Venera u Škorpionu – Ljubav sa onog sveta

Venera je u Škorpionu.

Znate, to je onaj period koji svi osetimo jer svi smo u stvari jedna Venera u Škorpionu. Nebitno što u vašem horoskopu ona nije tamo. Kao što je nebitno kada Venera udje u Bika pa mi sem reprize „Doručka kod Tifanija“ ne osetimo draž tog bogatstva, otmenosti za stvarno, nego samo u imaginarnom malo pomislimo na to kako nije loše imati bogatog muža, i kako žena jeste lady i zaslužuje tu vrstu muške zahvalnosti, al jako mali procenat žena tada tu radosnu, od materije nasmejanu Veneru stvarno živi. Najveći deo populacije ne dobije ništa sem koji kilogram više u njenom tranzitu, a tek mali deo materijom plati čak i lepotu. Pa isto tako, kada Venera dodje u Škorpiona – eto nas gde se ne zna ko tužnije oči ima, jer niko sada neće uspeti jedno – da skrije svoju tugu. A muškarci sa Venerom u Škorpionu, baš takvu ženu traže, sa tugom u očima i ožiljkom na srcu, onu koju žele da spasu i u radost pretvore. Dobro, posle umeju da preteraju pa da traže da se SAMO njima i sa njima kad je smeje, da samo njemu pruži TAJ osmeh i nikome više, da SAMO za njega ima tu reč, taj glas, tu zavodljivost kojoj ni drugi ne mogu da odole.

Zato, možda mnogi od nas baš nikada nisu ni maštali o partneru/partnerki koja će imati lovu (Venera u Biku) i sa kojom će život postati „dolce vita“ ušećereno praznično svakodnevno slavlje materije, carstva čula i prelepih prizora sa Travel kanala. Ali nema ko nije maštao bar u nekoj fazi svog odrastanja, o tome da bude voljen baš ovako, kako vole muškarci i žene sa Venerom u Škorpionu. „Sad si moja i nema ti spasa!“ Oooo, koliko sam samo dugo baš takve muškarce prizivala i svi do jednog imali ili Veneru u Škorpionu ili Veneru sa Plutonom – koji Škorpionom caruje, dok sam se borila sa svojim Mesecom u Škorpionu – učila se neposedovanju, pa prizivala sve te strastvene, beskompromisne da samo njima budem slavlje i smeh, dok je moja Venera u Strelcu žudela sa glasnim smehom i u društvu drugih ljudi, slobodno i spontano bez kasnije drame, tipa „Zašto si se smejala! Mora da postoji neki skriveni razlog?“ 🙂

I iako sam (verujem, nadam se) izašla iz svih horoskopa u kojima sam makar na čas bila predstavljena kao njihova Venera u Škorpionu, slagala bih kada ne bih priznala da i danas osetim neku čudnu slabost prema vlasnicima Venere u Škorpionu pa to valjda objašnjava zašto svi moji prijatelji za koje se vezah nekim neobjašnjivim od nekog drugog sveta vezama, imaju baš ovde Veneru. Pričam i o muškarcima i ženama, o svojim prijateljima. Jer ta vrsta vernosti, „do smrti!“ reći će vam oni, je samo njima znana. Kada se jednom stvori veza, nemoguće ju je ikada prekinuti jer oživi potpuno magično kad god se te dve osobe ponovo sretnu. Njihov jezik, njihova neverbalna komunikacija oživljava istog časa i stvarno, tu je sve stvoreno za Uvek. I Do Vek. I Ne samo do smrti, nego i posle smrti. Tu ostajemo uvek živi. A to je san svakog erosa. Da živ večno u drugome bude. Da je dovoljno da se neko pojavi i eros će ovde instant energiju dobiti da odmah eto pomislimo „… hm, taj odnos sa njim je čudan, mora da su neki prošli životi.“ A ako nisu prošli životi, onda mora da su neki geni, da su nam babe i dede neke se davno preko plota zgledali i sve kodekse tog vremena bili spremni da prekrše jer koža se naježila još tada, pa se ježi u stvari vekovima kad god sretne te oči koje je videla još pre sto godina prvi put. I onda se recimo sretnu neki bivši ljubavnici.. kao u filmu „Kazablanka“ koji 100% odgovara ovoj Veneri, sa sve krajem na kraju. I ovim citatom: „Od svih barova na svetu, zar je morala da udje baš u moj..“ Nije morala, nije ni znala da će. Energija ju je vodila, a njegova je prizivala magnetski pa su svi susreti za vreme Venere u Škorpionu na neki čudesan način sudbinski. Prizivani dugo, dugo… Zato nemojte da se posle žalite i pitate šta vam je trebalo to.. prizvali ste strastima, samoćom i tugom da ga sretnete.

Zato želim svima da imaju bar jednu osobu sa Venerom u Škorpionu u svojoj blizini, medju svojim ljudima, ali za ljubav nisam sigurna da vam to mogu baš od srca poželeti – mada nekima sigurno. I to onima koji znaju da je gubitak neminovan pre ili kasnije pa strastveno otimaju radost, ljubav, strast. Otimaju sve od tog trenutka. Na žalost, upoznala sam mnoge koji čak imaju Veneru u Škorpionu ali škrtare. Ne shvataju magiju koja im je data pa se zbog straha od kraja zatvaraju, ili želje za perfekcijom unapred ogradjuju od mogućih gubitaka, koji nisu mogući nego sigurni. Hej, pa život je to. Gubitaka je na pretek, ali sa njima idu i dobici, sa suzama radost, sa kišom sunce. Nego daj da ovaj dan bude taj. Da li će ljubav naša trajati jedan dan ili stojedan ili će trajati do smrti – nije bitno. Ona već traje vekovima i mi samo sada možemo da nastavimo nešto što je mnogo davno započeto, ni ne znamo kad, ali je za to potrebno dvoje. Strah je najveći neprijatelj Venere u Škorpionu, strah joj šapuće da čeka da bude sigurna. I tako ona ostane sama.   Strah mu kaže da je ona svoja previše, da treba da je ponizi, slomi, da se inati – i tako on ostane sam, jer nije video srcem da je ona odavno njegova. Kako god, mnogo tužnih priča i odatle mnogo lepih knjiga, filmova, pesama koje je ova Venera izrodila.

Ali sve su pisane u strahu. Pisali su ih oni koji su imali taj ‘feeling’ ali ne i priču. A vama želim da ispričate priču, neka drugi pišu pesme. Jesenjin, nema Venere u Škorpionu da ga nije razumela, jer baš ovo je i Puškin koji vas je gospodjice “voleo, bez reči i nade čas strahom čas ljubomorom mučen.” Ali da je samo malo hrabriji bio tada kada je strepeo, drhtao, da se sa strahom nije borio nego mu u čeljusti ušao…

Pa koliko god da boli, tugujte i smejte se jer nešto veliko se desilo. Nešto vredno života, vredno ritma srca i dodira koji se samo sa ovom Venerom fizički oseća još kada su na metar jedan od drugog. A kada se stvarno približe i dodirnu onda se stomak jednog zalepi za kičmu drugog. Otprilike tako. Ili im amigdala odlepi od sreće. Uzgred, zašto su Srbi jedini narod koji nema na Wikipediji svoju stranu o amigdali?

I da završim ovaj tekst. Pomenuh na početku – tugu. E pa vidite, to nije patnja jer smo nesrećni. To je tuga koju obožavamo do besvesti, to je patos patosa radi, to je carstvo čula sa erotizmom koji elektrizira kada dotaknemo dubinu mračne pećine u kojoj živi ova Venera, Master Nežnosti. Do nežnosti je vodi dubok ambis. Mora se svako sad spustiti do dna sebe, mora se duboko umešati u svoje strahove i sprečiti ljutnju, agresiju i okovanost strahom da pobede. Nežnost koja je već tužna jer je već videla kraj bilo da će ga doneti smrt za 80 godina ili nešto iznenadno za koji dan što ih rastavlja, samo ta takva nežnost kod ove Venere voli kao da je sad i nikad više, voli kao da je oduvek bilo njeno, kao da se samo zbog tog dana i rodila. A sve ostale, samo žele da tako vole dok je ona tu, ne vide strah koji ih sprečava da tom iskustvu krenu u susret poptuno gole i naježene.

Ovo je drhtanje zbog ljubavi, budjenje Erosa (Venera) i Tanatosa (Škorpion) koji sada ovde zagrljeni stoje. Ovo je kada Drakula kaže: “Do you believe in destiny? That the luckiest man who walks on this earth is the one who finds true love?” Drakula, jedna od najljubavnijih knjiga na svetu, pročitajte je baš sad. Priča o ljubavi koja se čekala vekovima.

Možete li otići toliko duboko od sebe?

Ne znam, al probajte. Vredi. Jer i ta tuga nije tuga Venere u Raku, zadužene za oplakivanje. Ovo je Venera kojoj suze idu kada doživljava orgazam, jer su ovde tuga i radost jedno isto. „Bluz je kada te žena ostavi, ali i kada ti se vrati“. To je to. Ne znaš šta je gore. Mislim, bolje. 🙂