Piše: Aleksandra, 23 Feb 2010
Neuništiva moć energije – Saturn i Pluton
photo: “The Circle” © Alina
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika.
‘Sanja, šta se ovo dešava?!’ pitaju me ljudi… Haos, problemi, intenzivni stresovi. ‘Zar Saturn nije izašao iz Device?’, sumnjaju…
Dragi moji prijatelji, to je ono, ono o čemu sam pisala koliko već puta, još u tekstu o Godišnjem horoskopu za 2009, ali i za 2010. godinu.. to je onaj globalni kvadrat Saturna i Plutona. Nema to veze sa tim što je Saturn u Vagi, i nije sam Saturn taj koji donosi ovakve stresove (a pogotovo ne Vaga), već sudar dve energije koje tako na svakih devet godina naprave konjunkciju, opoziciju ili kvadrat. Pre 2010, Saturn i Pluton su pravili teške aspekte 2001, 1992, pa 1982/83 itd unazad… To su godine velikih promena, radikalnih. Sve što se nagomilavalo (Saturn), sve što je odlagano (Saturn) sada implodira i urušava se, a za ruševinama ostaje bezdan, beskrajna praznina Plutonovog insistiranja na besmislu. Ovo je godina ‘Delete’ opcije, pražnjenja ‘Recycle Beena’, pa probajte zato da bar Jupiterovu dobru nameru prepoznate, jer on sa druge strane ide kroz Ribe ka Uranu – daje afirmaciju novom, nepoznatom, šapuće nam da nesigurnost i avantura su u stvari vera, bodri nas da se ne bojimo, da idemo dalje iako nam se čini da su mostovi kojima treba da predjemo nestabilni i da se mogu srušiti…
Taj most je u stvari most budućnosti, i zato verujte u budućnost. Jer, budemo li ostali zatečeni, zaledjeni od Plutonovog ledenog pogleda (pogotovo sada je takav dok je u Jarcu i dok svakodnevno pred nas iznosi sve strave i jeze čovečanstva), ako ostanemo ukočeni od tog apsurda, i umesto u budućnost dodjemo do apsurda vere i do toga da je sve besmisleno, urušićemo i naše živote. Ovo je doba krize, ali ne ekonomske, već kriza vere, jer strah je postao toliki (Saturn/Pluton) da prosto sada kao vulkan stvara potrese, i na nesrećnom Haitiju ali i svakodnevno u nama. Žrtve ljudske jesu neminovne uvek na ovakve aspekte, kao 2001. Twin Towers (New York) i početak integracije straha (Saturn) od terorizma (Pluton), 1982-83 obeležile su takodje slični dogadjaji, od učestalih akcija IRA u Londonu, rušenja aviona (što je za to vreme bila zaista tragedija koja je unosila strah od novog, savremenog, modernog, tehnološkog), i još sijaset ‘sitnijih’ nesreća kao stampedo na Moskovskom stadionu i slične, kojima je zajedničko bilo ostavljanje čovečanstva u paralisanom stanju straha od smrti. Onda smo poverovali da će nas um čovečanstva spasiti, napredna inteligencija, da ćemo smisliti ‘eliksir mladosti’ (stariji se sigurno sećaju koliko je osamdesetih bila aktuelna priča o tome) dok su još tada paralelno neki predskazivali Kraj Sveta, isto kao što to i danas čine. A Kraja nema. Jer postoji Pluton. Večna je promena, i sve je oduvek, ali kako to da jedan čovek razume?
‘Ajde da to definišem ovako: Svemir je ‘želeo’ da postoji i Pluton. Večita regeneracija, nužnost promene, i konstanta postojanja. Ali opet, kako da mi objasnimo tom Svemiru da to što je za njega Pluton – maltene kao beskonačna praznina Crne Rupe,nije nama lako pojmivo, kako da mu dočaramo da se mi Plutona neminovno plašimo, jer se on na našoj pozornici prikazuje kao Smrt, Stradanje, Jeza, Kriza, Uništavanje, Pustoš… Kako on to misli da mi razumemo da ipak postoji neki logični svemirski koncept i u tim masovnim apokalipsama koje se sve češće dešavaju, ili je ‘logika’ jedinica mere za Istinu koja važi još samo na planeti Zemlji i nigde drugde? Zbog toga, dok nas je na Zemlji ovakvih kakvi smo – mi ćemo se normalno, bojati Plutona, i njegovu snagu nazivati samo demonskom.
Ne znamo odakle smo došli, ne znamo šta se stvarno dešava nakon trenutka smrti, nemamo sećanje na taj devetomesečni boravak u utrobi, i ta tajna, taj fenomen ‘čovek’ upravo nam daje tu nadljudsku snagu da istražujemo za svojim korenima, kako u kosmosu tako i pod zemljom, tražimo ostatke sebe samih, jer u svakome od nas – ali baš svakome, postoji taj delić koji je neljudski, nezemaljski, i koji vrtložno,i spiralno ili poput strela nekada tek prostruji u nama, da bismo ga nazvali ‘energijom’, baš kao i mnogo toga drugog, iako je posve drugačiji… Recimo, verujem da ste svi gledali ‘E.T’-ja… ima jedna meni vrlo draga scena u tom filmu, kada ET prilazi prozoru, upire prst u nebo i tužnog lica sa vidljivom nostalgijom kaže “Ho..oo..me…” Svi mi imamo jednog E.T-ja u sebi. Jednog vanzemaljca koji zemlji ne pripada, i koji nešto drugo naslućuje kao dom, a to drugo niti ima ime, niti znamo gde se nalazi van nas, niti može da se nacrta… a ni energija višenije dovoljna reč.
Verujem da će doći taj dan kada će se i Smrt dokučiti, a verujem i objasniti, ma sigurna sam u to, pa će čovek znati svoju atomsku strukturu, moć razgradnje i da je u stvari naše celo biće pre svega Energija, a ne Voda (Mesec) kao što sada znamo i učimo da je… Do tada, mi tu svoju prirodu samo naslućujemo u merama beskonačnog i kosmičkog. Tada, u toj nekoj dalekoj budućnosti, Pluton će biti isto što i danas Jupiter, jedno novo saznanje čovečanstva, a do tada, probajmo da verujemo. Da verujemo u večnost, jer apsurdno jeste, ali baš Pluton je večnost, neuništivost, i konstantna promena koja se zasniva na onom poznatom ciklusu razgradnje i stvaranja, rušenja i gradjenja. Uči nas Pluton tome, sprema za to novo doba naše dece, koja će ga verovatno bolje razumeti nego mi. A mi ga već bolje razumemo nego naši roditelji. Svako dete, kada je baš malo, tek što prohoda neodoljivo ima potrebu da ruši. Da povuče sve sa stola, da sruši ono što je nekakva materijalna stvarnost. Možda to jeste na jeziku razvojne psihologije ‘upoznavanje sa svetom oko sebe i egocentrično skretanje pažnje’, ali ko kaže da mi uopšte znamo šta je bilo šta u nama kada su sva naša saznanja ograničena uvek onim u šta smo sposobni da verujemo. Izmene u naučnim teorijama i definicijama su usledile samo pomeranjem granica vere, a ne zato što se nije učilo iz dobrih knjiga. Ne. Samo smo vekovima sticali veću veru da možemo… sećate se one fotografije iz teksta o Godišnjem horoskopu za 2010. ‘Let balonom’? Nismo ranije verovali da se to može, vera pomera granice i ubija strah.. samo vera širi granice spoznajnog i mogućeg.
Zato živite Plutona, on je već naša budućnost, on je već naša svest o večnosti, naša vera, jer je on ono što ćemo jednoga dana biti. Možda samo energija, bez materije, bez Saturnovih kostiju i mišića, i već nas pomisao na to sablažnjava jer sa sadašnjim spoznajama takvu sliku jedino možemo vezati za smrt i nepostojanje, ali šta mi znamo o tome, a da ne znamo dovoljno opominje nas baš Pluton koji kaže – nepostojanje nije moguće, samo postojanje je večno, kao i kretanje koje je nezaustavljivo. I šta ako je ta Energija zapravo naša prava suština, dok na Saturnove granice materijalizovane kožom i kostima sputavaju?
I sada vam već možda postaje jasnija slika, šta u stvari težak aspekt Saturna i Plutona predstavlja. Previše materijalnih granica za energiju koju nosimo a ne koristimo. Mnogo nas je na ovoj planeti, i ako je ta energija u svakome od nas, a jeste – sa 6-7 milijardi ljudi je onda treba biti mnogo više nego pre 20 godina, pre 100 godina, pre 400 godina… Ali je mi manje živimo nego bilo koji naši preci iz prethodnih epoha.
To je nešto što ne živi u raciju, ne postoji u knjigama, ne čeka se u bankama. To je nešto što je u nama od rodjenja, sila stvaranja, razarnja, pokreta, promene, akcije, to je nešto što čak Saturna – naše otelotvorenje u kostima, mišićima i koži sme da koristi za sebe, pokreće te kosti, napinje mišiće i kožom bruji poput zahuktale reke, jer Saturn je potrošan, on je samo na Zemlji i za nas ljude neprikosnoven, jer podseća na pretke, na prolaznost i potrošnost, na vreme koje uništava sve, svaku stvar na svetu zaključno sa nama što smo osudjeni da starimo i umiremo. Pluton je medjutim, iznad Saturna. On je vanvremenski i neuništiv, jer samo menja oblik, on postoji uvek. Samo ga ne razumemo…
Ali dao je on nama, dao nam je Pluton da ga možemo svi doživeti. Osim u času smrti kada ćemo se kao kroz levak vrtložno sliti u ‘Nešto’, baš kao što smo kroz nešto sličan levak iscureli u Ovo sad rodjenjem, on je jedini koji postoji i u onom ekstatičnom času orgazma. Zato ne smemo zaboraviti na tu moć i prevashodno potrebu ljudskog bića koja u libidu i seksualnoj energiji živi, ne smemo ignorisati tu sposobnost ljudskog bića da se u jednom času rasprši u milijardu čestica i u samo tom jednom trenutku orgazma izgubi svest o granicama svoga tela (Saturna).
U telu, ova plutonska energija je najzdravija kada nesmetano teče poput reke. Takvi ljudi postoje i medju nama. Oni se energično bude i ustaju, i poput Neretve slivaju u dan pred njima. Ostavljaju za sobom sve u šoku jer ljudi primećuju te nosioce enrgije, koji kao da šta god dotaknu ožive, ne umaraju se, mogu sve, stižu sve, ima ih svuda, nose sve pred sobom, neuništive su volje, ali bez ambicije da budu najbolji, vidjeni, uticajni, već samo sa jedinom istinskom potrebom oni žive iako je nikada nisu posve svesni – da se potroše, pa se zato samo troše na sve i svašta, ulivaju u milion tudjih života ne bi li istrošili tu energiju koja kola i vitla u njima, kao reka krivudaju danom bez straha, ne staju, nema ni zadihanosti ni odustajanja, već kao da je to jedno prokletstvo pa što više ovako žive odjednom im je dovoljno 5 sati sna, a umora nema, privlačni su, sve više željeni, harizmatični (tako ih drugi vide) dok ih energija bukvalno nosi kroz život.
Ali kada se ova energija ne živi na pravi način, kada nema trošenja, stvaranja, rušenja, stvara se vulkan koji iako deluje da je mrtav i ugašen, na ovakve tranzite planeta biva potkačen jer se i stvarao da bi kad tad oživeo. Pa čovek sa uspavanom ovom praiskonskom energijom živi, umoran i posle 15 sati sna. I samo zamislite ako svi u kući tako živite koliko je uspavane energije, koliko je veliki taj kolektivni vulkan vaše porodice sada i izračunajte sami koliko će tu energije morati da se istroši, i šta mislite kako? Upravo svadjama, rušenjem, krizama, jer bez njih nema stvaranja i radjanja. Obično u većim porodicama, bar jedan ovu energiju drži, pa dok ga drugi napadaju za ‘samovolju i samoživost’ ne shvataju da baš kroz njega sada teče ta snaga stvaranja, snaga života.
I uvek kada je Saturn na nebu u teškom odnosu sa Plutonom mi se kolektivno praznimo, doživljavamo jedan planetarni orgazam, ali kroz bol, kroz patnju. Setite se najvećeg, najdubljeg bola koji ste doživeli… i sad, probajte da se setite onog osećaja lakoće od te za čoveka prevelike tuge. Kada vas bol preklopi a vi ni ne osećate telo, ne osećate ništa, celo telo kao da se razlilo od prevelike patnje. I samo osećate prazninu, kao crnu rupu u duši, a telo kao da ne postoji. I to je Pluton. I on ne bira način. Njemu je jedino važno da se ta energija oslobodi iz vas, da iscuri, da se transformiše. A dugo već živimo u strahovima, skučeni, ograničeni, prestravljeni od života. Pa Zemljom ne teče više zdravo energija kao u vreme naših predaka što su na nogama bili i sa 80 godina, radili, stvarali, slivali se i transformisali u taj rad, nekada je čovek svakodnevno mogao da prepešači 20 kilometara, danju, noću, ali danas ne mora, pa se sopstvene energije počinje postepeno bojati dok je potpuno ne parališe.
A seks… pa čak u doba sifilisa od koga se mahom umiralo, seks je bio na dnevnom meniju svih, od piljara preko sluškinje do grofa. Iako su i tada ovakvi aspekti donosili stradanja, ljudi se nisu bojali svoje snage, svojih primalnih strasti, jurišali su na koplja kao i u krevet, ginuli su kao da su tada više poznavali tajnu smrti nego danas, jer se nisu bojali života. Samo paralisan, okamenjen strah od tok toka energije, koja se Pluton naziva, ubija u nama i želju da živimo, pa iako isti, u stvari deprimirani, pasivni, inertni i zaledjeni spram onoga što život nudi mi ostajemo. Otuda drama, otuda strah, otuda sumnja, previše analize, umesto da se poput reke slijemo u život.
Današnje nauke sve više idu u susret energijama. Lečenje energijom, izučavanje energetskih polja, i njihovo integrisanje u svakodnevni rečnik je sveprisutno. Moj komentar na to bio bi, ‘ako može terorizam da se integriše u tolikoj meri, onda može i energija koja je toliko dugo bila zanemarena…’
Zato se ne bojte Plutona. Pa se nećete bojati na Saturn/Pluton aspekta. Ako imate neko dete u blizini, (što mladje to bolje) naučite nešto od njega, pogledajte kako baš na ove aspekte postaje neukrotivo, divlje, kako ne želi da ukroti svoje telo već ga troši, i nikako da ga potroši, pa ostaje sve duže budno – i umeso da ga terate u krevet (jer tako treba) možda ovoga puta, ostanite tu i naučite nešto od njega. Energija se ne uči, ne vaspitava, ne disciplinuje. Ona se troši i nepotrošiva je. I ne bojte se svoje seksualnosti – jer baš seks i taj ekstatički trenutak orgazma predstavlja pobedu čoveka nad strahom, njegovu predaju večnosti i apsolutnoj pobedi energije. Smeh oslobadja od straha, ali tek seksualni kontakt nas uvlači u crnu rupu postojanja gde smo najbliži svom nekom pravom poreklu. Radikalne promene koje Saturn i Pluton donose, sa takvom percepcijom postaju samo normalna i neminovna faza koja ne zaboravite uvek vodi stvaranju. Na globalne dogadjaje ne možemo pojedinačno da utičemo, ali možemo na svoje živote. Zato birajte sada više nego ikada trošenje energije, pokrenite je i ako ste dugo bili u polusnu, umorni i iscrpljeni, normalno da će trebati malo vremena da se pokrene… samo se ne predajte, već onda kada Saturn pokuša da vas smiri i baci na kolena, a vi eruptirajte, i dokažite da postojite!
Pred kraj, podsetila bih vas, nismo mi samo stanovnici Zemlje… već Mlečnog puta, ili Kumove slame… kako su ovu našu galaksiju nazvali naši preci: http://www.youtube.com/watch?v=ovA_E18syUU
Update: sinoć sam tražila adekvatni muzički spot za tekst, i iako sam se već nameračila na Žan Mišel Žara (Jean Michel Jarre), bila sam nestrpljiva da tekst objavim pa sam potragu ostavila za danas… Zanimljivo je da je JMJ oduvek pravio muziku koja osim elektronskog kapaciteta i modernog, futurističkog za sedamdesete kada je objavio svoje kultne albume, njegov horoskop koji imate u mojoj bazi prikazuje upravo energiju Plutona na Ascendentu koji je u nešto daljoj konjunkciji – ali ne zanemarljivoj, sa Saturnom. Iako ima tu dosta Urana, elektronike i sl, tema njegovih kompozicija je Plutonska, moćna, harizmatična, nošena upravo ovom Plutonovom energijom… uživajte u muzici JMJ, a njegov horoskop imate ovde.
