O školama da ne govorim. Profesori su izgubili svaki autoritet, jer je neko to tako hteo. Evo ti petica samo me ostavi na miru! Evo ti opravdani časovi… a taj mladi čovek, taj mladi Saturn u Vodoliji, gleda lice tog sumornog profesora i mrzi ga jer ga ne kažnjava. I kako ideologija sve tuplja biva, sve je manje ima, a bezvoljnost, letargija, melanholija, hronična depresija, nezainteresovanost za življenje, postaju obrasci, mlad čovek biva prepušten sebi i pita se – gde su granice?
Granice u ovom slučaju su neophodne, jer su direktno vezane za svest o identitetu. Kada je Saturn u Vodoliji, čovek najsvesniji sebe postaje onda kada predje granicu. Pa od najbanalnije, geografske granice, kada predje iz jedne zemlje u drugu (mada mu je mnogo sladje još ako nije smeo pa predje, kao nekada kada su ljudi nalazili najrizičnije načine da pobegnu iz zemlje, bilo ove ili Avganistana) bilo da se radi o granicama koje se večito svode na to ’šta se sme a šta se ne sme’. Kada ja nametnem svoju volju koja je poduprta najveličanstvenijom slobodom – moj život ima smisla, kaže Saturn u Vodoliji i tada ja postojim, tada sam ja najživlji i praznine nema. Smisao. Nagon za smislom kod ljudi je isto što i nagon samoodržanja kod životinja. Smisao je uvek tamo gde je Saturn. I smisao je uvek u našem nesvesnom odakle je usmeren ka apsolutnom, kako je to lepo formulisao Viktor Frankl. Sve ostalo, što nas čas ponese u životu kao smisao, pa ga posle nekog vremena otaljamo i odlepimo od sebe – je privid smisla. A danas je toga na žalost, najviše. Mnogi će i umreti sa prividom smisla, nenašavši i neživeći svoj smisao ni jednog časa. No, imati Saturna u Vodoliji i tragati za smislom, značilo bi iskušavati slobodu, biti tamo gde se nije bilo, to su ljudi koji ni jedan film ne vole dva puta da gledaju, koji kada svi kažu „ovo je novo“ on kaže – „to je staro“ jer tačno, bio je on na tom putu, u tom znanju, iskustvu mnogo pre svih i za njega je kolektivno novo – uvek staro, a novo je opet u starom, najstarijem, najdrevnijem, pa zato voli da kopa i često postaje arheolog u ma kom zanimanju. Od pravog arheologa, do onoga koji kopa po starim jezicima, starim spisima, uvek vraćajući se na najnajstarije i najdrevnije. Kako bi njegov život imao smisla tek kada bi se ušunjao u arhiv Vatikanske biblioteke, misli Saturn u Vodoliji. Sve što je po knjižarama – nije tačno! Ja hoću da čitam zabranjene knjige, hoću da znam zabranjena znanja, skrivene tajne, ja hoću u Vatikanski arhiv, u Pentagon i da udjem u Nasine podatke – pa postaje danas najstrašniji haker koji opet straha nema, al’ strah uliva.
I zato, budimo svesni – nisu ova mlada bića sebi oduzela život zbog ljubavnih problema, već pogled sa solitera, pogled sa mosta, sa visine budi u njima slobodu i zov da predju granicu. Pruge, mostovi, sve je to u simbolici Saturna u Vodoliji, sve su to konstrukcije rizične i opasne onda kada čovek smisao ne nalazi, pa nekada na žalost njima predaje svoj život, a nekada, u Bruklinu ili u Jerkoviću kod Plavog mosta, baš pod tim mostom sebi novi život nalazi, rizik, pa sa prostitutkama ili beskućnicima svoju ideologiju živi, al ipak živi i ne želi da je promeni ni za živu glavu! Tek taj život pobunjenika, lutalice, otpadništva i marginalan do krajnosti je imao smisao! I zato će takvih biti sve više što u lutanju i beskućništvu smisao traže, što napuštaju udobne domove i odlaze u beli svet da na ulici smisao nadju, al to su granice koje sloboda diktira da bi postojao identitet – opet veći od mase identiteta onih ljudi koje je ostavio iza sebe u svom gradu.
Ali da l’ stvarno mora tako? Kod mnogih mora, jer niti će pročitati ovaj tekst, niti imaju internet, niti imaju duha u okruženju u kome žive, negde u nekoj zabitoj sredini . No veliki je broj Saturna u Vodoliji koji baš danas cere se Nju Ejdžu u lice, koji revolucionari, antiglobalisti, borci za ljudska prava mimo konvencija i institucija postaše – oni su institucija za sebe, i to žele da nauče druge. On nam glasno poručuje dok naz ne iziritira jer to mu je cilj: „Svi smo mi institucije, ČOVEK JE NAJVEĆA INSTITUTCIJA! Čovek – Vodolija je institucija – Saturn! Tu počinje i tu se završava moje pravo na slobodu! Ja sam Kamijev pobunjeni čovek iz citata na vrhu teksta, ja sam kondor i orao koji leti kad hoće i gde hoće, ja sam život za sebe, ja sam taj koji će ako bude tako hteo – sam sebi odrediti tren smrti, tu trunku poslednjeg ljudskog dostojanstva! Ovo su sve potomci pobunejnih ili onih ljudi što su najrizičnije poslove radili, večito se verali po nekakvim visinama, popravljali krovove i menjali žice, hodali ivicama, prelazili uzane ruinirane mostiće, svih revolucionarnih duhom, koji uvek oduzimaju dah kada pročitamo neki tekst i vidimo slike koje nam se rugaju u lice i kažu “Vidiš šta sve čovek može!” pa dok bez daha gledamo dvoje na trapezu, mi gledamo u Saturna u Vodoliji, koji dok je dete već tada u cirkusu prvi put svoj identitet slobode i čoveka-boga pronalazi. I dok svi prekrivaju oči, jer strah od pada imaju, jedino ono ustaje i približava se podijumu, jedino ono veruje u čoveka što dvadeset metara iznad zemlje pere prozore, izvodi akrobacije, šeta po žici, to je čovek koji u kosmos odlazi, koji u nuklearku Fukušima prvi ulazi, koji spašava čoveka od straha.
I kako će Saturn ponovo doći u Vodoliju 2020. Godine, imamo dovoljno vremena da se pobunimo i nadjemo smisao. Da revoluciju ličnu vodimo, da se do tada razgrupišemo i samo u miru poštujemo bez potrebe za organizacijama. Da, te godine i naredne dve ipo koliko Saturn bude bio tada tu, mnoge svetske grupacije će prestati da postoje, tada će biti ponovo mnogo samoubistava kao u periodu od ’91-’94. – setimo se Dafiment banke koja se tada stvorila i serije samoubistava ljudi koji su sav svoj novac izgubili – pa izlaz našli na šinama duž Srbije. Samoubistva su uvek izražena kada je na nebu Saturn u Vodoliji, pa vodite računa u godinama pre nego ova dodje (a posebno tada) gde svoj novac ulažete. Ono što je još važnije – jeste da svest svoju pobunom pokažete. Nije svest biti stado, svest je biti čovek. Svest je biti slobodan da se bude. I što više nas to shvati, manje je straha, straha u stvari nema, jer život krila kondora dobija i sve je moguće što je više nemogućeg… pa ko shvati – shvatio je.
A ako pitate Saturna u Vodoliji – on će vam reći staru istinu: „Ne veruj nikome. Ne veruj ni sebi samom.“ Već imaj hrabrosti da kada svi padnu na kolena u crkvi na liturgiji, ti ostaneš da stojiš! Imaj hrabrosti da čoveka uzdigneš do visina pa makar žrtvovao sebe, moj najdraži, neumorni i neposlušni Ikare…
