Astrološka slika koja će obeležiti narednih sedam do deset dana, a zapravo traje čitavog avgusta – je priča o razapetosti jedne snage izmedju odgovornosti prema sebi i odgovornosti prema drugima. Izmedju spokojne utemeljene vere i lebdećeg sveprožimućeg zanosa, izmedju duha i obećavajućih senzacija, izmedju dugogodišnjih ciljeva i trenutnih želja, izmedju instinkta i kontrole. Izmedju etike i delanja koji se sada, čini se bar – jedno drugom suprotstavljaju, pa vrednosti premeravaju. Pa kao da će baš oni najposvećeniji, oni koji rade u istraživačkim projektima, koji pružaju pomoć drugima kroz profesiju, koji slušaju, leče, umiruju, nude, otkrivaju, oplemenjuju, daju, uče i prenose znanje, veštine, oni koji su, kako to pročitah jednom „sami krivi“ što su izabrali da postanu etični, da se bave profesijom koja traži vrhunsku odgovornost sada imati najveći unutrašnji konflikt koji ih vodi od sumnje ili zasićenosti ili premora do nove verzije sebe. Ta nova verzija je zapravo oduvek bila tu, ali sad biva otkrivena testiranjem vere u ono što smo odabrali da budemo i radimo. I zapravo, taj test će imati i ostali, ali što je odabir više specifičan po odgovornosti to je razapinjenje za i protiv veće. Za i protiv – da li sam ja za to. Za i protiv – da li želim i dalje time da se bavim. Za i protiv – toliko učenja, školovanja a nedovoljna materijalna satisfakcija.
I nema sumnje da će svako nešto uvideti. Ili taman kad je posumnjao u sebe dobiti potvrde i pohvale da je poseban u svom radu i vratiti veru isto onako brzo kako ju je na tren izgubio. To poslednje će posebno biti važno onima kojima još uvek klecaju kolena jer su novi na tom putu – kako Mars i Saturn ovako spojeni nalažu, nesigurni koraci su najbitniji koraci, pa i sumnja vredi i daje mnogo više nego neopravdana samouverenost.
Jer šta je sve ovo što nas čeka narednih dana do gradjenje prirodnog autoriteta, i tamo gde on postoji – njegovo preispitivanje, neopuštanje, test istinske vere i snage tog autoriteta.
Zato je jako važno ne opuštati se. Sumnjati, pričati i raditi polako, biti umeren, tri put meri jednom seci, pogotovo ako si hirurg, arhitekta, dijagnostičar ili automehaničar. A sve drugačije naići će na debakl, onako kako spomenuti dvojac planeta sada zajedno sa Neptunom koji ih kvadrira donosi: brljotine, šarlataniju i mrlje upravo na ugledu i imenu. Ovo je žigosanje, pečat koji se ne skida lako pa treba biti oprezan – a kako se biva oprezan nego slušanjem onog centra u nama koji ne ume ni da laže, ni da mulja, ni da se vadi ni opravdava. Koji oseća pravu dimenziju sebe ma kako je sebe video grandioznim, ili pak – ma kako da je sebe video umanjenijim nego što stvarno jeste.
U svakodnevnom životu svih nas – bez obzira na profesiju, bez obzira na trud ovo je vreme kad pred sobom imamo jasne ciljeve, no pred nas izleće želja na primer za igrom, ili dobrota koja bi da se nadje bližnjem pri ruci ili im jednostavno udovolji, ili tek neka druga aktivnost kojoj se sa pasijom predajemo te sve to odvlači, zavodi od onog puta i onog cilja ka kom krenusmo. Umara nas nebitno, periferno, nepotrebno, suvišno, a jasno nam je šta je važno i ka čemu treba da idemo. Ovih dana klijentima koji su i dalje na studijama savetujem potpuno isključivanje sa svih socijalnih mreža, čist radni sto i zid u koji će gledati dok budu listali knjigu. Old school pristup učenju, sve odštampati i sa papira čitati jer Merkur odvlači i vuče na sijaset različitog ako se uči sa laptopa. Ili ćemo u Mars/Saturn konjunkciju u Strelcu koja nalaže trud, malo po malo svakog dana, nekad manje nekad više al’ nikako ne praviti pauze – jer se iste razvuku na nedelje, a ne dane. Ili ćemo u Neptuna u Ribama pa zadovoljavanjem i senzacijama, na ruku trenutnim porivima, željama, a na štetu cilju i prioritetima što će nam biti jasno kad griža savesti zakuca na vrata tamo gde ima duha da je ipak čuje. Tamo gde ga nema, gomilaju se opravdavanja koja sada vode do odustajanja vremenom, do propuštanja prilika koje postoje da bismo dokazali sebi da možemo, hoćemo, verujemo, umemo. Ovo je koliko god delovao kao loš aspekt – zapravo priča o radjanju savesti kroz dužnosti prema sebi i što mi je posebno drago da spomenem, priča o trijumfu znanja ili veštine, dara, u koji niko drugi sem njega samog nije imao vere. Pa iako sami – svako za sebe dobro zna šta mu je činiti.
A to što će se ortopedske sale puniti, što nešto padaju ljudi, sapliću se, istežu ligamente i iščašuju zglobove, i to što na putu sad srećete sijaset šlep službi jer ne ide auto dalje, prsla pumpa, procurelo ulje, otišao hladnjak, pukla guma, to što
se lako sada lome stvari u našim rukama, a još lakše pod našim nogama pa eto slomljenih naočara, i to što će krljati internet veze, provajderi, televizijski kanali baguju, sistemske greške na kompjuteru i slično – sve to je samo način na koji Kosmos pomaže da usporimo, da se skupimo i fokusiramo, suvišnog lišimo, da se umirimo i voljno a ne stihijski bavimo životom.
Otuda mi nije namera da pišem kako je ovo vreme razdora i rušenja i gde kritika i osudjivanje povlače još veće uvrede i razilaženja, raskide, otkaze, jer stihija prepuštanja instinktima je nešto što treba da se prevazidje, kontroliše, prepozna na vreme i ukroti, umiri, a sa ovakvim aspektima čak prezre do oslobadjanja. Otuda je ovo vreme za filozofsku literature, razgovore sa prijateljima na temu odgovornosti, savesti, prezira, moći. Pa kad prepoznate furiju koja vas proganja i tera na predavanje impulsu jer se osećate ugroženo (u ma kojoj situaciji) a vi stannite, ako vas noge baš vuku – onda kleknite i poklonite se svima koji su vas doveli do toga da postanete bolji nego što biste bez njih bili. I svojim ulčiteljima, i svojim neprijateljima, i svojim bivšima i svojim demonima koje ste napustili. Ako ne znate kako, Mars i Saturn u Strelcu vas uče primerom konja. Te divne, plemenite životinje koja se vazda poklanja.
____
* Ovaj tekst je originalno napisan za ALLMe stranicu na Facebooku na kojoj objavljujem svakog petka. Pridružite se!
