Ovih i narednih dana Mars nastavlja Blizancima, sav blista u sopstvenoj važnosti. Ozaren Suncem i napregnutih nerava još od Uranovog zova poleteo je ka novom danu, novoj akciji, novoj ženi, novom poslu. Demonstracija muške moći. Inteligencija puta šarm, lucidnost puta snaga. Džentlmen sa osmehom, spreman na akciju. Uradio je sve: bez i najmanjeg znaka nestrpljivosti uredno se parkirao, izašao otvorio vam vrata. Uzeli ste ga pod ruku i ponosno ušetali u bar. Sve vreme on priča, animira, zavodi, oduševljava i samog sebe i vas. Sve opasno što nosi u svom karakteru, neustrašivost, naglost i avanturizam – ostavio je kod kuće. Da vas ne uplaši, da ne donese nelagodu. Odgovoran je večeras da se uz njega osećate posebnom. Venera je u Lavu, njeno je zapravo da drami, vodi glavnu reč, da bude glasna i jasna, ali začudo – i ona je uz ovog muškarca večeras pustila onu devojčicu iz sebe. U belim ravnim sandalama i sa šnalicom što drži šiške u stranu. Oči pune sjaja, kao da život vide prvi put. Nesvesno ga stisne nekad malo jače za mišku dok hodaju ulicom kao da provera da li je dovoljno snažan, jer ne zna da se hrabar rodio, spreman da i zbog nepoznate devojke uskoči u svađu ili nešto veće, a kamoli da zaštiti sestru ili voljenu ženu. Uz to je još i pomalo intelektualno pretenciozan, nenadmašan u dijalogu, ali nije on kriv što je svojoj radoznalosti odavno dao moć nad lenjosti uma, i što je kriterijume podigao na tako visok nivo. A nikada nije boravio u biblioteci, niti se kleo u akademska znanja. Učio je usput. Od ljudi, od života, pamtio i ponavljao. Ne postoji tema u kojoj bi zatekao sebe bez odgovora. Ne postoji dijalog u kom on ne dominira iako sve vreme pušta da drugi vodi razgovor. Najpre uzdiže i hvali, zahvaljuje na temama, nešto kao ‘baš dugo nisam sreo nekoga sa kim bih o tome diskutovao’, udeljuje komplimente kao muškarac – muškarcu za iskustvo i britak um, no pre ili kasnije on priču preuzima, monolog kratak drži i svečano ga podvlači nekim citatom. Pošto završi nasmeje se, a sagovornik, zahvalan na prilici da to učini, nespretno pokaza smešak i udalji se kao onda kada mu je profesor rekao da sedne jer je zvonilo za kraj časa.
Otvorili ste meni. Pogled vam šeta od jednog jela na drugo, u dilemi ste da li meso ili možda salata, ali on rešava vašu kulinarsku agoniju. Preporučuje vam jelo koje odgovara ženi poput vas. On već zna da vi ne volite jaku začinjenu hranu, da ste pre ljubitelj blagih ukusa, softanih komada koji se raspadaju pod nepcima, da hleb ne jedete zbog dijete i leta, ali na njegovu preporuku samo ste mogli još da klimnete glavom i budete saglasni. Niste mu o sebi pričali, ali je iz million detalja koje je usput primetio lako zaključio i kakvu hranu volite i koje je vino za vas. Kao i koji sto. Sve je prilagodio vama a da toga i niste bili na početku svesni. U ovom restoranu, možda i gradu ste prvi put, a on kao da je tu da vam otkrije život. Vožnja je trajala kratko, jer on vozi brzo, ali sigurno. U automobilu vam je prepričavao anegdote iz života vlasnika restorana. Upoznali ste tog čoveka i pre nego što ste ga videli. Videlo se da ga poštuje, čak vam je i sam to rekao. Da poštuje ljude koji su krenuli od nule i napravili nešto veliko u životu. Da, to je i njegova životna priča. Sve što je bilo potrebno jesu dobri učitelji na čelu sa glavnim koji se zove Život. 
Nije proteklo puno vremena kada ste se u sebi zapitali gde se skrivao čitavog života i zašto ga baš sad srećete. Da, to je on. Muškarac o kakvom ste sa drugaricama maštali, kakvog su vam preporučivale bake i tetke koje bi sve podjednako bez obzira na godine bile očarane i u trenutku zasijale kao stidljivi devojčurci pred njegovim komplimentima. Muškarac uz koga je svaka žena na svetu – apsolutno žena. Osvajana i osvojena, pobeđena nežnošću i rečima na koje mora ostati bez odgovora.
On živi u zemlji arhetipskih junaka, on je univerzalni animus, on je alter ego muškog sveta pre nego ustanu iz kreveta i suoče se sa sopstvenom realnošću. On postoji, ali sa njim u ovakvom ili nekom sličnom lokalu sedeće ovih dana samo ona koja zaista u njegovo postojanje i dalje veruje. Princ? Možda, ali ne zaboravite da dok ovih dana na semaforu odsutno zurite u svetlo koje nikako da se promeni kao ni vaš usamljenički status u životu, baš tu pored vas lako može biti on. Gleda vas netremice, primetio je mindjuše kako vam dodiruju vrat i naslutio sve o vašoj senzualnosti iako automobil koji vozite to demantuje. Što znači, da automobil može samo biti tuđ i da svoj nemate. Verovatno ste nekada išli na balet i još tada se navikli na čvrsto stegnutu kosu u pundju, na čvrste stege i strogost majke, a otac vam je sigurno nedostajao. Ili nije bio tu, ili… ko zna, svakako ste rasli bez zaštite i eto zašto se on zalepio baš za vas. Pošteno je da malo i sebe pročita dok lista vaše pasije i strahove. Zeleno se uplailo, i on je iako u drugoj traci pošao za vama. Neko veme vas je pratio, isto niste ni primetili. Zanimalo ga je gde živite, da li kuća i kraj odgovaraju onome što je u svojoj glavi zamislio i sve na svetu što je imao hitno da završi odjednom, moglo je da čeka. Plovili ste zajedno gradom, svako u svom automobilu i možda.. nadao se – slušali istu radio stanicu.
[…Ooo, netko me voli
Sanja o meni
Gleda me kradom
Ali ne znam tko…]
A onda ste skrenuli u neku sporednu uličicu. Blago je usporio i ispratio vas pogledom umesto pozdrava. Na tren kao da je ostao bez daha, zatečen sentimentalnim carstvom pod rebrima. Vas je čekalo neodložno javljanje majci da ste bezbedno stigli iako već dvanaest godina vozite svakodnevno. Okačili ste torbu odmah pored police na kojoj su i dalje kao uspomena stajale vaše baletanke i uključili radio. I pre nego što ćete skinuti šminku, dok ste pevušili poslednje strofu sa Džonijem zapitali se, hoće li se i vama nekada nešto slično desiti.
[…Ooo, neko me voli
Dok lutam gradom
Prelazi cestu
Isto kao i ja…]
* Ovaj tekst je originalno napisan za ALLMe stranicu na Facebooku na kojoj objavljujem svakog petka. Pridružite se!
