Mars u Vodoliji padne mi na pameti kad gledam ski skokove u Garmišpartenkirhenu, ili nekog superheroja koji će spasiti svet od neke katastrofe. Nekada doduše on doprinese katastrofi, kao kamikaza ili terorista. Nema straha pa prirodno ni nekog hajanja vajnog za sebe i život svoj. Zato, iako je generalno teško živeti Marsa bilo kog u kontinuitetu i konstantno, Mars u Vodoliji je jedan od onih koje je TEK teško živeti.
Biti stalno na ivici… života, razuma, smisla svakako. Ima li smisla? Pita se Mars u Vodoliji. I kako da se zadovoljim bilo kakvom teorijom kad jedino iskustvo u kome sebe stavljam na eksperiment ili na kocku može biti smisao. I taj Bog, i ti svi Bogovi, ljute me jer je svaka religija utrla put pasivnosti, sledjenju nekoga. Ja ne želim da me prate, a još manje da pratim nekoga. Mogu li poverovati u ma kog boga do Čoveka kao boga? Zar na kraju, svi ti ratovi nisu vodjeni ne zato da bi se sačuvala zemlja ili narod, nego da bih sačuvao onog pored sebe. Još dok sam ulazio u avion koji će me odvesti na neki daleki front, kao u onoj epskoj sceni filma „Kosa“, znao sam da ću se boriti tamo za svoje drugove, braću. Za onog pored mene čije ime ni poreklo ne znam niti me se tiče, spreman sam da dam život, daleko od zemlje, države, ili nekakvog predsednika. Ja ne umem ništa drugo do da žrtvom i svesnom izlaganju sebe opasnosti živim, i nekom humanom principu se posvetim, mimo služenja, a mnogo bliže odgovornosti jer sam ovde, ovde i sad, u trenutku napetom, bitnom, epskom, sad dok ljudima vladaju strahovi ja stupam na scenu. Tu sam da im kažem da je svaki čovek heroj! Da se ne boje, da ne prate, da ne slede drugoga do – sebe! Ali ja to ne uvijam u new age, ja to odavno znam. I nema to veze sa mišljenjem nego iskustvom, zato i hoću da dam primer najpre svoj, i da onda druge u iskustvo uvedem koje će im odati istinu da je sloboda samo ono za šta su se sami izborili! Sloboda nije ništa što vam je poklonjeno i dato. To su slobode koje prezirem, koje mrzim, kojih se gnušam jer su laž. One su trgovina slobodom. Zato sam napet, zato sam spreman za taj skok vekovima, zato sam neshvaćen, zato sam nekada kockar a nekada bombaš, a nekada spreman na podvig poštovanja i divljenja vredan, koje najčešće kod savremenika ne nalazim. No to me i ne brine, jer oduvek sam živeo i delao za buduća pokoljenja koje će to što vi zovete hrabrost, a ja Čovek sigurno razumeti!
I normalno, sada dok je Mars u Vodoliji, večeras na RTS2 u 22h imate priču o njemu u odličnom filmu „The Hurt Locker“ koji je dobio i 6 Oskara. Kako gore, tako dole… na TV-u.
