Mars i Jupiter u teškom aspektu – Gnev vrline

Mars je u kvadratu sa Jupiterom, i uticaj ovog aspekta osećaće se sigurno do sredine avgusta.
Ovo je pre svega jedna praiskonska slika borbe za život, za egzistenciju, jednog večitog fajta, pa su ovo svi oni ljudi za koje kažemo da su “fajteri” samo zato što neumorno rade i nikada nemaju, ali kao gonjeni tim aspektom, ni ne odustaju od borbe. Ovo je slika borbe iz epohe kada su ljudi radili, goloruko, kada je telo – fizikus predstavljalo glavnu mašineriju za rad, mnogo pre tehnologije, mnogo pre organizacija i korporacija. Kada je čovek oduševljeno stvarao i zidao i gradio i popravljao. A ako mu se jedu jabuke a on ih nema, on ode kod komšije pa uzme bez da pita, bez da se krije, već smelo i ponosno čak, jer nešto u čoveku sad oseća da zaslužuje, da su te jabuke na jedan nerazumljiv način i njegove.

Ovo zato nije astrološka slika morala, nego su ovo počeci morala, izvori svih pitanja i problema (nepravdi) koja su nametnula da se na svetu kasnije dosta i uvede nešto kao što su moral i zakoni da bi još kasnije i moral i zakoni bili zloupotrebljeni, opet iz ovog aspekta – a zarad održavanja snage i mudrosti podjednako. Zbog toga su ovo svi studenti prava koji su promašili fakultet, srećniji se ispisali, a oni koji nisu eno ih gde zastupaju najveće pobunjenike, gnevne, izrevoltirane, koji se bave radnim pravom ili krivicom pa zastupaju i kriminalce (baš kriminalce, ne političare kriminogene), a ako ne žele to, onda su bez posla. Ovo je nemogućnost da se osudi onaj što je ukrao da bi decu prehranio ako je već na nemaštinu silom nateran – baš on, koji više od svih bogatih ima snagu da radi i hoće da radi i dostojanstveno živi! Zašto onaj ko hoće da radi ne može da radi? Pita ovaj advokat sa Mars Jupiterom u kvadratu sutra, i ne dobija odgovor, ali ne uspeva ni da odbrani svog klijenta, radnika neke fabrike koji je poveo čitav kolektiv u štrajk i zato bi proteran, a deca gladna. Jer ovde su sad u večitoj borbi bez izgleda da dođe do nekog primirja il balansa ikada, sa jedne strane razumevanje kriminala isključivo kao produkta nepravde a ne kao produkta zloupotrebe morala i zakona, i na drugoj strani potreba za etikom, mirnom savesti, mirnim snom, potreba za mirom da se niko nedužan ugrozio nije.

A kako da se bude siguran ikada da se nije odbranio pogrešan, onaj recimo što ni nema decu kako se kasnije utvrdi nego je slagao, i da se ne napadne onaj što je bogat i uspešan i moćan, a šta ako baš on nekakvu humanost podstiče stalnim donacijama onima što nemaju. Pa u mladosti – a kod neosvešćenih i celog života, ovo je užasna borba i kažnjavanje drugih, a ko su drugi nego ovaj čovek sam, pa kažnjavajući druge uvek kada siguran 100% nije, on i sebe kažnjava, sebe gazi, pljuje, vređa, omalovažava, na samog sebe kidiše. Jer kada ste ga upoznali, on je bio bez posla, bez auta, bez komfora, ali sa jasnim principom da takav ni ne želi da bude, da mu je taj njegov život pun borbe slađi od ma kakvog zlata! I nakon deset godina, opet ga srećete a on u nekom ludom mercedesu, i ne osvrće se na vas, samo vam je mahnuo, kao da ste senka iz nekog prethodnog života od koje želi da što pre pobegne, pa dade gas. Jer kao što mu je nekada koliko god bolno, zadovoljstvo bilo da provodi čitav dan sa radnicima ili sa nemoćnima da posao nađu i da svoj život na dostojanstven nivo dignu, iako vredni, spremni na borbu, rat, rad, a gadio se svakog utegnutog sa 30 kila više koji se šepurio i pljuvao bukvalno na tv ekran kad se neki takav pojavi kao odabrani primerak društva i počne da laže i sebe pravda lažima, isto tako evo sad gde može mirno po čitav dan da sedi sa uspešnima, mudrima, akademcima (on koji je bez ikakvih viših škola ostao), a da se gadi radnika, siromašnih što snagu i zdravlje samo imaju i ništa više, i smatra ih nižom klasom samo jer ne znaju za duh, moral, zakone, jer ne žele da izdaju ono što je on jednom izdao, pa se čitav život trudi da zaboravi na to, al mu ne uspeva.
Trudi se da zaboravi taj dan kada je prodao svu svoju snagu i zdravlje, svoje telo spremno da skoči i doskoči, svoju spremnost za rat i da u svakom trenutku u život i osvajanje života krene. Tu je i globalni odgovor kada vidite sve te političare i vlasnike silne, koji se jedva kreću usled gojaznosti jer tom izdajom svoje zdravlje i snagu, svoj princip ponosa behu izdali. Koji su poželeli u jednom momentu, obično kada ih je mladost kao doba napuštala, da izdaju tu mladost punu gneva, nemaštine, očaja, i prodali je za dobar auto, stan u centru i fotelju. I zato, ovo su potomci svih onih što baš takve pretke imaju, pobunjene i ostrašćene, hirovite, koji preziru, preziru, i preziru svako bogatstvo i slobodu koju novac danas donosi, a ujedno ga sanjaju. A pre nego je došlo materijalističko doba, prezirali su pametne, mudre, one što su škole svršavali silne, ali se motike nisu hvatali! Pa je to i moj deda obzirom da ovaj aspect nosim u natalu, najveći radnik koji se ikada rodio, koji je sam samcit 10 hektara zemlje održavao i ta zemlja je ličila na gradski park tako uređena, a koji je svojim ćerkama branio da idu u školu. Te su bežale, da bi u školu išle, a on dolazio, vukao ih kući pa po porcija batina svakoj – da im nešto takvo ne padne na ludu pamet slučajno ponovo! Otuda i ja – baš iz tog dede u meni nekada kažem “da imam dete ne bih ga dala u školu!” pa iako to danas pravdam društvenim strujama koje su sveprisutne, da li ja tada u stvari na moga dedu ličim i surovost primenjujem koju neko buduće, novo vreme neće moći da opravda, a ni razume.

Zato je za ovaj aspekt jedini spas, koliko se i ako se to može spasom nazvati, filozofija. Samo i jedino filozofija, Ni ezoterija, ni okultizam, ni psihologija tek ne, ni nauka ma kakva, već samo filozofija, kao i kod Ničea koji je ovaj aspekt imao pa vam je jasan taj njegov ton oštar i gnev svake njegove rečenice u Zaratustri. To je na glas dilema, borba, strastvena borba da se obezvredjivanjem, rušenjem, kritikom zapravo dodje do odgovora, nikako “možda” već sa stavom. I samo kroz filozofiju, čovek sebe samog ovde proganja kako ne bi uspeo ni sa najvećim psiholozima, ni pukim teoretičarima. On sebe proganja onog časa kad je kod Dostojevskog pročitao Velikog inkvizitora, jer ovo jeste Veliki inkvizitor astrosimbolički, i to pogotovo u liku Ivana Karamazova koji izgovara: “Ako je cena ulaska u Carstvo Nebesko vredna svih stradanja dece i nedužnih, onda meni ta ulaznica ne treba!” (parafraziram, ne kopirajte kao izvorni citat, nego nadjite, mene mrzelo). I ovo je sigurno i lik Raskoljnikova, to je gnev siromašnog studenta spram lihvarke, pa je ubija, kriminalac postaje, a onda u tvoje ruke gospode ipak na kraju, jer teško je sa istinom živeti. Kako ostati čist kako biti ikada miran šta je ispravno, ako se filozofija ne takne, kao što je milioni sa ovim aspektom neće taći? Pa nikako. Nego ili izdaju snagu pa u lakoću i pozitivizam udju, a onda sebi bolest i slabost tela prizivaju, ili ostanu večito u Marsu, ali sebi vremenom daju pravo na kriminal, to su one jabuke sa početka teksta, pa bez sumnje će pre ili kasnije pokrasti državu, ili nekog ko ima, jer napašće samo Jupitera, samo onoga što ima i što poseduje nešto što oni smatraju da je i njihovo.

Ovo su svakako svi koji porez ne plaćaju a rade, ovo je čitava Srbija ako mene pitate, i ovo je zašto ja koja nosim ovaj aspekt volim da živim u Srbiji dok u državi koja je uredjena, lažno vidim, lažni pozitivizam me opkoli sa svih strana i osećam se bolesno nakon nekog vremena. Zdravlje je u borbi. Svaki aspect traži da se živi, a ne da se od njega beži. Pa sa ovim aspektom, ako vam već lakoća data nije – onda je ni ne tražite, nego u filozofske isključivo knjige zaronite, u Dostojevskog slobodno po stoti put, pa okuraženost duha vam snagu daje i za rad i gotovo da ste malko i srećni što para nemate za Havaje, što ste uspeli da svoj svet mimo države i mimo radnika stvorite, da u nekoj gotovo izolovanosti živite od realnog sveta, da sa onim realnim svetom koji se svima oko vas dešava vezu gotvoo nikakvu baš nemate. Jer da ste i vi zaposleni medju radnicima, ili biste potegli štrajk, ili pobunjeno dali otkaz i išli na sud, ili ih potkrdaali bez da trepnete. A da ste medju vlastodršcima, ne bi bilo mirnog sna zbog nekog otkaza koji ste nekome morali da date. Ovo je sudbina svih naših kada odu preko pa na crno rade, jer ovo je svaki rad na crno, muka i borba za dostojanstvo, koje će se isto tako odbaciti čim se do njega dodje. A ako se ne odbaci, onda se samo nije čitalo dovoljno filozofije, nije se dovoljno noću vrtelo zbog neke ideje i misli koja o pravdi priča, pa zato onda u holesterol, hipertenziju, bilo šta što napada iz Marsa i Jupitera (a to je kardiovaskularno, vene, srce, krv, pritisak), gojaznost neka kojom sebe napadate jer ste izdali slobodu onoga što kada nije imao – bio je najsrećniji, gnevan kakvi su mu i preci, slobodan jer može da voli rad i radom sebe i druge u zdravlju služi. A oni što Marsa izdali nisu, eno gde na naplatnoj rampi poput nekih predaka drumskih razbojnika, zaustavljaju sva vozila i puštaju tek kad plate, jer ako imaš auto – onda plati! Ali eto gde i oni završiše po zatvorima, jer kad tad u kriminal se mora ući, u potkradanje bogatih i države, pa ih nazvaše “drumska mafija”.

Ni jedno ni drugo ne valja, a sredina je samo kroz pragmatičnu primenu svakodnevnu filozofije. Svakodnevno preispitivanje i vodjenje time, da se bude samostalan i ostati veran istini koja se nameće, da nikada radnik i mudrac kao ni radnik i vlastodržac jedan drugog neće poštovati ni priznavati. Ko sa ovim aspektom dok je student počne da radi, uvek će napustiti fakultet a ne posao, jer mladost će prirodno uvek birati da u ovom duelu živi Marsa. A ko sa ovim aspektom u sred svoje karijere uspešne upiše neku školu (zarad nivelisanja sa onima okolo) tad sebi otkaz priziva. Zato, iako vam je već verujem jasno, u ovim danima savetujem puno filozofije, knjige ili citate, šta god vam pod ruke dodje. Ovo su najčešće ako su srećni bili: novinari, i svi danas free lancer što nikome porez ne plaćaju, rade svoje i za ovaj svet ne mare puno, a na stolu, tačno na ivici taman da padne na pod, neki Niče ili Sioran, Dostojevski ili Kami.

U ovim danima će biti otkaza, i onih otkaza koje radnik daje iz pobune i gneva, i onih gde onaj Jupiter što jednom Mars beše – mora sad da otpusti nekog, i to bez greške – onog koga ne treba da otpusti! To jest, onoga baš što je slika njega samog u mladosti. A samo da malo filozofije kapne, pa eto svesti da bi sve bilo dobro kada bi Jupiter radniku nešto dao. Kada bi poštovanja radi, ako je bogat radnicima sve obezbedio, ili ako je Jupiter znanje, mudrost, a ne bogatsvo, onda pričao pred njim jezikom koji svako razume, a ne nekim uzvišenim koji vređa onoga što mu hleb svakog dana na sto obezbedjuje. Muškarcima uvek teže sa ovim aspektom ako ga imaju u natalu, kao i sad u tranzitu, lakše ljuti, lakše gnevni, lakše grešku čine ako su u lakoću i neki kvazi red ušli, jer ovo su kvazi zakoni, ovo je kvazi moral. Žene sa ovim aspektom su hrabre duhom, a za partnere će uvek pre izabrati onoga koji leba nema nego onoga sa tri fakulteta ili tri automobile, svejedno. Ali opet, ako nije dovoljno čitala, prebacivaće mu čitavog žviota da je luzer, gubitnik, neradnik, jer najčešće ovde kod nas, žene sa ovim aspektom kada su u zajednici, baš zato što su radne i zdrave, rade više i celu kuću nose. I to treba da prihvate, ako mogu. Imaće redovniji seks i sa kim da pričaju, tj filozofiraju, a ako je suprotno, onda ima putovanja, para, ali ni jedan razgovor da se pokrene, pogotovo ako su mudrije, a o oduševljenju kakvom i radosti da ne govorimo.  No isto tako muškarac, ako on u vremenu počne da stiče materiju, da komfor obezbedjuje neki iznad proseka, eto razlaza sa ženom koja ga je volela kad je bio švorc. On odlazi u pohod za komforom i lakoćom, u osvajanje reda i tog kvazi dostojanstva, al bez radosnog seksa ostaje, bez smeha, bez životne snage.

Lepota ovog aspekta je u tome što je ovo prepoštena borba čoveka sa samim sobom. Niko ne izlazi bez kazne ako pogreši, bilo svesno poput Rakskoljnikova, ili vremenom pa posledicama, a ako se trudi da ne greši onda je to samo zato što se stalno pita i sagledava sa obe strane, što ga opet uzvišenim čini u duhu ali i svesnim o radu, dobrim sa plemstvom, dobrim sa običnim narodom i sirotinjom svakom. I fizikus i duh, i bunt i moral.

I za kraj, ovo je svakako onaj dan… ma ne, onaj čas, trenutak kada uzimate svoje stvari i izlazite iz kancelarije, ovo je ono oduševljenje sa kojim izlazite jer znate da naredne dve nedelje ste na odmoru, daleko od svih, najbliži sebi. Tako da ovo nisu samo otkazi u narednom periodu, nego i početak odmora! Ujedno, i mog. Želim vam uzbudljivo i nadahnjujuće leto! Čujemo se od septembra. 😉