Mars je od danas u Vodoliji.
I gledam tako danas From Paris With Love, maestralni Travolta [Vodolija] i u nekoj sceni eto ga gde kliza preko krovova, skače sa zgrade na zgradu, prosvira metkom mozak nekome u svakoj trećoj sceni, privode ga na aerodromu a on se motherfuckerski buni, sprda i provocira… pomislim, kako da tog Marsa milioni žive koji ga imaju u svom horoskopu, a da opasnost ne prizovu taknu li ga samo. Ako nauči da vozi, eto ga gde fura po šinama, jedva čeka edgy situacije, da da gas onda kad bi svako drugi ukočio, i tako se provuče, da, to je i onaj koji je baš prolazio ulicom kada su opljačkali poštu ili kakvu banku, a koji dan zatim je naleteo na takav sudar na nekom magistralnom putu pa je baš on bio taj koji je ubacio povredjene u svoj auto jer ne čeka on nikoga, pa ni hitnu pomoć, ni kakve spasioce. Smisao sav njegov je da u opasnosti služi svojom brzinom, spretnošću, humano i kako je nadaren da straha nema ako se žrtvuje za druge, da baš on zaista u životu mnoge spase, mnogima promeni pravac sudbine iako nije ni astrolog, ni psiholog, ni sveštenik, ni naučnik, zapravo sve navedene ne zna ni sam da li mrzi ili sažaljeva što zaista veruju u sve to. I da, on je taj koji zvera u nebesa, uvek čeka da nešto padne s neba, al ne.. nema tu pozitivizma, i on pokazuje srednji prst nebesima i onom što gore sedi. Pa baš u tom trenutku kada je podiugao ruku prethodno zasukavši rukav, sevnu munja. Oči mu se zasijaše od uzbudjenja a iz grla se zaori glasno „Woooohooo!“ pa u praskav smeh, sa sve vriskom jer raduje ga samo kada sa bogom odnos ima, taj prasak sa svemirom, iako ne veruje da za čoveka ma kog na ovoj planeti (a ne samo za njega) iko i išta mari. Ne veruje ni u to da život ima smisao, ni u spasenje tek ne veruje, već samo u to da rodivši se on dalje mora živeti kako zna i ume, bez truda nekog većeg, tek da se troši, makar bio kockar, dobrovoljac u ratu, hirurg, vatrogasac… Dostojanstvo slobode koju svemir sebi daje, on otima za sebe. Nema pravednika, svi smo krivi! Pa zavisno od ambijenta, zemlje u kojoj živi i socijalno ekonomskih prilika, biće kriminalac ili vladar, il genijalan u ma kojoj oblasti, al svakako slobodan. Pobunjen. Poput Sene, koji ga je baš ovde imao. On i nebo su u ratu, sa ljudima živi jer mora, ali je odavno prestao da se trudi da ga razumeju. Već podigne pogled i vidi čoveka na simsu, vidi ledenicu koja pada, vidi antene koje je vetar ovih dana izlomio i koje samo čekaju neku novu košavu da polete i možda nekoga i povrede. On vidi opasnost, i sve što želi je da je spreman, mentalno nadmoćan da prvi reaguje, da prvi učini nešto. Spasilačke službe sve, radio amateri, volonteri i svako ko se nadje u opasnosti drugima ali ne novcem ili nekakvom iz daljine pomoći, već terenski. Izazivajući život, izaziva boga baš kao i ateizmom što ga izaziva. Ekstremni sport ili storm chaser, onaj koji je prvi ušao u raketu i otišao gore, ovo je i Leonardo Da Vinci koji ga je tu imao, i svi andjeli, krilati sveci, mitološki zmajevi na fasadama i ma gde, i svi crtžei letilica medju prvima koje je crtao Da Vinči jer nebo je cilj, i ovo su svi razapeti od Prometeja do Isusa, svi koji su bez potrage za smislom i ideje da smisao postoji ili kakav bog, u ravnopravnom i podjednako dostojanstvenom idealu da slobodu ravnu božijoj sebi da – on živi, nekad kao opasnik, ubica, onaj koji i seje smrt jer život vrednost nema, pa ni smrt, a nekad kao onaj koji od smrti spašava sve sem sebe, jer do života mu je ko do lanjskog snega. Teško je biti Mars u Vodoliji, teško je živeti ga stvarno, pa tek ponekad svakodnevni čovek uleti u nešto toliko dovoljno da sve filozofije pod noge baci i u deliću sekunde sagleda sav kosmos i sve prošlo i buduće u jednom trenu, baš kao Scarlet Johanson u iskritikovanom filmu Lucy koji takodje gledah danas. Inače, i njen Mars je u Vodoliji, pa ako ne životom makar ulogom može da ga živi, bilo kao Lucy ili Samantha (film „Her“) Neurohirurgija, pritisak, glavobolja, padovi na glavu, udarci i sudari, glava o glavu, branik o branik, asteroidi sa asteroidima, stimulacija mozga, adrenalin, insomnia, brzima uma, sve što stimuliše um, bilo esid, obaranje Ajnštajna ili raskrinkavanje baš onoga što ste mislili da ćete uspeti da sakrijete. Njega ne zanimaju vaše tajne, nego vaši kompleksi, ego boosteri, sve ono što ste umislili da je važno i baš on kao najveći prijatelj koji se od ljudi čuva po strance sem kad je opasno, istinu vam kaže, na najneprijatniji način, a vi vidite šta ćete dalje sa tim. Sve to od danas pa do 12. januara. Novogodišnja noć dolazi sa preokretima koje Mars u Vodoliji donosi, (Godišnji horoskop za 2015 isto je gotov pa pročitajte, ako niste) – eksplozivno, burno, tada će biti u kvadratu sa Mesecom i opoziciji sa Jupiterom, pa neko zauvek napušta dom, neko ruši pobesnelo jelku koja se zapalila možda, neko dobija džek pot na koji je otišao jer nije imao sa kim da u Novu godinu udje pa pre beznadja u šetnji pored reke rešio da zavrti koju u Jugi, i odjednom život mu se izmeni. Negde nove ljubavne priče koje kreću eksplozivno i od prve, negde raskidi, negde prekid prijateljstva za sva vremena, a negde se novo prijateljstvo radja koje će trajati do smrti. Zbog opozicije sa Jupiterom, i zatvori mogu biti puni, neredi i upadi u stanove, lopovluci i kriminalne akcije, a negde su bili brži pa ih nikad neće uhvatiti, jer napila se policija a Mars vazda spreman. Sve najbolje, a biće vam dobro onoliko koliko ste sebi slobodu dali, dostojanstvo da ne pripadajući životu pripadate. No čovek je biće veze i simbioze, pripadanja i bliskosti, pa ovakav period što od njega traži nezavisnost i uma i srca i duše i tela, uvek teško padne.
Wow! Odusevljavas!