Sam sa sobom – Neptun

Neptun – planeta koja nas čeka onda kada smo prepušteni, opušteni, kada zaboravimo da smo se zaboravili, kada se ne mora, kada smo na odmoru pa još negde pored deep blue sea, a još bolje okeana. Zanimljivo je da ljudi često, ali baš često kada upadnu u Neptunov ambijent imaju intenzivne snove. Ti snovi mogu biti i zastrašujući, jer ni ne znamo kako dobro režiramo samo kad bi umeli da otpustimo kočnice, spustimo gardove, razbijemo rigidni ego. A ko ne ume da režira? Režiranje je baratanje po arhetipovima, po nesvesnim sličicama, po asocijativnom i do beskonačnosti maštom oslobodjenog uma. No limiti postoje, i oni se nalaze u tom Neptunovom lopovskom džaku. Da li smo opljačkali trafiku ili biblioteku, to jest, kakve taj naš džak nosi blaga i tajne koje smo pokupili tokom života, sve te informacije, slike, iskustveno ili kroz imaginarno utisnuto kao doživljeno (iako možda samo pročitano) odrediće domete svakog od nas kao reditelja pa čak i u snovima. Iz Neptuna svako je reditelj i svako pisac, svako je fotograf jer tu su i trenuci koje smo takodje ukrali za sebe da ih pamtimo. Samo interesantno je, često nam se čini da pamtimo i nešto što ne bismo, a da zaboravljamo ono što razum misli da je trebalo upamtiti. Ljudi koji imaju fotografsko (ili eidetsko) pamćenje često imaju Neptuna izraženog u horoskopu, kao što oni koji uspešno “zaboravljaju” imaju Plutona – zaduženog za potiskivanje, poricanje, brisanje fajlova, burn after reading…

Hipersenzibilnost koju nam Neptun daje je mač sa dve oštrice. Divan dar u veštinama koje ne moraju biti striktno umetničke, iako nas nekako na to prvo vuče da pomislimo. Na film, muziku, slikarstvo i slično… Neptun je izvanredan i u ostalim pozivima, veštinama, Nadi Hakim – poznati hirurg koji je do danas uradio preko dve hiljade transplatacije bubrega ima besprekoran trigon Venere iz Riba sa Neptunom u Škorpionu. Inače je Ovan. Ta senzibilnost, osećaj za najtananije nijanse, perfekcionizam iz ovog trigona nisu samo muzika i ples, to je sluh za tišinu, gracioznost prstiju i gotovo magični dodir, umešnost. Naravno da su Neptun prsti, ali Neptun je zapravo ogromna mreža razgranata u nama kojima se nižu impulsi, senzori, informacije, to je ta hemija koju tako često pominjemo i u ljubavi, to je taj stimulans koji nam nekada treba da se rekonektujemo, mada znamo, mnogi stimulansi daju lažnu, iluzornu konekciju a zapravo diskonekciju. No nema sumnje, ako drmnemo jednu u baru ili pre nekog dejt četa, opustićemo se ili raspričati… Kako god, Neptun nije samo laž, izdaja, kradja i slično. To što živimo u svetu koji liči da je odavno prodat, izdat, proneveren samo sada lagano dobijamo i mi tu informaciju, ne znači da ćemo od Neptuna dobiti samo loše. No ako vam hakuju račun u banci to jeste Neptun i ako vas partner prevari, isto jeste Neptun. Svako razočaranje, sve što nam se dešava a da ne znamo, iza ledja, što nam je nepoznato, tajno, od nas skriveno. I da, Neptun smo mi kada počnemo da u partnerovu vernost da sumnjamo, pa režiramo, pa stalkujemo… Ali Neptun je i čaroban dodir, i lekar koji leči, i svako ko nam vraća veru, Neptun je osećaj olakšanja, Neptun se ne razume – Neptun se oseća, može da zbunjuje, najčešće da nas naježi, prožima, ponese, dovede bilo do ekstaze ili transa, ali Neptun u svojoj prirodi je bog onih najdubljih voda kao i mitološki Neptun (Posejdon), i njega ovaj spoljni svet puno ne zanima. Više onaj koji se dešava duboko u nama.

I upravo zato, kada odete na more – a sada je Neptun u Ribama već neko duže vreme, i biće tu i narednih godina, dakle kada ste pored velike vode, ili negde blizu guste šume, gde sve liči na Tolkinovske pejzaže (on ga je imao na MC u trigonu sa vladarom Saturnom),

maxresdefault

ili, znate ono kada se sami vraćate kući iz grada ili krećete na posao ali u cik zore kada se dan i noć mešaju i jedna plavičasta izmaglica gde je sve nekako kao privid pa vas okupira sa svih strana, ili ste u svom domu posvećeni nekom delu koje se gradi polako jer vas od početka tera da lutate, da se zagubite, promenite sve pa kao da krećete od početka, a u stvari ne, samo idete dublje, novi lejeri se otkrivaju, novi unutrašnji vidici (sa sklopljenim očima) otvaraju, ili ste u svom krevetu i kao u transu omadjijani dok vam filmovi se nižu u glavi, mašta buja, slike nošene visokim talasima isplivavaju jedna, druga, treća…. a trebalo bi da ustanete i završite nešto, ili da stavite ručak, ili odete do prodavnice, ali neka samo još malo ove imagologije koja je tu od kad smo mi tu i koja nas je vekovima tiho, nenametljivo, gotvo šunjajući se da ne skrene slučajno pažnju, učinila sve verujućima (vernici su sasvim druga stvar i kategorija ovde nebitna). Ali svi smo verujući jer te tajne što se u nama zbivaju su prejake nekada, i ti snovi… pa ti snovi su samo jedna metatajna, a tek sve te priče koje slušamo poluotvorenih usta jer nije da ne verujemo nego smo zaboravili koliko verujemo. E sve to kada tako odemo negde daleko ili šta god – uzima nas i voda da se konektujemo sa sobom, pošto smo u silnoj konekciji sa drugima zaboravili na najveće bogatstvo koje postoji, a zove se unutrašnji život.

Kao što postoje reditelji i postoje pesme i postoje umetnička dela preko kojih nije prosto dozvoljen bilo kakav razgovor, kao što postoje oni momenti u kojima prosto nije dozvoljeno da nas iko prekida, da nas iz tog stanja u kome smo izvlači, jer smo ušli skroz, u tome smo, bilo u nečemu što radimo, ili gledamo film, slušamo pesmu, razmišljamo, sanjarimo… već ako se to prekidanje desi, pa makar to bilo i najbanalnije “Hoćeš kafu?” to liči kao da je neko grubo i sasvim nemarno gramofonsku iglu sljuštio sa prve na treću pesmu bez dizanja ruke.

A snovi koje sanjamo, pogotovo kada se opustimo, dolaze iz dubina odakle ih Neptun šalje maskirane, prerušene, kostimirane. Nekad, rekoh na početku, mogu i da nas uplaše, a nekad mogu i da nas začaraju na najlepši moguć način. Obratite pažnju u narednom periodu na svoje snove, koji u narednom periodu mogu da nam otkriju neku tajnu. Ili, da preformulišem – pomognu nam da razrešimo neku ličnu tajnu. Nešto što nismo znali o sebi, nešto što nam nedostaje, taj jedan komadić, ta puzzle, da bi slika bila gotova a umetnik zadovoljan. Mars trigon Neptun, aspekt koji nepogrešivo cilja u metu koja je sada, a nekima možda samo još koji dan – tajna. Ona ista tajna zbog koje se konektujemo sa drugima, obilazimo razne škole i kurseve ne bi li smo je dotakli, ne bi li nam slučajno skliznula sa usana na nekoj kafi. Tajna koja leči našu snagu. Našu vitalnost. Koja nas vodi i onda kad nam se čini da lutamo i da smo slepi. Zapravo, tada najviše.

fe2f9230cf057082bf256f76b4766a9a

Klikni da bi komentarisao

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Na vrh