Venera je u Vodoliji i ide u kvadrat sa Uranom. Elektricitet, kuršulsi, iskakanje faze, blackout i padanje u nesvest… sve te situacije kao u crtaću kad vetar oduva lika pa se on kao hvata za nešto i uhvati golu žicu i onda sav zasija kao Las Vegas… to je Venera u Vodoliji kvadrat Uran scena.
U životu zapravo donosi preokrete kao u španskim serijama – tajne se otkriju jer oni što kriju nesvesno žele da odaju i pored svih obećanja i zakletvi na ćutanje, a i oni koji počnu svadju obično iz glasnog monologa isto počnu jer ne mogu da lažu sebe pa eno ih gundjaju na sav glas i samo čekaju… al to prepoznate, čujete taj ton poziva na „uključi se pa da ti kažem!“ tu se obično pretera, istovari se vodopad drangulija – džangrizavih sitnica, koje su na oku obično, ono, vidi šolju pa krene „opet ova šolja!“ i dalje tako prvo što napamet padne, ali se ne kaže ono što je uzrok uzroka, motiv motiva, koren prastarog veka kada je čovek prvi put pokazao bliskost ka bližnjem svom i ljubav svu koja mu je oduzela jedino što je mislio da ima potpuno i zauvek – individualnost.
Da li se može biti u braku ili ma kakvoj životnoj ljubavnoj zajednici i biti individualan, kako u MI ako neokrnjeno zadržimo JA… uporne su liberalne psihološke struje u tome, ali pomoći nema, jer zakoni su stariji od rezona koji bi da praktično pomogne na brzinu pa kaže čitaj feminstkinje, pa evo ti malo psiholoških priručnika da ne zaboraviš na sebe, pa posluša i gle – od partnera postanu prijatelji i cimeri, a izgubi se sve partnersko pa opet problem, a gde je ljubav moja, gde je strast, gde je elektricitet..
Pa zato neću reći, nemojte da se prepirete, nego znajte samo zašto to radite… jer smešna je to strana čoveka koji bi da ima nekog a da istovremeno nema nikog, i razapetost svih koji su u vezama… te provale su tek eho davnih pobunjenih sila koje su se trudile da ne ruše zajednicu ne zbog dece ili krova zajedničkog i kredita, već što su znale da ih ponovo isto čeka, da je to kao neka davna anatema ili su rušile i završavale ovako il onako… nekad histerija, nekad depresija, a tek u izuzetnim slučajevima posvećenje višem cilju koji je imao dovoljno smisla da se individualnost pokloni tom cilju i dobrovoljno izgubi, kao kod svih koji sad samuju po Africi, u nekim misijama ili su u potrazi za novim lekom ili šta znam čim što može spasiti svet a njih sigurno spašava, makar dok se ne zaljube a onda sve isto.
Provale individualnosti zato na ove dane kod slabijih karaktera donesu ono što srpski zovemo prevare, prekršimo zavete i sebe iznenadimo, a i to samo da bi smo se ujutru sebe gadili jer znamo da smo to uradili da bi sebi dokazali da ne pripadamo, da smo i dalje svoji! Ali nekom se dopadne pa kao ima i zajednicu i individualnost jer može da pripadne kome hoće i kad hoće, što mora partner da zna bože moj, i sve je super dok ne bude odbačena i to najčešće od ljubavnika… a onda se najčešće isto otvori i partneru kaže sve – jer ko se kocka i počne da gubi obično tu ne zastane nego nastavi do kraja…. pa pažljivo i ne budite slabi karakteri, ako mora da se baš sad neka veza ili brak okončaju – pa dobro. Al dostojanstvo bar neka ostane.
