Mars u Lavu trigon Jupiter u Strelcu (ovi dani…)

Već se pročulo da je Merkur retrogradan. Pa neka je… Sva ta bagovanja, poneki gluvi telefoni i greške u brojkama i slovima ne bi trebalo da nas hendikepiraju. Evo računice: svake godine TRI puta je Merkur retro, pa puta godine života koliko ih imamo, valjda smo ga do sada hakovali da možemo da mu izadjemo na crtu. Znamo da sve treba proveriti, naročito te priručne andromolje poput ključeva, mobilnog, pasoša, novčanika – koji se sada lako zaboravljaju, gube, dovode do ludila „jer znam tu sam ga ostavila!“ No i to treba da je rešeno, kaže mi skoro klijent „Aaaa, ja imam svoj red, pljesnem se po prsima pa onda po džepovima od pantalona, stisnem torbicu da vidim je li sve tu pa tek onda idem.“ Ja se pa obavezno okrenem za sobom kad krećem iz prodavnice podjednako kao iz taksija. Ima onaj cirkus video koji je neko iskoristio za meme o retro Merkuru kada se Kim Kardašijan vraća ni manje ni više, nego po dete. Desi se. Ali takvi tranziti nisu esencijalni. Oni su praktična vežba, trening percepcije, prisutnosti, kontrole nad prinudnim mislima, fokusima, fikcijama koje bi da nas omame i zanesu da se zaboravimo i da sve zaboravimo.

Zato mi je mnogo lepše da vam pišem kako će ovih dana biti veličanstven trigon Marsa i Jupitera. (cela sledeća nedelja pa do kraja meseca) Ovaj savez je utoliko snažniji, potentniji, odlučniji, što je Mars u Lavu a Jupiter u Strelcu. Od pravednosti do istinoljubivosti, od filozfije do sporta i zdravlja, zdravih ambicija i ciljeva. I šta astrolog treba da kaže ovakvom čoveku? To je kvaka. Jer treba li ikada ovako savršena hrabrost da pristaje na lako i sigurno? Jer čim se lati sigurnog i nekakvog nametnutog reda, a kamoli ideologije – sva hrabrost, mudrost izleće kroz prozor. Ostane snaga, ta snaga od 200 konja (bukvalni prevod, jer Mars je snaga a Jupiter u Strelcu konji) Ostane lova do krova što i nije loše, još kad bi i mudrosti imao… ali je nema često. Treba li ova nepodnošljiva strast za istinom da pripada sistemu kada je sama po sebi sistem i kada u sistemu istinu tek neće naći. Ovaj aspekt opisuje ljude koji su sami stvorili strukturu, sistem, svoj svet samo na krilima hrabrog duha i pronicljivog znanja, šta je za njih 1 fakultet ako je to prosek? Ovo su 2, 3 i više paralelnih izučavanja samo kada se čovek na vreme ka tome usmeri. Ili, ovo je 0 škole i 100% samoukosti jer se nema vremen za školu. Pa ne znam gde da mu je ostatak planeta neće se taj odreći onoga što mu ovakav trigon podari, tih trijumfa i borbe i slobode i samosvesti, jasnoće pred sobom, hrabrosti i odlučnosti ni za kakve pare. Jer kao i svaki Mars – ovaj će se slobodno i voljno boriti zauvek za sopstvene vrednosti kojima se obećao. Ne ljudima, ne sistemima, već sebi. Nekada zato u starijim godinama postaje profesor, ili piše u totalnom nadahnuću i pasiji jer mora da ostavi mudrost i istinu pokoljenjima koji dolaze – Mars u Lavu nova deca, hrabra mladost. (kad pomenuh mlade, baš na ovaj tranzit osvanula je vest o velikoj pobedi mladih matematičara na svetskom prvenstvu u Britaniji. Doneli su kući čak 3 zlata.)

No propast ovog današnjeg vremena gde se čovek muči jer neće da se malo pomuči nego mu je lakše da bude žrtva vremena, sistema, egzistencijalnih tlačenja, najčešće na ove tranzite umesto da zaroni u kakvu filozofiju i tu nadje svu slobodu i sav smisao, uvide i pobede – on ga istroši na putovanja, kupovine, jurenje veza (jer deca treba da se uguraju i dalje u neke škole, evo vam sad za to nedelja da jurite) ili ostavite decu tu gde jesu ali im doturite knjige koje će ih naučiti na vreme da postave sebi ona osnovna, bazična pitanja o životu i smrti, dobru i zlu, pravdi i nepravdi, istini i lažima a vrlo brzo zatim da iskroje svoje Vjeruju. Pitanja o moralu koji evo nove političke struje (jer i aktivizmi su odavno politika kao nekakva maloprodaja) pokušavaju da obezvrede moral kao da čovek uopšte može želeti da živi život bez vrednosti. Koja je tvoja vrednost? Moja je sloboda i miran san, što ni malo nije bilo lako. Ali srećom meni je Mars u Strelcu (što je u stvari i skladan spoj Marsa i Jupitera koliko i njihov rat) pa sam se odrekla svačega da bi samo slobodu duha i života imala. Hteti mnogo, sve, najbolje – je potpuno ljudski ali treba da smo živi primer svog uspeha, da smo ponosni na ono što smo – a ne da nam bude dato! U stvari NIKAKO da nam bude dato, nema većeg poniženja za ovog Marsa niti veće uvrede za ovog Jupitera od poklonjene ocene, upisa preko veze, novca koji dobijamo a nismo ga sami zaradili – te je otuda u startu nalaženje veza hendikep za duh (iako može biti stimulans za ambiciju, koja nikada ipak neće imati dovoljno hrabrosti jer jednom davno lagao sam sebe) Samo se osvrnite na aktuelne face i biće vam jasno o kome pričam. Tako se to postaje. Svaki horoskop je u početku briljantan. Mi ga učinimo jadnim.

Ovo je zato vreme kad bi mogli da se zapitamo ko smo i kuda smo to krenuli – pa napraviti skicu šta ćemo ako ovako nastavimo, postati za 10 godina sasvim sigurno (na stranu želje). Da li ćemo biti bogati i uspešni ili nezaposleni? Pametni, mudri ili zaglupeli? „Jer tako to biva kad se previše sniva a stvarnost se malo zna.“ Eto, dodje taj minut da i ja citiram Balaševića, ali zaista ovaj stih mu je baš dobar. Zato ne gubimo ni časa, dobri aspekti su aspekti dužnosti, najjačeg svetla koje bi lako zapalili i onu našu voštanu za zdravlje od 5 dinara samo ako je prinesemo dovoljno blizu kakvog velikog duha, kakve neustrašive prirode, kakvog primera istinske avanture i vere. Pa iako je takvih mnogo, za večeras biram Vilijama Blejka. (ne bez razloga, jer je Blejk imao i Marsa u Lavu i Jupitera u Strelcu) Njemu je to bilo dovoljno da i ako nema puno, ima sve. Iz siromašne porodice (otac prodavac čarapa), sa ženom koju je tek on učio da čita i piše (umela je da crta) teškim okolnostima tog vremena, Blejku je bilo stvarno bitno da ne utroši život na nebitno. Hiperprodukcija njegovih umetničkih dela kao i pesama, njegovo potpuno posvećenje slobodi koju je pronašao u duhu i marljivosti koja je taj duh i učinila gigantskim i svevremenim učinilo ga je (a da to nikada nije saznao) pokretačem novog doba, nove svesti i ideje čoveka. Jasnovidac, vizionar (kao dečak je kroz prozor svoje kuće video Boga, a u jednoj šetnji u krošnji drveta puno andjela) „Umesto da ide u školu, čitao je intuitivno i halapljivo ono što je osećao da bi trebalo da čita; tako je preko Biblije i Jakoba Bemea došao i do Emanuela Svedenborga, čija su ga religijska učenja, a posebno demokratična ideja o gotovo potpunom poistovećenju Boga i čoveka, toliko privukla da je postao njegov vatreni pobornik. Ubrzo će mu i Svedenborg postati pretesan; ubrzo će shvatiti da ideja slobode, koju je vrlo rano prepoznao kao svoj životni kredo, podrazumeva odbacivanje svakog, pa i najliberalnijeg unapred zadatog misaonog sistema. “Moram da stvorim vlastiti sistem”, zaključio je Blejk, “da ne bih postao rob tuđeg.“ Odličan tekst o Blejku imate na ovom linku https://pulse.rs/vilijam-blejk-duh-koji-hoda/ a vi.. eto, vidite da li ćete da čekate retro Merkura da nešto zabrlja pa da se vadite, ili ćete komforno uživati u slobodi novca koja i nije neka sloboda ako bi na tren samo smeli da vidite šta je zapravo ovaj aspekt u svojoj biti. Sloboda duha, nepotčinjavanja i sasvim sigurnog pronalaženja sebe, svog puta i svog života koji je u svakoj sekundi prava mera onih nama svetih vrednosti, i naravno, to mora doći kao odlučna misao, kao odluka sa kojom ćete živeti do kraja svog života ma šta da vas košta – i od tog minuta nema više kukanja, čekanja, astrologa, zapitkivanja ko sam, kada će, da li će, i tih uzaludnih snova koji se omlitave sa godinama jer se ne realizuju. Eto, može i tako – ali je za takav put potrebno mnogo mnogo hrabrosti i prevelikih odricanja. No ja verujem da čoveka samo hrabrost i ponekad ludost i može spasiti. A možda neko mlado biće sada ovo čita i upija na nivou providjenja.

“ Tigre! Tigre! Ognju moćni, u šumama sijaš noćnim.
Ko je to, što smrću vlada, Tvorac tvoga strašnog sklada?“…

Pobeda duha je moguća samo onda kada nam je teško. Tada znamo zašto je sve vredelo i pomisao na to kako bi nam tek bilo da u problemima kakvim smo imamo još i tu katastrofu da ne znamo ko smo ni gde idemo, da nemamo vrednost kojoj težimo i nešto za šta smo se odlučili da živimo – pa to bi onda stvarno bilo jezivo. 

Pa bez obzira što duhovnost nije u trendu već dugo, to ne sme biti nikakvo opravdanje za okretanje ledja mudrosti, filozofiji, vrednostima, etici, klasičnoj estetici takodje. I zato kad naidju ovakvi dani, jedni su srećni i poletni duhom, a drugi samo telom. No ne želeći da spuštam ovu veličanstvenu sliku tranzitnog Marsa i Jupitera, neću pisati šta sve to može biti u našim životima. Odnosno, kako sve možemo na pogrešan način da živimo ovaj aspekt. Važno je da znamo onaj ispravan – a to je paljenje filozofske baklje i budno oduševljenje. Tada smo glavni lik koji ne mari kakve ga sve prepreke čekaju – možda i one strašne, on samo moli u sebi da nikada samog sebe ne izda. Za kraj isečak iz Blejkovog pisma… tek da vidite da je u društvu oduvek bilo kao što je i sada. I da, ni to onda nije nikakvo opravdanje… 

„Umetnost u Londonu cveta.Naročito se traže graveri.
Kako je moguće da čovek od blizu 50 godina,koji još od pete godine nije gubio vreme jer je bez prestanka radio i učio,kako je moguće da se čovek s uobičajenim zdravim razumom oseća inferiornim pred dvadesetogodišnjim mladićem koji jedva uzima ili blagoizvoleva da uzme kičicu u ruku,a jaše po parkovima i tumara po pozorištima,i jede i pije ne po potrebi već kao da mu je to posao,kako je moguće da takav jedan kicoš bude superioran nad studioznim ljubiteljem umetnosti,to teško može da se zamisli.Ali izgleda da je takva moja sudbina i da će takva i ostati.Ja se ipak smejem i pevam,jer,ako sam na zemlji zanemaren,na nebu sam prvi među prinčevima,pa me čak i na zemlji dobri ljudi vole kao dobrog čoveka.“