Jaka privlačnost između dve osobe zapravo je više misteriozna nego što ju je ikada iko objasnio. Možemo je nazvati snažnom hemijom, fizičkom privlačnošću, možemo reći da je „to-to“, pominjati leptire u stomaku i odsecanje kolena praćeno drhtavicom i groznicom iznutra, ali njene razloge i zašto je baš ova osoba na nas tako nezapamćeno intenzivno delovala – to ne znamo da objasnimo. Psiholozi će razloge tražiti u skriptovima, ezoterici u sinhronicitetima i simbolima, neko će već tvrditi da je sve to zbog karme, genetike ili hemijskih jedinjenja od kojih smo satkani.
Zbog toga, ne umevši da objasnimo zašto, pominjemo sve simptome koji su nedvosmisleno ukazivali da se tu nešto dešava. Kako smo tu osobu doživeli, šta se dogodilo, da li smo izgubili dah, moć govora, ili smo osetili neku neverovatnu silu kada su nam se pogledi ukrstili, koja je najviše podsetila na sudar svetova. Alhemijski momenti su takodje vrlo važni: pesma koja je tad svirala, slučajnost susreta, podudarnost u nekim datumima ili imenima, i gomila sinhroniciteta kao najvažnijeg začina za veru u moguće ostvarenje. Ono što je zanimljivo jeste da se taj sudar dogodi pre nego što ste i shvatili šta se desilo. Odjednom, zaljubljeni ste, toplota vam prožima telo, krv pomahnitalo struji žilama. I baš kao i sa deja vu momentima, shvatite šta vam je, onda kada se već desio. Ili sasvim suprotno, ta osoba vas u isto vreme privlači i odbija. Privlači, da vam svako njeno odsustvo ostavlja prazan prostor i svako njeno pojavljivanje puni energijom, nadahnjuje ali kako vam se obrati – reakcija je suprotna, pokazuje se neka ljutnja, odbojnost, koluta se očima, okreću se ledja, menja tema i slično.
Kako su za zanosno romantičnu ljubav od presudne važnosti pozicije Venere i Marsa u horoskopu, tako i kada se ovo dvoje nadju u nekim izazovnim aspektima na nebu – pred nama je uvek period kad varnice sevaju, kad se dvoje svadjaju a možda i smuvaju, kad se odmeravaju snage, kad se flertuje i zavodi čak i kad toga nismo svesni.
A sada trenutno Venera i Mars nalaze se u aspektu kvadrata – snaga ovog aspekta baš za ovo dvoje predstavlja onu primarnu snagu koja pokreće na zainteresovanost, zaljubljenost, iluziju, idealizaciju, romantiku, očekivanja, ljubomoru, grozničavu želju praćenu jakom fantazijom, iščekivanje, sanjarenje, osujećenost, sumnju, zebnju, ekstazu, zanešenost i tako dalje…
I glavno pitanje koje bi sada logično usledilo je – da li to znači da ću se ovog vikenda zaljubiti? Da će se pojaviti Mr. Pravi? Vidite, ovakve ljubavi su možda, poslednji luksuz mladosti. Kada nam ništa drugo sem hemije i srca koje bi da iskoči iz grudi, nije važno. No u međuvremenu, završili smo škole i fakultete, uspeli da realizujemo neke svoje ambicije i davne snove, zakucali na vrata spiritualnog ili metafizičkog, praktičnog i biznis sveta ili smo postali avanturista koji neprekidno putuje. Možda nam je standard sasvim solidan, čak i iznad proseka. Možda prebiramo po džepovima i maštamo o sreći. Ali sve to što smo u medjuvremenu radili, učili, savladavali, prebrodili kao i svakodnevnica koju živimo nas je malo po malo odnosilo dalje, do neke umerenosti ili smirenosti, do neke prihvatljivosti i beskrajne zemlje Poznatog. Tu se osedjamo fino udobno je ali ne baš uzbudljivo, jer sve je Poznato. Pa su leptirići u nekom momentu postali teret, pa je ljubomora postala nepotrebni oduzimač mira, pa je nesigurnost postala prošlost jer smo zahvaljujući psihološkoj svesti postali autentično sigurni u sebe i puni samopouzdanja, a stidljivost koja je umela da zacrveni obraze ako neko treći prokomentariše da se rastopimo kad se pojavi neka osoba, ili postanemo smušeni i slično, stidljivost zbog istine koja je vešto uspevala da se izmigolji a koju smo brižno želeli da sačuvamo samo za sebe prestala je da nas posećuje. Nije nam se dugo dogodilo da budemo uhvaćeni u zaljubljenosti, u priželjkivanju, u čežnji. U tom najintimnijem izdanju koje je otkrivalo samo jedno da želimo da volimo i da budemo voljeni, ali ne znamo da li i druga osoba to isto želi. Stidljivost, tako dobro objašnjena u kratkoj priči Mamihlapinatapei – što na jeziku naroda Ognjene zemlje znači „Gledajući jedno drugome u oči, sa nadom da će ono drugo učiniti ono što oboje žele, ali se ni jedno ne usuđuje da učini.“
I zato, ovaj period koji traje od danas pa do kraja sledeće nedelje i koji dan preko, pre svih će najviše osetiti mladi. Mladi koji sui dalje glavni stanovnici zemlje koju čine ideali i iluzije, zemlje u kojoj hrabrost i dalje postoji i vera u sasvim posebnu ljubav, kakvu svet video nije. U filmsku ili čarobnu, u strastvenu i intenzivnu, u nežnu i romantičnu, u estetsku i božansku, platonsku i večnu – sve jedno koja, važno da je Ona Prava. Ona Jedna. Ona Koja Se Ne Zaboravlja. I svako od nas je prošao tom stazom, voleo i bio voljen ili ne, strepeo i sanjario, ali radjao se i umirao svakodnevno sa tom ljubavi, budio se sa “tim imenom na usnama”… I svakoga je ta takva prva ljubav u nekom smislu definisala. Nekoga je ranila, nekoga je uzdigla, neko je bio obožavan, a neko odbačen, neko prvi neko treći, neko javan neko tajan, neko i dalje nosi to ime na usnama i niko ne zna koga sanja sve te decenije.
Mnogi odustanu sa godinama. Do tridesete, do kada lično tretiram da traje mladost koju Saturn računa, gde se od 29-32 naglo prolaze kapije odrastanja svakoga od nas, mi idemo ruku pod ruku sa mladalačkim željama, hirovima, snovima i sa koferima punim iluzija koje nam (hvala bogu) ne smetaju. Koje nam zapravo u tim godinama jako, jako trebaju. Ali nakon tog doba, eto nas ozbiljnih, uredjenih života, eto nas gde smo našli ljubav kakva nam priliči koja je realna i koja je divna, ali koja nema to drhtanje i taj treptaj, tu zamagljenu, nejasnu i nepoverljivu romantičnu stidljivost pa nam ovakvi dani kad naidju prodju u pomahnitalom radu, generalnim sredjivanjima stanova, i eventualno popijemo kafu sa nekim ko prolazi ljubavnu krizu tek koliko da se utešimo kako smo stvarno našli svoj mir kako smo mogli da prodjemo i da čak i sada lutamo i pravimo pogrešne izbore za šta ama baš nemamo više snage. Ili ćemo biti frustrirani što se to tako rano završilo za nas, gde je ta ljubav, ta zaljubljenost, to srce koje hoće da iskoči iz grudi? Zašto je utihnulo, pa tihe suze na jastuku kaplju i kod muškarca i kod žene kad ih niko ne gleda, ili medjusobna prebacivanja, svadje i najgori scenariji sa puno uvreda jer ništa više nije čarobno kao što je nekad bilo. Otuda se mnogi baš sad vraćaju starim partnerima, iako nema Saturna koji vraća niti retrogradnih Merkura. Vraća se Venera a bogami i Mars da proveri da li je i dalje tamo negde ostao obožavan isto, voljen isto, prvi medju prvima. Vraća se Venera da vidi da li ima još uvek tu moć da zaseni, da zavede, da jednom porukom izvuče osmeh na njegovom licu. A on se možda oženio već par godina ima. No odgovara pošto je džentlmen, a žena uhvati taj osmeh koji joj davno nije uputio, pa eto skandala.
Al’ ima i onih koji svojim horoskopima nose taj mladalački plam ljubavi, što bi značilo da kad do ljubavi dodje tu žele da vole bez obzira na godine u kojima su kao da imaju šesnaest godina, kao da su u cvetu mladosti, smelo, ne prezajući od okruženja, bez zadrške. Jer Venera i Mars u ovakvim tranzitima provociraju da se nešto desi. Da baš tada naletite na nekog sasvim suprotnog a sasvim neodoljivog. Da budemo privučeni, da budemo oteti od razuma. Da naidjemo na nekoga kome bismo se rado predali kada bi samo to sebi dopustili, već naprotiv – borba, nadmetanje, zavodjenje, toplo/hladno, igrice i majndgejmovi.
Kako se predati a da opet borbe ima? Kako, a da otmica nije? Pa preko sestre komšijine snaje idemo okolo naokolo, kružimo i tražimo indirektne načine da saznamo ima li neke šanse ili da se ne trudimo, kao da bi nas ta informacija ostavila ravnodušnim što nije slučaj. Postajemo detektivi, uhode, istraživači, hakeri u toj potrazi za sigurnim mestom, a ne znamo da naše nesvesno želi da nadje baš suprotno, baš zabranjeno, zauzeto i nedostupno, nešto dovoljno bolno da nas oslobodi te opterećujuće snage i vrelog usijanja. Nešto što će nas vratiti samoći, al ii inspirisati za jednu divnu ljubavnu priču, pismo ili kakav stih. Ljubavna bol koja će nas oplemeniti i uzvisiti i najvažnije možda – podsetiti da smo od nje u životu najviše o Ljubavi naučili.
A mladi? Eno ih, ljube se u parku. Baš kao i uvek.
* fotografija uz tekst: slavni svetski fotograf Steve McCurry je na jednom svom putovanju 1989. Godine posetio Beograd i uslikao ovu predivnu fotografiju na Kalemegdanu. Nazvao ju je “Par” (Couple)
____
* Ovaj tekst je originalno napisan za ALLMe stranicu na Facebooku na kojoj objavljujem svakog petka. Pridružite se!
