Kada se godišnja doba smene i nastupi jesen, gradovi dobiju boju opalog lišća, kiše umire naša furiozna kretanja, a hladni vetrovi pojačaju potrebu da sem kaputa, imamo uz sebe još jedno biće od krvi da nas prigrli i zaštiti. I svi smo ranjivi sa ovim godišnjim dobom koje svoj madjioničarski trik metamorfoze izvodi sa čitavom prirodom, pa i nama. Ove godine 8. septembra, nebo na pozornicu izvodi Veneru da u Škorpiopnu bude i ostane sve do početka januara (što je gotovo četiri puta duže od njenog uobičajenog zadržavanja u znacima).
I kako niko od nje ne ume bolje da oživi i oslika prolaznost, kraj, smrt prirode i transformaciju života, mogu slobodno reći da kada januar dodje, svako od nas će biti izmenjen za iskustvo dubokih emocija, bola, sreće, prolaznosti i besmrtnosti ljubavi.
U astrologiji, Venera je sinonim za radost, polnu ljubav, dodire, čula, za eros, poljupce, pesme, lepotu. Ali kada je u znaku mračnog i vlažnog Škorpiona, njen melos nije oda radosti već bluz, njen ritam nije ritam salse već izgaranje u strastima mračnog flamenka, i svakako nije Vivaldijevo ’Proleće’ već Mocartov ’Rekvijem’. Neko je jednom rekao, da kada je natopljen bolom i opijen strastima čovek ima potrebu za stvaralaštvom. Poznato je da su najlepši stihovi i romani iznikli iz bola, a ova Venera je muza baš takvih umetnika, i vodič svakome od nas da se kroz lično iskustvo bola preobrazi i dodje do ljubavi. No samo oni koji sa Venerom budu ovaj Škorpionski ples igrali ’do kraja’ , jedini su koji će doživeti tu transformaciju i biti trostruko osnaženi za moć ljubavi. Baš kao što i ruža najjače mirise otpušta onda kada vene, a trava onda kada je pokosimo, i mi ćemo sada morati ’malo da umremo’ da bismo mogli punih srca dalje da se strastveno radujemo i prepuštamo životu.
Njena uloga je dakle, da nas oživi i osnaži.
Možda ste dugo bez partnera pa se pitate, ’gde su nestale moje želje? ’ A možda ste srećni, voljeni, dobijate dovoljno zagrljaja dnevno, imate sve što milion drugih – nema. Ali se već sa prvom senkom Venere u znaku Škorpiona i kod vas pojavljuje strepnja i tiha molitva „samo da ova ljubav nikada ne umre“ koja će se za vreme Venerinog tranzita Škorpionom sve češće lepiti za vaše usne.
Jer, kada je u znaku Škorpiona, znaku želje, uzavrelih strasti i mračnih slutnji da to što tako jako želimo ili posedujemo može nestati, ugasiti se, odnosno – proći, onda je i ta radost ljubavi ili ushićenje što znamo šta želimo prožeto strepnjom. Tada je normalno da nemir postaje veći, slutnje češće, i takvo stanje obično izaziva različita ponašanja.
Ono što se uglavnom dešava je da usled intenziviranja želja i snažnih emocija koje nas prirodno vuku stapanju u Jedno sa partnerom zauvek – što znači jakom vezom i brakom, zajedničkim življenjem, paralelno se i proporcijalno intenzivira i strah od mogućeg gubitka i neuspeha u onome što želimo. Strah da veza ne opstane ili da zauvek ostanemo sami. Otuda Venera u Škorpionu donosi grozničavu nesigurnost, ali i moć da prihvatimo neizvesnost budućnosti kao nešto neminovno i da po cenu eventualnog bola idemo do kraja u susret ljubavi.
U suprotnom, dolazi do zatvaranja, postajemo nepoverljivi, kao da uporno želimo da sabotiramo svoju sreću (Škorpion je znak samodestrukcije). Tada tražimo loša predskazanja za budućnost ljubavi, skloni ekstremnim promenama – od emotivne egzaltiranosti do drame koja nas vodi ubedjenju da ćemo biti ostavljeni, izdani, prevareni, odbijeni. Kao da u nedostatku garancije da ljubav može trajati počinjemo da pribavljamo dokaze da ona ni ne postoji i da nikada nije ni postojala! Ako dokaza realnih nema – mašta koja perfektno funkcioniše za vreme Škorpionove vladavine, unosi nemir i dokaze izmišlja iz projektovanih strahova. Takva autodestrukcija manifestovana nepoverenjem, sumnjama, ljubomorom i potrebom da kontrolišemo drugu stranu u strahu da je ne izgubimo, kada nam postane dovoljno mučna najčešće kulminira naglim povlačenjem i prekidima odnosa, a u slučaju usamljenih, još dublje povlačenje u pećinu bez ljubavi. Pa umesto da priznamo drugoj strani i svoju slabost, da obelodanimo svoj strah i osećanje da nam je život bez partnera u ovom trenutku nezamisliv, umesto da padnemo pred njim slabi i tragično nežni, ranjivi i zatražimo zagrljaj koji nam u tom trenutku mnogo više treba od seksualnog odnosa, mi uglavnom zatrovanih misli ćutimo u grču i suzdržavamo bol koji kada postane nepodnošljiv vodi ka sigurnom kraju. No pre kraja, silujemo sami sebe ponašajući se sasvim kontra od onoga kako se osećamo. Iznutra ranjivi – a spolja hladni, željni zagrljaja – insistiramo na seksu kao prilici za fizičkom bliskošću, pa ne vidimo koliko hladnoće, odbojnosti i ne-ljubavi i mi tog trenutka pokazujemo. Pa tako, čuvajući sebe od mogućeg odbijanja, kraja i neuzvraćene ljubavi, ne vidimo isprva da na još mučniji način koji napada i psihu i telo pomažemo tim radosnim momentima da brže nestanu, a ljudima koji ih u nama pokreću – da od nas što pre odu. I tada nastupa udarac Škorpiona koji se odnosi na ’nepovratnost’ i prolaznost, i nemogućnost da priliku koju smo imali imamo ponovo, nemogućnost da povratimo vreme i ispravimo greške u ponašanju, čak i ako se pokajemo, zažalimo, ako shvatimo da smo grešili. Jedino još možemo da sebe zauvek preobrazimo u nešto bolje, sigurnije, sa više vere u ljubav, budućnost, ljude.
Zato se treba ugledati na jesen. I baš kao što ona iscedi i poslednju kap iz žila drveta i mi tako žedno treba da ispijamo radost, ljubav i strast, ne plašeći se vremena i budućnosti. Da bez straha govorimo o svojim osećanjima, jer u tom času, ma kako nam se bude činilo da takvim priznanjem dajemo moć partneru – osmeh će zablistati, a mi oslobodjeni nemira neizvesnosti gotovo spremni da prihvatimo bilo kakav epilog, razumeti da je u našoj slabosti sakrivena naša najveća snaga i moć da volimo. I samo tada će u narednom periodu Venera usamljenima doneti ljubav, a zaljubljenima pravo da veruju u besmrtnost svoje ljubavi.
