astrološka pisma

Pluton – žudnja za životom

Lust_For_Life_by_getia

Ne znam da li ste se pitali, šta je to što tera čoveka da se digne i onda kada je dno tek nejaka reč koju podsmehom izgovarate, pokušavajući da drugima približite svoje stanje. Takodje ne znam jeste li ikada posmatrali jesen kao snagu a ne kraj, kao radjanje a ne smrt. List će pasti, ali koren ostaje. Kiše, vetrovi, magle i oblaci… , neko će reći… “pasje vreme”, verovatno ni ne sluteći da u duši svakoga od nas živi jedna večita jesen, živi i radja se svaki put iznova.

Ali vi je ne vidite. Ona je često i od ovog čoveka daleko skrivena, poput energije koja u svim ljudima sada živi, praiskonska i epski hrabra, od libida načinjena, a koja će se ipak u životu pojaviti najpre kao strepnja a potom kao strah koji svaki nagon sa sobom donosi pa i želja jer, kako to da on-čovek, svestan i savremen, sada strašnu animalnu glad poseduje?

Pričam vam ovo jer svaki horoskop negde u sebi skriva Plutona, ma šta vi bili u horoskopu, koji će onda kada mu se najmanje nadate ščepati vas poput kakve stihije i odvući na dno. A tamo, ako mu se predate, doživaljja koji vas bude obuzimao slutiće na početak nečega što se nikada završiti neće jer nećete želeti. Te vrlo radosno mu se svaki naredni put možete predavati…

Pluton je bio grčki bog podzemnog sveta u čije carstvo nikada sunca zrak nije prodro, sveta okruženog bledim cvetovima smrti i sa pet reka: Stiks, rekom Naricanja, Žalosti, Ognjenom i Mračnom rekom koja je sve zemaljsko odnosila u nepovratni zaborav, upravo onako kako će i svako od nas sa malo jačim elementima Škorpiona u zaborav poslati i onoga koga je samo do juče smrtno voleo, ukoliko ga povredi, što ovde samo jedno znači – izda.

I padaju mi na pamet razni likovi obeleženi neumoljivom verom u sebe, što su baš u svojim horoskopima imali markantnog Škorpiona koji im je dao snagu, hrabrost i primer. Jer ovaj znak radja ljude koji uvek predstavljaju primer drugima kako biti slobodan, ne plašiti se izazova, kako probuditi neman u sebi, izazvati energije koje kao da nisu od ovog sveta i suprotstaviti im se, uhvatiti se u koštac sa sopstvenim strahovima…

Obično ono što ljudi primećuju kada ih Pluton zgrabi jeste da gube kontrolu nad sopstvenim životom , »da nemaju vremena ni za šta«, »da žele sve da promene, nije bitno kako…« Zaista ovo doba bi logično od nas zahtevalo tišinu i osluškivanje sopstvenog bića. Medjutim, baš tada postanemo obično brzi i hiroviti, gubimo ritam, i otuda straobalan haos u životu, nered, zdravstveni problemi, gubljenje para ili histerično trošenje novca, puno ljubavnih svadja, drama i skandala, novih fatalnih i opasnih veza, jer povrh svega što je rečeno, ovo je najteatralniji momentum horoskopa, što od života tragikomediju stalno stvara. Strasti se užare, sumnja ruši svaku harmoniju, a potreba za ispunjenjem svake, pa i najmanje želje buntovnički će se i s prezirom usprotiviti svakome ko pokuša da joj stane na put.
Moć Plutona je privlačna, gotovo neodoljiva. Gotovo nedostižna. Fatumska i duboko transformišuća, predstavlja težnju duše da se sama izdigne iz pepela, i svoje najveće strahove pretvori u svoje najveće radosti. Poput vulkana, duboko u nesvesnom (“podzemlje”) gaji snažne uzavrele i dinamične sile koje svojim erupcijama uspevaju da sve što je bilo zaboravljeno i umrtvljeno ponovo ožive. I odaću vam još jednu tajnu. Ne postoji planeta koja će strastvenije, fanatičnije, hrabrije i ubedjenije tragati za istinom od Plutona, jer on je istina. Ali, ona konačna, definitivna i za druge još uvek nejasna koja se smrt zove. Ona poslednja, koja ipak esenciju života u sebi nosi, što opet samo ovom planetom blagosiljani ljudi istinski razumeju.
A prihvatiti smrt, značilo bi, kako reče najveći medju svim Škorpionima, te samim tim i čist plutonski tip , Fjodor Mihajlovič, patnju prihvatiti, jer “…čovek voli život zato što bol i strah voli”. Tek posle destrukcije i pada, posle najcrnjeg ništavila, tragedija, razaranja, sudbinskih dogadjaja koji se nisu mogli ni predvideti ni izmeniti, čovek se sreće lice u lice sa tom pomahnitalom snagom koju nosi u sebi od rodjenja…. i tu su dva puta. Da u besu ponižen, sam i ostavljen, odbačen i zloslutan, bez vere i nade, ljut na svakog, i sam postane demonski zao i osvetnik jednom rečju, koji će uništiti do kraja sopstveni, ali često i živote drugih ljudi.
Ili da shvati da je sve prolazno, baš kao i egzistencija sama i da se sve zapravo samo menja, oblik je drugi ali energija traje. Ona je živa i neistrošiva, kao kakav večni element obnavlja čoveka, hrabri ga uvek kada se pred kakav radikalan potez sprema, revitalizuje njegovu snagu, krepi volju i tek tada unosi mir. Baš taj Plutonski skok u izazov, u ponor, u neistraženo i pusto, u dramu, u nemir, u haos i mrak budi u njemu radost Feniksa, što mnogi nikada razumeti neće, jer su zaboravili da je i na početku Bog sve stvorio iz mraka.

Bilo bi suludo pričati o Plutonu a ne pričati o seksu, koji se razlikuje od arhetipski Lavovskog radosnog, zavodničkog, raskošnog, otvorenog seksa, što bljesne kao munja u kratkom strastvenom momentu. Plutonske spoznaje na ovom polju su drugačije. On je spor, zahtevan, pa upuštajući se u ovakav odnos, to je kao da plutate u nekom inter prostoru izmedju ovog ovde i nekog drugog sveta, to je iskustvo jedne simboličke smrti, akt kreacije i destrukcije u jednom. Izraženog erotizma, dramatičan i magičan u isto vreme, seksualni život Plutona je uvek pun dogadjaja, jer neće dozvoliti da im seksualna tenzija opadne ispod odredjenog nivoa, često razornog i opsesivnog. Ponekad ih jak libido i želja za dominacijom mogu nagnati da se ponašaju manipulativno u odnosu na partnera, da budu zahtevni, ili se dešava obrnuta situacija u kojoj se neko drugi nad njima tako ponaša. Dosezanje prave ljubavi, moguće je samo kroz odnos koji traje, a nikako kroz često i agresivno menjanje partnera, kojim osoba odbacuje svaku mogućnost da se veže usled straha od odbacivanja. Za njih veza sa drugom osobom predstavlja neodoljivu snagu koja prevazilazi granice ličnosti i vodi i fizičkom i transcedentnom iskustvu.

U zdravstvenom smislu svi plutonijanci su izloženi bolestima upravo zbog toga što niko ne može tako duboko da potisne traumatična iskustva iz života kao oni. U sebi sahranjuju sve svoje emotivne rane, bes, ljutnju, ljubomoru, stid, poniženja, zavist… Možda će vam onako usput, nekad reći kako nemaju nikakvih problema… i zaista će to misliti i tako se osećati, jer su sve svoje i to posebno one najveće probleme gurnuli tako duboko u sebe da ih sunce istine samo od sebe nikada neće ni okrznuti! I dok sve to fermentira u njihovoj podsvesti, oni samo čekaju dogadjaj, osobu, momenat, smrt koja će ih naterati da ipak shvate nemoć svoje moći, slabost svoje snage, isfrustriranost svoje energije i pročeprkaju po odbačenim aspektima svoje ličnosti.
Bolesti kada se kod njih jave one su jake, prelamajuće ali kratko traju usled njihove jake vitalne energije i snažne konstitucije, i uvek će se nakon bolovanja dići mnogo jači i zdraviji nego što su bili. Kod njih prehlada nije nikada kašljucanje ili laki nazeb, već prava virusna infekcija, grip nije grip već pneumonija, a glavobolje nisu prolazne i lake, već su to migrene za padanje u nesvest koje neprekidno traju po tri dana i više… Jer Pluton je ekstreman! Više puta im je život bio u pitanju, privlače na sebe opasnost kao i sve čudne likove koji im kad tad mogu zakomplikovati život. Ali oni to i žele… Kada tonu, onda tonu polako, dugo i duboko sugestivno i fatalistički primoravajući sopstveno telo da prevazidje granice ljudske izdržljivosti i snage, i da se isceli.

_______________

2006, Sanja Perić

Klikni da bi komentarisao

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Na vrh