A sve ide iz arhetipske potrebe da se majka umilostivi, bilo priroda ili država, da nas uzme nazad duboko u svoju utrobu i obmota onom posteljicom koja je šaputala da će sve biti dobro.
Prometeji u znanju, spremni da budu žrtvovani zbog reformatorskog duha koji je oduvek težio samo jednom – da znanje bude univerzalno, svima dostupno.
Ovo je svest o opasnosti potencijalnoj koja se može samo posvećenošću i oprezom, mišljenjem prevazići, i sa velikom spremnosti na hrabru akciju.
To su i sahrane i smrti koje nas metaforički uvek podsete da nijedna svadja nije imala većeg smisla, da sve prolazi i da šanse za izmirenje sa drugim ljudima imaju svoj rok.
Medjutim, ovo ne moraju biti isključivo imena na A. Ovo su imena koja znače snagu (Gvozden) akciju, borbenost (Borko, Borivoje, Vojislava), opasnost, vatrenost
Puno puta su mi ljudi postavili ovo pitanje. Zapravo, obično ne pitaju, nego kažu i traže potvrdu, „Srbija je Jarac, je l’ tako?“ Negde je neko nekad rekao da je Srbija Jarac – a argumenti su se nizali…
A onda Vikram Gandhi, jedan normalan i svestan čovek napravi ovaj dokumentarac…
Odustati od ideje da će nas neko spasiti. Ko ono reče, „tek tada, kad znaš da neće niko da te spasi – tek tada si odrastao i čovek.“
I sad je možda najpametnije setiti se onog da je ćutanje nekad zlato, al kako ljudski rod da ćuti kad baš Merkur ima jedinu ambiciju da objavi, prenese, kaže…
