Čitam intervju Olivere Katarine i setim se kako sam učila astrologiju. Iz tudjih života, biografija, intervjua. Onda obrnem efemeride pa ne mogu sve i da hoću da ne verujem u astrologiju kada svaka rečenica prati sliku iz horoskopa. I to onako najbukvalnije, školski primer, nema izmedju redova ni „možda“. Ali ne znam kada se dogodilo da smo prestali da slikovito živimo. Gde su nestale slike? Sve se pretvorilo u mišljenja i razmišljanja. U teme, teze i pretpostavke. U tumačenja i razvlačenja. Kada je život bio surov ljudi su se šibali sa životom i živeli ga. Mogao je da te izlomi kao tornado i podigne kao cunami. Ljudi se nekada nisu skrivali, nisu bežali u mišljenja toliko. U trendove i kopi pejst verzije. Ljudi su bili sočni, priče su im bile sočne. Paleta od bezbroj nijansi, teško je bilo naći sličnu. Zato se valjda i verovalo u sudbinu. Lični zapis toliko različit, očigledno poseban. Više se samim tim i verovalo, a manje bojalo.
Danas te astrološke slike uglavnom su samo naša fantazija, senzibilitet koji je pitanje da li će se ostvariti u svojoj punoći pa bio dobar ili loš. Nema više te različitosti. Mars u Biku, podjednako kao i Mars u Blizancima i Mars u Devici i Mars u Vagi – svi su menadžeri, ekonomisti. Žive svoju suštinu u medjuvremenu u mašti, kroz avatare i alter egove internet igrica, slika sa Pinteresta i sličnih fiktivnih identifikacija, dok život prolazi… Mars u Lavu se još ne da, rekla bih po mojim klijentima, ne pravi kompromise lako i izlazi na megdane kao u dobra viteška vremena. Mars u Strelcu je prodao slobodu za komfor. A Venera u Ovnu ubi se danas od rada. Tek jedna u 20 kad je pitam da li je u ranoj mladosti pobegla od kuće, udala se, odgovori mi pozitivno. Uglavnom je rano počela da radi i to je to.Mesec u Vodoliji je istina nekada donosio tragične dogadjaje u familiji. Sve ono čega se bojimo – kada se ne umire od duge bolesti nego nesreća, bombi, iznenadnog, pa onda progone, nagla iseljavanja zbog nekakve ugroženosti bilo od rata ili nečeg trećeg, ali isto je tako taj Mesec donosio kockarske uloge koji su umeli da u jednom satu preokrenu život. Da se čovek koji je krenuo u šetnju javi iz Las Vegasa sutradan. Da moja tetka sa tom pozicijom izadje na ulicu da stopira negde početkom šezdesetih i umesto u Čačku završi u Požarevcu gde i ostane, uda se, rodi dete. Nastavi život. A za koga se udala? Za vozača hitne pomoći koga je i ustopirala. Opet Mesec u Vodoliji, slika za slikom, sve radi a ona ne samo što sebi time odredi život, nego i meni da se posle tamo rodim. No danas, Mesec u Vodoliji najviše gradi i kući se, skuplja nekretnine kao fudbalerske sličice, ili samo o tome razmišlja, ili nekom lokalu, pa još jednom. Prvo, kad je to astrološki Mesec u Vodoliji uopšte bio zainteresovan za temelje i korene, pa na čas kao i da astrologija počinje da gubi smisao. Da ljudi danas demantuju astrološke potrebe, koje su ipak neminovne, samo na žalost – nepoznate samom čoveku. A to je da kuće nema, a slobodu ima. Da sve što ima drugom da, drugi da koristi, njemu je ionako ta jedna stolica ili terasa, to dvorište ili ulica – dom, a najčešće automobil. Ali kada se mašta ne živi ona dvorac iz bajke gradi. I svaka zato kuća Meseca u Vodoliji je okamenjeni trezor imaginarnog koje se nije živelo. Pa opet, kad stane i pomisli „Dosta mi je“ ili „Dobro mi je“ ne zna Mesec u Vodoliji da tad priziva tek sebe pravog. Koji opet mora da ode, ili pobegne ili ga nešto otera ili natera. No ostavlja sve ko da njegovo nije ni bilo. Pa kao da danas gradi samo zbog tog minuta kada će ostaviti sve i krenuti u nepoznato, ali i to samo ako bude imao sreće. Ovako, dvorac sagradjen a imaginarno okamenjeno, život skoro pa pust.
Zato kažem.. ne znam. Nisam pametna. Gde su nestale te slike. Ne znam gde su nestale te priče. ‘Živopisan’ je atribut koji nisam sigurna da možemo s pravom da na dalje koristimo, kada uglavnom živimo život koji je pre neopisan nego živopisan. Kao slika na kojoj likovi blede pa svi deluju isto. Tako i mi danas, imamo slične živote, a duboko i tiho razlikujemo se po željama i fantazijama, po unutrašnjim svetovima koji su tako divni i stvarni – samo neživljeni u svojoj veličini koju zaslužuju.
Za one koji vole astrologiju, evo fitilja.
Olivera Katarina je rodjena 5. marta 1940.
Izvor intervjua: Story
Ne znam vreme, no nije bitno, jer uvek su dovoljne slike planeta, a raspored kuća bi ih samo još dodatno smestio gde treba. No planete su uvek dovoljne za profil.
Mars 0° Uran u Biku u kvadratu sa Mesecom u Vodoliji:
Story: Odrasli ste u Beogradu u periodu posle Drugog svetskog rata. Kakve vas uspomene vežu za detinjstvo?
– Ne mogu da zaboravim da smo se kao deca igrali na ruševinama mosta Kralja Aleksandra, odnosno današnjeg Brankovog mosta. Bilo je mnogo zaostalih bombi po tadašnjem Beogradu, od kojih su mnogi moji drugari ostajali bez šaka, pa sam u tom smislu imala opasno detinjstvo. Bile su to godine velikog siromaštva, ali ljudska toplina i drugarstvo nisu nedostajali.
Story: S obzirom na to da ste mladi ostali udovica, kako ste se borili dok ste odgajali svog sina?
– Kada je Mane imao samo sedam meseci, Miladin je poginuo u saobraćajnoj nesreći kod Mladenovca vraćajući se sa službenog puta. Mane je sada svetski čovek, studirao je u Madridu, gde je i završio likovnu akademiju
Venera 0° Saturn u Ovnu:
Story: Jesu li roditelji bili strogi prema vama?
– Otac mi je bio preterano strog i morala sam da dolazim kući čim padne mrak jer sam u suprotnom bila strogo kažnjavana i to tako što sam čučala u ćošku dok ga ne zamolim za oproštaj. Pošto sam u mladosti bila nepokorna i tvrdoglava, stalno sam s ocem dolazila u konflikt.
Story: Da li ste tada bili svesni svoje lepote i jeste li je koristili?
– Nikada nisam koristila svoju lepotu jer sam vaspitavana da od muškaraca nikada ne primam poklone vrednije od olovke. Bila sam samouverena i gorda do te mere da nisam nosila nakit misleći da mojoj lepoti ne trebaju ukrasi, što su mi mnogi zamerali.
Mesec u Vodoliji:
Story: Kako su majka i otac reagovali kada ste s nepunih devetnaest godina rešili da odete u Pariz da naučite jezik?
– Majka se žestoko protivila mom odlasku jer su to bila teška vremena i trebalo je sakupiti pare za hotel dok se tamo ne snađem, ali ja sam bila odlučna u svojoj želji da odem. Majka Katarina sve vreme je mislila da ću se predomisliti pa me je čak pratila u vozu do Venecije. Nikada neću zaboraviti trenutak kada je shvatila da stvarno odlazim pa je pri izlasku iz voza, sva uplakana i zbunjena, sišla na suprotnu stranu i u tom trenutku mogla da strada.
Venera 0° Jupiter u Ovnu:
Story: Da li ste imali neprijatnosti u stranoj zemlji?
– Bila sam jako upadljiva zbog svoje lepote i držanja, što je bilo veoma opasno, ljudi su stalno nasrtali na mene, ali nikada nisam imala većih neprijatnosti. Tada mi se ozbiljno udvarao jedan riđ i vrlo zgodan monarh, čije ime ne mogu da obelodanim jer je i danas kralj jedne države.
Story: Na koji način vas je osvojio vaš drugi suprug Miladin Šakić, tadašnji potpredsednik gradske vlade Beograda?
– On je bio zgodan čovek, dopadao se mnogim ženama, a mene je punih deset godina osvajao mangupskim trikovima, ali to mu je napokon pošlo za rukom kada mi je rekao kako želi da sa mnom ima sina.
Merkur u Ovnu 120° (egzaktan) Pluton u Lavu:
Story: Kako ste upoznali svog prvog supruga, pisca Vuka Vuča?
– Za moju ulogu u predstavi Koštana 1960. godine, objavio je negativnu kritiku i ja sam poželela da ga upoznam i da mu udarim šamar. Prišla sam mu i upitala ga: Da li ste vi taj nadobudni kritičar Vuk Vučo, na šta je on odgovorio: Da, ali to je bio jedini način da vas upoznam pošto sam znao da ćete tako reagovati. Seli smo da popijemo piće u bifeu Narodnog pozorišta i osvojio me je kroz razgovor. Nekoliko sati kasnije, zaprosio me je pred svima, a to isto veče otišli smo kod matičara i venčali se.
:::
Za one koji vole Gypsy muziku, romski romantizam, evo jedne playliste koju tako ponekad oslušnem… najčešće kada mi fali malo onog života.
[8tracks width=“300″ height=“250″ playops=““ url=“http://8tracks.com/mixes/1054164″]
Ja se to pitam stalno. Niko nije spreman za akciju. Svi da budu voljeni al malo da vole da posle ne boli. Svi bi da se provedu al da ne kosta ni imena ni novca. I tako zavrse gledajuci turske serije, game of thrones i pinkove zvezde, troseci aspekte na plejbek.Odlican tekst!
Sve je tako kako pises, ali i dalje mi nije jasno zasto je tako…
živimo život koji je pre neopisan nego živopisan
Počni da pišeš.
hvala ti za muziku i za tekst. da malo živim umesto da živuckam večeras.
ćao sanja jel možeš molim te da uradiš profil džeki kenedi?
nisam lično inspirisana 🙂