Prođe pola godine, kad pre? Ako mene neko pita jelku sam raskitila preključe, a na koncert Mejdena rekla bih išli smo pre par meseci, iako je bio pre tačno godinu dana. Neki meseci pa i godine su kao jedan isti dan kome nema kraja, što smo svi mogli da osetimo kako izgleda dok je trajao lockdown za vreme korone. Šta se tada sem pandemije dešavalo? Baš ništa. I zato su nam te dve godine protekle vrlo čamotno.
Pratili smo vesti, bili po vebinarima, pisali statuse kao da se ceo svet pretvorio u redakciju koja izveštava jer se pokazalo da ima ko da čita. Ljudi više ne traže svoju stanicu koju slušaju. Slušaju one koji prvi do njih dolete u bilo kom formatu. Prate ono što njih prepozna, a ne obratno jer je algoritam napravio prečice. Ako ne znate šta ćete da gledate na Netfliksu, evo zna Netfliks i pušta vam za 4, 3, 2, 1…
Sad i da hoćete da napravite selekciju i odaberete sadržaj za sebe, kasno je. Već su vam zbog prečestog kliktanja na isprazni sadržaj ili naloge maknuti oni koji bi i vredeli pa ih sem preporuke nećete nikada ni videti. U zarobljeništvu smo a ne znamo. Kvalitetni sajtovi padaju i kod Gugla na rejtingu jer i Gugl je oguglao na pamet.
A vreme teče. Tik tok tik tok… možda se ova socijalna mreža tako i zove jer neumitno jede vreme (i mozak). Kao da nam do vremena više nije stalo, jer nemamo na šta da ga potrošimo ostavši bez slobode baš kao da smo, kako rekoh, u zatvoru.
A vreme je nepovratno. Kao i sve ono što smo mogli da uradimo za same sebe, ali nismo i nema veze, daj neku seriju za bindž. Možda će se neko upitati, zašto nema odupiranja? Ako želite da saznate otkriću vam u nastavku teksta. No treba krenuti redom.
Jedne verovatno hladne jeseni u 19. veku, 1846. godine otkriven je Neptun. Možda smo do tada verovali u boga jer smo ga se bojali, ali tek sa Neptunovim otkrićem otkrili smo da je taj bog u nama i da i te kako i dalje stvara! Lirski zanos, težnja za apsolutom u estetskom, emotivnom smislu, prefinjeni senzibilitet, osetljiv sluh, tekovine su devetnaestog veka kada se naveliko stvaralo. To je vreme Čajkovskog, Betovena, Šumana, Šopena, Bramsa, Verdija, Lista, Mendelsona, Bizea i drugih. Muzički instrumenti se odjednom proizvode u okviru kućne radinosti. Nisu rezervisani samo za orgulje u crkvama, i izrada instrumenata postaje jedan od vodećih zanata koji je bio cenjen, baš kao i muzičara, kompozitora. Red i stroga forma prethodnih vekova bivaju zamenjeni prirodnim tokovima sa akcentom na osećanja i slavljenje prirodnog sveta, estetici uzvišene težnje ka savršenom. Isto se dešava i u slikarstvu i literaturi. Dikens piše „Velika očekivanja“, sestre Bronte otkrivaju svet dubokih osećanja, braća Grim na krilima mašte pišu bajke, Gaudi počinje Sagrada Familiu, Van Gogh slika Starry Night, a Mone Sunrise. Impresionisti slikaju, larpurlartisti zajedno sa simbolistima usavršavanju pesnički zanat u pravcu ekskluzivnosti lepote! Da se umetnost odvoji od politike i utilitarnog realizma i da služi lepom. Pišu se soneti, a forma teži da podseća na slikarstvo.
Auguste Renoir
Ukratko, ideali i zanos.
Uzvišenost, zbog koje Neptun iako smatran iz nekog razloga malefikom među planetama – to sigurno ne može biti u potpunosti. Sve što je lekovito i čudotvorno, sve što je i posle dva veka monumentalno – iskapalo je upravo iz Neptuna koji je samo šapnuo svetu suštinske tajne.
Neptun je bio marker prelaza sa Starog sveta na Novi svet. Idealizam ove planete asocira i na sve ideale kojima se težilo ne samo u umetnosti već i u životu. Napoleonovi ratovi su već bili završeni i borbe su sada uglavnom za nezavisnost ili opijum. Marks i Engles pišu Manifest, utopija radničke klase i naziranje demokratije u jednom novom ruhu oplemenjene svesti osećajem na samo za pravdu, jednakost već i za estetiku ideala borbe te su mnoge revolucije poveli upravo pesnici ili makar bili njeni promoteri. U medicini dobijamo anesteziju i epidemiologiju, koje su do dan danas pod uticajem ove planete.
Kad god se planeta objavi na nebu (to je ono kada je „otkrijemo“) mi je upijemo u kolektivnu svest čovečanstva. Paralelno se tada uvek na zemlji dešavaju stvari koje odgovaraju našem razvoju.
Otuda je sa Neptunom Čovek otkrio supermoć da putem umetnosti najpre dotakne božansko. Da je težnja važna koliko i cilj, zanos koliko i razum, a posvećenost i misija su put do tajni koje će spašavati ovaj svet zauvek. Ili, bar smo verovali da će tako biti.
Gotovo da sve do tehnološke ere to je bilo tako. Filmovi iz osamdesetih su nam danas naivni, ne zato što smo mi mnogo napredovali nego smo se otkačili. I u bukvalnom i u prenesenom značenju. Film iz 1920 nije naivan gledaocu u 1986. godini iako ih deli šest decenija. Prestimulisanost – takođe je Neptun. Sve to kada smo žrtve prinudnih stimulacija, programa, suflerskih naslova koji sugerišu strah. Kada mistiku zamenimo senzacionalnim, a zanos hipnozom.
Sve ono što je bila naša virtuoznost i što bi da smo ostali verni tome postala još veća otkrića i savršenstva sada dok je Neptun u svom znaku u Ribama, prepustili smo tehnologiji. Slikama koje nisu naše. Nisu nastale tako što smo maštali i priželjkivali da nam doleti prava melodija ili tražili pravu rečenicu kojom ćemo započeti neko pismo. Anonimnost i osećanje za koje samo mi znamo pod kapom nebeskom (i bog sam) zamenila je pozornica socijalnih mreža sa kojom delimo sve što nam je došlo što pre nesvesni da smo upravo razdroćkali važan momenat koji je mogao biti samo naš. Ovako – ne što više nije naš, nije ničiji. I takođe je nebitan već sutradan pa eto novog statusa. Važno je i dalje očima nevidljivo. I teško stane u status ali lako u stih, ko još ume.
Sećam se jednog period od pre desetak godina kada sam na fejsbuku izbacivala po desetak objava dnevno. Srećom, postoje prijatelji i jedan od njih mi je tada rekao „Zamisli da možeš da vidiš sebe dok to radiš, samo zamisli… Ti nisi neko ko nema život. Oni koji imaju život, nisu toliko na netu.“
Frederic Leighton
Ekskluzivna virtuoznost čovečanstva da stvori, teži ka savršenom, da se omađija knjigom makar ili novim krajolikom, oslušne tajne koje će mu neko sočno ispričati u slikama, zamenjena je lakim zadovoljavanjem prosečnim i ispod prosečnim. Danas mnogi pišu knjige a tek malo njih stvarno ume da se izrazi. Da udene stilske figure kad treba, da čuje melodiju i da pričama pravi ritam. Da napravi pauzu kad je smislena pauza. Da stane kad treba. Moderno spisateljstvo me podseća na iskustva ljudi koji su išli na regresije i svi živeli u Egiptu, jer nam je poznavanje istorije otprilike tu negde… koliko znanja toliko i karme. Biće nam je gladno Čuda. Bolje je pročitati recimo Ruždija (npr Čarobnicu iz Firence) pa umesto da pišemo, hajde da nastavimo da čitamo i budemo srećni što na svetu postoje pisci.
Ne verujemo više ni u ljubav i sprdamo se sa tim. I tu tražimo ekstazu, stimulaciju više nego duboka osećanja. Ni ne razumemo šta nam se dešava. Obično se kaže upali smo u matriks. Ne. Matriks je upao u nas. Izmenio nam prirodu koja se nadala, zaneto čeznula, sanjarila. A ako izađete iz algoritma, evo ljudi zovu da se vratite. Pecka ih što i vi niste zaglibili pa vas napadaju, kritikuju, ismevaju, prebacuju, provaljuju u vaš svet, to je zato što im smeta vaša samodovoljnost i nemanje te zavisnosti od spoljnog sveta kad vam je unutrašnji beskrajan.
I možda to ne bi sve bilo bitno da Neptun u svom izvornom smislu nije pre svega – lekovit kao put, način na koji se spašavamo.
Znate li vi da je Neptun najjača planeta u horoskopu?
„Jer Neptun je povezan sa svim astrološkim elementima baš kao što je povezano čovekovo nesvesno. Baš kao što je vera početak i kraj onog što jeste i svakolikog bivstvovanja. Njegova tajna veza sa krivicom, sa zanosom, sa snagom, strastima ili njegova vera u čudesno tajno i neraskidivo su povezani sa svim planetama i svakolikim mikro i makro kosmosom našeg horoskopa.“ – Goran Milekić
On je princip koji je u svemu. I snaga i ambicija svaka, kao i inteligencija trebaju veru. Vera u to da ćemo pobediti, uspeti, početi, naći, sresti, promeniti jednog dana, izlečiti, stvoriti, istrajati itd… Samoobmana koju daje moderni način života (instant i digitalan) je mehanizam kojim se branimo od istine da nam ne može biti bolje dok ne počnemo da se spašavmo i prepoznajemo sa onim što mi biramo, a ne što bira nas. Sam internet je pokupio termine koje je mogao od Neptuna: ikone, web, net, virus, avatar, fishing, aplikacija, space, lurking, tracking, navigacija i naravno surf.
Lenjost kao porok 21. veka i dolazi ne zato što imamo novca za bolji život nego nego ranije, već što smo pustili da nam iscuri zanos, da nam se anesteziraju snovi i ideali. Postali smo nezanimljivi i dosadni, ponavljamo iste priče, šaljemo linkove koje sve manje ljudi otvaraju.
Samo mi više ništa ne tražimo. Kao da smo sve našli… došli do nekog Kraja, do tih Riba sa Neptunom i onda kad smo već tu da začinimo alkoholom, tabletama za san jer ni u san ne možemo dok u mislima umesto magične fantazije samo prikazi i strašne slike, zadaci, sumnje i pitanja. Plaši nas libido, plaši nas svet nikad neotkriven da nemamo vremena puno i da ga možda nećemo otkriti.
Srećan čovek danas je onaj koji i dalje nema kad od sebe samoga da razmišlja o parama. Onaj koji sa lakoćom uranja u svoj tok i ume da ga čuva od spoljašnjih navala i provala. Kome ne mogu da ukradu vatru. Ni Prometej ni niko drugi. Koji ima vremena da pogleda Felinijeve filmove i u njima ne nalazi ništa drugo sem lepote. Onaj što ne bi da zbog gladi prekida nešto što ga je ponelo i što oseća da ga inspiriše, uzdiže, leči, spašava. Onaj što ne mora da pogleda notifikaciju ni poruku. Onaj što ume da voli godinama jednu osobu. Da čeka i na susret i na poljubac. Onaj što služi svom snu a ne tuđim zahtevima i merilima. Jer taj Neptun koji je u Ribama još par godina (a od 2011-te) možemo reći – doneo je haos. Ali to bi bila laž. Doneo je i savršenstvo, samo smo mi kao jedna influenserka koja se slikala u Luvru ispred Mona Lize sa naočarima za sunce, a za koju sam saznala pošto ju je more bajtova izbacilo slučajno na moju obalu (iako je nisam tražila).
A do Neptuna se zapravo baš lako dolazi. Evo poslušaj Šopena, on zna. Samo se ne treba opirati. Kao kada nemački oficir u „Pijanisti“ dok sluša Šopena ima onaj izraz lica kajanja, nostalgije, bola… jer samo Neptun u svakome od nas krije ljubav, milost za svakoga i istinu da nas samo vera, san i težnja boljem i savršenim mogu spasiti.
