popular

Saturn u Vodoliji – sloboda pobune

Icarus_Completed

image: “Icarus” © David Bovey
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika

‘Pobuna nije nikakav zahtev za svemoćnom slobodom. Naprotiv, ona vodi proces protiv svemoćne slobode. Pobunjenik hoće da se prizna činjenica kako sloboda ima granice gde se nalazi neko ljudsko biće, jer je granica upravo moć pobune tog bića.’ (Alber Kami)

Juče u novinama osvanula je vest da su dve tinejdžerke iz Knjaževca izvršile kolektivno samoubistvo.Dva mlada bića su rešila da sebi oduzmu život skokom sa zgrade. Da li su u tome videle jedini izlaz kako da ubiju bol, kako da eliminišu prazninu, kako da skrenu možda pažnju na sebe konačno jer nisu osećale da postoje – to ne znamo. Ali sada znamo da su u tom Knjaževcu živele i postojale sa svim svojim mladalačkim željama, ljubavima, zanosima, strahovima, patnjama Lena i Milica i da ih sada tamo nema. Prošle godine, dve Vranjanke su skočile sa pančevačkog mosta. I u suštini, nisam sigurna da bih o ovome pisala da mi pažnju nije skrenulo da od njih četiri – njih tri su po godištima rodjenja imale Saturna u Vodoliji. Ovo je priča o njemu…

‘Pobuna nije nikakav zahtev za svemoćnom slobodom. Naprotiv, ona vodi proces protiv svemoćne slobode. Pobunjenik hoće da se prizna činjenica kako sloboda ima granice gde se nalazi neko ljudsko biće, jer je granica upravo moć pobune tog bića.’ (Alber Kami)

Juče u novinama osvanula je vest da su dve tinejdžerke iz Knjaževca izvršile kolektivno samoubistvo.Dva mlada bića su rešila da sebi oduzmu život skokom sa zgrade. Da li su u tome videle jedini izlaz kako da ubiju bol, kako da eliminišu prazninu, kako da skrenu možda pažnju na sebe konačno jer nisu osećale da postoje – to ne znamo. Ali sada znamo da su u tom Knjaževcu živele i postojale sa svim svojim mladalačkim željama, ljubavima, zanosima, strahovima, patnjama Lena i Milica i da ih sada tamo nema. Prošle godine, dve Vranjanke su skočile sa pančevačkog mosta. I u suštini, nisam sigurna da bih o ovome pisala da mi pažnju nije skrenulo da od njih četiri – njih tri su  po godištima rodjenja imale Saturna u Vodoliji. Ovo je priča o njemu…

Vratimo se u prošlost. Saturn voli da do istine dodjemo svesni vremena i kako vreme utiče na život. Nekada, granice koje je klasičan tinejdžer imao svodile su se na zabrane koje su postavljali roditelji, na strogost koju je zahtevala škola, na okvire popularnosti koje je spontano odredjivalo doba u kome se živelo i u koje je bilo poželjno (da bi se postao i ostao popularan, ’gotivan’) bilo neophodno utopiti se. Da ne govorimo o uniformisanim ideologijama, o komunističkom rigidnom sistemu života koji takodje ovaj Saturn predstavlja. I nije teško zamisliti čak i da ste mladji, kako je bilo lako nekada živeti Saturna u Vodoliji, biti ’revolucionar u malom’, voditi svakodnevno svoju pobunu bilo da se ona ogledala u suprotstavljanju strogim roditeljskim očekivanjima, bilo u bežanju iz škole u vreme kada se za takve stvari roditelj pozivao na razgovor, bilo u izvrdavanju kazni i stoičkom podnošenju istih – jer je duh bio slobodniji i jači što je više bilo kazni i protivljenja, sve se više rugao Saturn u Vodoliji tada pokušaju drugih da ga ukalupe, da ga disciplinuju, sve je čvršće verovao u svoj put, osećajući da je njegova sudbina i njegov život njegova stvar! Mržnja prema grupama, prema hiljade onih koji misle uvek isto, i nepresušna potreba za oponiranjem i nalaženjem onih koji će se suprotstavljati i koji ga u stvari neće razumeti – imala je smisla sve dok je osoba sa ovakvim Saturnom imala svoje ’vjeruju’, svoju ideologiju zasnovanu isključivo na životnom iskustvu provedenom u isterivanju ’svoga djavola’ kako bi babe rekle. A ako bi se kojim slučajem našao u nekom kolektivu, tu je bio samo da bi provocirao sve te koji razmišljaju uvek isto da postanu pobunjeni i jedinstveni, da budu hrabri da se suprotstave čak i kada to deluje nemoguće. Ovo je čovek koji će uvek shodno svojoj svesti i duhu naći način – nekad i nesvesno da se naruga svim tim šablonskim načinima bitisanja koji obećavaju nekakav poredak. Pa da li će da zaspi na nekom predavanju ’čuvenog predavača’ ili da podrigne za stolom gde je oko njega suva elita uštogljenih kvazi intelektualaca bez slobode duha i samim tim mišljenja, ili će se bez trunke straha uneti u lice onome kome niko ne sme da pogleda u oči i reći šta misli kada svi ćute – nije bitno. Jedno je sigurno, on straha nema. I još jedna stvar – iako je oduvek ličio na vodju, na lidera, on ne želi da ga neko prati, niti da on prati ikoga! On je večita neposlušnost, večito rušenje reda jer reda nema, što zna od kada je rodjen da su i porodica i sistem državni il’ ma kakvi jedna veštačka skupina ovčica u stadu. Zato mu je metafora sa ’crnom ovcom u familiji’ uvek bila draga. Ta crna ovca, eto, to bi mogao da bude on…

Medjutim, vreme se promenilo. U tom novom dobu roditelji su postali liberalni i sve je postalo liberalno. Ako nisu liberalni, onda su većma depresivni i nezainteresovani šta im se dešava sa decom. Evo vam play station, evo vam internet i facebook deco, pa živite! Evo vam sloboda u kojoj nema zabrana ni proveravanja da li ste išle juče u školu, ja sam ti sine, deprimiran i nezadovoljan i nemam kad da se bavim tvojim životom. O školama da ne govorim. Profesori su izgubili svaki autoritet, jer je neko to tako hteo. Evo ti petica samo me ostavi na miru! Evo ti opravdani časovi… a taj mladi čovek, taj mladi Saturn u Vodoliji, gleda lice tog sumornog profesora i mrzi ga jer ga ne kažnjava. I kako ideologija sve tuplja biva, sve je manje ima, a bezvoljnost, letargija, melanholija, hronična depresija, nezainteresovanost za življenje, postaju obrasci, mlad čovek biva prepušten sebi i pita se – gde su granice?

Granice u ovom slučaju su neophodne, jer su direktno vezane za svest o identitetu. Kada je Saturn u Vodoliji, čovek najsvesniji sebe postaje onda kada predje granicu. Pa od najbanalnije, geografske granice, kada predje iz jedne zemlje u drugu (mada mu je mnogo sladje još ako nije smeo pa predje, kao nekada kada su ljudi nalazili najrizičnije načine da pobegnu iz zemlje, bilo ove ili Avganistana) bilo da se radi o granicama koje se večito svode na to ’šta se sme a šta se ne sme’. Kada ja nametnem svoju volju koja je poduprta najveličanstvenijom slobodom – moj život ima smisla, kaže Saturn u Vodoliji i tada ja postojim, tada sam ja najživlji i praznine nema. Smisao. Nagon za smislom kod ljudi je isto što i nagon samoodržanja kod životinja. Smisao je uvek tamo gde je Saturn. I smisao je uvek u našem nesvesnom odakle je usmeren ka apsolutnom, kako je to lepo formulisao Viktor Frankl. Sve ostalo, što nas čas ponese u životu kao smisao, pa ga posle nekog vremena otaljamo i odlepimo od sebe – je privid smisla. A danas je toga na žalost, najviše. Mnogi će i umreti sa prividom smisla, nenašavši i neživeći svoj smisao ni jednog časa. No, imati Saturna u Vodoliji i tragati za smislom, značilo bi iskušavati slobodu, biti tamo gde se nije bilo, to su ljudi koji ni jedan film ne vole dva puta da gledaju, koji kada svi kažu „ovo je novo“ on kaže – „to je staro“ jer tačno, bio je on na tom putu, u tom znanju, iskustvu mnogo pre svih i za njega je kolektivno novo – uvek staro, a novo je opet u starom, najstarijem, najdrevnijem, pa zato voli da kopa i često postaje arheolog u ma kom zanimanju. Od pravog arheologa, do onoga koji kopa po starim jezicima, starim spisima, uvek vraćajući se na najnajstarije i najdrevnije. Kako bi njegov život imao smisla tek kada bi se ušunjao u arhiv Vatikanske biblioteke, misli Saturn u Vodoliji. Sve što je po knjižarama – nije tačno! Ja hoću da čitam zabranjene knjige, hoću da znam zabranjena znanja, skrivene tajne, ja hoću u Vatikanski arhiv, u Pentagon i da udjem u Nasine podatke – pa postaje danas najstrašniji haker koji opet straha nema, al’ strah uliva.

I zato, budimo svesni – nisu ova mlada bića sebi oduzela život zbog ljubavnih problema, već pogled sa solitera, pogled sa mosta, sa visine budi u njima slobodu i zov da predju granicu. Pruge, mostovi, sve je to u simbolici Saturna u Vodoliji, sve su to konstrukcije rizične i opasne onda kada čovek smisao ne nalazi, pa nekada na žalost njima predaje svoj život, a nekada, u Bruklinu ili u Jerkoviću kod Plavog mosta, baš pod tim mostom sebi novi život nalazi, rizik, pa sa prostitutkama ili beskućnicima svoju ideologiju živi, al ipak živi i ne želi da je promeni ni za živu glavu! Tek taj život pobunjenika, lutalice, otpadništva i marginalan do krajnosti je imao smisao! I zato će takvih biti sve više što u lutanju i beskućništvu smisao traže, što napuštaju udobne domove i odlaze u beli svet da na ulici smisao nadju, al to su granice koje sloboda diktira da bi postojao identitet – opet veći od mase identiteta onih ljudi koje je ostavio iza sebe u svom gradu.

Ali da l’ stvarno mora tako? Kod mnogih mora, jer niti će pročitati ovaj tekst, niti imaju internet, niti imaju duha u okruženju u kome žive, negde u nekoj zabitoj sredini . No veliki je broj Saturna u Vodoliji koji baš danas cere se Nju Ejdžu u lice, koji revolucionari, antiglobalisti, borci za ljudska prava mimo konvencija i institucija postaše – oni su institucija za sebe, i to žele da nauče druge. On nam glasno poručuje dok naz ne iziritira jer to mu je cilj: „Svi smo mi institucije, ČOVEK JE NAJVEĆA INSTITUTCIJA! Čovek – Vodolija je institucija – Saturn! Tu počinje i tu se završava moje pravo na slobodu! Ja sam Kamijev pobunjeni čovek iz citata na vrhu teksta, ja sam kondor i orao koji leti kad hoće i gde hoće, ja sam život za sebe, ja sam taj koji će ako bude tako hteo – sam sebi odrediti tren smrti, tu trunku poslednjeg ljudskog dostojanstva! Ovo su sve potomci pobunejnih ili onih ljudi što su najrizičnije poslove radili, večito se verali po nekakvim visinama, popravljali krovove i menjali žice, hodali ivicama, prelazili uzane ruinirane mostiće, svih revolucionarnih duhom, koji uvek oduzimaju dah kada pročitamo neki tekst i vidimo slike koje nam se rugaju u lice i kažu “Vidiš šta sve čovek može!” pa dok bez daha gledamo dvoje na trapezu, mi gledamo u Saturna u Vodoliji, koji dok je dete već tada u cirkusu prvi put svoj identitet slobode i čoveka-boga pronalazi. I dok svi prekrivaju oči, jer strah od pada imaju, jedino ono ustaje i približava se podijumu, jedino ono veruje u čoveka što dvadeset metara iznad zemlje pere prozore, izvodi akrobacije, šeta po žici, to je čovek koji u kosmos odlazi, koji u nuklearku Fukušima prvi ulazi, koji spašava čoveka od straha.

I kako će Saturn ponovo doći u Vodoliju 2020. Godine, imamo dovoljno vremena da se pobunimo i nadjemo smisao. Da revoluciju ličnu vodimo, da se do tada razgrupišemo i samo u miru poštujemo bez potrebe za organizacijama. Da, te godine i naredne dve ipo koliko Saturn bude bio tada tu, mnoge svetske grupacije će prestati da postoje, tada će biti ponovo mnogo samoubistava kao u periodu od ’91-’94. – setimo se Dafiment banke koja se tada stvorila i serije samoubistava ljudi koji su sav svoj novac izgubili – pa izlaz našli na šinama duž Srbije. Samoubistva su uvek izražena kada je na nebu Saturn u Vodoliji, pa vodite računa u godinama pre nego ova dodje (a posebno tada) gde svoj novac ulažete. Ono što je još važnije – jeste da svest svoju pobunom pokažete. Nije svest biti stado, svest je biti čovek. Svest je biti slobodan da se bude. I što više nas to shvati, manje je straha, straha u stvari nema, jer život krila kondora dobija i sve je moguće što je više nemogućeg… pa ko shvati – shvatio je.

A ako pitate Saturna u Vodoliji – on će vam reći staru istinu: „Ne veruj nikome. Ne veruj ni sebi samom.“ Već imaj hrabrosti da kada svi padnu na kolena u crkvi na liturgiji, ti ostaneš da stojiš! Imaj hrabrosti da čoveka uzdigneš do visina pa makar žrtvovao sebe, moj najdraži, neumorni i neposlušni Ikare

32 Komentar(a)

32 Komentara

  1. Vida

    May 5, 2011 at 1:54 pm

    Hvala na divnom tekstu i svim ostalim tekstovima koje redovno pratim, akoji mi dobro pomažu.

    • Sandra

      February 26, 2015 at 6:21 pm

      E Sanja, Sanja… Meni je Mesec u Skorpiji, a Saturn mi je retro u vodoliji u 12 kuci… Mozes li da zamislis kako mi je????

  2. Kebsteron

    May 5, 2011 at 1:56 pm

    Draga Sanja,
    Tekst je vise nego izuzetan i zaista je i pre te 2020. potrebno probuditi svest u ljudima da je svaki covek institucija! Za mene su svi tvoji tekstovi upravo onaj alarm koji nas budi iz uspavanosti u toploj i bezbriznoj uspavanosti duha i svesti u kojoj nas narod voli da lenskari…pritom su toliko glasni da snooze nije opcija, jer posle citanja istih vec smo budni, naviknuti na svetlost i sa rasirenim krilima za let i novi dan..Mislim da si personifikacijom Ikra na kraju zaista predstavila coveka koji ce zbog slobode, otici korak dalje pa makar ga taj korak (ili let) odveo i u samu smrt..ili ambis potpune slobode…ali vredi jer je bas njegov obraz tada Sunce milovalo toplije nego ikoga pre…Mada licno nemam Saturna u Vodoliji, kao Vodolija se duboko pronalazim u ovim redovima od reci do reci, pa bih hteo da postavim pitanje da li neki aspekti ili druge astroloske determinante indukuju goreopisani karakter, smisao i svest???
    Sanja, jos jednom nemam reci osim-sjajna si, ma brilijantna!
    Veliki pozdrav!

  3. Ena

    May 5, 2011 at 2:34 pm

    Veoma dobar tekst. Nisam nikad razmisljala sta tacno donosi Saturn u vodoliji, ali me oduvek fascinirala vodolija, buntovnistvo koje nosi u sebi. Kod mene je Saturn u raku, 9 kuca, u opoziciji sa Merkurom i Venerom u Vodoliji, 3. kuca. Trazenje smisla mi nije strano. nimalo. Sta vise, trazim ga citavog zivota, od najmanjih stvari do onog apsolutnog smisla.
    Podsetio me ovaj tekst na nekoliko pesama mog omiljenog muzicara i gle cuda covek ima Saturn u vodoliji. i ne samo Saturn, nego i Merkur, Mars i Jupiter. On veruje i ne veruje istovremeno. Veruje u coveka pre svega. Isti slucaj samnom.

    I Believe

    All I know is what I’ve been sold
    You can read my life like a fortune told
    I’ve seen the dream, there’s no land of Oz
    But I got my brain and I got a heart
    And courage built I won’t let go
    What we need right now is ….soul

    I can’t do this, you can’t do that
    They feed us lines but I won’t act
    And all good things will come to pass
    But the truth is all you have to have
    And would you lie for it?
    (Do you) cry for it?
    (Would you) die for it?
    Would you

    I believe, I believe
    With every breath that I breathe
    You and me can turn a whisper to a scream
    I believe, I believe

    You know what you came here for
    You’ll pay the cost,
    like it’s your cross to bear
    Are we the ones that put it there
    Would you scheme for it
    scream for it, bleed for it
    Would you

    I believe, I believe
    Believe we’re still worth
    The fight you’ll see
    There’s no hope for this world tonight
    I believe, I believe

    Don’t look up on your movie screens
    In record stores or magazines
    Close your eyes and you will see
    That you are all you really need.

  4. Tanja

    May 5, 2011 at 2:56 pm

    ja ne znam koji je bolji, od tvojih tekstova o Saturnu, Sanja…svi na koje naletim su fenomenalni, i sadrze u sebi ogromnu mudrost, ogromno shvatanje sveta oko sebe…
    jos samo da nam napises nesto o Saturnu u raku, tu mu je polozaj najtezi cini mi se…ili ga mozda vec ima samo ja nisam uspela da ga pronadjem?

  5. no name

    May 5, 2011 at 3:46 pm

    procitah tvoj tekst u jednom dahu ovog vremena koje mi odnedavno tesko pada jer ga ne razumem. Sa tri godine pri polasku u vrtic ne htedoh da se obucem kako majka diktira, kako sistem i lazna proforma kazu da treba, vec obukoh drugacije, svoje. Moja priroda je sa jedne strane pitoma, dobra. Vecina dobro jednaci sa glupim. Ali eto mene – borba za pravdu, gledam u lice profesora koji su pred penzijom, gledam skolu koja je leglo patologije, i nezadovoljnih.
    Gledam one koji kazu svaki dan: ”Bezite deco, u Srbiji nema zivota”, a ipak Sanja oni zivot zive. Gledam vrsnjake koji su depresivni, anskiozni. Gledam, primecujem, i pitam se : ”zasto niko nista ne preduzima”. Zasto ta ista lazna forma i sistem ne napravi psiho profil predavaca, i zalepi otkaz profesoru koji vidno ima ozbiljne psihicke probleme, i koji zeli da nas obori sve u poslednjoj godini. Zasto? Eto tako, hoce mu se. I zaista gde su granice? Gde su ti autoriteti? Kako uopste covek moze da bude autoritet drugima ako nije kopao po svojim dubinama, upoznao svaku nit sebe, pa se pobunio i bio ono sto zaista jeste. I kome onda da veruje taj Saturn? Da li sebi? Ili vremenu? Ili i jednom i drugom. Ili nikome? Kome danas da veruje mlad covek koji tek zapocinje svoj put. Zbunjen je taj Saturn. Mozda me je on doveo do toga da cujem svasta, svakakve tajne, tajna udruzenja,
    tajne planove, mozda me je on doveo do istine koja me je mnogo puta kostala one radosti detinje i prava na neke iluzije koja ne moraju da budu deklarisane kao pogresne. Mozda me je on doveo do surove istine, teske u kojoj ljudi pred mojim ocima skidaju sve maske i posle kratkog vremena pokazu se u svom pravom obimu. Tesko je to breme. Istina je teska, ljudi beze od istine, jer istina najvise boli.
    Danas su moji vrsnjaci pred teskim zadatkom. Niko ih ne upucuje da rade na sebi. Niko ne radi sa njima. Autoriteti (roditelji, rodjaci, profesori – tzv. drustveno – obrazovane ustanove, politicka scena ) svi oni su negiranjima, kradjom, internetima, svesno ili ne odustali od sebe, a nazalost takve poruke opet svesno ili ne projektuju na mlade. Cini mi se da svi mladjani Saturni u Vodoliji moraju da nauce onu cuvenu: ”Ja cu se pobrinuti za sebe, ja cu naci izlaz, mozda u drustvima, iskustvima, u Sebi, jer Saturn u vodoliji je u dusi sam ali oko njega je gomila ljudi, i to treba da iskoristi. Mozda je to njegov zadatak, mozda je to ono sto to ”Novo Vreme” donosi. Savremeni zivot, da nauci ono od cega ljudi beze – da se suoce sa sobom. Ali isto tako ne sme da zaboravi da oseti, da dozivi, da bude i buntovnik i empata, ma da bude covek uprkos ”Novom Vremenu” u kojem je tako malo ljudi. Nekako verujem da se sve desava sa razlogom. Danas kada sve vristi u mojoj okolinu, i kada svako ubija dusu mladom coveku recima : ”vera je izgubljena, ne postoji.” Eto, ja jos uvek Verujem u coveka, verujem da dusa nadje spas. Verujem u zivot. Verujem i u tebe, i tvoje tekstove,
    tvoj rad, verujem i puno te pozdravljam.

    p.s. Mozda bi pesma Saturna u vodoliji bila : Hurts – Wonderful Life kao i Lady Gaga – Born this way (ali samo delovi ne i cela pesma) 🙂

    …”There’s nothin wrong with lovin who you are”
    She said, “’cause he made you perfect, babe”
    “So hold your head up girl and you’ll go far,
    Listen to me when I say”

    I’m beautiful in my way
    ‘Cause God makes no mistakes
    I’m on the right track baby
    I was born this way
    Don’t hide yourself in regret
    Just love yourself and you’re set
    I’m on the right track baby
    I was born this way

    kisssez

  6. bisquiter

    May 5, 2011 at 4:36 pm

    Hvala ,Sanja!
    Sve tvoje reci koje sam procitala u poslednjih pet godina, oblikovale su me u nekom trenutku, kao i ljudi koje sam sretala u zivotu.Zauzmu mi misli, nateraju me da se preispitujem, da sagledavam najblize ili najbliskije ili nepoznate… Lepo je saznavati.
    Hvala jos jednom!

  7. aleph8

    May 5, 2011 at 8:40 pm

    Predivan tekst, dugo nisam ovako što dobro pročitala, skoro su mi suze na oči krenule. A ja se ne rasplačem lako. Vratilo me u moju mladost, samo što ja nemam Saturn u Vodenjaku, već u Biku ( maj 70.-te,8. kuća u Vodenjaku, a Saturn u 11. ) pa mi nije jasno, a opet kao da o meni govori netko tko me pozna u dušu…Hvala Sanja.

  8. sanja perić

    May 5, 2011 at 11:38 pm

    draga Aleph8,

    Saturn u 11. kući je verovatno razlog zašto si se toliko pronašla u tekstu, jer je 11. kuća – analogna Vodoliji, tj. nosi istu priču kao i znak Vodolije. Razlika je ipak u tome, što znak odredjuje prirodu planete, duh u samoj osobi, a kuće ono što nam se dešava. Pa si ti verovatno kroz iskustveno, kroz život, prošla neke slike koje sam ja navela gore, ali koje su duhom (prirodom) išle iz nekog drugačijeg motiva nego što je motiv ovog Saturna u Vodoliji.

  9. sanja perić

    May 5, 2011 at 11:44 pm

    kebsteron,

    jasno je tvom Suncu u Vodoliji o čemu ja pišem dok pišem o Saturnu. Ali šta su naši drajveri? Samo ono što iskustveno živimo, što se od najranijih godina u nas utka i integriše kao neki sutrašnji motiv, model, smisao, poenta i sl. Tako da obzirom da nemaš SA Aq, ti nisi bio (niti ćeš biti) u realnoj situaciji da njegovu borbu osetiš, taj bunt koji je nekada (i vrlo često) opasan i po život sam. Nećeš preskakati sa terasu na terasu na primer, što je takodje slika ovog Saturna, ili se javno suprotstaviti nekome zbog čega bi mogao da budeš smaknut, ili doživeo Ikarov pad, recimo totalni bankrot, pa se uzdigao. Recimo, moj ceo Strelac se divi ovom Saturnu, moj Strelac ga voli i razume, ali nema njegovo iskustvo. I will never walk in his shoes.

  10. sanja perić

    May 5, 2011 at 11:47 pm

    no name,

    živeti SA Aq u jednu ruku znači priviknuti se na nerazumevanje sredine, jer to je ujedno i potraga za prijateljem – o kojoj sad nisam pisala. O svakom SA bi mogla knjiga da se napiše zasebno. Sve to što si opisala je ono što ti vidiš oko sebe i što te samo tera na pobunu. 🙂

  11. no name

    May 6, 2011 at 2:08 am

    hvala Sanja. Verujem da bi, verujem da o svekoj temi moze da se napise knjiga. Recimo sve sto napisem, i ovo danas, ne napisem radi namecanja neke pricu ili slicno, sve sto napisem izadje automatski iz mene, u bukvalno trenu, kao da ja ne pisem, ne mislim, samo se sliva ili kao da neko sliva a ja sam samo instrument koji se tu nasao pukim slucajem 🙂

    pozzz

  12. Mira

    May 6, 2011 at 2:17 am

    Ja imam saturna u vodoliji, i jupitera, veneru, sunce,merkur, a i dupla sam vodolija, tako da sam potpuno njegovo dete. Nije uopste lako.Pozz Sanja, bas je ovako :)))

  13. Azra

    May 6, 2011 at 2:48 am

    Predivan tekst..
    Oprosti na opazanju, ali nisam sigurna kada je Saturn usao u Vodoliju.
    Mislila sam da je jos uvijek u Vagi na nekih 16 stepeni i da mu poprilicno treba dosta vremena da dodje do Vodolije?

    Srdacan pozdrav!

  14. Azra

    May 6, 2011 at 5:48 am

    Oprosti Sanja,ocigledno treba pazljivije da citam..Tek kada sam ponovo procitala tvoj tekst,vidjela sam da pises o buducem Saturnu za koji treba da se pripremimo.
    Saturn koji dolazi u 2020.

    Hvala jos jednom na prelijepom tekstu 🙂

  15. Leptir

    May 6, 2011 at 3:55 pm

    A kako sa Saturnom u 11. poleteti, krilia su kao od olova, …Ko sam ja? Mozda individualac koji bezi od povrsnih prijateljstava,… I kako sad izaci iz izolacije… Negde pripadati… Kako? Kad tesko je izraziti svoju obicnost i slicnost sa bilo kojim drugim ljudskim bicem. Kad boli,… saturnovski…

  16. Kizi

    May 7, 2011 at 11:17 pm

    Draga Sanja, citajuci ovaj tekst sve vreme mi se u glavi vrti jedna sjajna, kratka, po meni mozda i najbolja pesma sa novog Rundekovog albuma Plavi avion, zove se Znak a ovo je tekst koji zelim da podelim sa drugim posetiocima tvog sajta jer me prosto ne pusta posle ove price o Saturnu:

    “Mi smo rodjeni u znaku
    skriveni u podznaku
    oznaku
    pisi po oblaku
    jesmo li upali u zamku
    ili smo u koraku

    Od prvog dana kada svijetom
    poteklo je mlijeko majcino
    mi nesto znacimo
    znamo li koju stazu biramo
    kad zakoracimo

    Jedni polete visoko
    preko one crvene planine
    u modre daljine
    od krvi suza i od znoja
    bijele im se haljine

    Drugi lutaju po mraku
    traze tajne prolaze
    odlaze
    pa opet dolaze
    i bez kraja svaki zbraja
    pobjede i poraze”

    Puno pozdrava i jos jednom hvala na tekstovima nad kojim se uvek zamislim, osvetlim iz novog ugla svoju potragu za smislom, sustinom, onim Dobrim u nama, potragu za ispravnim nacinom da pridjem drugacijem od sebe i kada se ne slazem sa njim, a za svaku osobu postoji drugi nacin i ti mi pomazes da bolje razumem tu jedinstvenost. Skorpija asc Strelac sa Mesecom u Ribama a Saturnom u Lavu u 8. kuci. Pozdrav:)

  17. ida

    May 11, 2011 at 10:29 am

    draga Sanja

    Vi ste divni i svaki Vas tekst me ostavi bez daha.Zeljno iscekujem pricu o marsu u raku.Meni je u 12.kuci.Kao da sam u nekom zatvoru cijeli zivot

  18. svetla

    May 17, 2011 at 4:54 pm

    sjajan tekst, hvala.
    imam saturn u lavu u prvoj kući – rekli su mi da je to strašan aspekt.
    takođe me oduševio i tekst o marsu u ribama – meni, ovnu je mesec u ribama i mars mi je u ribama i čini mi se kao težak aspekt iako se jako slabo i površno razumem u astrologiju (tačnije rečeno – ne razumem se)

  19. Violeta Rakić

    June 14, 2011 at 12:18 am

    Draga Sanja, i dalje sam bez daha! Kako Vaši tekstovi prodiru duboko u svest “Saturna u Vodoliji”. Setih se i rastumačih celu svoju maldost…. Hvala!!!! Srdačan pozdrav!

  20. Aleksandar Sasa Rakic

    June 14, 2011 at 12:57 am

    Meni se veceras desilo dok sam citao ” satur u vodoliji “da su mi emocije isle od patosa do plafona. Tesko mi je da vam objasnim jer ni sebi to jos nisam u potpunost uspeo, kakav je osecaj da posle toliko godina i poznanstava sa raznim astrolozima tek veceras spoznajem sebe, od prvih secanja koji me drze, do danasnjeg dana! Da Vam kazem hvala, malo je. Srce mi treperi a dusa smirena, kakav cudan osecaj!!! Na kraju ovog malog teksta VELIKO HVALA…

  21. Mario

    June 21, 2011 at 9:04 pm

    Ćao Sanja, ja imam SA u Aq u 8. kući, ali nisam baš takav tip, ima istine, ali ne baš mnogo, znam da tu postoje i drugi činioci, ali opet sam zbunjen 🙂

  22. sanja perić

    June 21, 2011 at 11:24 pm

    ako neka planeta nikada ne izdaje onda je to Saturn.
    Venera najčešće izdaje, kao i Jupiter. Kada kažem ‘izdaje’ mislim da gde god da su nam, nikako da se i u životu nama ispuni potpuna simbolika njihovog značenja. Ali ne zato što horoskop ne valja već što mi nismo ispunili neke uslove ili nam nisu omogućeni koje Venera i Jupiter traže.
    Ali Saturn.. on ne traži ništa, sem što imaš telo da možeš da osetiš bol, sem što traži da ‘moraš’ onda kad nećeš. Da bi znao razliku izmedju hoću i moram.

  23. sanja perić

    June 21, 2011 at 11:27 pm

    hvala Saša. 🙂

  24. Zdravka

    June 25, 2011 at 9:38 am

    Sanja,

    vrlo mi je drago sto sam imala prilike da te upoznam.
    Verujem da se nista u zivotu ne desava slucajno…..u ovom
    trenutku bas mi je to trebalo.

    Pozdrav

  25. Ivana

    October 25, 2011 at 5:03 pm

    Neverovatno, uvek sam bila crna ovca u porodici, ali sada mi je jasno zbog čega. Sa Suncem i Saturnom u čevrtoj kući,u kvadratu sa Neptunom u prvoj kući , ascedent- škorpion, nije ni čudo. Ono što sam htela da pitam je uticaj opozicije saturna u vodoliji sa retrogradnim marsom u lavu u 10 kući i MC-om. Šta zmači retrogradan Mars? I još bih da se zahvalim na sjajnim tekstovima, uživam čitajući ih. 🙂

  26. Marija

    November 27, 2011 at 11:36 am

    Ne, i ne draga Sanja, pogrešno je očekivati spoljašnju instituciju (porodica, društvo, kultura) da nam određuju granice i kažnjavaju lošu volju i vladanje. Ok za ljude koji zauvek ostaju infantilni, koji se plaše zrelosti i slobode, i koji su naučili da se podređuju “autoritetima” ipred kojih stoji titula, moć, imanje, a bez predhodnog uvida u njihovu merodavnost. Na taj način pretvaramo sebe u objekte manipulacije, poštujemo ili kršimo vrednosti koje su drugi odredili na taj način štedeći vreme koje ćemo kasnije tražiti kako da ubijemo (televizija, štampa, internet, igrice)…
    Zabrane postoje danas više nego ikad. Reci mi, ko je danas istinski slobodan da bude. Svi smo slobodni samo da stičemo i trošimo, grabimo i rasipamo,…
    Zabrane su duboko ukorenjene u našim bićima i lažno nazvane slobodom.
    I to pluton u jarcu vidi, saturn u vodoliji će osetiti, a uran u ovnu razbiti….
    Nisam astrolog ali verujem da će doći vreme kada ćemo moći da autentično budemo, a ne bespogovono predstavljamo ono što prema trenutno važećim kriterijumima treba da jesmo.

  27. sanja perić

    November 27, 2011 at 12:02 pm

    Marija, granice su sveprisutne uvek bile. I napomenula bih da komentarišem uvek kao astrolog, dakle, ovo nije moja lična filozofska rasprava sa samom sobom o granicama i slobodama, već kako bi Saturn u Vodoliji tu raspravu sa samim sobom vodio i šta bi rekao…

    Dakle, granice su svuda. Samo što čovek koji u sebi nosi Vodoliju kroz Saturna – Boga vidi kao najpobunjenijeg, kao jedinog slobodnog, on o Isusu Hristu ne razmišlja iz perspektive Isusa-sina Božjeg, već Isusa kao Čoveka koji je dosledno bio pobunjen… i ovo je možda najslikovitiji astrološki prikaz Isusovih ljudskih dana, njegovih rušenja i pobune, njegove doslednosti i volje da uprkos granicama (pravilima, normama, indoktrinacijama, prihvatljivim vrednostima) koje je nalagalo društvo i vreme, pokaže da su te granice lomljive, a da je vera u stvari hrabrost. Tako i Saturn u Vodoliji traži dovoljno izazovne zabrane da bi ih lomio i oslobadjao ideju o čoveku Bogu. Otuda i konekcija sa Ikarom… nadam se da je sada jasnije.

  28. Marija

    November 27, 2011 at 12:56 pm

    Hvala.
    Razumem. U ovom tekstu govoriš o saturnu koji naposletku pronalazi dovoljno izazovne granice tek u čoveku samom.
    Samo se plašim da ovakav vid pobune danas se leči svojim uzrokom, sticanjem i trošenjem. Pobuna vođena na ovaj način vodi u prekomernost upotrebe energije, što dalje vodi razaranju unutrašnjih (moralnih i telesnih) ograničenja. Prejedanje, alkoholizam, tvrdičluk, pohlepa, agresivnost,… samodestrukcija, samoubistvo…

    Zar je to jedini način da budemo slobodni?

  29. Sonja

    January 8, 2012 at 3:23 pm

    Uh, Saturn mi je u Vodoliji, ispoljavala sam svoj bunt prema ,,grupi,, , ,,stadu,, uniformisanosti, tako sto sam se oblacila totalno drugacije i izbegavala sve sto se podrazumeva kao opste prihvaceno! Toliko o ,,slobodi,, i letu! Ali kod mene je uvek postojao
    S T R A H! Od svega, bukvalno. Od zivota!

  30. Suzana

    February 27, 2012 at 10:13 am

    Htedoh procitati ovaj tekst pre desetak dana i izmace mi nekoliko puta…
    Procitah ga jutros, i evo smeskam se zaverenicki, golica me sinhronicitet i potvrdjuje se moje duboko uverenje da nas pisana rec pronalazi onda kada treba.

    Upravo u poslednjih nekoliko dana dogodile su mi se dve stvari –
    Moj Buntovnik (nije SA Aq, ali je SA u 11oj) rekao je: ne, necu zameniti slobodu da budem to sto jesam ni za sta, onda kada je ulog takav da bi svi rekli bar „pokusacu“ (videcemo kakav ce rezultat biti).
    Dogodio mi se jedan od onih spontanih, dugih razgovora koje toliko volim, s covekom koji ima SA Aq (!), o tome koliko je covek zaista slobodan, jesmo li bar u duhu slobodni, ili je i duh zigosan naucenim, nasledjenim, arhetipovima, zeljama, snovima…a ceo razgovor krenuo od lika Justine iz Durrell-ovog Aleksandrijskog kvarteta i gle, na danasnji da je Lawrence Durrell rodjen :o)

    Sanja, svi komplimenti za sve napisano…

    Srdacan pozdrav,
    S.

  31. Strahinja

    July 25, 2012 at 1:53 pm

    Lagao bih da kažem da se nisam prepoznao, od “večito se verali po nekakvim visinama, popravljali krovove i menjali žice, hodali ivicama, prelazili uzane ruinirane mostiće” do večnog traženja smisla u stvarima i životu. Da ne pričam da se poslednjih 5 godina bavim parkourom i dan kad sam krenuo njime da se bavim znao sam da je to pravi sport/discplina za mene, nešto što se prkosi svim uštogljenim društvenim normama i uspavanim mozgovima (hraneći moj ego usput, čime nisam baš najzadovoljniji ali čega sam svestan) 🙂

    Odbijao sam i odbijam ceo život da se bavim “default”-nim stvarima a prosečnosti se ježim od kad znam za sebe 🙂

    Izmamio mi je popriličan osmeh tekst ovaj, sve najbolje i pozdrav od Vodolije rođene ’91 🙂

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Na vrh