Piše Pekić u ‘Odbrani i poslednjim danima’:
„Sami ćete priznati da nijedan ozbiljan, čovečanski posao ne može čestito da se obavlja ako nema na čemu. Ne može se biti lekar bez pacijenata, ni pop bez pastve. Može li se biti pravednik bez nepravde i sudija ako nema krivca?“
Prvi koji će čestita zanimanja za sebe birati, u ulozi večitog spasioca i dobročinitelja jeste Jupiter. Ali lako je Jupiteru da priča o dobru onda kada je dobro, pa da se zahvaljuje na svemu što mu je dato, dok ga virovi beznadja Zla nisu povukli ka dnu. „Zahvaljujem, zahvaljujem, zahvaljujem… i ne daj bože nikom!“ e tako kaže Jupiter. Pa ide svetom i propoveda istinu o Dobrom, jer to čega se Jupiter plaši i što prirodno ne razume, jeste Zlo koje mu je skriveno iza ledja, u 12-to polje od Strelca kojim Jupiter vlada, u mraku Škorpiona, te ga on shodno prirodi svojoj ni ne razume. Ne razume Jupiter šta je to što natera čoveka da ubije čoveka, šta je to što nagoni čoveka da pobesneo mrzi, šta je to što se u čoveku ne smiruje dok ne iskamči osvetu, kako to da deca umiru od gladi kad hrane zna da na svetu ima dovoljno, i sve tako… zato Jupiter odavno ne razume ovo vreme, a Saturn ga je već više puta već gledao i ovaj period dok bude bio u Škorpionu, samo je momenat kad Saturn i dalje ćutke odmahuje glavom levo i desno i misli kako ljudi ništa nisu naučili. Nisu shvatili da je patnja večna, bolest, žrtve, nepravda, glad, ratovi, stradanja… Mnogo večnije i postojanije od svih nada tananih u mir, slogu, ljubav.
Ali u svojim ranijim pohodima Škorpionom, koji se dešavaju na svakih 29-30 godina, drugačije ga je vreme zaticalo. Iako je i tada Saturn umeo da izvuče i pred svet izbaci i ogoli Zlo, gotovo baš onako kako reče u komentarima na prošli moj tekst sa ilustracijama Svarog: “Živela smrt i propadanje, daće nam novu kožu kad stara odumre!” , ljudi su se Zla čuvali, zla se bojali. Te u nekoj i davnoj i ne toliko davnoj prošlosti, čovek je sam sa sobom bitku vodio – jer je borba Dobra i Zla pre svega borba unutar Jednog Čoveka. Prepoznavao je šta je to što treba čuvati, poštovati, vredno paziti da se ne oskrnavi, šta je to što treba zaštititi da kao spomenik Dobra ostane i podseća mlade i sve ljude da postoji nešto vredno što više nego Dobru, Ljudima i njihovom dobru i miru služi.
I kako Saturn nije onaj što se menja, jer je Saturn vazda isti, ono što se promenilo bio je Jupiter. Jupiter je medijima dao dozvolu da skrnave dobro, dao je obrazovnim sistemima pravo da tolerišu knjige koje se u neko ranije vreme usled uticaja strogog i važnog Jupitera u toj ulozi zaštite Dobra ni u snu ne bi mogle štampati. Dao je Jupiter i ono najgore, samopovladjivanje da u prljave biznise udje i da se trguje Zlom – oružjem, da se zbog sirovina ljudi ubijaju, teritorije osvajaju, zbog novca, moći, stari kolonijalista koju svoju krv pere pričom o boljem životu i taj tvorac ‘demokratije’ koji je degenerisao istu od onih stoika do današnjih demokrata, pa njihova nakaradna slika postaje – on je taj koji donosi vreme kakvo živimo. Saturn – ne. Saturn je samo pokazatelj, on nam daje da vidimo šta smo stvorili, šta smo birali, šta smo dozvolili jer dozvolili jesmo da Dobro padne a da se Zlo uzdigne. I to nije nešto što se dešava samo sada. Dešavalo se oduvek i ta borba je arhetipska. Od mitova i bajki u kojima želimo da pravedan, čestit i hrabar pobedi, od ikona na kojima će Sv. Georgije ubiti aždahu, od mnoštva slika koje u našem nesvesnom žive gde je vera u dobro = vera u život, pa gde i život dati za tu vrednost više vredi nego uprljati dušu svoju, zbog čega ne mali broj intelektualaca, pisaca beše prognan ne tako davno, samo zato što nisu želeli da kolaboriraju sa Senkom Zla. Beše to vreme morala, pravde, časti. A moral, pravda i čast – bar vi što malo astrologiju razumete, možete sada da razumete i to da oni nisu temelji koje čuva Saturn, već Jupiter.
I evo Jupitera gde u junu ulazi u Blizance. U Blizancima je u izgonu, proteran, bez morala i vrednosti, bez duha i spreman da saradjuje, trguje, a običan čovek koji bez posla ostaje, evo ga opet na ulici da švercuje, da možda ukrade, evo kako u Blizancima snalažljivost ekspanziju doživljava u cilju preživljavanja, pa i kradje i lopovluci, ali i prevare, lukavstva koja preživljavanju služe šire se kao od šale. I nema morala pošto je u izgonu da spreči, sem ako čovek već dubokouman i duhovan nije. E taj će posmatrati i zapisivati sve to, baš kao i gore citiran i tek u izgnanstvu kao što njegov Jupiter u Bluzancima zahteva, Borislav Pekić – koji je baš Jupitera u Blizancima imao i njegova pisma iz Londona, pisma iz tudjine, i danas su najverodostojnije oličenje te Jupiterove nemilosti kada je u Blizancima – što je njemu bilo dato i da vidi, i da doživi na svojoj koži i da zapisuje. Video je mnogo pre nas jer je mnogo pre nas susreo taj globalizam i kapitalizam – a osim u njegovim knjigama, ja iskreno savetujem da u narednih godinu dana svaki dan započnete njegovim blogom i nekim tekstom odatle.
A Zlo čeka... Ono uvek čeka, ma kako to smešno zvučalo, ali Zlo ima sigurno smisla za šalu, sprdnju sa ljudima, ono čeka Tog Jednog da popusti. Mitovi nisu lagali, bajke nisu lagale, žitija nisu lagala. Svaka knjiga koju čitasmo i gde smo se tresli nad sudbinom glavnog junaka plašeći se da ne popusti pred Zlom i radovajući se kada Dobro u njemu pobedi, ni te knjige nas nisu lagale. Sve počinje od Jednog Čoveka. Ako bi taj jedan čovek istrpeo svoju borbu i ako ne dozvoli da Zlo pobedi on čuva i druge od zla. Ali ako on Zlo pusti, onda se Zlo širi, kao da indukuje još zla. No treba meriti dobro, treba prepoznati šta je dobro a šta zlo, jer često ljudi misleći da čine dobro čine zlo.
Jer u čemu se na kraju vrhunska svetska literatura što opemenjavanju prvobitno služi, ako ne u maestralnoj veštini da pisac kroz glavnog lika njegovu ličnu borbu Dobra i Zla prikaže na što jezgrovitiji način. Pa listamo i mi stranice, ne spavamo, uzbudjeno pratimo taj epski sukob koji se tada dešava i u nama. Koliko samo puta čitalac ili dok gledamo neki film, mi osećamo simpatiju prema negativcu samo zbog te borbe korz koju prolazi. Iako znamo da je učinio nešto loše, nekakvu sapatnju i razumevanje donosi to što na sledećih 100 strana slušamo njegovu ličnu katarzičnu borbu sa sobom, i čudan duševni mir kada Rodion Romanovič Raskoljnikov odlazi na robiju u Sibir. I u tom času, nije nama drago što je krivac osudjen, nego što se konačno njegov pakao duševni u borbi dobra i zla završava. Pa kao da nam je skinuo demone sa lica otišavši na robiju, a mi sigurni postajemo da će on nakon toga postati bolji čovek, i da je već u toj borbi zasigurno postao. Ali otvorimo onda novine, nekakav Kurir pa vidimo gde jedan takav čovek svoju ispovest piše, knjiga postaje bestseler, ali kraj nije isti kao u Zločinu i kazni. Ovde mu se sada nova uloga nudi, nekakvog glumca koji bi možda i velikog Cara Dušana trebalo da glumi. Ubica da glumi tako veliku ličnost, a nekako je izostao onaj Sibir. Pa eto samo jedne knjige što se nedavno pojavila, a koju je, onako kako samo on to zna – u ljudske ruke doturio Saturn u Škorpionu. Slavimo li Zlo ili borbu sa Zlom? Ajde ljudi, svak za sebe neka bira u periodu koji dolaze, ali nemate jos puno vremena.
Crkve to zovu – iskušenje, što je po meni nedovoljno jasno ljudima. Ljudi iskušenjima uglavnom smatraju nešto od spolja što ka njima kreće, nešto što može u porok da ih uvuče. Pa i crkve popustiše. Ali u manastiru Rukumija, nadomak Požarevca, otac Simeon ne popušta, kao jedan živi primer Saturna u Škorpionu – kao izbor nepopustljive borbe sa Zlim. On vas neće sigurno pričestiti u subotu, niti ako samo sat vremena postojite u crkvi pre pričešća, a ako ste pušili, mislili zlo, takodje vas neće pričestiti. Kaže jedna žena mojoj majci kada su se srele tamo, “tako sam srećna, evo deseti put dolazim i tek sad sam se pričestila!” Kaže mi majka da ga vladika Braničevskog okruga zato ne voli puno, ali meni je drag. O tome možete više ovde pogledati:
Dakle, nije iskušenje samo ono što spolja svet donosi, i nije Saturn u Škorpionu samo onaj ko vam ponudi pet hiljada evra ali da svesno radite nešto zlo, već su to i one misli koje vas vijaju tokom dana sa kojima se borite – jer zna čovek u duši čim pomisli loše zbog dubokog osećaja nelagode i krivice da nije sposoban za mržnju, osvetu, pa čak i kad mu padne na pamet, eto čoveka gde brže bolje sebe uzdiže mišlju da je on iznad situacije, da ga ne zanima i da može da oprosti.. ali borba je to mučna i trajna, kao i sve sa Saturnom, pa sutradan a misao se opet javi, muči se čovek. Muči se duša, muči se pakleno se muči jer nije se skoro vodila ta iskonska borba u čoveku kao što će u narednom periodu, a posebno sad kada i Jupiter digne ruke, odlazeći u Blizance, gde će opravdanje za ama baš svaku svoju radnju lako da nadje i opravda nekom krizom, životom, ili poredjenjem sa drugima – okruženjem.
Pa iako je velika istina da ničega se Jupiter ne boji kao iskušenja, znajte da on ako nema u okruženju dobro (opet Blizanci, mediji, svakodnevno gde obitavamo, sve to oko nas – predstavljeno je Blizancima) dakle ako tu ne vidi primere tog dobra, nego mu se predstavi da je i Zlo dobro, on primera nema, i zato vam je sada SVIMA, kao što je svakome kome je Jupiter vladar – što znači da je rodjen u znaku Strelca ili sa tim podznakom tokom čitavog života uvek uvek uvek potreban primer dobra. Tek tada se čovek opire i odupire zlu.
A Saturn u Škorpionu će na očigled svima sada dati sliku apokalipse, gladi, stradanja, nepravde. E to je iskušenje za čoveka, da li ako mu je učinjena nepravda on sebi dozvoljava da čini nepravdu, da li ako mu je oteto i on postaje onaj ko otima, ili je kadar da ma kako težak i mukotrpan život postao, on to ponese na svojim plećima spreman na žrtvu zbog Dobra u koje veruje. Da li će preživeti u svakome od nas Dobro, ili će se slaviti Zlo? I ako zlo pusti tu klicu i isklija, proširi se, uzme zamah, da onda taj čovek percepciju kojom svet posmatra menja, i u svakom čoveku će prvo videti Zlo, potencijalno makar zlo, u svetu će videti prvo Zlo, u sebi će spoznati svoje Zlo. A prihvatiti sopstveno Zlo, nije lako kao što na prvu prihvatamo svoje Dobro. O koliko i taštine, i radosti, i zahvalnosti i milosti nekad tim Dobrom koje smo spoznali iskamčene, kada čovek za sebe pomisli da je ispravan i dobar, čestiti i pošten, pa i Dobro onda indukuje Dobro – pa eto čoveka gde nastoji da Dobar ne samo bude, nego i ostane. Ali ako čovek prihvati svoje Zlo i nadje mu opravdanje, on Zao postaje, dušu gubi, smisao nestaje, jer će čitav svet onda pravdati Zlom, da bi opravdao svoje Zlo. I tada Saturn u Škorpionu zaista nam može doneti sliku sveta kakav dugo videli nismo, gde ljudi postaše Zli, gde je Zlo na prestolu, ali ne zato što ga je Saturn doneo, nego što Jupiter nije dobro štitio. Saturn je tu bio i ranije, na svakih 30 godina eto njega u Škorpionu, pa opet, isto nije…
A borbu protiv Zla, sem duhom, mišlju, dubokoumnim istinama koje sada mogu dolaziti i iz mističnog, i duhovnog, i hrišćanskog i nehrišćanskog, ali koje pričaju o herojstvu i svetlosti duše koja je bukvalno oličenje superherojstva uprkos ožiljcima, ranama ili smrti zarad Dobra, ilustruju i novi holivudski filmovi – koji nesvesno već vodjeni Saturnom u Škorpionu izbacuju filmove o mitološkim herojima – Immortals, Prometeus… Jer Saturn u Škorpionu i jeste priča o arhetipu herojstva, svako se od nas bori sam u svojim džunglama neprohodnim gde vrenbaju aždaje, zmije, karakondžule, pa ako se pozabavimo time, korenima zla koje je pobedjeno već bivalo, Zlo ne može da pobedi. Jačati snagu tih korena, od predaka koji su odolevali batinama i nisu postajali izdajice, od predaka koji su beskompromisno (što je izrazita, izrazita osobina Saturna u Škorpionu) živeli po svom principu vere u dobro, od prajunaka koji u nama žive, od kulta mrtvih, bilo korz zagrobne živote, reinkarnaciju, ritualne transeve i razne obrede koje svaka nacija ima i koji služe baš zato da se strah od smrti unizi, strah koji čoveka unižava često pred izborima kad je, i kad plašeći se za svoj život on moralno bedan postaje. I koliko god vam sve ovo što pišem za današnje vreme zvučalo zastarelo, verujte da će za koji mesec biti onih koji će pre izabrati da budu gladni nego da ubiju. I onih koji će svesno izabrati da ubiju da bi postali bogati – nesvesni, da Saturn kao najstariji graditelj tada zida pakao duše. Ciglu po ciglu, kao u pesmi Bukovskog koju sam stavila kao jednu ilustraciju u prethodnom tekstu.
Pa pročitajte ponovo onaj prethodni tekst sada, i u Bodlerovoj pesmi nadjite sve to što jeste Saturn u Škorpionu i što dok čovek gleda sada jedan izbor ima – da to Zlo i nedaću vidi, da zna da i on sam svesno bira da je trpi i gleda sve dok je tu, ali da u Dobru ne posustane, ili da baš zato što je tako crno i zlo vreme, i on sam seme crnog u sebi zaseje da bi bio od onih koji baš tu patnju, stradanje i nevolju donose i šire.
Borba je lična. I svako od nas ako pobedi Zlo u svakom danu, spašava svet od Zla. Ako ga pusti, maklar time što ćete iz pakosti nešto Zlo uraditi nekome, eto prilike da zato što mu je pakost načinjena taj drugi čovek Pakost narednu nekome drugom pripremi – zlo se širi. Patnja može biti prekinuta, jer i Patnja umire, ali tek nakon velikih muka, i tek tada kada se čoveku više ni ne živi i kada mu postane svejedno da li mrtav ili živ on je. A kad mu postaje? Pa tek onda kad on sam crn postane, kada dušu poput doktora Fausta založi. Gete je imao Saturna u Škorpionu na svom ascendentu, pa je odatle Fausta i pisao.
I ne zaboravite, da bez mraka nema svetla, bez zla nema dobra. Naše je samo da to spoznamo sada. I evo za kraj još jedna ilustracija, iz filma „Legend“. Borba Dobra i Zla je večita, a mi smo sada vojske koje biraju svoju stranu svak za sebe. Dark Side vs Light Force… Pluton u Jarcu, a Saturn u Škorpionu – čine ovaj period epskim, kao da smo svi u mitove potonuli i zato ih čitajte.. mitove, bajke, predanja, narodne star pa sve starije pesme, priče, naravoučenija, običaje, obrede, čitajte biografije velikih umova, svetaca, ratnika, stvaralaca, koga god, ali čitajte i razumite da su to što jesu postali zahvaljujući borbi dobra i zla u koju su sebe poptuno utkali.
Evo ilustracije, gde na kraju filma, oličenje Zla (Lord of Darkness) kaže njemu ‘Dobrom’:
„What is light without dark? What are you without me? I am the part of you… we are borthers, eternal!“
