astrološka pisma

Neptun

Sensa 26 Neptun, piše Sanja Perić-1

We are not human beings having a spiritual experience. We are spiritual beings having a human experience.”

Verujem da vam se dogodilo da ne znate koji je danas dan ili da na putu do prodavnice zaboravite po šta ste krenuli. Takođe, možda su vam poznate situacije kada se toliko unesete u atmosferu nekog filma, u melodiju muzike, rečenice nekog teksta ili knjige, da se prosto osetite kao da ste se teleportovali u neko drugo vreme i prostor. Da ne čujete kada vas zovu – iako ste vrlo budni. Gotovo da ne osećate ni sopstveno telo, koje kao da je utrnulo pa je svaka akcija, računajući i onu minimalnu koja se odnosi na ustajanje sa kreveta – preteška za taj momenat. Pa nevoljno krećete u obavljanje nekakvih svakodnevnih dužnosti, dok je vaše biće i dalje negde tamo… u magli Neptuna.

Neptun je planeta iluzije, zanosa, snova. Planeta čarobnog, mističnog, nevidljivog. U astrologiji personifikuje stvaralaštvo i još više, ljudsku potrebu da stvaralaštvom oživljava svet, baš kao što je i Bog to isto radio u onih prvih sedam dana Postanja. Zbog toga astrolozi ’neptunijancima’ smatraju sve umetnike, filmofile i reditelje, glumce, slikare, pesnike, iluzioniste, mistike, ali i iscelitelje, o čemu će više reči biti kasnije. Međutim, onu najvažniju osobinu Neptuna svako od nas nosi duboko u sebi. A to je potreba za povezivanjem sa Izvorom, Tvorcem, Bogom… Od onog primalnog momenta u kome još u majčinoj utrobi zavisimo od nje, tu zavisnost i po rođenju nastavljamo da negujemo. Iako nam babice preseku pupčanu vrpcu kojom smo se do tada hranili i dobijali inpute iz nekog drugog sveta, mi u stvari iako ’vezanog pupka’ i dalje hrlimo ka nekom Izvoru koji će nas hraniti. Bilo mi je zbog toga fascinantno kada je identična metafora prikazana u spektaklu ’Avatar’. U ovom filmu, junaci se preko pramena kose koji i te kako liči na pupčanu vrpcu povezuju jedni sa drugima, kao i sa prirodom koju smatraju božanstvom. Zar nije svako od vas koji ste gledali ovaj film, u tim scenama povezivanja osetio bliskost? Neku vrstu već doživljenog, poznatog? Kada nađemo svoj Izvor sve postaje lako, a život postaje svetkovina. Ali, treba doći do pravog Neptuna, treba lutati i lutati ’per aspera ad astra’ dok duboko u sebi ne pronađemo vrhunsku i orgazmičnu radost življenja i beskrajnu zahvalnost za život koji nam je dat. Tek tada razumećemo sve istočnjačke mudrosti koje vekovima šapuću da je bog u svakome od nas, i da smo svi povezani u Jedno. (BOX)Tek kada oživimo Neptuna, otrov postaje lek,  killer – healler, a svako mistično, artističko i psihičko spoznavanje sebe postaje prioritet i daleko važniji od plaćanja računa i neuzvraćenih poruka. Tada više ne trošimo vreme i snagu da obogatimo život na silu, egzotičnim aranžmanima, velikim kupovinama, ili isforsiranim kafama u lepo sređenim baštama grada koje nam samo daju privremeni osećaj blaženstva. Kada dođemo do Izvora, taj raskoš je tada u nama gde god da smo. Ostaje još samo da smislimo šta da odgovorimo ljudima iz okruženja kada nam zapanjeno kažu da ’zračimo’ jer tako jasno tada isijavamo lepotu življenja koja u svakome od nas postoji duboko skrivena.

Na žalost, nismo svi uvek na ovom putu. I ne tražimo svi u sebi to jezgro sa koga se napaja Svemir. Mnogi će zauvek ostati u Neptunovoj iluziji svakodnevnog i materijalnog. Jer, ruku na srce, čovek i jeste materijalno, fizičko biće, smešteno u grafikon koji čine Prostor i Vreme. Tu je sve očigledno, vidljivo, a opipljiv svet je jedini koji nam se čini verodostojan kao merilo nekakve životne sigurnosti. Političari i TV zvezde postaju ikone, glamur i šljašteći kič zamenjuju raskoš bića, ’spirits’ (alkohol) potiskuje  ’spirit’ (duh), modni brendovi se nameću poput bogova, a čovek, povezan na pogrešne izvore tone u depresiju, najveću epidemiju 21.veka koja je takođe plod Neptuna. Kada do depresije dođe, Neptun nastavlja da nudi sa svog poslužavnika šarene antidepresante, cigarete, alkohol i druge poroke da vas instant ’dignu’, u boljem slučaju psihologe, astrologe, spa centre, homeopate, reikiste, meditacije, ali ništa ne vredi ako pre svega niste razumeli da ste savršenstvo koje ne pripada materijalnom svetu i da je praznina u vama nastala usled preterane vezanosti za materijalne stvari ili veze. U nekom ranom periodu to vezivanje je normalna faza razvoja. Zavisimo, ali ujedno očekujemo da i druga strana od nas zavisi. Da smo potrebni, nezamenjivi, u stvari – da smo i mi nekome hrana, nepresušni izvor. Ono što se pre ili kasnije dogodi, jeste da ipak presušimo. Osetimo se poput pećine nakon što ju je razbucalo četrdeset razbojnika do golih zidova. Tada, kada se to desi, a desiće se svakom čoveku pre ili kasnije, računajte da se alarmirao zov Neptuna i da su se pred vama otvorile kapije koje vode ka vašem ličnom svetilištu, mestu vaše najveće moći, stvaralačke snage, inspiracije i duhovno-duševnog isceljenja. Pa umesto da patite, vi krenite prašumom svoga bića i krčite polako put od sveta prolaznog, materijalnog i površnog ka večnom, duhovnom i dubokom. Umesto u depresiju ili neptunovsku histeriju, umesto slepe vere u ideale, teorije i lidere koji ne zaslužuju da to budu, budite sami sebi vodič i istraživač, učitelj i šegrt, jer ko je jednom osetio Neptuna, ko je jednom celim svojim bićem dotakao savršenstvo postojanja, na svet više ne gleda istim očima. On ne razume zašto se ljudi opterećuju nebitnim, njemu više ništa ne mogu prodavci magle, on je umetnik življenja, najveći stvaralac među stvaraocima.

Neptuna još u astrologiji povezujemo sa farmacijom i lečenjem. Neptun je i otrov i lek. I vrač i šarlatan. Zbog toga moramo biti oprezni da ne budemo u zabludi. U tradiciji naše zemlje, dobrih ’neptunijanskih’ iscelitelja najviše imamo među fitoterapeutima, a od tehnika pod uticajem Neptuna se još mogu podvesti i druge holističke tehnike: homeopatija, reiki, rekonekcija, hipnotičko lečenje, aromaterapija.  Baš u periodu Neptunovog tranzita Vodolijom (nauka), japanski naučnik Masaru Emoto otkrio je kako različita vrsta muzike stvara različite kristale u vodi i da analogno tome voda isto tako različito reaguje na naše emocije, misli, ono što odašiljemo iako toga nismo svesni. Zato, tek kada shvatimo da nije sve jedno da li dan započinjemo crnom hronikom ili rečenicama koje oplemenjuju dušu,  možda ćemo svi moći da kažemo da smo Neptunova deca, a enormni profiti farmaceutskih kompanija koje svake godine na tržište izbacuju sve veću ponudu lekova, konačno će postati prošlost.

 

Klikni da bi komentarisao

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Najčitanije

Na vrh