Mars i Neptun, Vrata percepcije

To je aktivna imaginacija, “magični međuprostor između misli i postojanja”. Prostor u koji osoba sa Mars/Neptun aspektom ulazi. Nekada sa najavom, nekada ne, samo nadje otvoreni prozor, pukotinu kao otvor u špilji i udje

Ovo je priča o Marsu i Neptunu, aspektu koji trenutno imamo na nebu. Trenutno su u kvadratu, rekli bi mnogi – teškom aspektu. Mars i Neptun, koji u konjunkciji zagrljeni stoje i u mom horoskopu u Strelcu, i koji sada primaju trenutno tranzitne pokretačke kvadrate – pišu ovaj tekst.

Žica na gitari će pući, ali će biti zamenjena. Ovo je i četkica natopljena bojom, a linije više nisu prave – dobijaju orijentalni smisao, poput talasa. Unose se boje. Popunjavaju prostori. Spajaju obale intuitivnog i transcendentnog. Izvan čulnog postoji i jedan drugi svet, Mundus Imaginalis u kome nema granica, i koji je nedostupan racionalnom, intelektu. Mašta dobija snagu, a aktivna imaginacija kao način komunikacije preko intuitivnog znanja sada govori iz nas. Iako i dalje fizički prisutni, u stvari nismo potpuno tu. Kakvi su to drugi svetovi i medjuprostori koje otkrivamo kada odemo unutra, a ne spolja – ne znam, samo ih vidim, čujem, osećam. Nas neka zaseni vrtlog dubine, koji tek kada nas povuče daje energiju – i to energiju stvaranja. Stvaralaštvo, izmisliti a ne reprodukovati, prvi put nešto naslikati, napisati, odsvirati iz sebe – znači, komponovati. Ovo je aspekt veštine koja se ne uči i ne trenira. Koja je tu oduvek.

To je aktivna imaginacija, “magični međuprostor između misli i postojanja”. Prostor u koji osoba sa Mars/Neptun aspektom ulazi. Nekada sa najavom, nekada ne, samo nadje otvoreni prozor, pukotinu kao otvor u špilji i udje. Problem sa teškim aspektom je što zaboravi da treba i da izadje. Mera. Ključna reč. Vraćanje u realno da bi se ponovo otputovalo. On ne zna kada je taj trenutak, sve dok telo energiju jednu novu ne dobije koja ga nagoni da ustane pa sedne pa ustane pa se kreće ne znajući kuda, najčešće spiralno, vrti se, nešto bi, kreće imaginarno da ga obuzima, da ga opčinjava u tom haotičnom kretanju u stanju poluuspavanom, al’ zapravo to nije san – već trans iako drugima često izgleda kao da se malo čas probudio. Imaginacijom on onda konvertuje unutrašnje koje je uvek vizuelno i u slikama, senzacijama, stimulativno sa energijom koja poput morske struje nadolazi i nosi ga dalje gde će ga preuzeti asocijativno stanje, nered misli koje se povezuju ali ne u rečenicu nego u celinu slike. Ne zna gde je početak, ne zna gde je kraj, jer prirodno osoba ne veruje u početke, krajeve i granice. Zato bira da se bavi umetnošću ili psihologijom ili mističnim, jer je beskrajno. A opet, nije iluzija tada dok stvaramo, nije zabludela misao nego istina iščupana iz konteksta i toliko Istina, da se potraga za celim kontekstom čini kao jedina misija, jedino zaista važno. Iako racio mnogo toga odbacuje, pogotovo u teškom aspektu – nedovoljno argumenata, nedovoljno reda, mnogo haosa, pa opet tu je sve. Tu je uvek sve, ali mora primalac da ume da čita i izmedju redova i da nasluti celinu pre nego što je ugledao detalj. Bez analize i sumnjičave rekonstrukcije. Samo primanjem i dopuštanjem da se primi, udje, penetrira u taj medjuprostor gde imaginarno živi. Imaginarno, nazvano tako od ljudi, u stvari je Stvarno i Istina. Samo akcija kreacije koja iz imaginarnog hrli ka nama kroz nas, poput ogromnog talasa nezaustavljive snage. Imati ovaj težak aspekt natalno (konjunkciju, kvadrat, opoziciju) znači biti rodjen za stvaralaštvo = stvaranje nestvorenog, pisanje nenapisanog, oslikavanje nevidljivog, objavljivanje tajnog. Možda kao Orfej – biti astrolog i mistik, možda biti instrumentalista, naći svoju liru, svoju gitaru, violinu i gudalo, ili klavir – jer i klavir ima žice. Ovo je slikanje, ovo su fraktali u geometriji koji se mogu uvećavati do beskonačnog i sa svakim novim uvećavanjem oni otkrivaju nove detalje. Ili pisanje, pero zamočeno u mastilo, pa slova koja jurišaju poput Marsa na papiru a osoba dok piše, pita se – odakle meni ova misao? Odakle meni ove reči? Trans. Predati se unutrašnjem da bi se izrazili spolja. Ovo je večna vatra, plameni oganj u Jerusalimu, i ovo je svaka žica na instrumentu, ali ovo je i sam čovek što ovaj aspekt ima kao struna senzitivan, kao struna napregnut i to je onaj koji će vam reći da li je muzika dovoljno glasna i da li je svetlo u sobi dovoljno naštelovano na atmosferu koja je potrebna. Majstor atmosfere, majstor transa, zanosa, pa gotovo kao da zavodi – iako često nesvestan toga, svako sa ovim aspektom zavodi druge svojim pesmama, poezijom, slikama, pisanjem, filmovima, svojim stvaralaštvom ili dok zanesen i prisutno neprisutan priča dok stvara svoj svet:

“I must build my own philosophy or else be imprisoned in another man’s” (Blake)

Ali nešto drugo meni sada postaje značajno i važno da napišem. Koliko je tuge u ovom aspektu što je dat kao čist dar, a ipak život u realnom i najprostijem smislu čini nemogućim. Nezainteresovanost za obične stvari, za svakodnevni život satkan od medija, komšijskih razgovora, tračeva, šopinga. I koliko je puta samo bio sažaljevan od običnih ljudi koji ga vide kao da “luta” poput Odiseja, što se preprušen vraća kući jer mu je lukavstvo osnovno dato da motive preispita. Motivi njega zanimaju, osnove i počeci, prauzroci. Reči koje izgovarate za njega su samo tvorevina vašeg srca i bića. On vas dešifruje sa lakoćom i smešta u prostoru od sebe. Ali ljudi ne vide sve to iza, već jednu pojavu, sanjivu i odustnu koja ne prati tok običnog razgovora, koja pita ono što niko ne pita, koja sa godinama sve više u svom domu kao u hramu živi, tu neguje svoju energiju i duh, tu je zaklon, tu je svetilište. Pa sve spolja, sve van, sve extra je ono što u svoj dom ne unosi. Ostavlja na pragu, jer ovo je svaki prag, ulaz, poput Lavljih vrata u Mikeni, ali ovo je i troglavi pas Kerber što čuva ulaze Hada. Ovo su sveti mačevi svi od Ekskalibura pa do mača Aleksandra Makedonskog što preseca Gordijev čvor, jer je ovo uvek rešenje koje da bi se pojavilo, neophodno je uplitanje, da se čovek umrsi, uhvati u mrežu sopstvenih slika da bi ih tek tada iskidao na komade, da se u divljini imaginarnog izgubi da bi tamo tek našao mač, ili ja sa mojim Mars/Neptunom nož na dnu mora na krstarenju pre dve godine – kao da Mars/Neptun šapne čoveku “sad zaroni, glavom duboko do dna!” Pa tako milioni ljudi sa ovim aspektom žive, ne znaju kad će al znaju da će doći taj pravi momenat za zaron, pa ili će naći sebe, ili će naći neku novu istinu koja ih u nove uvek, ratničke, pohode nosi, jer ovo nikada neće biti raDnici već raTnici u transracionalnom prostoru koji svi ostali ni ne slute.

I sve što je potrebno je pustiti. Sve sa Mars/Neptunom dodje i ode samo, ovde se ljudi ne traže, oni se samo pecaju jedni za druge, struje se nekad pomešaju, Mars/Neptun nauči u životu da ništa ne može da drži, veže, jer energiju tada svoju vezuje. Već pušta i dopušta. Vrata se otvore i zatvore gotovo bez zvuka, bez ikakvog treska. Isto tako se i otvaraju. Nema stiska, nema posedovanja – što mlade sa ovim aspektom obično u ljubavi najviše umori, jer se beskrajno vezuju i upliću u zavisničke odnose. Od opijenosti, do zavodjenja i na kraju zarobljavanja sebe, svoje energije u odnose u kojima su postavili pogrešan cilj – da se ’ima’, da se ’zadrži’ nešto što po prirodi ne može da pripadne jer je sveopšte, sveprisutno i ima ga dovoljno da bude svuda. Na žalost, i u kasnijim godinama mnogi ne shvate da je uzvišenost teškog aspekta Marsa i Neptuna zaron u najdublje vode podsvesnog i imaginarnog, otkriti bogatstvo svoje pa ga deliti, davati, postati energija koja se deljenjem umnožava, trošenjem uvećava. A tada ni ljubavne veze ne mogu biti obavijene mumijskim zavojima posedovanja koje će ih samo učiniti više mrtvim.  Zbog toga na prizemnom, običnom nivou ovaj aspekt se može pokazati kao najgori od svih jer može vremenom ukoliko osoba ne počne u nekom trenutku da istražuje svoje nesvesno, da se bavi intuitivnim zannjem, kreacijom, stvaralaštvom nego uporno ostaje u svetu sačinjenom od pitanja „gde, ko i s kim“ ili uporno ostaje zarobljen  u iluzornoj slici svojeg ’ja’ koje ni na jedan način ne razvija već  uznosi do sakralnog kao primer idolatrije i obožavanja sebe  – dovesti do šizofrenog pakla i negativnih misli, potrebe za vladanjem nad drugima, pokoravanjem, dovodi do psihoza, patološkog laganja i td. Ovo nije bilo kakav opijat. Ovo je meskalin, halucinacije gde slike oživljavaju, lizerginska kiselina, aktivna hemijska psihosupstanca, sve što može da se upotrebi i u medicini. Otrovi koji leče i ubijaju. Ovo je hemija, ovo je bivši konzument LSD-ja koji se prvo zaljubio u hemiju, a onda počeo sam da uzgaja i pravi trave i lekove znajući više od mnogih koji su se za to školovali. Ovo su travari, fakiri, iscelitelji koji prvo sebi (zbog teškog aspekta) moraju da pomognu pa onda leče sve ostale. To su oni koji su prvo sebe izgubili pa našli pa pomažu drugima da se pronadju. I u tome je sva misija i veličina ovog aspekta. U tome što kroz ’vrata percepcije’ ljudi sa ovim aspektom prolaze sami. Oni znaju da se neće vratiti isti, uvek promenjeni – i taj rizik što ne znaju da li će se vratiti kao oni koji su spoznali istinu i našli sebe, ili kao osakaćeni i sa psihom koja je otišla u paramparčad, je ono što vredi divljenja ovde sada posebne Marsove hrabrosti da se čovek vine u prostore van prostora, u mesta izmeštena od ovih na koja smo navikli u kojima je on jak i snažan jedino u fizičkom smislu.

Zato je ovo aspekt koji će ljude koji ga nose učiniti blagoslovenim ili prokletim, u zavisnosti od toga kako budu nosili mač koji im je rodjenjem dat na dar.

“The intellectual is always showing off the lover is always getting lost. . .  love is a tree, and the lovers are its shade.” (Rumi)

Zato zaronite, otvorite vrata percepcije umesto da kujete zavere, da smeštate zamke, klopke, umesto da svu svoju pan energiju usmerite u ostvarenje nekih ovozemaljskih ciljeva, samo pustite – zabavite se sobom, imaginarnim se igrajte, kreaciju oživite i onda će i ono što je od ovog ovde sveta doći samo. Samo nadjite put to vrata. Najdite put iz lavirinta. Lavirint je ovaj običan život satkan od kuće-posla i trivija, tu je energija zarobljena. Oslobodićete je samo ako je pustite od spolja ka unutra.

Naročito se klonite trivijalnih rasprava, pa još posebno verskih, relgijskih… jer svako je od nas “soul of all souls” (Rumi):

Za kraj, kao mali omaž ali i kao napomena svima vama koji znam da učite astrologiju tek, pa pre nego što upamtite iz tih astro knjiga da „Mars i Neptun u teškom aspektu znači drogiranje i da su to porazi i izgubljene bitke, da su to lažovi i ljudi bez snage“ pogledajte evo ko je sve imao(ili još uvek ima) TEŽAK aspekt Marsa i Neptuna, dakle konjunkciju, kvadrat ili opoziciju u svom natalnom horoskopu:

Richard Strauss , William Blake, Gustav Klimt, Paul Klee, Jean Miro, Ludwig II, Niccolo Paganini, Sergei Prokofiev, Keith Jarrett, Antoni Gaudi, Frida Kahlo, Mikhail Bulgakov, Pablo Neruda, Jean-Michel Jarre, Le Corbusier, Andy Warhol, Leonard Bernstein, David Gilmour, David Brubeck, Handel, Camille Saint-Sains, Beždih Smetana, Igor Stravinski, P. I. Čajkovski, Walt Disney,Stephane Grappelli, Robert Plant, Jerry Lee Lewis, Alan Price, Pavaroti, Steve Jobs, Galileo Galilej, Betoven, Karlos Kastaneda, Alister Crowley, Artur Konan Dojl, Nikola Kopernik, Žak Iv Kusto, Robert Luis Stivenson, Rabindrant Tagore, Will Durant, Goja, Henri Matisse, Florenc Welch, David Bowie, Johan Sebastijan Bah, Lord Bajron, Šarl Bodler, Johnny Cash, Peter Gabriel, Mark Knopfler, Donald Byrd, John Coltraine, Chick Corea, Ella Fitzgerald, John Lennon, Kate Bush, Nina Simone, Steve Ray Vaughan, Jean-Francois Champollion, Martin Heidegger, Karl Jaspers, Gary Kasparov, Nostradamus, Volter, Marguerite Duras, Tolstoj, Charles Bukowsky, Monserat Caballe, Oscar Wilde, Marguerite Yourcenar, Steven Spielberg, Ernesto Sabato, Alber Kami, Truman Capote, Paulo Coelho, Ernest Hemingway, Alexandre Dumas, Dante Aligijeri, H.P. Lovecraft, George Orwel

19 Komentar(a)

19 Komentara

  1. Katerina

    19/03/2012 at 16:06

    Mila nasa… cestita… nadmasili ste samu sebe….ako je to ikako moguce…. hvala od srca i vise od toga… you reallyy make my day…..

  2. venus in scorpio

    19/03/2012 at 17:49

    ja isto imam konjukciju u strijelcu u šestoj i u zadnje vrijeme sam čitala samo loše o ovom aspektu (ovisnosti o zapravo svemu o čemu čovjek može biti ovisan) hvala puno na ovom tekstu! ps Ryan Gosling isto ima konjukciju u strijelcu 😉 divna osoba i divan umjetnik

  3. sanja perić

    19/03/2012 at 18:01

    konjunkciju u Strelcu ima i Asura – nekako sam znala pre nego što sam pogledala na netu kada je rodjen. Znala = verovala. 🙂

  4. Dragan

    19/03/2012 at 20:08

    Sad stvarno postaješ interesantna. Konačno si priznala da sva psiho struktura i sva okolina, od roditelja pa nadalje, koja nas kvari, uz podsvjesno koje nije ništa drugo do kolektor otpadanih voda, postaju beznačajni i bezvrjedni pri jednom trenutku koji vodi na neznani put.
    Konačno si priznala, mada ne eksplicitno, da su prokletnik i blagosloveni jedno te isto, i da bi bez prvog drugi bio beskoristan.
    Sada bi bilo interesantno azgovarati sa tobom.
    Da li si primjetila da pomjeraš granice shvatanja suštine bogova – planeta i da si im dala ljudsku crtu promjenljivosti i razvoja – ne evolucije.
    Ovo već ima smisla. Zar ne?

  5. k

    19/03/2012 at 20:37

    “To su oni koji su prvo sebe izgubili pa našli pa pomažu drugima da se pronadju. I u tome je sva misija i veličina ovog aspekta. U tome što kroz ’vrata percepcije’ ljudi sa ovim aspektom prolaze sami. ”

    Imam ga kvadrat natalno, pa josh i egzaktan. learning the hard way i prvo na sebe, tako je najavtenticnije 🙂

  6. sanja perić

    19/03/2012 at 20:41

    Za Dragana: nikada nisam negirala nešto od onoga što ste naveli u komentaru. Sve je jedno sa drugim u vezi. Ništa ne gubi na značaju.

  7. Dragan

    19/03/2012 at 23:30

    Šteta! Razumijete li to što ste napisali?
    “Samo primanjem i dopuštanjem da se primi, udje, penetrira u taj medjuprostor gde imaginarno živi. Imaginarno, nazvano tako od ljudi, u stvari je Stvarno i Istina. Samo akcija kreacije koja iz imaginarnog hrli ka nama kroz nas, poput ogromnog talasa nezaustavljive snage.”
    Ovo je himna pobjede i trenutak u kojem je sve ostalo suvišno i beznačajno i ništa što je proizvod ljušture nema veze sa ovim.

  8. sanja perić

    19/03/2012 at 23:46

    Dragane, mislim da vas razumem. Recimo da je svako dete dok je baš dete – otvoreno, ono najpre nauči da igra pa da priča i hoda. Ono je kreacija i sve dok uticaji sa strane (indoktrinacije razne) ne počnu da utiču ono je čisto – kao kod Dostojevskog kada u romanu koji se zove Zli dusi, Kirilov kaže “Dete… Čist duh!”
    Psihološki milje i psihološki lejeri koji se sa godinama stvaraju (o čemu sam pisala u tekstu o Saturnu u Vagi gde sam opisala kako se desi da se čovek zacementira) to je ono što rekoh malo čas da ne negiram – jer mnogi zacementirani dok su ne mogu da se otvore imaginarnom koje jeste Istina.
    Otuda ne negiram, jer je neophodno (kako kažem uostalom i u ovom tekstu) otpustiti neke principe, uverenja, pohlepne potrebe ega i taštine.
    E sad, ako vi niste uopšte mislili na ovo što sam se sada potrudila da vam objasnim – onda bih zaključila da se nismo razumeli od početka. 🙂 pozdrav

  9. Marija

    20/03/2012 at 06:08

    Čitajući istovremeno Sanjin tekst o Marsu i Neptunu i Fromovo formulisanje “revolucionarnog karaktera” (u smislu dinamičke a ne bihejviorističke koncepcije), došlo je do mešavine teza (koje se mogu čitati i u vidu imperativa):

    – biti humanist koji se identifikuje sa celim čovečanstvom prevazilaženjem tesnih granica određenog društva i kulture;
    – Nihil humani a me alenum puto;
    – voleti i poštovati život;
    – ne prepuštati se vođima, propagandistima, nadređenima, podređenima, ne bežati u psihozu, spavanje, hipnozu, alkoholizam, fanatizam, medije, buku, opijate,…
    – već shvatiti da moć ubija, prisiljava i izopačuje; da moć nikada ne sme postati sveta, niti preuzeti ulogu istine i morala dobrote;
    – biti skeptik i vernik
    – reći NE i biti nepokoran jer znaš da je “car go”;
    – reći DA i pokoriti se svojim pravim, vlastitim principima jer čvrsto veruješ…

  10. Dragan

    20/03/2012 at 11:17

    Razumjeli smo se, a i ovaj Marijin komantar je dobar. Podsjeća na Žigonovo viđenje životnog cilja:”Usavršavati samog sebe i to usavršeno podariti drugima.” Prosto je nemoguće da je bio komunist

  11. Tatjana

    20/03/2012 at 12:34

    Savršen, poetski napisan tekst koji treba da nam posluži kao uteha u teškim vremenima ili kao alibi Sanji da nam sutra kaže: Pa zar vam nisam rekla da pustite svež vazduh u vaš oklop trivijalnosi, da se bavite humanošću, da imate razumevanje za čitav svet, da ne bežite u psihoze, spavanja, alkohol, lekove, vođe, šefove, politiku….Šta će se desiti kad svima kažemo NE i nastavimo da hodamo kao zombii kroz stvarnost, predajući se svojoj neostvarenoj i neostvarljivoj kreativnosi i čekajući da se vrata nečujno otvore ili zatvore? Koliko je od onih velikih ljudi sa Sanjinog spiska moglo sebe da nazove srećnim? Da li im je dovoljno što mi sada znamo da su bili genijalni? Da li predodređenost za kreativnost automatski podrazumeva neprilagođenost običnom,svakodnevnom životu, sreći koja proističe iz malih, svakodnevnih stvari? Šta ćemo naći kad zaronimo i da li je mnogo gore kad ne zaronimo, a to nam je predodređeno?Laik sam za horoskop, samo sam život dobro naučila i zato sam skeptik…

  12. Dragan

    21/03/2012 at 10:03

    Počeo sam da čitam komentare, što znači da sam vjerovatno blizu stanju koje Tatjana nagovještava. Pitanje je suštinsko i nijedna astrološka analiza nemože dati odgovor, i to je razlog zbog koga sam i ja reagovao komentarom. Sanja piše na način, koji i za mene kao laika, predstavlja vrh razumijevanja uticaja planeta, ali i razumijevanja sebe. Sa vrha se može poletjeti ili ići na dole. Izbor ostaje na čitaocu i mislim da je osnovno pitanje uvijek pitanje motiva, koji je prepoznat i od ljudi i od bogova.
    Ono što je vidljivo, makar u mom okruženju, koje nije statično, jeste sve češća pojava otvorenog postavljanja pitanja o izboru koji više nemože biti zlatna sredina. Nešto se dešava i dolazi do raslojavanja ljudi u pogledu traženja smisla za akciju na koju su natjerani i onih koji bezuslovno i bezglavo jurišaju bilo gdje i po bilo koju cijenu.
    Ima i ova vedska:
    “Samoveličanje je kao visoka kula na koju se ohola budala uspinje. Tamo sjedi u svojoj gordoj usamljenosti neopažena od svih, osim sebe same.”

  13. za trenutak mi je lakse jer znam da neko zna ono sto sam ja 🙂

    zaista, bez ikakve ego price, ovakvi tekstovi i trenuci kad se citaju, onima koji imaju ove aspekte i zive ih, a neke su iziveli do maksimalno crno/belih (bez)granica, daju umirenje, veru, nadanje i osecaj da nismo sami i da delimo neki isti svet, vreme, prostor, muku..

    a ovo divno drustvance sa kojima delimo aspekte neke sam oduvek osecala kao svoje, Kamija, Bulgakova, Fridu, Tagoru..i Sanja, jutros se zapitah gde da nadjem neke odgovore danas, a ruka sama krenula na tvoj sajt 🙂 VELIKO HVALA!

  14. Marko Mihailović

    21/03/2012 at 12:19

    Oslobađajući tekst!
    Godinama nisam pročitao esej koji me upoznao i uputio, koji me uhvatio i oslobodio. Izvadila si Exalibur iz kamena i presjekla misli na pravu mjeru!

    Dopada mi se što si tekstom i stilom pisanja dala primjer kako transcedento dotiče i komunicira sa realnim, kako subjetivno da uči od objektivnog. Dala si izlaz iz ekspotencijalne kvadrature Marsa i Neptuna.

  15. Ana

    21/03/2012 at 21:59

    Nemam nikakav aspekt marsa i netuna u natalu ali nekako ne zivim ovim svakodnevnim sitnicama ispunjenim zivotom. Trazim uvek neke vece razloge od ustajanja ,dorucka,odlaska na posao i ustaljenih stvari koje neke svrstavaju pod moranje. I zbog toga patim,patim jer masta nece da zivi tako,ima neko svoje stanje i stvara vidjenjem zivota,stvara neke slike,imaginativno. I tako iz dana u dan iz dosade u dosadu,iz tuge u tugu,kada napises ovako neki tekst koji meni kao i drugima da nadu da ipak nije sve ravno kao sto nam neki tamo”veliki” bitniji ” promovisu,mogu samo da kazem hvala ti.
    Sada mi pade na pamet da mozda malo i utice ovaj tekst na mene jer imam mesec u kvadratu sa neptunom a vladar meseca ko je? pa mars.
    pozdrav.

  16. Ivana

    26/03/2012 at 22:40

    Savršeno Sanja!

    Ja imam konjukciju mars neptun, nisam narkoman, imam lepu karijeru i obožavam umetnost.

    S obzirom na podznak u škorpionu i pet planeta u dvanestom polju, osećam puno i osećam sve …

    Imam sjajnu intuiciju, i veliko poštovanje prema njoj.

    Često mogu da “osetim” kako je nekome i da dam sve od sebe da mu bude bolje, bavim se medicinom i svakog dana sam zahvalan sto radim tako težak ali i u isto vreme divan, human posao – pomažem ljudima da im bude bolje, suština života je u davanju ,u davanju koje nas obnavlja i čini nas boljim ljudima svakog dana.

    To je ona iskra sa kojom se budim i osećam da želim …

    to je ona iskra koja mi daje snagu da radima dvadest sati dnevno a da nisam umorna i da sledećeg jutra ustanem vedra jer kada doprinesem da se neko oseća bolje otkrijem novi deo sebe koji mi pomaže da nastavim dalje i kada je teško .

    cesto ne znam ko se udaje u komšiluku, ko gde ide i sta radi , ko koga ogovara i zasto, i ko kome sudi i zašto, i samo se pitam odakle mu pravo, ne zivim za takve trivijalne i ne bitne stavri, najčešće i nisam u drustvu takvih jer su mi dosadni.

    Suština života je u istinskom davanju koje nas čini boljima i zapamtite ta vrsta istinskog davanja nas obanavlja, to je davanje od koga nismo umorni

    …. to su one ljubavi kada kažemo “razumem te” i pez pogovora verujemo, bez provera, posesivnosti, ne napadamo već slušamo i kažemo” Volim te ” “podržavam te” ” uz tebe sam ”

    Hvala Vam Sanja … kao i uvek savršeno

  17. Ena

    05/04/2012 at 12:03

    Lep tekst i tacan. Kaze neko s opozicijom Neptuna i MArsa. Strelac i blizanac, druga i osma kuca. Zavisnost, opojne droge, alergije na anestezije i svasta nesto sam cula kao tumacenje ovog aspekta. Ne verujem u takva tumacenja, i nista od toga nije tacno za mene.
    Otprilike svodi se na ovo sto je Sanja napisala. Mnogo trazenja, nenalazenje u ovozemaljskom, stalna potaga za onim iza, nevidljivim a najvaznijim. Mnogi te gledaju cudno, delujes im kao s druge planete. Svakodnevno si svestan da ono sto je vidljivo je samo delic onoga sto postoji.
    Cina stvaranja za mene je bas ovakav kako je opisan u tekstu.. kada pisem nemam pojma odakle stize, cini se da kanalisem nekog ili nesto.

    Divan izbor ilustracije. Ova Blejkova slika mi je jedna od omiljenih, a i on kao slikar i kao pesnik. U mitologiji koju je sam izmislio, ovo je vrhovni arhitekta Urizen koji svet stvara sestarom. On je razum, a njegova suprotnost je Los-imaginacija.
    Blejk je vecito tragao za poreklom postanka.
    Uvek su mi u glavi ovi stihovi:

    Tyger! Tyger! burning bright
    In the forest of the night
    What immortal hand or eye
    Could frame thy fearful symmetry?

  18. SSanja

    26/05/2012 at 11:20

    @Dragan….Nešto se dešava i dolazi do raslojavanja ljudi u pogledu traženja smisla za akciju na koju su natjerani i onih koji bezuslovno i bezglavo jurišaju bilo gdje i po bilo koju cijenu.
    Ima i ova vedska:
    “Samoveličanje je kao visoka kula na koju se ohola budala uspinje. Tamo sjedi u svojoj gordoj usamljenosti neopažena od svih, osim sebe same.”…

    …nekako imam osjecaj da se nesto cudno desava, sve cesce gsrecem i cujem ljude kako se dive i sami velicaju gorenavedene u vasem komentaru… pa sa pitam Da li primecujem vecinu ili je moja percepcija usmerena ka negativnom te ga stoga uglavnom vidim???…

  19. Via Blue

    22/06/2012 at 10:11

    Verovala ili ne dovela si me do suza ovim tekstom… Dozivljavam svaku rec od kad sam sebe svesna..i dalje trazim izlaz iz lavirinta .. Hvala na divnom tekstu

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Na vrh