Jedan od težih, ali isto tako i čestih aspekata koji nas zatiče nekoliko puta godišnje je loš odnos Venere i Saturna. Upravo ovim aspektom počeo je jun i on će se osećati i narednih dana uz još jedan loš aspekt Venere i Jupitera. Šta je to što prekida igru? Što uskraćuje pravo na radost? Remeti sreću i zadovoljstvo?
Možda smo baš svi kao deca imali te situacije kada nam stariji obećaju nešto – neki poklon, događaj, da će nas voditi u luna park, kod drugara, da će nam „evo sutra“ ispuniti želju, a onda se to ne desi. Ni sutra, ni prekosutra, ni nikad. A nešto u nama i dalje čeka, i dalje ostaje usidreno za to čekanje poput refresh opcije na mailu ili kompulsivnog gledanja na telefon da se nije slučajno propustila notifikacija da je poruka koju očekujemo stigla. I baš takve situacije, jer je Venera sada u Blizancima – koje se tiču komunikacije, čekanja na poziv, odgovor, ili neko drugo ispunjenje kao da nailaze na osujećenost. Zbog naše osujećenosti. A drugo njeno ime je frustracija.
Razlozi koji do nje dovode mogu biti razni. No svi imaju jednu zajedničku crtu a to je nemoć da stanje promenimo spolja. Sve što je moguće jeste inside job, da priznamo sebi kako smo uopšte došli do ove situacije u kojoj se nalazimo. U kojoj smo zapeli. Zaglavili se i kao ploča koja preskače mehanički se vraćamo bilo mislima ili radnjama na temu koja nas sada preokupira i prebacuje iz ljutnje, ogorčenja, protesta i neprihvatanja do skrhanosti, nemoći, tuge ili ponekad očaja. Kao da nam sve govori da treba da odustanemo, i taman kad pomislimo da smo spospobni za to – odnekud se probudi volja koja kaže “ajde samo još ovaj put”, još malo istraj dok ne ispucaš sve karte, dok ne ostaneš stvarno praznih ruku. Od manije do ravnodušnosti, od ravnodušnosti do depresije, od depresije do anksioznosti, od anksioznosti do manije, i tako u krug. I baš zato se dešava da nam prvi, drugi, a nekada ni treći put kada doživimo osujećenje nije dovoljno sve dok se ne dogodi nešto dovoljno veliko ili snažno što bi provalilo barikade do našeg srca kada će nam konačno biti važnije da spasemo svoje srce nego svoj projekat koji imamo spram neke osobe ili situacije.
Upravo to je jedini razlog zbog čega ovaj aspekt ume da donese vraćanje starom, prošlom, odnosno nedovršenom. Onoliko koliko je potrebno, samo što nekada pauze umeju biti jako duge između i u tim pauzama mi nesvesno kao da smo rezervisani i zaleđeni pa ne živimo svoj svakodnevni život u potpunosti. Okupiramo se najčešće poslom ili drugima, a još više od toga potpuno mehaničkim, kompulsivnim radnjama koje rutinsko mehanički ponavljamo – kao što je letargično pregledavanje novih statusa na Facebooku, vrtimo kanale u potrazi za nečim da nas pokrene ali bezuspešno, otvaramo frižider ne bi li možda tamo pronašli kompenzaciju u hrani, ali apetit obično manjka na ovaj aspekt dok se kućni poslovi i potpuno nebitni često (kao arhiviranje filmova, knjiga po azbučnom redu, bojama, oštrenje olovaka, šetkanje u krug bez cilja i sl) sami nude kako bi bili što dalje od sebe i svojih osećanja. I tako čekamo da nešto završimo, zaokružimo. Zbog toga je ovo i vreme Nezavršenih poslova, koji bi se pre svega ticali odnosa sa drugima.
Odnosa sa partnerima iz prošlosti ili osobama sa kojima imamo nešto nedovršeno. Kako se Blizanci odnose i na familiju, prijatelje – može se aspekt u junu odnositi i na relacije sa njima, i nedovršene rečenice i situacije koje su ostale nejasne i nedorečene a ostavile za sobom gorkast ukus.
I kako Saturn možemo bez greške uvek vezati za pesimizam i sumnju, u Venerinom slučaju on je integrisan kroz nepoverenje i utisak da ćemo samo biti iskorišćeni, da su drugi tu samo kad im nešto treba i sl. Otuda se na ove aspekte više kreiraju odnosi sa onima koje ne možemo imati fizički ni emotivno – jer su zauzeti (poslom ili imaju drugu vezu) ili su negde daleko pa tako nepristupačni. Te nasedamo na tu nepristupačnost kao zaštitu od razočarenja, a zapravo baš kroz takve odnose postajemo preokupirani, kompulsivni i osujećeni, jer to je ono čekanje… na obećanu cirkusku predstavu na koju nas nisu odveli. Na obećani poklon. Na nešto što je dete u nama (BLizanci) zapamtilo i čemu se mnogo i beskrajno radovalo a što se nije dogodilo. 
Zato je savet da ako se u ovom periodu dogode nekome ovakve situacije da ne čeka. Da sebi priušti i sebi da tu radost, vrati sebi moć izbora raspoloženja koje bez toga sa ovim aspektom uvek je zavisno od toga kako se drugi prema nama ponašaju. Pa dan može početi u radosti i lako završiti u suzama.
Dok tamo gde sve štima, ovaj period se odnosi na prednost koja se daje obavezama, odgovornostima, zbog Blizanaca administrativnim stvarima, sredjivanju nekih neodložnih – nedovršenih poslova, zbog čega partneri mogu da izgube malo na vremenu koje bi inače proveli zajedno, no to se dublje i snažnije neće odraziti na njihov odnos ako je sve u redu. A Venera i Jupiter u svoj svojoj gordosti i pomalo oholosti širiće optimizam i radost dok je sa drugima, gotovo primer zadovoljne osobe, no u samoći nezadovoljstvo zbog onoga što se nema. Ni ne pada joj na pamet ovde da možda samo nije dovoljno zahvalna a ni svesna šta je sve i koliko dobila već ostaje uporna u premeravanju svoje sreće sa srećom ostalog sveta. Pa od dobrodušnosti do zavisti sklizne se za čas, a onda opet u davanje i optimizam kao na klackalici.
____
* Ovaj tekst je originalno napisan za ALLMe stranicu na Facebooku na kojoj objavljujem svakog petka. Pridružite se!
