Sunce u Devici

virgo-natasha-wescoat

 

Ovo je tekst koji sam početkom septembra objavila na Facebooku. Obzirom da sam rešila da posle višegodišnjeg boravka u fejslendu emigriram i deaktivirala svoje naloge, prebacujem taj tekst ovde – mada period Devica traje još koji dan…

Takodje sam ugasila komentare na sajtu jer planiram da se pozabavim ne-elektronskim stvarima u narednih par meseci. Nisam karakter, priznajem, i da su mi neke stranice i dalje žive (kao npr fb) verovatno bih i dalje visila na istim. Ovako, mir svima… :)

—- (tekst)—-

Retko čovek radi ono zašta je rodjen. Najviše je onih koji rade da bi skrpili egzistenciju, manjina sačuva mladalačku ljubav ka nekom hobiju pa radi to što voli – ali raditi nešto za šta si rodjen uključuje sem ljubavi i dar da se u nekoj oblasti razvija do otkrića, pronalazaka, novih metoda, da menja idejom što je vrhunac slobode. Kako god, ovo pišem jer je na današnji dan rodjena Marija Monteseri. Ne bih ni znala za nju, da danas svaka država nema “Monteseri” školu za decu od ranog uzrasta pa do adolescencije. Po ovoj ženi se sa pravom danas zovu škole jer zaintrigirana njenom biografijom, pronašla sam malo pre njen horoskop. Ona je Devica – Lav, sa Jupiterom u Blizancima, Saturnom u Strelcu i ceo njen horoskop govoori o pedagogiji i školstvu, čime se ova žena i bavila.

E sad malo o Devicama

Devica je biće koje razmišlja o drugim živim bićima. Od psa i mačke i poštovanja njihovog karaktera do posmatranja ponašanja drugih ljudi, gde na kraju uvek zaključuje da su životinje bolje nego ljudi, i zbog toga Device gotovo obavezno imaju ljubimce, vole životinje, najbolji vaspitači. Devica je uslužan znak, koji se raduje ako može da pomogne i usluži, u sebi uvek nosi i nešto od lekarske geneze, razumevanja prirode, što može doći do izražaja i kasnije u životu. No najvažnija po mom mišljenju njihova osobina je što se neprekidno bavi ljudima. Ne može a da ih ne posmatra, ne može a da ne primeti devijacije, ne može a da ne sumnja jer je sumnja uvek njihov verni pratilac. Sumnja im pomaže da o svemu imaju svoje mišljenje, jer ako već ceo svet nameće svoje, onda bar on za sebe može da zadrži svoje, ne nametajući ga nikome, i ne prihvatajući olako tudje. Oni najbolji učitelji, pedagozi, predavači imaju u horoskopima naglašen znak Device, jasni i posvećeni, istinoljubivi, poslušni prema sebi i onome što čovek jeste – da uvek razlikuju dobro i zlo, vodjeni principom koji odvaja animalno i sirovo u ljudima od razuma koji je ljude i učinio “višim bićima” kao da još samo Device cene, pa otuda s gadjenjem često posmatra ponašanja drugih ljudi koji više na zveri liče. Nekulturu, nepristojnost, bahatost, nevaspitanje ne može da razume, ali i u stanju najvećeg prezira – ne može a da ne voli ljude, i tu je njegova najveća borba. Nesposoban da mrzi, još nesposobniji da sudi o drugima. “Ko sam ja da sudim” je njegovo polazište, i time čuva sopstvenu čistoću, gotovo naivno poput deteta, isto onoliko koliko je naivan spram svih intriga, zavera, laži, neiskrenosti i ove današnje stvarnosti koja je često baš takva. Drugo njegovo pitanje kojim postaje bolji je “Šta ja znam o tome, kada to nisam doživeo”, pa opet sumnja u sosptveni prvi zaključak, jer zna Devica bolje od svakog drugog da se čovek postaje stalno i iznova svakom novom situacijom, i da niko ne zna šta neko ili nešto može u čoveku da probudi. Zato se moli i beskrajno je zahvalan na razumu koji mu je dat da ne bude moralni idiot, dok oko sebe posmatra one koji razliku dobra i zla nisu naučili. Njihova slaba tačka je stidljivost zbog koje njihovi talenti i raznoliki darovi, nekada ni ne dodju do izražaja obzirom da se ne nameću i da je podrška i ulivanje vere u ono što nose u sebi nešto što im je od ranih godina potrebno. Da, kao i drugima, ali Devica mora da nauči da ono što ima je često dragoceno i za druge i da zadržavanjem toga samo za sebe i sama doprinosi tome da oni drugačiji – često ekstrovertniji tipovi, i stvaraju ovaj svet ovakvim, nasilnim, vulgarnim, brutalnim, nemoralnim. Iako se boji rizika, jer sumnja će i u deliću sekunde da prevlada akciju i spremnost na promenu, ipak svaka Devica bar par puta u životu ima te za nju tako netipične obrte sudbine u kojima pokaže hrabrost vrednu divljenja, a koju ni sama ne ume da objasni.

Za Devicu se često čuje da je “veliki radnik”. Zapravo, radi se o poslušnosti Device koja je laka kada postoji posvećenost, kada se vrednosti u koje i sama veruje nalaze i u njenom poslu. Ali kada toga nema, Devica postaje anksiozna, poslušna iz straha od egzistencije, poput pravog sužnja. Njen rad je misaon, jer je intelektualan znak u pitanju koji čini sve za bolji svet, kao pravi primerni gradjanin sveta. Devica je izmislila od vaspitanja i metodologija u pedagogiji sve do bon tona i lepog ponašanja, ona je stoik poput Sokrata i ekipe sa atenskih trgova. “Što ne želiš sebi, ne želi drugima” i u tom smislu je filozofski znak za bolje gradjansko društvo.

Drugi mit o Devici je da je “perfekcionista”. Opet, radi se zapravo o redu i ekonomičnosti. Red oko nje je red njene psihe, potreba da u svakom trenutku zan gde se šta nalazi. Ekonomičnost od najbanalnijeg, gde će jedan papir iskoristiti od gorenjeg desnog ugla, jer mrzi bahaćenje i rasipanje. Ona time dobija uštedu materijala, vremena, jedan dan će posvetiti tome da fajlove poslaže u kompjuteru po imenu ili muzičku kolekciju po azbucnom redu, ili bilo kakvu arhivu, ali na dalje će uvek jednim klikom doći do željenog. Dakle, to nije perfekcija perfekcije radi, već to ponašanje mora da je korisno na dalje bilo njima samo ili društvu, kolektivu.

Ko se prepoznao u ovom opisu – na putu je pravog čoveka, kome ni malo ne može biti lako u ovakvim vremenima. Čuvajte se cinizma koji vas truje, iako vam oštri misli. Čuvajte se zavisti – to svaka Devica bi trebalo da prevazidje do tridesete, u mladosti zavist meša sa pravdom/nepravdom kako bi racionalizovala i sebe u svom stavu opravdala. Čuvajte se toga, jer vas svaka zavist u trenu čini da se osećate kao rob, sužanj, kao žrtva, a sa time u sebi ne možete puno da se maknete od tačke na kojoj stojite, i tada se obično desi da se Devica za ceo život okruži neuspešnima, koje vidi isto kao žrtve. Uspešni u vašem slučaju ne treba da su statusno uspešni – što je opet malogradjanski kompleks, već ljudi koji su idejom i razumom uspeli da stvore za sebe jedan život u kome se vrednosti poštuju, kao nekada kada je sve bilo drugačije dok je gospoda nosila šešire, a dame suknje.

Tekst završavam citatima jednog giganta duha i uma, koji je bio Devica. Tolstoj.

“Kad bi se samo češće sjećali da se propušteno vrijeme ne može vratiti, da se učinjeno zlo ne može nikad da popravi, mi bi smo više činili dobra a manje zla.”

“Ljudi svoj život kvare ne toliko time što ne čine ono što treba da čine, koliko time što čine ono što ne treba da čine.”

“Trudi se da ti u prepirci riječi budu meke a dokazi jaki! Gledaj da uvjeriš protivnika a ne da mu dosadiš.”

“Ne slušaj nikad one koji govore loše o drugima, a dobro o vama!”

“Velika je snaga u onoga čovjeka koji umije da prećuti i onda kad ima pravo.”

i još jedna, koja je tako tipična jer su Device veliki manuelci i manufakturisti što rukama stvaraju poput najveštijih zanatlija: “Daj više odmora jeziku nego rukama.” Rad rukama ih često odmara od teških misli.

Ko želi da sreću deli: