„Još jedna izgubljena vrednost jeste stid. Da li ste primetili da ljudi više nemaju stida, te se tako događa da, u društvu časnih ljudi, čovek može da sretne tipa optuženog za najgoru korupciju, koji pri tom ne skida osmeh sa lica, kao da je to najnormalnija stvar na svetu. U neka ranija vremena, njegova porodica bi se od stida zatvorila u kuću, ali sada je sve jedno te isto i takvog tipa zovu da gostuje u nekim televizijskim programima, gde se prema njemu ophode kao prema gospodinu“. (Sabato “Otpor”)
Šta će nam u horoskopu ukazati na to ima li čovek u sebi stida, a samim tim i ljudskog poštenja, trudi li se i koliko da bude i ostane ispravan u svojim delima i mislima.
Nekada, na ovo pitanje bilo je lako dati odgovor. Uz jakog Jupitera se vezivao moral i jak duh, uz dobro postavljenog Marsa čojstvo i junaštvo, jak Mesec beše simbol svekolikog saosećanja i sapatništva u kome je nemoguće postati iole hladan i gluv na suze i tudje patnje. Ako je Saturn bio jak i u dobrim aspektima, mogli smo pred sobom imati strogog sudiju što sebi ne oprašta i sebe tiraniše sumnjama svakojakim, čoveka ozbiljnog lika, što je dosledno (tada) ulagao svoju kičmu u sistem i unapred se javljao kada je kriv bio – dolazio sam po svoju kaznu (u aspektu recimo sa Jupiterom) jer kazna oslobadja. Znao je tada on da reći kriv sam, ja sam pogrešio – nije bilo zlo, već spasenje. Jer nikakva patnja duha, beda, muka ne mogu čoveku oduzeti ispravnost i dobro, ne mogu ga pokvariti, pa ako se solidarišem i ja sa svim prognanima, namučenima, sirotima (mislio je on tada), ako i ja istupim i preuzmem na sebe svoje parče muke i krivice, moje poštenje spašavam, svoj duh uzdižem – a snagu za to da još bolji budem sebi vraćam.
Those were the days…
A danas? Da li i astrologija kada je sve izmenilo svoja lica može ostati ista? Već dugo znam istinu da sve je preokrenulo svoje lice i da danas, taj, nekada moralan Jupiter, kapitalista lako postaje, ka svetovnoj sreći hrli, mirisu novog stana i novo tapacirane kože još neotplaćenog auta dok dozvoljava da se u udarnom terminu za decu umesto obrazovnog programa smenjuju top shop reklame ne bi li na vreme napravio buduću vojsku svojih konzumera. Medjunarodni monetarni fond, šta je drugo nego Jupiter…
Šta danas kada Mars umesto na jače on na slabe kreće, ma gde da je, samo što će onaj slabiji Mars potčinjavati radnike, ljude, porodicu, komandovati im, on – tvorac mobinga, a onaj jači, u Jarcu, Škorpionu i sl. – manje države potčinjavati strahom i silom svojoj vlasti i moći, taj i izvozi tone oružja na dan, oduzima pokrajne, cepa države, jer lakše mu je da ih tako porazi. Pa agresivno i bez prezanja od ma koga vlast osvaja, porobljava slabije, formira nove vojske aktivista svakodnevno, jer toliko je vekova bio najverniji legionar, najodaniji vojnik, ratnik, on – general Maximus Decimus koji ništa drugo do ratovati ne zna, ali danas on Armanijevo odelo umesto uniforme oblači i u rat da pokori ceo svet kreće, al ni za kralja ni za otadžbinu, već za monopoliste – koji su njegovi gospodari današnjice.
A Sunce, što svoje kraljevstvo želi da širi, što svoju volju za moć hoće da nametne, što ne trpi poraze i ignorisanja već trijumfuje i to najviše kada mu se usprotive jer tada se u tiraniju najgoru pretvara. Postavlja uslove, daje zadatke da bi insistirao na boljem, većem, skupljem – ne propuštajući da time naglasi svoju nepristupačnost, posebnost, sebi samo daje slavu i sebe samo afirmiše baš kao EU ili Amerika, sve jedno je.
Kao da sve se slilo u tu jednu vlast i sliva se i dalje dok se sve ne centralizuje potpuno, i dok jedan gospodar za ceo svet ne bude. (Amin.)
A gotovo je tragično kada pomislim u tom globalnom sagledavanju na običnog čoveka i njegovo Sunce u horoskopu koje hoće da svojom voljom život stvara i da nekakvu realnost za sebe stvori. I to čovekovo Sunce je nečega gladno i željno, i ono bi da se smeje od uva do uva, pa uverava sad i čovek sam sebe da ambiciozan jeste, čita naglas afirmacije, hrabri se da je kupovinom stana ili poslovnim unapredjenjem život svoj realizovao. Tera ga mašina 21. veka da veruje da je važan samo ako je bogat i poznat i na pozornicu ovog današnjeg sveta ga penje, u stolicu Trenutka istine, seli ga u kuću Velikog brata da i ono nekome sija i njega neko vidi i gleda. Nikada u istoriji čovečanstva nije bilo ovoliko direktora i menadžera, ovoliko šefova i nekakvih nazovi ‘položaja’, čak ni sekretarica više nije sekretarica nego „office menager“ jer titule ambiciju bude koliko god bile nesuvisle. Ta glad i maksimumi uložene snage u to da se istraje u hijerarhiji zapravo skrivaju istinu – da svim tim nahodjenjima, stremljenjima, zalaganjima, ambicijama, planovima, realizacijama – samo još zrno snage za životom i življenjem za sebe otima jer mu se drugačije ne bi ni živelo. Al’ teško je to i meni da vam napišem a kamoli da vam u lice kažem, da su sve te današnje ambicije veštački dopinzi da ostanete kol’ko tol’ko životni, jer kako drugačije! Kako kada ni države koje su nekada svaka bila po jedno Sunce sa svojim sistemom, uredjenjem, svojom tradicijom, istorijom, svojim autentičnim likom, svojom centralnom vlasti što je bila Sunce – više ne postoje. Kako kada danas ni slavnih ljudi više nema, samo poznatih iz medija po dobru ili zlu, ali ne i slavnih, jedinstvenih, neponovljivih, što su onu originalnu simboliku Sunca – da kao slavan slavom traje. Zato danas čovek kupuje svoju državu zvanu stan, i posle tri dana iako konačno kralj, nezadovoljstvo oseća – kao da se ništa nije desilo, ili još i gore, depresivan zbog duga (kredita) postaje, i više rob nego gospodar.
A Mesec? Nekada porodica, voljenost i pripadanje, a danas sve grupe i organizacije u koje ljudi odlaze da bi se socijalizovali jer porodice zdrave nema baš puno, a samaca je sve više. Pa od teretana do Fejsbuka, virtuelnih socio-community mesta u kojima nam se čini da nas prihvata neko, da nas voli, da nas očekuje ili da nas treba. To je takodje i svako ko sam sebi dete i roditelj postaje, o sebi brine, sebe neguje i hrani, sebe sažaljeva i sebi oprašta, sebe teši i sam sebe uspavljuje, to je danas naš slab otpor kada smo negde potrebni pa ne hajemo vadeći se na to da ni za nas niko ne brine baš puno, i razlog zašto uprkos hiljadu razloga ne napuštamo poslodavce koji nas koriste jer kako posle da negde postanemo dovoljno potrebni, kako da se posle neko dovoljno jako veže za nas. Medjutim, nešto mnogo tragičnije se dogodilo u ovoj deformaciji Meseca…
Mesec, koji je duša pesnika, umetnika sanjara, imaginacijom gonjenih naučnika (Tesla), svih onih koji iz mašte crpe sa izvora ideje za svoja dela, danas upravo filmovima, pesmama, umetničkim delima, slikama, skulpturama prikazuje kapacitet današnjeg sveta u pogledu mašte, pa tu gotovo i da nema više zanosa, ljubavi, nevinosti duše i čiste ljubavi već ledena i često mučna galerija slika čeka vas na izložbama, u bioskopima samo bol i patnja Meseca, samo ono najjezivije čega se Mesec boji i od čega strepi – ratovi, brutalnost, bespomoćnost. Pitala sam se, pa nemoguće, to jeste deformisan, iskrivljen Mesec koji je plod ove čovekove današnje mašte, ali ipak, nemoguće je Mesec iscrpeti jer ako je nešto prisutno u svim ljudima to je mašta, želja za zanosom, sanjarenja… gde su svi ti treni, divljenja zalascima sunca i mesečevoj svetlosti, gde je nestala romantika, ko je ukrao romantiku! Danas su marketinške agencije te koje monopol nad Mesečevim kapacitetom mašte drže, kradu nam svaki sjaj u očima i plimu emocija duše, svakog trena kada sa zanosom i uzbudjeno gledate reklame i dok se divite kako je to neko smislio. Pogledajte oko sebe. Svi ti moderni oblici stolica u kojima sedite, sve te mirisne šare na vašem toalet papiru, vaš nagon da se u prehrambenim magnatskim mestima dok gurate ona najveća potrošačka kolica (koja su reper vaše gladi, ali ta glad ne ide iz stomaka već iz duše) zalepite za raznorazne proizvode, uglavnom nepotrebne i to samo zato što vas svojim oblicima, bojama, fontovima, mirisima, mame i zovu da ih u svoju kuću unesete – to su kradljivci mašte, to je razlog zašto se u u kupovinama osećate lepo i sigurno, dobro, srećno, duša oseća nekakav sklad. Tamo je naš Mesec. Proizvodi su naš Mesec.
photo: „Revistaquo“ © Patricio Betteo
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika.
Sada moramo da pravimo tu veštačku toplinu koja košta, da unosimo nekakve nove, moderne boje zidova, nekakve moderne oblike nameštaja, čeka nas Ikea širom otvorenih vrata, ali i pored svega – u duši je hladno, a mašte nema, dok na DVD-ju gledamo neki besomučan, težak film. Jer što je veća Njihova sigurnost, to je zbog Meseca baš veći naš strah. Što je više sreće po prodavnicama, na bilbordima, to je više bola u intimnom životu svakog od nas.
I ne mogu a da ne dotaknem Neptuna. Svu tu New Age vojsku što preko raznih mondenskih časopisa, cvetno dizajniranih sajtova zovu i hipnotišu, obećavaju, gurui za ljubav, veru, život, brak, koji sa uzbudjenjem pričaju kako je “in” biti spiritualan, dok beskrajna praznina kola okolo svih nas zajedno jer kakvo je to doba u kom je najvažnije da, kako vam već savetuju: “mislite samo na sebe”. Gde je ono divno posvećenje drugima o kome nas Neptun vekovima uči kao pravi Old Age Samarićanin? Jer, znate li šta predstavljaju Neptun i Ribe? To je maksimum ljubavi, to je voleti drugog kao sebe, to je posvetiti se drugome potpuno, to je biti srećan i zahvalan bogu na tome, to je vrlo svesno i psihološki ispravno (čak vitalno) nekada potpuno zaboraviti na sebe zarad drugih. Pa ne malo najnapaćenijih se spasilo tako što su spašavali one kojima je bilo ipak gore. No danas Neptun zavodi idejom o božanskom dodiru koji pojedine čini privilegovanim od Tvorca samog te evo ih gde čuvaju sebe od drugih, čuvaju sebe od patnje bližnjeg na najjednostavniji danas način – cifrom. Na stranu što se tako čovek jedino uči da se boji drugih ljudi, i što greh čini jer zdrave ubedjuje da im nešto fali, da su previše popustljivi, blagi, slabi, da „nemaju granica“! Ta floskula koja bi da okean ljubavi ograniči, ali okean (Neptun, Ribe) nema granica, ima samo živi svet u sebi da ga čisti kad se uprlja a taj živi svet, ta živa stvar se zove ljubav – nepresušna samoobnavljajuća.
A kako da sačuvate svoje Sunce, Mesec, svoje carstvo planeta pa da vaš horoskop bude stvarno samo vaš? Pa da to Sunce ne bude vaš direktor i njegov uspeh, kao što će biti kod svih vas sa Sunce/Jupiterom u dobrom aspektu, sve su to vaši uspešni poslodavci koji na vama danas zaradjuju dok je vama ista plata, isti poziv, pa čak i ako ima ambicije, nema sigurnosti, nema izvesne budućnosti ni za vas (a kamoli za nas ostale), pa oni za koje radite zapravo planiraju, šire se, oni doživljavaju tu ekspanziju (gde im dodjete k’o talija) a ne vi onako kako biste hteli. E pa tako što ćete u potpunu simboliku svog Sunca ući. U tom kraljevstvu vi budite kralj i tako ćete dnevno sebi novu snagu vraćati, vi ćete volju nametati svom životu, vi ćete odlučivati. Meni je Sunce u Strelcu u trećoj kući, i svaki put kada pišem ja sam kralj, reči su moj narod, i svaki put kada se objavim pisanjem, kada neko pročita ono što sam napisala – moje Sunce zdravo ostaje i meni pomaže. Pa vremenom i to moje Sunce meni realizam daje i moć da u realizmu opstanem ma kakav da je, ma koja godina da je, ma koja vlast da je… i to baš od Sunca da živim, od pisanja, reči, govora, ja kojoj je Sunce u trećoj, a tako i svako od vas budite sigurni da može. Samo nije lako realizovati Sunce u horoskopu gde se otišlo u potpuno drugom smeru, pa ponekad to zahteva od vas potpuno uvodjenje nečeg novog u vaš život. Ako vam je Sunce u devetoj kući ili u Strelcu, moraćemo na fakultet al onaj pravi ovog puta makar da vam je četrdeset, a ako je u Blizancima bodrite vi svoju pamet, svoj blistavi um, ne čekajte da vam neko drugi kaže da ste promućurni i inteligentni, vi Blizanci, već sami sebi to svakodnevno pokazujte. A ako vam je u 12. pa svakodnevno nekoga spašavajte i vi ste spaseni. Pa šta ako nema novca od toga, ima trijumfa i imperije vašeg carstva u kome su vaša zastava i himna. Ako je u Raku a vi u porodicu, ili sa Suncem u 4. ili petoj kući – dece, dajte još dece, a deca će vas već nagraditi snagom, vitalnošću. Ili ako je u Devici li 6. kući rad, samostalnost, služenje drugima, i nema zime. Ali šta da radi Sunce u Škorpionu ili Ovnu evo stvarno ne znam, kad Mars postaje i službeno zabranjen, nepodoban, kad nema više adekvatne opasnosti za vas da bi ste merili svoju snagu i snažili svoje dostojanstvo, a šta da radi Sunce u 10. to je tek trik – da l’ će stvarno to uvek biti neko ko postaje direktor, pa čisto sumnjam… Što je moćnija slika to je teže ostvariva danas i to je neprirodno jer treba da je valjda obrnuto. Ali izgubili smo sebe i pustili da nam drugi menjaju identitet, navike, iskorenjuju običaje pa ćemo za godinu, dve ili deset – nije važno, i zaboraviti šta smo ono od svog života hteli… Živećemo život koji nam daju da živimo (jedino). A budite sigurni da kad mi živimo Sunce kako treba, pojavljuje se i onaj ko treba da nas spasi a koga upoznajemo samo preko Sunca. Ako vam je sve borba za ostvarenje cilja da budete moćni i da ciljeve svojih kompanija ostvarujete, samo još jedna kapitulacija se dešava koja će se videti na deci. Na svoj našoj deci kojima dajemo život i vitalnost samo u onoj meri u kojoj smo uspeli da je održimo – ili im predajemo nevitalno, dekadentno ako smo sebe izdali. Jer 2 i 2 su 4.
Ja znam da još nije sve izgubljeno. I zato, samo još Saturn, samo još Saturn je taj koji nas vraća, vraća i vraća korenima, koji nam ne dozvoljava da se potpuno od sebe otudjimo. Način na koji brine Saturn o nama, spašava nas i uči, al možda to zadnje i najmanje – jeste BOL. I kada se dese gubici, i kada se dese bolesti, i kada se dese krize, praznine, što pre udjemo u bol aktiviramo pravi (a ne veštački) život. Zato je možda (to ne znam sigurno, kažem možda) toliko bola trenutno na planeti. Jer smo prirodne principe ignorisali, zaboravili, poturili pod lažna opravdavanja i izgovaranja. A onda se samo tako u neki običan dan nešto strašno desi, čuje, prodje nas jeza koja kao da nas je trgla iz hibernacije, jer da… bol je kosmički način dat ljudima da ga vodi u spasenje. Bol je prirodan put da živimo dobre aspekte kada ih živimo na pogrešan način. Kada zapravo izdajemo ne samo sebe, već i svoje pretke, kada izdajemo svoju dobrotu (pa postajemo malodušni), svoju nežnost (pa smo hladni i nepristupačni), svoje poštenje (jer ovo je 21. vek tako svi žive pa ću i ja). Tada prizivamo bol, jer dobar aspekt uvek kaže – na kraju mora biti poravnanje i spasenje „duša naših“…
No kasno nije za budjenje, za svest i zato ne cvikaj, generacijo!
Necemo valjda biti mi
ta nesretna generacija
nad kojom ce se izvrsiti
velika posljednja racija
(Atomsko sklonište)
Juce smo moja celozivotna drugarica i ja pricale o njenoj devojcici i cemu je uciti i kako vaspitavati. Jedino smo zakljucile da mi nismo vaspitani za ovo vreme i da ne umemo da se nosimo sa onim sto donosi.
Tako rado bih se preselila na selo i zivela tamo. Imala svoju bastu, gajila decu i pisala. Napravila kuhinju na sred kuce, sa sporetom na drva.
Kad tad naucice oni koji nisu da jedan deciji zagrljaj i poljubac vise vredi od sekunde na Internetu.
Danas sam sa decakom od 8 godina vodila razgovor posle koga sam ostala bez teksta i shvatila da ako im dok su mali pokazete da ih bezuslovno volite, dok ste zivi imacete izvor ljubavi, dobrote i toplote. Vise od zivota i ne treba traziti. Ne postoji nijedno materijalno dobro koje to nadoknadi.
Mene tese reci Haleda Hoseinija i njegova knjiga Lovac na zmajeve u kojoj pokazuje da je moguce ponovo biti dobar.
Juce sam gledala film The Secret i na kraju se smejala. Tuzno je i strasno sta ljudi sebi dopustaju i kako bez ijedne skrupule onakvo sranje prodaju. Ono je gore od Alhemicara. Njihovo trucanje od ko zna koliko miliona dolara sazeo je jedan starac u nekoliko reci: Kakve su ti misli, takav ti je zivot.
Placam zestoku cenu, ali znam da necu odustati od toga da sacuvam sopstveni Mesec.
Hvala Sanja. 🙂
juce sam o ovom razmisljala a pocelo je sve od Ikee i Hladnog piva..uvijek me odusevis, reading my mind:)
Znači: eliminišeš sve što smeta, a nisi ni primećivao, da bi dobio na vremenu. Vreme upotrebiš za nešto za šta nisi imao vremena i kad primetiš sebe da si srećan, onda si dokazao da izreka: „Vreme je novac“ – ne pije vodu. Vodu česmovaču pusti da oteče pa sruči dve čaše, a onu flaširanu ostavi miškoviću. Miškoviće ne u aps, već u zaborav pa neka sami sebi traže Sunce. Sunce je tu, samo ga treba živeti.
Sanja, ovo je tako lepo receno: „i svaki put kada pišem ja sam kralj, reči su moj narod“.
… Ne cvikaj generacijo, nema straha dok znas skuhati punjene paprike, ja bar tako mislim!
***
Zato letin visoko iznad napaćenog tla
Daleko od poimanja dobra i zla visoko gore,
ka Suncu, u nebesa di se gužvaju poruke SMS-a
iz ovog vrimena izlazin van
I zaranjan u neki davni, zaboravljeni san
Neki bolji dan, pun smija i vica
Di su sritni ljudi i njihova dica
I gledaju u sutra, ozarena lica
Puni nade, u tom svitu pravde
jednakosti, bratstva i slobode
U svit ljubavi me misli vode
I još uvik virujen da će na ovoj planeti
Jednog dana svi ljudi moć živit sretni
Razum, ljubav i znanje izgradit će raj
I znaj, neće biti ironije za kraj.
THE BEAT FLEET – NOSTALGIČNA
Kako da se obracunamao sa tom masom, sa ljudima oko nas koji veruju da su slobodni nepogresivo birajuci ono sto im je ponudjeno iz reklama i za sta su kondicionirani.
Hoce li ljudska egzistencija biti dovedena do razine crva bez otpora?
Hoce li sve sto ostane biti samo obozavanje kredita kako je sada i u ex-yu drzavama?
Za to smo krivi mi? MOzemo da kukamo i da budemo nostalgicni. Sanjarenje nam ne moze pomoci.
MOramo da naucimo da mrzimo svoje neprijatelje pri cemu smo i mi svoji neprijatelji.
Naravno, uvek iznova oduševiš me svojim tekstovima, tako je i sa ovim poslednjim. Jedva čekam da Jupiter dodje u Ribe!
Hvala vam svima na komentarima. Za mnoge od vas znam kako dišete (teško kao i ja) i znače mi i privatno i javno vaše rečenice. „Pobratimstvo u svemiru“ što bi rekao Tin Ujević.
Nismo se jos snasli sa svime sto smo stvorili u poslednjih sto godina. Neka se i menjamo, zelim da gajim ogromnu nadu da je to kao sa detetom… i ako pravi gluposti, moze nauciti da zivi kao plemenit i ispravan covek.
Tvoje reci lece Sanja!
Doris, malkice me je uplašio taj (tako svačiji, pa i moj sopstveni) ali-videćete-kad-Jupiter-uđe-u-Ribe osvetnički duh. Ma đavola malkice, prepala sam se načisto od stava suđenja i odmazde! I zato ne mogu a da se javno ne zapitam.
Taj Jupiter u Ribama, ako sam dobro razumela Sanju (pošto o astrologiji ne znam ništa), donosi nešto svesniju patnju onima koji su je vešto skrivali najpre od sebe, a zatim i drugih. Što je nečija patnja eksplicitnija, jača je i empatija okoline. Kako neko to jedva može da čeka? Zaista ne razumem, pa sve će nas pogoditi… Što, naravno, ne znači da ne može sobom da iznese štošta dobro, premda u najavi zvuči izuzetno bolno.
Ono što mene muči, jeste to što ne poimam kako da prihvatim ljubav uz još veću količinu bola, kad nisam ni ovo do sad savladala kako bi trebalo. Bežim, vrdam i puštam slabosti da me glupostima okupira, a onda s vremena na vreme dođem na ovaj sajt. I šta se desi? – Preplavi me stid sa početka Sanjinog teksta.
lutalitze,
gotovo sam sigurna da je Doris mislila na drugi deo moje priče o Jupiteru – gde kažem da će doneti ljubav i da je to voleti druge kao sebe. Nije mi čak ni palo na pamet ovo drugo što si izvela iz njenog komentara… to je što se tiče Doris, i verujem da je sada jasnije. 🙂
što se drugog tvog pitanja tiče…“ne poimam kako da prihvatim ljubav uz još veću količinu bola, kad nisam ni ovo do sad savladala kako bi trebalo“…
u tekstu o 2009. godini pisala sam o Jupiteru u Vodoliji, o opoziciji Saturna i Urana, o tome da će se intenzivirati upravo to otudjenje, samoća, praznina, osećaj bespomoćnosti, prepuštenosti i nesigurnosti. mnogi sada pate a Jupiter kada udje u Ribe donosi neku vrstu oslobodjenja, ispunjenja. To je kao što sam napisala, zahvalnost. A kada čovek oseti zahvalnost bogu/svemiru, to je zato što je dobro, što u sebi uspeva da pronadje pravi mir, ne onaj koji se servira sa paketom ezoterijskog i lifestyle menija, već mir… davno zaboravljeni mir, i sa njim zajedno ljubav. ljubav ka bogu. ka drugome.
Lutalice, najprostije receno, nadrljao je onaj ko Jupiter u ribama iskoristi za lov u mutnom. Nasmesice se i dati onima koji veru u postenje i moral nisu izgubili i koji su se stideli, stide se i stidece se. Nepokolobljevu veru u ljubav i u coveka u coveku ce rekla bih ponajvise blagosiljati, ali ne kroz new age zezalice, nego kroz zivot, surov i tezak kakav jeste. Vera u Boga i jeste ljubav, a iz nje se radja moral i pravda. To je ono sto ovaj JU „voli“.
Ha! Prepao me sopstveni strah! 🙂 Izvinjavam se Doris i zahvaljujem Sanji i Biljani na (maltene identičnom) pojašnjenju!
Zahvalnost i mir… Kako ih vi iznalazite? Mogu li ta dva uopšte da budu trajno stanje, ili je to večita borba kroz veru?
večita borba. 🙂 nedavno sam sa prijateljicom koja je magistar teatrologije (u komentarima prisutna Nataša koja se verujem neće ljutiti što sam ovo napisala) pričala o stidu, borbi unutar čoveka i ona mi je vrlo akademski objasnila recimo tu borbu kroz likove Šekspirovih i Bondovih drama… zamoliću je da nam ovde napiše ona ipak to, da ja ne parafraziram… No u svakom slučaju, ta borba u čoveku je od kad je sveta i veka, samo što sada lojudi izbegavaju da se suoče sa samim sobom, pa nadju na primer opravdanje (nekakvo) u karmi! a šta je uopšte karma? ja znam šta je sarma, ali karma… 🙂 jel neko to video, siguran je da postoji, od toga živi? (sem naravno astrologa i ezoterika koji na karmi mlate pare)
ja sam seljanka. ne znam sta znaci biti spiritualan, a mrzi me da slusam objasnjenje. znam samo da moj mesec u ribama, ciji je vladar neptun otisao u III i dalje poeziju pise i objavljuje i tada je taj mesec miran i zadovoljan, a nikada nije plakao kao ove godine…cini mi se plakao za sve mesece zodijaka…
dodje pa ode, pa sve tako. kada je bas tesko i kad pomislim da sam na dnu, okrenem se oko sebe i pomislim koliko ljudi volim i koliko je ljudi kojima je stalo do mene, vratim osmeh i idem dalje.
ima nesto o cemu sam sinoc razmisljala, pred spavanje, naravno. 😉
Sanja, da li su JU u ribama i „duhovi“ svih onih koji vise nisu tu? Da li se sa ovim polozajem, njihovo dobro ili zlo može razliti po nama i u nama?
Hocemo li se u tisini dosaptavati sa bakama i ponavljati neki deo njihove price, sledeci taj put iako, verovatno nemamo pojma kuda vodi, sve dok JU ne udje u ovna i ne otkrije kuda idemo…
sve što se tiče duhova onih koji nisu tu, je moguć arhetipski fenomen, ali koji bih ja uvek prvenstveno vezala za Mesec. 🙂
eto..i o malim staklicima sto nam polako lede srca, napravish prichu..perfect!!
Ovo treba da se odshtampa i zalepi pored kreveta, pa u danima globalne amnezije da nas vraca medj zive 🙂
Uvazena Sanja,
priznajem da mi je trebalo volje, da procitam ovako dug tekst. Tome kumuje pretpostavka da ni ja nisam postedjen krize citanja. Cemu su vjerovatno doprinijeli i stampani i ostali mediji, koji nam nude i navikavaju nas na manju parcad, jos manjeg kvaliteta. Nesto kao „brza hrana“. Drugi kum ovome je i nedostatak mog interesovanja za astrologiju. A ko malo pita, malo i zna. Ne opredjeljujem se kao protivnik ili pristalica, jer to pitanje drzim za suvise kompleksno. Posto sam ja Vas tekst procitao, mozda cete i Vi moj, jer u duzini nece oskudijevati. Vas tekst mi je, necu reci probudio, vec artikulisao dosta utisaka. I ja cu probati da ih uguram na dva.
Prvo, stvari koje ste pretresli, i doveli u jednu sinergicnu cjelinu (mislim da se kaze sinergija) odlican su odraz danasnjice. I vase rijeci stvarno lice na jednu armiju, koja osvjetljava stvarnost. Ako uzmemo figurativno da je stvarnost za nas u mraku, iako svijetla i struje nikad vise nije bilo u istoriji. Ono sto mi se narocito dopada, je sto za razliku od ostalih kriticara na srodnoj tematici, sugerisete i usmjeravate. Posto se vecina, narotico umjetnika danas bavi konstatacijama i samo konstatacijama, da na trenutke mislim da su i to neki zavisnici o krizi, i da dobro profitiraju od „mraka koji vide“.
Drugo, bih nakalemio na ovo pretposlednje receno. A tu otkrivan svoj drugi utisak, ili druge utiske. Slazete li se da i atrologija ima svoj karakter zavisnosti, dovodeci ljude sugestijama i pruzanjem uticista u jednu vrstu zavisnosti. Ovamo u Crnoj Gori, a vjerujem da u Srbiji nista bolje nije, nema Televizije skoro, koja od ponoci ne emituje uzivo milion astrologa, a narod mrceni zove po svu noc, sve postavljajuci pitanja i dileme. Vas sajt je prvi ovoga karaktera koji sam posjetio, jer sam cuo za Vas iz izvora koji, da kazem – uvazavam. Tome kumuje i los program na Tvu veceras 😉
Za kraj, pitao bih Vas sta mislite o recenici, jednog mudrog covjeka koji kaze: Ljudi su visi od zvijezda?
Izvinjavam se svima na duzini teksta, i puno pozdrava iz Crne Gore.
Parizer i brkovi.
Chaos upon us soon to come. 🙂
Igracemo se zmurke po mrklom mraku.
Vidimo se u svitanje? Ili ne? xD
zaveo me IC u ribama… 🙂
#Stav:
Veliko je bogatstvo danas poverenje. A to je ono što nam se u neku ruku ukida… kao da sa svih strana pokušavaju da kažu: „mislite mojom glavom umesto svojom“, mi ćemo vam dekorisati stan, mi ćemo vam obrazovati decu, speed date i facebook će vam naći ljubav, vi se samo zavalite u fotelju i ne razmišljate ni o čemu…“ Znate, u takvim vremenima jako je važno imati STAV. 🙂 Pa i ta užasavajuća navala informacija koju pominjete, od koje mi se nekad čini da sam ogluvela, da postajem fonofobična i da sve što sadrži slova, reči – na momente doživljavam kao presiju i agresiju, sve se to može kontrolisati ako je čovek i dalje svestan šta je to što njega zanima, interesuje, ne zaboravljajući pre svega šta je to što stvarno voli. Ako na Facebooku otvorimo svaki video koji je neko drugi postavio, kada dodjemo do Leonarda Cohena (koga treba zaista doživeti i čuti, sinoć je bio koncert pa sam još uvek pod utiskom), ali kada dodjemo do nečega zaista vredenog – nećemo čuti jer smo pet minuta pre slušali nekakve DJ-eve, Madonnu, Britni ili zvezde Granda (ne daj Bože), i tada već treba da konstatujemo neurozis, psihotično ponašanje kod sebe samih dok prelećemo preko redova nekog teksta, dok prelećemo preko mailova, i samo forvardujemo, dok zapravo samo ulećemo u bujicu koja nosi sve duševno, intimno i smisleno.
Zato mi je drago da ste ‘odvojili vreme’, jer ove dve reči znače danas više nego što su značile pre 20 godina kada su se mogle tumačiti isto kao ‘pročitao sam’. Odvojiti vreme je danas – kompliment! I zato, najpre hvala na tome.
Sada ću vam dati svoje odgovore na dalja pitanja…
„Slazete li se da i atrologija ima svoj karakter zavisnosti, dovodeci ljude sugestijama i pruzanjem uticista u jednu vrstu zavisnosti“
Apsolutno. Ali postoji jedna greška u kodu – kako bi to rekli programeri, greška u programu. Ili – BAG, koji se neprimetno širi i prenosi dalje, a ja ću probati da sad to ‘razbagujem’.
Astrologija je svoj najveći procvat imala u srednjem veku, tačnije 15-18 veka. Tada se njome bave Kepler, Njutn, astrologija ide rame uz rame sa ostalim naukama i potpuno je, ali potpuno, nepristupačna običnom narodu. Kao i fizika što je bila, hemija ili ma koja druga nauka. Zamislite recimo danas da na TV-u imamo noćni program gde nadri-kvazi-fizičari tumače svemir. Nadri filozofe i teologe već imamo, to su svi ovi new age esperti i njima slični sa svojim metafizičkim idejama, imamo i lekare šarlatane, svi nas živi leče od nečega a narod nikad bolesniji. Ali srećom, od kada se rodi čovek je upućen na Domove zdravlja i bolnice, na lekare i sistematske preglede, pa nekakvo strahopoštovanje i poštovanje prema medicini ne mogu ovi koji su samonikli da opovrgnu. Isto je i u fizici, koju će dotući tek kvantna fizika, ali opet – potvrdjena nauka, dok je sa astrologijom drugačije…
jer…
Nakon tog ‘zlatnog dobha astrologije, kao i svih nauka’ već u 19. veku se pojavio u Nemačkoj prvi kalendar sa astrološkim znacima (preteča današnjih dnevnih prognoza i sl), a u 20. veku, iako je još bilo šanse sa Wilhelm Theodor Wulff-om, Hitlerovim astrologom koji se bavio izučavanjem kulturološko i antropološkog porekla arijevske rase (dakle, bavio se ozbiljnim istraživanjima) i koji je po Hitlerovom naredjenju pogubljen kao i mnogi drugi astrolozi tada jer se fireru nije svidelo ono što mu je Wilhelm Wulf imao da saopšti, i iako je bilo šanse sa mnogim ruskim astrolozima tada koji su posvećeno radili svoj posao, komercijala koja je najpre stigla iz, naravno, Amerike i direktno iz Njujorka i sa Brodveja, u godinama oko rata (kada i Henri Miler piše svoj prvi roman „Rakovu obrtnicu“ i kada Anais Nin u svom dnevniku na svakoj trećoj strani pominje astrologiju dok joj je muž inače astrolog i bankar, a onda rat u Vijetnamu dok u Americi i Evropi pričamo o ljubavi, John Lennon, Age of Aquarious, Give Piece a Chance, i to sve pokrijemo Jupiterom, zvezdama, odjednom se dešava masshypnotic state of euphoria i to – astrologijom, svi su u tom razdoblju 50-80 tih poetizovali, impresionalizovali astrologiju, sve u afirmativnom cilju ali čekaj… jel to ASTROLOGIJA!?
I koliko god da je moje poštovanje prema svim gore navedenim ljudima, shvatih da je valjda ustrojstvo svemira takvo da se znanje nekada mora sakriti i maskirati kvazi znanjem koje je priručno danas svakoj domaćici, i nema ko nešto kao ‘ne zna’ o astrologiji… danas je astrologija u svakodnevnom linču dok je grabe kako ko stigne. I normalno da to u nekom momentu počinje da smeta.. I nećete mi verovati, ali baš svako ko poput mene dok gleda neke nafrakane pojave kako ‘stručno’ tumače nekome horoskop na TV-u (za 50 din*pdv) su oni koji u sebi makar i nesvesno nose poštovanje prema astrologiji, nešto u njima se buni protiv onoga što vide, arhetip radi, duh se ljuti i žesti, jer astrologija to nije.. tako da današnja interpretacija astrologije jeste takva kako ste naveli u pitanju i to je tačno. A inače, astrologija je od svih nauka jedina koja nikakav monopol ne želi da ima, pa ni slavu, već dopušta svo ovo izrugivanje, a njen cilj oduvek bio je da pomogne čoveku da u svom životu on bude prorok i da onda uhvati sebe kako ostvaruje svoje planove sam, ne zato što mu je astrolog rekao šta da radi, već zato što astrolog ako je posvećen i zna koliko je odgovorno raditi sa živim ljudima, on samo treba da kroz astrologiju probudi tog čoveka, da ovaj to oseti, a ne „biće to i to…“ Pa pokažite mi jednog astrologa koji zna šta će se njemu samom sutra desiti ili za 5 godina, i ja ću se skinuti gola na Terazijama.
„Za kraj, pitao bih Vas sta mislite o recenici, jednog mudrog covjeka koji kaze: Ljudi su visi od zvijezda?“
Mislim da je taj čovek verovatno bio astrolog. Ili, da bi bio jako dobar astrolog. 🙂
Autor citata nije bio astrolog. Naprotiv, ova recenica je prva u tekstu u kojem on ukazuje da se ne treba okrecati astrologiji. 🙂
Medjutim, razumijem Vas odgovor, zahvaljujuci prethodno iznesenim stavovima. I tu moram priznati da sam iznenadjen, narocito kada kazete da je nemoguce prognozirati astrologijom sta ce se sjutra desiti, itd. A pogotovo za ovaj dio u kojem govorite o lincu u kojem astrologiju grabi kako ko stigne.
Ipak, meni je interesantniji i samim tim bitniji drugi aspekt citave price. Uticaj na ljude. Narocito kada vidim i cujem na Tvu i ljude i astrologe. „Ma vi gospodjo niste ni trebali da zovete, vi imate posao za mjesec dana sigurno, zasto ste uopste zvali“, itd. nakon cega slijedi jos 5 min. price, iako je poziv navodno bio suvisan. Sve to govori i o prodavcu i o klijentu. Zao mi je sto postoji toliko nesigurnosti i dezorjentacije, a mislim da se ovim okrecanjem astrolozima i numerolozima, kako god sebe zvali, to samo produbljuje. A slozicete se da svaki predstavnik svoje branse, na svoj nacin svjedoci o toj bransi, odnosno stvara sliku o njoj u ocima ljudi koji nisu iz te branse.
To, naravno, upucuje na mnoge cinjenice koje ste Vi zapazili i kojima ste pisali u ovom tekstu o drustvenim problemima danasnjice. Na mlade se po pravilu, najsnaznije utice preko uzora i idola, i vjerujem da posmatrajuci i ljude napolju, nije tesko zakljuciti o kojim se uzorima radi. Ili je dovoljno vidjeti koje su novine i magazini najuspjesniji, i ko u njima ima najvise prostora i na koji nacin.
Ja sam licno sklon uvjerenju, da filmska industrija ostvaruje ubjedljivo najsnazniji uticaj. Ipak, i ona je bipolarizovana, pa dobar dio, afirmise lose vrijednosti. Na primjer, u koliko je samo filmova, ljubavnica ljepsa od zene. Od tih, nazovi sintica, pa do samim osnova na kojima se dobar dio filmova bazira i na kojima je motivisan. Kao sto je rekla Zorica Tomic, to sam citao u jednom odlomku, kakav je apsurd sto je u filmu Vol Strit, Gordon Grek, umjesto da samackim zivotom odbije ljude, zapravo ih potpuno privukao tim vfiejdnostima koje su uslijedile i evo danas u punom jeku afirmacije i implementacije.
Daleko od toga, da zagovaram neki iskljucivisticki stav, tipa muziku koju slusam je najbolja i tome sl. naprotiv, zbog godina nisam ni kadar tome, a i muziku biram prema raspolozenju. Problem je naravno, u monopolu odredjene muzike, jer svaka muzika propagira odredjenju (ne)kulturu, viziju i participira u pravilima ponasanja. Iz tog i tih razloga, mislim da ste napisali veoma inspirativan tekst na temu drustvene problematike, jer u njemu niste plivali po povrsini, vec ste vise vremena proveli u “ronjenju”.
Zanima me, da li mislite, ili znate, da li je kritika usmjerena astrologiji, motivisana njenim losim predstavnicima ili samoj nauci? Od strane sociologa, Crkve, itd.
U prilog tome:
“Zarobljeni nasim predrasudama, strahovima i nasom samoljubljivoscu, spremni smo da predstave sopstvenih zelja, cujemo kao objektivnu istinu.”
Jos jedna recenica, jos jednog mudrog covjeka. 🙂
I na kraju, koji sam ja znak u horoskopu? 😉
„I na kraju, koji sam ja znak u horoskopu? ;)“
Mozda Devica? 🙂
Zanima me, da li mislite, ili znate, da li je kritika usmjerena astrologiji, motivisana njenim losim predstavnicima ili samoj nauci? Od strane sociologa, Crkve, itd.
E vidis, ja bi na tvom mjestu se prvo kod Vladike licno raspitala ZASTO je crkva protivnik astrologije ili jos bolje direktno se uputila u Vatikan i zatrazila audienciju, licno kod Pape, pa s njim malko uz kapuccino i tiramissu popricala da mi razjasni te tako, ocigledne, dileme.
Mislimmmm
Sanja, samo ti oduzi, kad god mozes i imas vremena ti oduzi, nama nesmeta!
„E vidis, ja bi na tvom mjestu se prvo kod Vladike licno raspitala ZASTO je crkva protivnik astrologije ili jos bolje direktno se uputila u Vatikan i zatrazila audienciju, licno kod Pape, pa s njim malko uz kapuccino i tiramissu popricala da mi razjasni te tako, ocigledne, dileme.“
E vidis 🙂 ja ovdje NISAM napisao da ne znam misljenje Crkve, i nisam napisao da nisam razgovarao sa nekim velikodostojnikom o tome. Vec sam postavio pitanje iz zelje da cujem misljenje gospodjice ili gospodje Peric povodom toga, htio sam da cujem kakva su njena saznanja, kako ona to tumaci, itd. iz razloga sto ona sama kritikuje danasnje poimanje astrologije, a samim tim i dobar dio astrologa. Tako da nisam siguran sta ste zapravo „mislili“ ovim. 🙂
Na kraju, da sam neko ko zastupa iskljucvisticki stav, gdje blago osjecam da ste htjeli da me gurnete, zasigurno ne bih bio jedan od posjetilaca i sagovornika na ovom sajtu. Naravno, mozete i Vi iznijeti Vase vidjenje, tako „ociglednih razloga“.
„Mozda Devica? :)“ Nisam Djevica. 🙂
“Za kraj, pitao bih Vas sta mislite o recenici, jednog mudrog covjeka koji kaze: Ljudi su visi od zvijezda?”
Autor citata nije bio astrolog. Naprotiv, ova recenica je prva u tekstu u kojem on ukazuje da se ne treba okrecati astrologiji. 🙂
Ne guram ja vas, vi se sami gurate, da je to tako potvrdjuje upravo ovo pitanje i vas odgovor na isto, gore navedeno.
A da ja vas pitam: Cemu ovo pitanje i cemu objasnjenje na isto kao i jedini moguci odgovor? Da kao jedini moguci odgovor pa jos smajli iza toga? Sta je htjeo da kaze ovaj smajli na kraju recenice? Da se zezate? Da ste mudriji, zato sto vec znate odgovor?
Za mene licno je vas stav, Stav, jako iritativan.
To je Vas problem. Ja Vas nisam pitao nista, sami ste se ukljucili i komentarisali. Ova pitanja koja sam postavio, nisu upucena Vama. I zbog uzimanja slobode i nacina komentarisanja, nemam namjeru da Vam odgovaram.
Sve najbolje.
Reci cu Vam samo, da ste za razliku od osobe kojoj sam se obratio, Vi sve protumacili pogresno. Sto u mom tekstu moze i da se vidi. I nastupili, sa sarkazmom u startu. Dok ga kod mene nije bilo uopste.
I na kraju, nisam se obratio Vama. Osim ako ovdje niste u ulozi nekog zastupnika, u sta ne vjerujem. Toliko od mene.
Potpuno ste u pravu, nemam ulogu zastupnika, niti se bavim glumom, niste me nista pitali ali jesam ja vas.
Za mene licno je vas tekst kontradiktoran ali vidim da ni sami neznate sta da odgovorite i samim tim ste mi vec dali odgovor.
I nemojte da se uzrujavate, molim vas.
Zelim vam svako dobro.
# Stav:
“Autor citata nije bio astrolog. Naprotiv, ova recenica je prva u tekstu u kojem on ukazuje da se ne treba okrecati astrologiji. :)”
Pretpostavila sam da je tako, pao mi je po konstrukciji napamet Njegoš ili Vladika Nikolaj koji je nešto slično pisao u svojim Simbolima i signalima, ali sam i pored toga dala sebi slobodu da odgovorim onako kako sam odgovorila iz razloga koji ste kao što kažete i sami – razumeli. Pa da idemo onda dalje sa razgovorom.. 🙂
“moram priznati da sam iznenadjen, narocito kada kazete da je nemoguce prognozirati astrologijom sta ce se sjutra desiti, itd. A pogotovo za ovaj dio u kojem govorite o lincu u kojem astrologiju grabi kako ko stigne.”
Linč – po definiciji je kazna naroda, onda kada narod misli da bi odgovorni sud previše blago kaznio neku osobu pa zato preuzima stvar u svoje ruke. Medjutim, u kontekstu koji sam upotrebila mislila sam na linč koji danas estradni astrolozi vrše nad astrologijom. Iskreno, prvo mi je na pamet pao jedan odlomak iz romana “Zli dusi” (F. M. Dostojevski) gde kaže:
(ajde sada mali EPP 🙂 ovaj kao i mnoge druge odlomke iz svetske knjizevnosti možete čitati na mom drugom blogu: http://odlomci.blogspot.com gde prepisujem sve ono što iz tih knjiga ne želim da zaboravim, a volela bih da ako mogu naučim napamet!)
Dakle, upravo ono što danas i sami astrolozi čine jeste što astrologiju blatnjave i kaljaju u prašini i talogu sopstvenog nepoštovanja spram bilo koje mudrosti. Takvi će isto učiniti sa ičim vrednim da im u ruke date! I takvim ponašanjem, ‘svet’ koja sve to gleda – kako može ikada saznati da je to što se valja u blatu možda biser nekakve mudrosti?
A verovali vi meni ili ne, to je sada potpuno nebitno jer ja uživam u razgovoru sa svakim ko pokazuje istu želju da razgovara, pa tako i sa vama, dakle, verovali vi meni ili ne – nema čoveka koji jednom proroka u sebi nije otkrio. Koji se jednom nije naježio gledajući kako se slika njegove negdašnje vizije, kako se budućnost koja je do juče bila samo mogućnost pred njim otvara bez pomagača i astrologa i bez nekakvih vračeva već eto – tu je ta budućnost, a on krhak stoji pred njom. I nema čoveka koji blagoslov boga i svoje mesto u ovom svemiru nije jasno osetio i to da nije nikada sam, koji suzama nije zahvalnost pokazao ili svoju slabost, koja će nas uvek vezati za izvor iz kog smo potekli, ili sa čime god, osećaj je uvek isti – pripadnost i ljubav. A šta drugo čovek kroz istoriju želi drugo nego da pripada? Da nije ostavljen i zaboravljen od Boga. Pa kroz druge ljude mi tražimo sebe a u stvari tražimo veru jer samo vera spašava čoveka, a ne novac koji će leći na račun, niti partnera koji će se pojaviti možda, niti posao novi koji će doći. I sad, ako možete da zamislite da je astrologija baš to – put čovekov do vere u njemu samom. A astrolog most koji čoveka sa njegovom negde zaturenom verom povezuje. Nisu planete te koje će pokazati kada će se nešto desiti, već je čovek taj koji ako vere ima – on je “viši od zvezda” i on tada nadahnjuje svaku svoju radnju, i taj čovek kada dodje kod mene ja mu kažem da ne krnji svoju veru sumnjama već da veruje i da živi, jer šta god da takvom čoveku i kažem on na to kaže “to sam i mislio ili znao sam…” jer jeste znao onaj koji veru nije izgubio.
I šta onda rade planete? (pretpostavljam da biste to pitali…)
Planete su samo makrokosmos mikrokosmosa koji je čovek. Pa samim tim natalna karta je taj odraz – jer to i jeste momenat kosmogonijski jer je to postanak naš kad god on da je bio obeležen, pa je taj i taj čovek odraz tog trenutka koji je večnost. I zato – potpuna je besmislica da ‘planete UTIČU’ tako što šalju nekakve zrake ili šta već… Planete su u nama, svemir je ceo u nama, a čovek oživljava tu večnost i to tako što recimo od malena guta knjige, kasnije piše, i te trenutke opisuje kao apsolutnu sreću ili optimizam – kasnije postaje pisac ili bar zna da uvek kada piše on neko malo prosvetljenje doživljava. Ili, od malena rasklapa i ruši nešto da bi ponovo sklopio ili sagradio, uživa zaneseno u manuelnom stvaranju, ni ne zna da se bog u njemu raduje tom stvaralačkom umeću kakvom nas je i biblija najpre naučila (bar onaj deo koji smo iz nje svi pročitali a tiče se toga kako se bog igrao stvaranja).. jer u nekim horoskopima to stvaranje, taj momenat materijalizacije ideje, vizije je podjednako ravan religijskom momentu stvaranja, te kasnije on arhitekta ili kakav inžinjer postaje… i to je jedino što horoskop treba da je, i jedino što horoskop može ako je tumač pošten, a to je da pronadje gde je bog u čoveku i ništa drugo. Sa nesrećnim ljubavima i uzaludnim pokušajima raznoraznim, mučićemo se podjednako i vi i ja čitavog života, ali astrologija pomaže da čovek bar zna gde je njegov hram! No, kao što rekoh, ima ljudi kojima ne treba ni astrolog ni iko drugi, ima ljudi koji su to sami spoznali. Njih ćete danas prepoznati što jakih nerava i sa nesvakidašnjim mirom žive, što oni stalno sebe imaju i tu nema lutanja jer ima vere.
Zato astrologija nije proricanje i zato astrolog ne može da kaže šta će biti sutra. Jer to nije uopšte posao astrologa. Mnogi jesu pokušavali. Sam Kepler je najpre izučavao astrologiju da bi je odbacio jer nije egzaktna, jer ga je vredjalo, njega sa izuzetno konstruktorskim umom baš to što astrologija NEĆE da kaže sve što čovek hoće da čuje. Onda ju je ipak prihvatio na kraju i napisao mnoge radove posvećene astrologiji koje možete naći na netu.
“Ipak, meni je interesantniji i samim tim bitniji drugi aspekt citave price. Uticaj na ljude. Narocito kada vidim i cujem na Tvu i ljude i astrologe. “Ma vi gospodjo niste ni trebali da zovete, vi imate posao za mjesec dana sigurno, zasto ste uopste zvali”, itd. nakon cega slijedi jos 5 min. price, iako je poziv navodno bio suvisan. Sve to govori i o prodavcu i o klijentu. Zao mi je sto postoji toliko nesigurnosti i dezorjentacije, a mislim da se ovim okrecanjem astrolozima i numerolozima, kako god sebe zvali, to samo produbljuje. A slozicete se da svaki predstavnik svoje branse, na svoj nacin svjedoci o toj bransi, odnosno stvara sliku o njoj u ocima ljudi koji nisu iz te branse.”
Apsolutno se slažem i ovde nemam šta da dodam, jer ja kao astrolog mnogo teže to podnosim nego vi, verujte. Recimo, udjem u taksi i taksista koji je u mom slučaju obavezno pričljiv, pita me “a čime se vi bavite?” Nije dovoljno da kažem da sam astrolog. Već moram da objasnim da radim po nekim tradicionalnim principima, smislim priču koja će mu biti dovoljno nejasna da me samo ne poveže sa onim što vidja na TV-u.
“Ja sam licno sklon uvjerenju, da filmska industrija ostvaruje ubjedljivo najsnazniji uticaj. Ipak, i ona je bipolarizovana, pa dobar dio, afirmise lose vrijednosti. Na primjer, u koliko je samo filmova, ljubavnica ljepsa od zene.”
Obzirom da sam filmofil mogu da potvrdim ovo što ste izneli. Medjutim, svuda su uticaji. To teledirigovanje je sveprisutno. Meni je najjeziviji nedavni primer… pošto sam ljubitelj i serija, nedavno mi je nekako dospeo dvd sa serijom “Heroes” koja je, kako kaže Google- najgledanija trenutno u svetu. Haha, a znate li ko je glavni lik u toj seriji za čiji se život bore svi ostali super heroji? Navijašica! Ili da kažem po njihovom, cheerleaders. Naravno da dalje od prve epizode nisam se ni trudila da gledam. A najjezivije je što je to serija zapravo za tinejdžere. Ima tih primera dosta.
“Kao sto je rekla Zorica Tomic…”
Kada ste već pomenuli Zoricu Tomić, ona u svojoj knjizi “Poljubac” fenomenalno obradjuje nemuštost današnjice i potpuno gubljenje, zatiranje najprirodnije ljudske komunikacije. Moja preporuka za svakoga ko pročita ovaj komentar, jer tu obradjuje sa stručne strane te današnje ‘fenomene’ koji i meni bodu oči i koje ne zaobilazim lako u svojim tekstovima.
“Zanima me, da li mislite, ili znate, da li je kritika usmjerena astrologiji, motivisana njenim losim predstavnicima ili samoj nauci? Od strane sociologa, Crkve, itd.”
Verujte da ne znam, ali ću sve jedno dati odgovor jer volim da odgovaram na pitanja. 🙂
Ono što mi se čini je sledeće: treba obratiti samo malo više pažnju i videćete i sami da dok se napada i kritikuje astrologija – sasvim legitimno se provlače razne spiritualne stvari i tehnike koje upućuju na 2pronalaženje sebe” a nigde niko ne kaže tim ljudima iskreno “da je New Age industrija sve to proizvela i da je trenutno na vrhu piramide najbogatijih u svetu”. Dajte pare za Lushove sapune jer su oni na biljnoj bazi (izvin’te, a šta fali staroj dobroj Merimi Kruševac?), dajte pare za joga časove i tehnike disanja koje opuštaju od stresa (izvin’te al’ moram da pitam šta fali šetnji Avalom gde će vas sama priroda naučiti kako da dišete gde će vaši primalni instinkti proraditi i sami ćete – bez ičijih instrukcija naučiti kako da punim plućima udahnete vazduh i mahinalno dignete ruke u vis od sreće i ispunjenosti), dajte pare za makrobiotsku hranu, nekakve alge i gljive… izvinite, svo poštovanje prema tome, ali od kad se naš narod hranio algama? Moj pokojni deda živeo je na planini Jelici, selo Viča, imao je 83 godine kada je umro a čitavog života jeo je krompir, sir, paprike i njegovo veličanstvo pasulj, za koji je često znao da kaže dok bi ga sadio “E, da bog da iznikao i na kamenu!”
Vidite, trenutno mi je to (ovo navedeno) veći problem, na kritiku sam negde navikla, ratujem na svoj način za mesto prave astrologije, ne osećam se krivom, ne osećam se prozvanom kada naidjem na kritiku. Znam sa druge strane da ne može se ubediti svet lako, ma ne može se uopšte ni ubediti. Niti treba. Sve će doći na svoje, ako treba da dodje.
I na kraju, koji sam ja znak u horoskopu? 😉
Reći ću vam ako kažete prvo vi meni koji sam ja znak 😉
U pogadjanju sam loša, nikada nisam dobila lutrijski zgoditak, niti me je htelo bilo šta što sa verovatnoćom i kombinatorikom ima veze, al’ volim da se igram pa eto… igrajte vi prvi. 🙂
# Sag-Gem:
hvala na podršci – pogotovo za dužinu posta jer sam već dobila kritike da je ovaj poslednji tekst predugačak pa su mi savetovani i trikovi da ubacim ‘podnaslove’ 😉 što možda ne bi bilo loše da zaista i uradim ne bi li bilo preglednije.
A što se zauzimanja stava protiv Stava 🙂 tiče, svi biste mi pomogli ako biste na posetioce mog bloga – što znači jedni na druge, gledali kao na dobrodošle. Ja stvarno nemam neprijatelje. Zaista. I sigurna sam da ne postoji čovek sa kojim ne bih umela da razgovaram, e sad, ako on baš neće, i to je u redu! Neko će možda svratiti ovde samo da bi pljunuo, i otići, ali i to ako se desi, neka ga.. čoveku je lakše, a njegov trag ostaje. Jer, na nekom podsvesnom nivou, on je i hteo da se takav upamti.
ajmo sad dalje, bez produbljivanja… 🙂
e da, spomenuli ste negde Vatikan! Vatikan je pun astroloških spomenika.. ja sam u svojoj galeriji koju imate u ovom meniju sa strane postovala nekoliko slika iz Vatikana 🙂
recimo:
http://www.sanjaperic.com/2008/02/28/astrology-sculpture-vatican/
http://www.sanjaperic.com/2008/12/17/pollaiuolo-antonio-del-monument-of-sixtus-iv-basilica-di-san-pietro-vatican/
http://www.sanjaperic.com/2006/09/02/muzej-vatikan/
„Potpuno ste u pravu, nemam ulogu zastupnika, niti se bavim glumom, niste me nista pitali ali jesam ja vas.
Za mene licno je vas tekst kontradiktoran ali vidim da ni sami neznate sta da odgovorite i samim tim ste mi vec dali odgovor.
I nemojte da se uzrujavate, molim vas.
Zelim vam svako dobro.“
Mislim da se iz tekstova moze vidjeti, ko se uzrujao, ko nije, ko je s tenzijama i sarkazmom usao u polemiku, kome je ciji stav bio iritantan,itd. Tako da ste zapravo vi imali uzrujanu reakciju i dozivljaj svega. Po mom sudu, bez razloga i ja se jesam iznenadio. Na kraju, odlucio sam da Vam ne odgovaram, ne zato sto ste uzeli ucesce, vec zbog nacina istog. Jer vasa pitanja, nisu bila informativna, vec sarkasticna i ofanzivnog karaktera, kao i komentari. Skoro i iskljuciva. Na kraju ste rekli i da ne umijem da odgovaram, itd. Ali ok, sta god.
A sto se tice „kontradiktornosti“ u mom tekstu, nemojte da brinete za to, preskocite moje iritantne tekstove. I uzivajte u ostalim. Mislim da su odgovori domacice bloga, na tekstove koje sam napisao, najbolje svjedocanstvo pravilnog tumacenja i razumijevanja ono sto sam napisao. I ja Vama zelim svako dobro, ali zaista. Ja ovim zakljucujem.
Uvazena Sanja,
u pravu ste za autora citata, u pitanju je Vladika Nikolaj.
Zahvaljujem se na opsirnim odgovorima i paznji koju ste posvetili onome sto sam napisao. Meni je licno, interesantan odnos, ili razlozi kritike koje su upucene astrologiji. Pitanje te vrste je bilo motivisano time. Licno nisam imao prilike da vidim ili prisustvujem nekoj vrsti polemike izmedju kriticara i zastupnika astrologije. Jer svakako je razmjena argumenata, misljenja i znanja i postojanje te polemicke komunikacije, najbolji nacin davanja odgovora. Drago mi je sto ste se u dobrom dijelu stavova slozili sa mojim zapazanjima, ili u najmanju ruku – razumjeli. Posmatranja kroz drustveni kontekst i zapazanja koja iznosite, mislim da su veoma dobra sa socioloskog stanovistva, narocito sto ste u ovim tekstovima locirali dosta drustvenih problema, i one koje vidimo i one koje ne vidimo, vec osjecamo.
Ja ne bih bio dobar u pogadjanju znakova, jer o njima ne znam puno, citao sma nesto malo o mom znaku, i to je to. A uz to sam citao tekst u rubrici „O MENI“, tu sam vidio datum rodjenja, i mislim da je to strijelac u horoskopu. Tako da nisam htio da „varam“ u pogadjanju.
Da vam pomognem u pogadjanju, moj znak je jedna zivotinja, ali ne morska. 😉
Hvala vam na pomoći, mada ne verujem da će mi značiti 🙂 al’ evo.. neka bude – Ovan! Više subjektivno, dajem prednost vatrenim znacima jer sam i sam iz vatrenog trojstva. 🙂
O Pogadjanju i Razlogu kritike
Da li ste nekada posmatrali decu kako reaguju kada im kažete da imate pitalicu za njih, ili od njih vrlo prosto, tražite da pogode u kojoj je ruci nešto? Potpuno se fokusiraju – i nema sumnje da u tom momentu apsolutno veruju da je moguće pogoditi. Nema deteta koje će reći ‘neću’ ili odoleti tom ekstatičkom trenutku kada mogu u sebi da probude vizionara, iliti – proroka. I kockar kada stavlja novac na crno veruje da može biti prorok. I onaj koji kupuje akcije neke firme. I žena koja se samozadovoljno raduje što je ponela kišobran sa sobom i ispostavilo se da će joj biti potreban. A šta to govori? To govori da u svakom čoveku postoji jedno biće koje želi da veruje u mogućnost da pogodi, odnosno unapred vidi, ili da još uprostimo – prorekne šta je istina ili šta će se dogoditi.
Dučić je rekao: „Svaki je čovek prorok, jer po ceo dan proriče sebi ili drugom. On proriče malo i veliko, dobro i zlo, pravo i nepravo. ‘Ovo će se dogoditi, a to neće! U ovom ćete uspeti a u tom nećete!’ – tako šapuće svaki čovek na kojeg naidjete putem, ili kojeg sretnete na stepenicama. Ko zna, da ovaj nagon za proricanjem nije možda naš najbliži dodir s Bogom… Četiri velika pokretača i tvorca medju ljudima, to su: bog, pesnik, kralj i prorok. A pošto svaki čovek nosi u sebi elemente ove četiri stihijske i neobuzdane tvoračke sile, čovek je božanstven.“
Ali kada dolazi do problema? Pa, onda kada čovek ubedi sebe da je prorok po zvanju. Kada umesto da se zadrži na tom zaista božanstvenom osećaju dečije radosti i ‘umeća igre’ on izgubi tu bliskost sa Bogom i svemirom i postane hvalisav i pun sebe. Tada ego stupa na scenu u svom najgorem izdanju, pa umesto u boga i savršenstvo univerzuma koje nam je svima dalo moć da ponekad ‘naslutimo, vidimo budućnost’ da l’ kroz san il’ kroz nekakav savet koji će se ispuniti, ili pravilno usmerenu radnju – taj čovek postaje tašt i samoljubiv, i sebe sam proglašava prorokom.
E vidite, danas je najviše takvih astrologa. Što željni slave proroka u stvari jesu, koji se ne usudjuju da ikada klijentu kažu „ne znam“ ili „to je glupo pitanje“ već vazda kao proriču i sve vide. Ako ih pitate kakve su boje čarape koje nosite oni će ne shvatajući da ih zavitlavate dati neki odgovor i ubedjivati vas da su pogodili, jer kako prorok (samozvani) da prizna poraz? Da prizna da ipak nema moć koju je sebi pripisao. I u tome je kvar u astrologiji. U kvarnim astrolozima, koji su svi do jednog garantujem nekada bili pošteni i časni ljudi dok su astrologiju čituckali i snebivljivo pokušavali da povežu značenja aspekata. Ali u nekom momentu, došli ljudi i kazali „on je odličan, sve mi je pogodio!“, pa ga preporučili i onda došli drugi i rekli „sve mi je pogodio!“ i svi će biti zadovoljni do momenta dok se taj čovek ne ubedi potpuno da je on taj koji „sve svima pogadja“, pa umesto da sledi sebe i astrologiju koju je učio i poštuje je, on bira da nastavi da POGADJA. Umesto da razume on će da pogadja.
E takvi najviše štete astrologiji danas. Zbog takvih, a takvih je najviše jer su takvi najvidljiviji – astrolozi su na meti kritike. Dok kao i vajkada, astrolog treba da je nalik seoskom mudracu koji živi negde skromno, zamišljen i začitan, dok mu na vrata neko ne pokuca. Nikakvu reklamu o sebi on ne sme da ima da bi sačuvao čistotu duha, jer on treba samo da proslavlja i štiti astrologiju a nikako sebe. I to da je štiti od zaborava, da njeno pravo značenje čuva i prenosi dalje, a danas na žalost, astrologija treba da se štiti od astrologa.
Kada me je na Facebooku kontaktirala jedna devojka-astrolog čije ime neću pomenuti jer to ne zaslužuje, i tražila da se uključim u nekakvu grupu koja se bori protiv ezoterije na TV-u, bila sam oduševljena pomislivši „hvala bogu da ima još nekoga ko će javno da piše o tome osim mene – a da je i sam astrolog!“ Kad, odem ja tamo, a ono – grupu osnovali sve astrolozi sa TV-a koji se u stvari bore protiv Milana tarota i numerologa, vidovnjaka na TV-u dok sebe potpuno pravdaju. Napišem im šta o tome mislim, šta o njima mislim, i tada me kontaktira čovek koji je u emisiji „Ključ“ gde je bio gost sam za sebe rekao „ja sam eminentan astrolog“ gde mi svoju poruku započinje sa „Ja prvi put čujem za tebe i ne znam ko si, ali ja sam poznat ima me tu, tu , tu, pišem za te, te, te, te novine, radim na toj, toj, toj televiziji, moji su klijenti taj, taj, taj…“ Inače, posle te emisije, na čini mi se čak nacionalnoj televiziji, na kojoj je ovaj čovek bio gost debate- njega će svako uzeti za reper za astrologa i nema vode koja će i mene da opere kada kažem da sam astrolog, iako su mi prijatelji i klijenti dok je ta emisija emitovana neprekidno slali poruke da okrenem taj program hitno, smejali se, krstili, bili u čudu… A sve što je trebalo da uradi kada su ga zvali da gostuje – bilo je da kaže NE, kao Tito ’48. 🙂 No njegov ego je nadvladao njegov duh.
I tu je razlog najviše za kritiku, dakle smatram da su astrolozi mnogo veći krivci za kritiku astrologije od sociološkog, religijskog, ma kakvog okruženja i usmeravanja.
Nisam ovan, zivjeli zemljani znaci 😉
Ja, u sali naravno, jer o horoskopu jako malo znam, (a kada citam vase tekstove onda tek ne znam nista) prijateljima, mada vise prijateljicama jer su one zaintersovane za horoskope itd, kazem da je znak kojem ja pripadam najbolji sigurno, i kad oni pitaju odakle ti to, pobune se (ikoliko nisu isti znak kao ja ), ja im kazem ma to je nedavno naucno dokazano i potvrdjeno 😉
Sad, salu na stranu, procitao Vas odgovor, i sad je vec tlo zrelije da se prica malo razgrana i razvije i sa moje strane. U skladu sa cim sam odlucio da posvetim i vise vremena. Nadam se da nije problem ako time zauzmem malo vise prostora nego ranije. U svakom. Sl. Dobra strana toga je, da ce barem vasa redovna publika, imati prilike da uziva u vasim, nadajmo se svi zajedno, opsirnim odgovorima. Uz to iznijeti i stavove koji imaju polemicki potencijal, a citajuci Vase tekstove, shvatio sam vise nego jasno, da nemate problem sa tim, sto je za svaku pohvalu naravno.
Na samom startu, vjerujem da ce citava prica biti postedjena manira balkanskog mentaliteta (onog losijeg dijela mentaliteta;) koji covjeka koji citira Djindjica odmah tretira kao Djindjicevu pristalicu, onoga koji citira Milosevica – odmah tretira kao Milosevicevu pristalicu, onoga ko citira Sveto pismo odmah tretira kao hriscanina ili vjernika, onoga koji citira Nicea tretira kao kriticara hriscanstva, itd. Sto je, slozicete se apsolutno pogresno. Ja cu se, (makar) truditi, da u ovom obracanju budem pristalica logike. Makar i logike jednog laika, ili kako politicari kazu “obicnog covjeka”.
“A šta drugo čovek kroz istoriju želi drugo nego da pripada? Da nije ostavljen i zaboravljen od Boga. Pa kroz druge ljude mi tražimo sebe a u stvari tražimo veru jer samo vera spašava čoveka, a ne novac koji će leći na račun, niti partnera koji će se pojaviti možda, niti posao novi koji će doći. I sad, ako možete da zamislite da je astrologija baš to – put čovekov do vere u njemu samom.
A astrolog most koji čoveka sa njegovom negde zaturenom verom povezuje.”
Ove recenice, veoma otvaraju vrata za davanja astrologiji religijskog karaktera. Ne potpunog i dominantnog naravno, ali prepoznavanje astrologije kao “mosta”, svakako navlaci astrologiji neku vrstu “apostolskog odijela”. Ili uciteljskog. Mislim da je to suvise kompleksna stvar, ali naravno, ne sumnjam da ste je spremni zastupati. Sa tim u vezi, dajem jos jednu Vasu recenicu:
“Nadri filozofe i teologe već imamo, to su svi ovi new age esperti i njima slični sa svojim metafizičkim idejama, imamo i lekare šarlatane, svi nas živi leče od nečega a narod nikad bolesniji. Ali srećom, od kada se rodi čovek je upućen na Domove zdravlja i bolnice:”
Apsolutno. Kada ide da obrazuje, upucen je na skolu, kada se lijeci upucen je na Dom zdravlja, kada je vjera u pitanju, upucen je na Crkvu, Katedralu, Dzamiju, kada ima zakonskim dilema ili problema upucen je na Sud. Ovo je sa, barem mog, logickog aspekta, pri cemu se oslanjam na Vasu citiranu recenicu.
Nadri – filosofa, proroka, ljekara, advokata, astrologa, imamo danas koliko hocemo, ali po prirodnoj logici, nismo upuceni na njih, iako im dostina cesto pribjegava. Naravno, svaka od pomenutih institucija ima svoje “pehove”, lose izuzetke i svjedoke. Nadam se da ovo nece napraviti digresiju pricom o Crkvi, bilo grcko pravoslavnoj bilo rimokatolickoj, jer cu se unaprijed sloziti sa time da nijedna institucija pa ni ove ne funkcionisu savrseno. Iako je naravno, na svestenike veca odgovornost, kao na cuvare neke vece istine (barem bi trebalo da je tako?”, i na doktore, kao cuvare zdravlja, odnosno nasih zivota. Na kraju, svi smo (samo) ljudi. Ali to ne ulazi u poentu ovoga sto sma prethodno napisao.
Ovo povezujem sa sledecom Vasom recenicom:
“Verujte da ne znam” (odgovor na moje pitanje o razlozima kritike crkve, sociologa, itd).
Ako imamo ovu upucenost na bolnice, skole, crkve, dzamije, itd. Moram vam postaviti pitanje, Zasto ne znate? To nije tesko saznati, slozicete se sa mnom. Stavise, jednostavno je, u razgovoru sa svestenikom, hodzom, univerzitetskim profesorom koji ima kriticko misljenje o astrologiji, itd. Svako, dakle sa svog aspekta. Siguran sam da bi i Vi i Oni, iz razgovora izasli bogatiji. Prije svega, zato sto po tekstovima, djelujete kao osobama sa kojom se moze zrelo, otvoreno i razumno razgovarati. Sto je u nas na Balkanu rijetkost.
Dalje…
“A inače, astrologija je od svih nauka jedina koja nikakav monopol ne želi da ima, pa ni slavu, već dopušta svo ovo izrugivanje, a njen cilj oduvek bio je da pomogne čoveku da u svom životu on bude prorok i da onda uhvati sebe kako ostvaruje svoje planove sam, ne zato što mu je astrolog rekao šta da radi, već zato što astrolog ako je posvećen i zna koliko je odgovorno raditi sa živim ljudima, on samo treba da kroz astrologiju probudi tog čoveka, da ovaj to oseti, a ne “biće to i to…”
Mislim da astrologija itekako ima potencijala za monopol. Ne samo gledajuci ove astrologe po tv-u, naprotiv, kada bi zazivjelo i nadvladalo vase poimanje astrologije, koje se meni cini mnogo dubljim i snaznijim, mislim da bi po svjoj prirodi i konstrukciji, takva astrologija tek imala monopol. Druga je prica, da li bi taj monopol neko koristio ili ne. Ali svakako da po uticaju na ljude, ima tu mogucnost. Kazem mogucnost, ne i tendenciju. Tendenciju joj daju ljudi, ali je ljudi i tumace. Pocev od Vas.
“estradni astrolozi”.
Svaka cast za ovo, najbolja definicija koju sam cuo za njih.
“E vidite, danas je najviše takvih astrologa. Što željni slave proroka u stvari jesu, koji se ne usudjuju da ikada klijentu kažu “ne znam” ili “to je glupo pitanje” već vazda kao proriču i sve vide. Ako ih pitate kakve su boje čarape koje nosite oni će ne shvatajući da ih zavitlavate dati neki odgovor i ubedjivati vas da su pogodili, jer kako prorok (samozvani) da prizna poraz? Da prizna da ipak nema moć koju je sebi pripisao. I u tome je kvar u astrologiji.”
Svaka cast, opet.
“E takvi najviše štete astrologiji danas. Zbog takvih, a takvih je najviše jer su takvi najvidljiviji – astrolozi su na meti kritike. Dok kao i vajkada, astrolog treba da je nalik seoskom mudracu koji živi negde skromno, zamišljen i začitan, dok mu na vrata neko ne pokuca. Nikakvu reklamu o sebi on ne sme da ima da bi sačuvao čistotu duha, jer on treba samo da proslavlja i štiti astrologiju a nikako sebe. I to da je štiti od zaborava, da njeno pravo značenje čuva i prenosi dalje, a danas na žalost, astrologija treba da se štiti od astrologa.”
Ovo me inspirise na pitanje, da li Vi zivite kao seoski mudrac cuvajuci cistotu duha? Ovo pitanje apsolutno NIJE ironicno.
Pisete i “nikakvu reklamu” – ovaj sajt je reklama? i moram da priznam, dobro je uradjen. Od rubrike O MENI, gdje ste opisali svoje rodjenje. Sto itekako ima smeka, i sto ste se posluzili tim posebnostima vezanim za Vase rodjenje. Mislim da umijete, svjesno ili nesvjesno, da iskanete posebnost, ili bolje receno – originalnost vam ide od ruke. Sto je u svakoj oblasti jako dobra stvar, a pogotovo u ovoj, zbog svih razloga koji se ticu estradnih i drugih astrologa. Taj imidz, po mom skromnom misljenju, ima sanse za uspjeh, narocito sto je pojacan raznovrsnoscu i tekstovima o drustvenoj problematici, koji bi vjerujem bili interesantni sirem auditorijumu, i onom koji nije zainteresovan ili malo zna o astrologiji, a kojem pripadam i ja. Za kraj, ostavio bih jedan lijep citat, Sv. apostola Pavla, koji ne upucujem nikom pojedinacno:
“Ucitelja uvijek ima mnogo, ali otaca – onih koji licnim primjerom potvrdjuju vaznost svoje propovijedi – takvih je uvijek mnogo manje.”
„Dok kao i vajkada, astrolog treba da je nalik seoskom mudracu koji živi negde skromno, zamišljen i začitan, dok mu na vrata neko ne pokuca. Nikakvu reklamu o sebi on ne sme da ima da bi sačuvao čistotu duha, jer on treba samo da proslavlja i štiti astrologiju a nikako sebe. I to da je štiti od zaborava, da njeno pravo značenje čuva i prenosi dalje, a danas na žalost, astrologija treba da se štiti od astrologa.“
“Ucitelja uvijek ima mnogo, ali otaca – onih koji licnim primjerom potvrdjuju vaznost svoje propovijedi – takvih je uvijek mnogo manje.”
Sanja, you are my father 😉
miss ya!
hahahaha, joj bre Marina, slatko me nasmeja… :)))
pozdrav tebi veliki, pravo iz Jerkovića! 😉
“Nisam ovan, zivjeli zemljani znaci 😉
Ja, u sali naravno, jer o horoskopu jako malo znam, prijateljima, mada vise prijateljicama jer su one zaintersovane za horoskope itd, kazem da je znak kojem ja pripadam najbolji sigurno”
eh, pa naravno da je u šali, jer da je stvarno tako onda biste bili Strelac :)) al’ ovako – Jarac ili Bik… hm… pa onda Bik, m?
“Nadam se da nije problem ako time zauzmem malo vise prostora nego ranije. U svakom. Sl. Dobra strana toga je, da ce barem vasa redovna publika, imati prilike da uziva u vasim, nadajmo se svi zajedno, opsirnim odgovorima.”
Tu vam nada ni ne treba, ja ne umem da skratim. :)) A što se vas tiče, već mi je žao što je ova naša prepiska u domenu komentara, i jednog dana kada je zapečatimo, rado bih je uz vašu dozvolu iskopirala u post. Jer, verovali ili ne, ali komentare ljudi slabo čitaju. Nije da ih baš ne otvaraju, ali po statistikama mnogo, mnogo manje nego što se misli, a kako smo dotakli zajedno vrlo zanimljive teme – meni je zanimljivo da je čitam iznova, a verujem da će i drugima… samo ček’… ne znam da li bismo onda opet komentarisali? Nešto kao ‘amandman’!
Sada odoh da odgovorim na vaš komentar, onaj ‘šalu na stranu’ deo 😉
“Ove recenice, veoma otvaraju vrata za davanja astrologiji religijskog karaktera. Ne potpunog i dominantnog naravno, ali prepoznavanje astrologije kao “mosta”, svakako navlaci astrologiji neku vrstu “apostolskog odijela”. Ili uciteljskog.”
U svojoj osnovi čovek je svaki religiozno biće. Kada sam spremala jedan seminarski rad još davno, dok sam studirala, a koji je za temu imao “tabu propise u prvobitnoj ljudskoj zajednici” saznala sam da su prve religije zapravo nastale iz magije, a magija iz mistike. Što čovek ima manje obrazovanja i introspekcije, to je više sugestibilan. Ali ne postoji momenat kada čovek prestaje da bude sugestibilan, ma koliko da je obrazovan. Nešto u njemu je oduvek sugestibilno za nepojmljivo i mistično, i to su naše arhetipske, arhajske, pa vrlo i paganske potrebe, bili ih mi svesni ili ne. Zanimljivo je, to sam nedavno čula, da je recimo kod protestanata, koji negiraju pagansko i arhaično i odbacuju, mnogo veći, ali baš mnogo, nesrazmerno veći procenat samoubistava. Znam da je ovo sad već 17 tema, ali probaću da se držim jedne. Ovo sa protestantima bi po meni bilo svedočanstvo da je u svakom čoveku usadjena od pradavnih vremena potreba da veruje u mistično.
Recimo, u primitivnim društvima, najpre imamo čoveka koji živi bez ikakve religije. On se kreće u svojim hordama – koje su samo korak više koji je čovek načinio od biološkog ka društvenom biću. Medjutim, u to vreme čovek koristi svoja čula za opažanje i osećanje sveta oko sebe, da bi tek nešto kasnije on o tim pojavama iz sveta okolo počeo da razmišlja. I taj trenutak, kada je čovek počeo da razmišlja o prirodi i njenim uticajima zapravo je trenutak pojave autentičnog straha od onoga nad čime nema kontrolu, i to je glavni temelj religije, a prethodno magije. “Strah je prvo stvorio Bogove”. Jer taj primitivni čovek osećao se bespomoćno i nezaštićeno i u aspolutnoj zavisnosti od prirode nad kojom nema nikakvu kontrolu. To je toliko bilo prisutno, da se čovek više nije bojao samo onoga što je “dolazilo s neba”, već je to isto mistično osećanje straha osećao i prema biljkama, kamenju i sl, pa je i taj svet uzdizao i obožavao, ne bi li ga ‘umilostivio’, i na taj način mu u stvari davao duha. Onda je išao još i dalje, pa su i radnje koje je svakodnevno obavljao – kao što su hranjenje, seksualni čin, rad, takodje dobijale tu svetu vrednost. Iako po inteligenciji beskrajno nisko u odnosu na današnjeg čoveka, treba naglasiti da je intimni svet primitivnog čoveka, koji se odnosi na maštu i snove bio gotovo identičan našem. I da skratim priču :), kako bi se zaštitio od svega tog čega se bojao, primitivni čovek je sa pasivnog delovanja koje se sadržalo u verovanju, prešao na aktivno, odnosno na obrede, rituale, pravljenje propisa, zapravo – magiju. Ono što znamo iz tog vremena jeste vrhunska uloga vrača u plemenu, koja je često nadvisivala ulogu i samog poglavice, kralja, jer se i vrač doživljavao kao misteriozno biće. Kasnije, magiju samo smenjuje religija, a vrača – sveštenik. Svaka religija obiluje ritualima koji imaju ulogu transfera – da čoveka prebace u religiozno stanje, što znači – stanje prepuštanja sili kojoj veruje da će ga umilostiviti preko tog čina ili ga spasiti, bilo da je reč o krštenju, pričešću, obredima koji se i danas praktikuju recimo u Homolju i sl.
I sad, kakve to sve veze ima sa vašim komentarom? 🙂
Sve što radimo je u biti magijsko religioznog karaktera, što se nama danas, budući da smo na mnogo višem stupnju razvoja u odnosu na primitivnog čoveka, najuočljivije vidi samo u momentu stvaralaštva, dok obradjujemo vrt, pišemo knjigu ili komentar na ovom blogu, dok gradimo, spremamo jelo… Jer kroz kreatorsko, stvaralačko – koje je autentično u smislu da je moguće samoizazvati ga (za polnu ljubav je neophodno da se pojavi neko koga ćemo voleti na primer, pa tu ne možemo da budemo ‘bogovi’) al u stvaralaštvu – čovek je religiozan uvek i zbog toga liči ili je tako – da ja dajem astrologiji religiozni karakter, jer kada sam rekla da je astrolog ‘most’ koji povezuje čoveka mislila sam upravo na to, da je astrolog taj koji nastoji da u čoveku probudi ili osnaži upravo taj momenat, koji je apsolutno božanski i zato se često još naziva zanosom, bljeskom ili vizijom. A tada, svaki čovek postaje prorok, jer manje zavisimo od spoljašnjeg. Verujte da je opsesija pitanjem ‘kada će se pojaviti ljubav mog života’ podjednaka opsesiji, a zapravo strahu primitivnog čoveka od neizvesnosti koja ga čeka iz spoljnog sveta. Snažeći svoju veru kroz stvaralaštvo, rad, negujući taj bljesak da traje – čovek afirmiše sebe, samim tim svoje misli, delo, pa kroz vreme on potpuno ovladava životom ne gubeći religioznost, ili – veru. A tada se obično i ljubav mora pojaviti, jer se do ljubavi nikada ne može doći putem straha.
*** za kraj moram da dodam jednu zanimljivu priču Vladete Jerotića, apropo “bljeska koji traje”. On tu pominje onaj trenutak kada duh božanskog sleće na nečije rame, pa tako u trenutku kada sleti na njeno rame, Karmen peva onu prekrasnu pesmu o ljubavi, ali kada posle nekog vremena više ne bude toga, on postavlja pitanje, koliko će još dugo ona taj osećaj zadržati u sebi?
Jer u tome je poenta, što čovek koji je našao sebe u stvaralaštvu – on ima snagu da taj trenutak oživi i da mu da trajanje. Pa ako ičemu astrologija vredi onda je to ovome, da u čoveku tog kreatora probudi, koji ne mora biti ni pisac, ni umetnik, ni glumac, ni filozof, već je dovoljno što je čovek i što seme vere zasigurno ima koja se nekada nalazi u njegovoj fizičkoj snazi koja će ga vući na akciju i terati da menja države, ambijente, osvaja život, ili će se nalaziti u njegovom promišljanju u kome je blizak sa bogom (moj slučaj), ili u nečemu trećem, ali sigurno je da kada astrolog uspe (i ako uspe) da detektuje šta je to što tu najveću snagu krije, tada taj čovek ako u to udje i afirmiše ga – on zasigurno sebi život produžava i ispravniji a uz to i božanski život priziva.
Astrologijom se bavim od svoje 16-te godine, a sada u oktobru će biti ravno deset godina kako radim sa klijentima. I znajte da je možda samo 3% njih, a možda je i to mnogo, poverovalo, i još kod mene i zajedno samnom doživelo taj autentični, potpuno lični osećaj povezanosti i uspelo da mu ostane verno i da ga ostvari. Jer mnoge klijente ja dignem, valjda zato jer sam Strelac, napravimo kao nekakav plan, taj klijent izlazi sa osmehom, gotovo ubedjen da će nastaviti dalje tako, ali šta ako ga kod kuće sačeka roditelj koji nema razumevanja ili žena koja ga ponižava i ne veruje, mnogo je potrebno snage za koju ja nikakvu garanciju ne mogu da dam – da se iznese to najbolje u čoveku i realizuje, materijalizuje. Jer samo to je pobeda astrologije. I samo takvi klijenti (koji u tome uspeju) a koje sam imala jesu razlog zašto sam i dalje astrolog.
Sve ostalo, ma koliko se desi da ima veze, da se ispunilo, ako to nije suština, bit – nema to nikakve veze sa životom. A da ne pričam kako je danas teško kada se religioznost krnji sa verom u ‘ovde i sada’, ograničeni uslovima egzistencijalizam, u zamenu tog religioznog, božanskog osećaja instant srećom od dva minuta najčešće vezanom za neku materijalnu stvarnost. Kako se uzbuditi, kako oživeti bez Koelja i joge je viteški teško pitanje za današnjeg čoveka koji je odavno sa svojim božanskim izgubio kontakt.
Eto. Zato vučem ka religioznom. 🙂
“Verujte da ne znam” (odgovor na moje pitanje o razlozima kritike crkve, sociologa, itd).
Ako imamo ovu upucenost na bolnice, skole, crkve, dzamije, itd. Moram vam postaviti pitanje, Zasto ne znate? To nije tesko saznati, slozicete se sa mnom. Stavise, jednostavno je, u razgovoru sa svestenikom, hodzom, univerzitetskim profesorom koji ima kriticko misljenje o astrologiji, itd. Svako, dakle sa svog aspekta. Siguran sam da bi i Vi i Oni, iz razgovora izasli bogatiji.
Nismo se razumeli. Mislila sam da me pitate da li je kritika upućena astrologiji izazvana više njenim predstavnicima (astrolozima) ili zbog drugačijih stavova nauke, sociologije i sl…
Jesam razgovarala o astrologiji sa mnogima, i uvek volim da razgovaram i sa ljudima koji nisu da tako kažem pristalice. I do sada sam uvek nailazila na uvažavanje u smislu poštovanje – kao što i ja svakog od njih poštujem u onome čime se bave. Ali evo jedna anegdota… 🙂 Pre nekoliko godina naletim na jednom astronomskom sajtu na telefon gde može da se poruči knjiga o kalendaru, istorija kalendara, promene i sl. I javi se čovek, ja sve ljubazno – dobar dan, knjiga, našla na netu… Kad, pita mene čovek “čime se vi bavite?” ja kažem – astrologijom.. “Aaaa, ništa od trgovine!” :)))
Ali naravno da smo onda razgovarali i on je pokušao da me ubedi po onome što sam mu pričala da ja nisam astrolog nego psiholog, i negde sam mu valjda bila simpatična, pa mi je prodao knjigu. Slično je bilo i sa još jednim mladićem, koji je isto u astronomiji, astrofizici i srodnim poljima, a čiji link sada imate desno na ovom blogu medju Prijateljima. 🙂
„Mislim da astrologija itekako ima potencijala za monopol. Ne samo gledajuci ove astrologe po tv-u, naprotiv, kada bi zazivjelo i nadvladalo vase poimanje astrologije, koje se meni cini mnogo dubljim i snaznijim, mislim da bi po svjoj prirodi i konstrukciji, takva astrologija tek imala monopol.
To je tačno! Zato astrolozi treba da štite astrologiju od javnosti, jer bi se desilo isto što i sa religijom. Ali mislila sam upravo na ono što ste i sami napisali dalje, da na stvaranje monopola utiču ljudi, kao tumači, kao astrolozi. A astrologija za razliku od recimo fizike, u kojoj se ide ka Nobelovoj nagradi ili ma kakvoj slavi genijalnosti, ili za razliku od književnosti u kojoj se isto ide ka objavljivanju knjiga, jer je ‘ambicija’ svake knjige da bude pročitana i u izlogu, astrologija kao veština nije ni za izlog, ni za Nobela, ni za medije, ona sama po sebi je intimna,bez potrebe da slavi sebe ili vlada ma čim, no nesumnjivo je da bi se desilo to kao što ste rekli.
Ovo me inspirise na pitanje, da li Vi zivite kao seoski mudrac cuvajuci cistotu duha?
Koliko je to moguće u gradskim uslovima, ali to mi je iskrena ambicija. Knjige, razmišljanja, pisanja, ljudi i u krug. Duh mi je strog, i čim napravim grešku – menjam se. Trudim se da sebi ne dozvolim luksuz da dvaput napravim istu grešku (pričam o radu). A test za to mi je recimo evo ovo… kad god mi stigne mail, poruka na FB ili na mobilni od nekog starog klijenta, momenat otvaranja te poruke ili maila je za mene strahotan momenat, pun dramatike i zebnje, grozničavog iščekivanja da će me neko napljuvati samo tako! Očekujem najgoru kritiku! Isto je bilo i kada sam počela da čitam vaš prvi komentar koji počinje sa „priznajem da mi je trebalo volje da pročitam ovako dug tekst“ što je meni značilo – da vam je tekst sigurno bio odvratan. Ali kako je išao komentar dalje, laknulo mi je. Ma koliko mi bilo užasno u tim momentima, mislim da je to dobro i da čuva duh. Ja kritikujem sebe neprestano i možda previše, zbog čega po defaultu čekam kritiku a ne pohvalu. Dobijam pohvale, ali uvek čekam kritiku.
Pisete i “nikakvu reklamu” – ovaj sajt je reklama? i moram da priznam, dobro je uradjen.
Hvala. 🙂 Sama sam sredjivala sajt, čeprkala po kodovima. Takve stvari me odmaraju.
I da, ovaj sajt ispada da jeste reklama, jer reklama je sve što je dostupno široj publici, pa bi bilo kakvo negiranje bilo apsurdno.
Ali nije reklamni, komercijalni sajt, u smislu da nikog ne zovem da dodje da mu radim horoskop, meni ljudi i pored sajta pošalju često mail sa pitanjem „super vam je sajt, interesuje me da li radite horoskope?“ onda ispada isto tako – da mi nije dovoljna reklama ovaj sajt. 🙂
Šalu na stranu, ja nastojim da ljudima približim astrologiju, da vratim ugled u neku ruku astrologiji, pa sam tako i napravila recimo tu galeriju astroloških spomenika, znamenja – do koje imate link u meniju sa desne strane. Astrobazu, i tako neke stvari koje bi ljudima i sa drugih perspektiva opet prikazali astrologiju. Ne mislim da mi je sajt agresivan, da se nameće, da ubedjuje ikoga da dodje kod mene na tumačenje ili da dodje uopšte ponovo ikada na sajt. Na neki način, ovo je više reklama mene kao nerealizovanog pisca. Ko zna… Možda ako nekada napišem knjigu prestanem da pišem sajt. Tada ću bar znati da je sve ovo bila taština pisca u meni, a ne astrologa! 🙂
Ali samo da zaokružim odgovor, reklama u mom prethodnom komentaru znači pojavljivanje na TV-u, svo ono blinkanje „pozovite“, ta agresija u stvari, pa agresija sa novina sa sličicama astrologa, njihovim imenima i tel brojevima… to je agresivno i ne priliči astrologu.
Znam da je ovo možda neočekivano opširno bilo večeras, ali srećom, ide vikend za dva dana pa ćete možda i iščitati :))
Procitao sam, evo, prije vikenda. Vikend mi nije potreban za to, mada sam siguran da nas sve to ceka, polako, ali sigurno. Tako da nije problem sto ste opsirni, a i ako nista drugo, Vasa redovna publika ce se prijatno iznenaditi kada dodje na sajt. 🙂
E sad, Vasi odgovori su opsirni, ali sto je veca opsirnost, vise se krije i pitanja, novih, medju njima. Ako nastavim, ovo ce poceti da lici na intervju, sto mi stvarno nije bila namjera, tako da cu skratiti.
Pocecu od cega i Vi u odgovorima. Da li Vi odlazite u Crkvu, da li ste vjernik? Vidim da vas to niko nije pitao. Ako procijenite da je pitanje licne prirode, nema problema. Ali imajte na umu, da Vas ovo pitam kao astrologa, a ne kao Sanju Peric, sto mi je primarna I odrednica u citavom razgovoru.
“Kako se uzbuditi, kako oživeti bez Koelja i joge je viteški teško pitanje za današnjeg čoveka koji je odavno sa svojim božanskim izgubio kontakt.”
Procitao sam Alhemicara, mislim poslednji u svojoj generaciji, tj. dosta kasno u odnosu na nju. Zapravo, nisam do kraja. To kazem u bukvalnom smislu, jer u figurativnom reci “da nisam do kraja”, svakako bi znacilo makar nesto pozitivno, jer dobre knjige cesto nemaju svoj “kraj” (figurativno), ali Alhemicar je za mene imao, i to prije ocekivanog. Fudbalskim recnikom, nije bilo drugog poluvremena, produzetaka ni sudijske nadoknade ;). A to Vam donekle moze reci i o mom dozivljaju istog. Takodje, i knjigu Mali princ, nju do kraja. Sve iz razloga sto sam odgovorom drugima da to nisam citao, dobijao reakciju “Kako nisi to procitao, moras, moras..”, i sve sto sam “osjetio” je ravnodusnost. Znamo koliki su “uspjeh” napravile pomenute knjige, koliko se puta nadju kao odgovor u intervjuima mnogih ljudi na pitanje o omiljenoj knjizi. “Ispostovao sam” to, iako nemam taj obicaj. Naravno, moj dozivljaj knjige nije i ne mora biti relevantan. Isto sam uradio i sa Da Vincijevim kodom. Odgovor na pitanje o misljenju mi je bio “Ko voli avanturizam i Agatu Kristi, onda je ok.” S tim sto “Da Vincijev kod” zasigurno ima drugi karakter, slican onom koji je imao Alhemicar. Mislim na karakter POSLEDICE koju ostavi po covjeka. Medjutim, eto, taj talas koji se toliko bio digao, splasnuo je, vjerovatno do nekog novog talasa “koda”. I po svom povlacenju, na obalu izbacio novi-staru ljudsku naivnost i dezoirjentaciju. Svi puno pitamo, ali malo ko stvarno trazi odgovore. Nego ih ocekuje od Koelja i Koeljovih.
Vasa konstatacija je dosta koncizna i obuhvata puno sa malo rijeci. S tim sto sam ja posao dalje sa ovom konstatacijom, vjerujem da niko nece pronaci nista uvredljivo u ovome.
U vezi sa ovim sto sam pisao o pomenutim knjigama, cemu je preteca vas komentar koji sam citirao na pocetku teksta, prikljucio bih jos jedan vagon pitanja – ne postize li i astrologija slicnu posledicu? JER:
“kad god mi stigne mail, poruka na FB ili na mobilni od nekog starog klijenta, momenat otvaranja te poruke ili maila je za mene strahotan momenat, pun dramatike i zebnje, grozničavog iščekivanja da će me neko napljuvati samo tako!”
Msilite da je dobro sto ljudi cekaju ili nadaju se Jupiteru u Ribama ili Saturnu u Vodoliji? Ovo uopste nije sarkasticno, samo prepisujem, jer ne umijem da koristim niti tumacim tu terminologiju. Ali se poenta pitanja i ne tice tumacenja te terminologije, vjerujem da razumijete. Koliko god Vi pokusavali da rasclanite sustinu Vase djelatnosti, i koliko god se trudili da
“nisam astrolog nego psiholog”
Efekat koji ja prepoznajem, iako Vasa prica zaista ima mnogo elemenata psihologije, ona ipak to nije. Vasa prica, djelatnost i naravno namjera, imaju dosta atributa psihologije kao nauke, ali posledica nije ista. Koliko se tu ljudi oslanja na sebe, a koliko na Jupiter u Ribama? Neka bude i podjednako, opet nemamo zbir, nego razliku, i nemamo proizvod, nego kolicnik. Naravno – po mom skromnom misljenju.
Procenat koji ste naveli je iz jedne perspektive mali, iz druge veliki, ali i kao takav, ne moze biti ignorisan. Jer nam rezultati sluze za analizu uradjenog. Ne uvijek, ali poslije nekog vremena, svakako. Uticaj koji mozete ostvariti i misli koje mozete pokrenuti tekstovima i zapazanjima po pitanju drustvene problematike, po misljenju uopste nije zanemarljiv. Ali isto tako, ovim komentarom, sam ukazao i na dilemu moguce kontradikcije u tome i uticaju posla kojim se bavite.
Na kraju, moje je misljenje da Vi imate najveci marketinski potencijal, jaci od onog i onih “Pozovite” i “Ja sam taj i Taj”, upravo zbog originalnosti i sto ne pripadate ogromnoj vecini. Drugi sabirak tog zbira je, sto je dovoljno da Vas 10tak ljudi pohvali, medijski receno pusti u etar glas o Vama. Recimo, ja sada kazem nekome “Ima jedna Sanja Peric, ona sve pogadja, potpuno je drugacija, ali ne reklamira se uopste kao ovi ostali”, tvrdim da je prva reakcija nekoga ko i malo vjeruje u astrologiju: Daj koja je to, ta je sigurno dobra cim se ne eksponira” 🙂
Dakle, ne ulazeci u sud o iskrenosti, sa marketinskog ugla, veoma dobro. 😉 Nadam se da ste me razumjeli.
Izvinjavam se svima na duzini teksta.
„Da li Vi odlazite u Crkvu, da li ste vjernik?“
U crkvu (jednu, tačnije hram Sv. Jovana Vladimira, prvog srpskog kralja) koja mi je odmah iza zgrade odem relativno često (u istoj sam dve godine pevala u crkvenom horu). No crkve ne volim puno, u smislu nemam potrebu da odem u crkvu ovde u Beogradu, jer mi je gradska sredina u kojoj se crkve nalaze – neprirodna. Zato volim manastire. Priroda i manastiri – e to ide. Ima jedna scena u starom domaćem filmu „Uvod u drugi život“ (iz vremena kada su domaći filmovi bili sjajni), u kojoj Berček kaže: „Čovek se ne može naći u prirodi, a da nužno ne postane religiozan.“ Zato mi priroda, daleko od gradske vreve i crkva – odnosno manastiri predstavljaju pravu predstavu (i jedinu) crkve kao hrama.
I da, idem u manastire i obišla sam ih dosta.
Što se knjiga koje ste pomenuli tiče, meni je najoriginalnija opaska pokojnog Gorana Milekića koji je za „Da Vinčijev kod“ rekao: „Evo šta je dobar marketing – kada naslov prodaje knjigu!“
„ne postize li i astrologija slicnu posledicu?…
Mislite sličnu posledicu kao „Da Vinčijev kod“ ili „Alhemičar“? Da dezorijentiše u stvari ljude i ubacuje ih u nekakvu iluziju? Verujem da će vas moj odgovor iznenaditi, ali astrologija više od bilo čega drugog čoveka približava veri.
Msilite da je dobro sto ljudi cekaju ili nadaju se Jupiteru u Ribama ili Saturnu u Vodoliji? …
Šta je za vas budućnost? Za mene, pogotovo kao astrologa, budućnost je najviša potreba svakog ljudskog bića jer budućnost i sada postoji u obliku raznovrsnih, a često konflfiktnih potreba koje u jednom čoveku žive. „Šta će u nama prevagnuti?“ pita se Mirko Kovač u svojoj pesmi… „bore se raspusnost i stega, pobožnost i huljenje, veselost i tmurnost, visokoumlje i niskoumlje…“ Ko ćemo zapravo biti mi za pet, deset godina? Ne šta ću biti, i da li ću imati para, ženu, decu, već KO ću biti ja tada?
Kada čovek razmišlja na ovaj način, onda je logično da se on pita i Ko sam ja sada? A to je upravo pitanje kojim se astrologija bavi i mogu ljudi da gledaju u Jupitera ili Saturna koliko god vole, ili da ih kako kažete – čekaju, ali biće samo ono što čovek već sada u ovom času u sebi na nivou potrebe ima. Samo ono što svojim bićem priziva, a često i ne zna da priziva – (posebno je teško prihvatiti one potrebe koje su destruktivne), te potrebe ako se neguju i hrane u budućnosti se prikazuju na nivou realnog života. To je i psihologija potvrdila. (Geštalt psihoterapija baš uzima ovo kao model po kome čovek funkcioniše)
Procenat koji ste naveli je iz jedne perspektive mali, iz druge veliki, ali i kao takav, ne moze biti ignorisan. Jer nam rezultati sluze za analizu uradjenog… ovim komentarom, sam ukazao i na dilemu moguce kontradikcije u tome i uticaju posla kojim se bavite.
Zamislite scenu… Čovek kupuje nov mobilni telefon. Odlazi kući i stari telefon poklanja unuku. Unuk odlazi u školu i dedi javljaju da je to veče završio na urgentnom jer su mu ukrali telefon, a prethodno ga premlatili od batina.
Moje pitanje glasi, da li se usudjujete da stanete na mesto vrhunskog sudije i da kažete da je ovaj čovek kriv?
Da li ste nekada pomislili, da li je možda neka vaša radnja bila uzork za neko zlo, iako toga niste postali nikada svesni… jer niste čuli da se nešto desilo, i sl. Ne znam čime se vi bavite – pa ne mogu da navedem primer koji bi vam bio blizak. Ali da li činejnica da ZNAMO da nismo nikakvo zlo izazvali nas spašava pred bogom da nismo i krivi? Šta je sa onim što NE ZNAMO? Jesu li na kraju, Karamazovi (braća) krivi zbog želje za oceubistvom?
Jer je čovek po prirodi grešan, i kad tad – mi to moramo priznati, što ljudi najčešće rade, tek pred samu smrt. Zato se samo možemo truditi da budemo bolji ljudi. Što je čovek bolji, bilo da je astrolog, odžačar, hirurg, on veće šanse ima da pomogne. Još preciznije, što nas manje proganjaju loše misli, što više opraštamo i prihvatamo, čovek se više oseća ispravnim i trudi se da nastavi tako. A koliko je to stvarno sve tako, niko od nas ne može saznati.
Recimo, ja sada kazem nekome “Ima jedna Sanja Peric, ona sve pogadja, potpuno je drugacija, ali ne reklamira se uopste kao ovi ostali”, tvrdim da je prva reakcija nekoga ko i malo vjeruje u astrologiju: Daj koja je to, ta je sigurno dobra cim se ne eksponira” 🙂
Dakle, ne ulazeci u sud o iskrenosti, sa marketinskog ugla, veoma dobro. 😉
pa ako je dobro, vi onda recite to. 🙂
🙂 Ne znam hoce li Vas iznenaditi moj odgovor, ali ja necu reci to, odnosno necu upucivati ljude na astrologiju. To je stvar svacije licne odluke ili potrebe. Konstatovao sam da je iz marketinskog ugla posmatrano, Vasa postavka marketinski plodna, i to veoma. I samo na jedan od mnogo nacina preveo, kako taj „marketing“ (moze da) izgleda, upravo u recenici koju ste mi citirali gore.
Zbog razloga koje sam naveo u prethodnom komentaru, a koji se ticu raznovrsnosti Vase rijeci, analiza koje pisete, zapazanja, jednako = razlicitosti u odnosu na ostale i na odredjenu marketinsku pasivnost koja ima primjese mistike. Kako ste sami opisali Vase vidjenje stvarnog proroka.
Vi imate sajt, ali nikoga ne pozivate, oboje znamo da je i to neka vrsta marketinga, a po mom skromnom uvjerenju efikasna u ovakvoj oblasti. Hendikep joj je sto nije dostupna. Naravno, ja nijednom nisam rekao da je Vas imidz ili kako god to nazvali, proizvod marketinskih motiva. U to apsolutno ne ulazim.
„Verujem da će vas moj odgovor iznenaditi, ali astrologija više od bilo čega drugog čoveka približava veri.“
O tome se i radi i otuda nekoliko mojih pitanja. Kako sam u jednom od prethodnih komentara naveo, time astrologiji oblacite apostolsko odijelo. Ako definisete put do vjere, onda ulazite i u definiciju same vjere. Zato to jeste, religijskog karaktera, kako smo se i slozili, ali djelic koji fali je – Da li imate blagoslov, ili kako se to vec kaze, Crkve u koju idete, za djelatnost kojom se bavite? Da li Crkva podrzava Vase vidjenje astrologije, odnosno Vase vidjenje puta vjere. Jer moja su saznanja da Crkva ne podrzava astrologiju. I to astrologiju generalno. Mozda grijesim. Naveli smo Nikolaja Velimirovica, kao primjer.
Obzirom da je Crkva religijska institucija, a kazete da cesto idete u njene manastire i da ste pjevali u horu nedavno. Pretpostavljam iz religijskih razloga. Ovo je samo sa stanovista logike.
I poslednje, primjer koji ste naveli, po mom misljenju nije adekvatan. Naravno da smo svi gresni, da niko nije bezgresan. Ali valjda izmedju direktne i indirektne krivice, svjesne i nesvjesne ne stoji znak jednakosti. Takodje, Vi ste kao astrolog svjesni posledica koje Vasa djelatnost ima na ljude. Sami ste ih naveli i nabrojali. Jos ste, sto veoma cijenim, iznijeli procenat. Ako Vi kazete da radite pravu stvar za ljude, sta je sa onima koji ne spadaju u tih 3% kojima ste pomogli.
Ako za sebe kazete da ste skloni preispitivanju i samokritici, sto je za pohvalu, onda sam siguran da razmisljate o posledicama koje Vasa djelatnost i prica ima. Ovo je odgovor vezan primjer o dedi i unuku koji ste naveli.
Nismo bezgresna bica, ali to ne treba da nas sprecava ga grijesimo manje.
„Msilite da je dobro sto ljudi cekaju ili nadaju se Jupiteru u Ribama ili Saturnu u Vodoliji?“
Ja Vas odgovor postujem, ali upravo sam pitanje postavio zato sto je ova recenica, iskreno mislim, jedna od mnogih koje cujete od Vasih klijenata. Slazem se sa poslednjim dijelom odgovora na ovo pitanje, ali je ono i dalje na snazi, jer ljudi cekaju to, upravo zahvaljujuci astrologiji. Da li je to efekat koji zelite? Iz odgovora sma shvatio da ne zelite. A da li postizete taj efekat? Mislim da postizete, ali mozete odgovoriti i sami.
Ako dovolite da se umešam, rekla bih nešto što me odavno već muči. Naime, postavljanje crkve kao vrhovnog autoriteta, po mom skromnom mišljenju, ima više političku konotaciju, nego čovečnu, duhovnu, religioznu. Crkva, manastir, hram – mesta su u koja obična čovek, formalni, manje formalan ili krajnje nekonvencionalan vernik može da dođe i potraži mir i utehu. Sveštenstvo je danas više biznis nego poziv. To jeste tužno, ali ne koristim ovo kao argument za nipodoštavanje značaja vere. Samo pitam da li je blagoslov takvih ljudi bogougodan?
Uostalom, ko može reći šta je izvorno hrišćanstvo mislilo o astrologiji? Kod hrišćana, naročito zapadnih, najviše mi ide na živce što su zaboravili da su i oni nekad bili proganjani i zabranjivani. Neka prvi baci kamen onaj koji nije zgrešio.
Srdačno.
„:) Ne znam hoce li Vas iznenaditi moj odgovor, ali ja necu reci to, odnosno necu upucivati ljude na astrologiju. To je stvar svacije licne odluke ili potrebe.“
Dakle? 🙂
Ne znam da li ćete razumeti, ali sami ste ovom rečenicom koju sam boldovala ponovili ono što sam ja prethodno rekla o reklamiranju. I na neki način mi potvrdili da ovo nije reklama, jer da jeste – funkcionisalo bi. Ali očigledno da je potrebno pored dobrog sajta imati još nešto – ličnu volju i potrebu.
Nisam siguran sta ste htjeli reci ovim, jer ni prodavnica ne mora imati reklamu, dovoljno je da postoji. Maltene svaka stvar na svijetu je stvar potrebe i licne odluke, tako da ni najmanje ne vidim da sam potvrdio da to nije reklama. Rubrika „Kontakt“, „Kurs Astrologije“, itd. dakle sajt, samim tim sto postoji, ima svoju namjenu. iskreno, mislim da je o tome suvisno pricati.
Sto se tice Crkve kao autoriteta, ja licno nisam o tome pisao, to je vec druga tema, iz tekstova se to moze i vidjeti. Pristupio sam sa logickog aspekta, i odgovore koje sam dobio povezao u jednu cjelinu. Zanimalo me kakav je stav gospodjice ili gospodje Peric kao astrologa. Narocito naglasavam da sam se potruio da bude sa logickog aspekta, cuvajuci i sebe i druge od manira koji nam je svojstven, da sudimo o necemu za sta nismo strucni, ili kompetentni. To vazi i za Crkvu i za astrologiju.
„Kontakt i konsultacije
Pre nego što se javite i zakažete konsultacije… “
i
„Što se mene tiče, evo mog načina rada:
Horoskope radim usmeno. Ne pišem ih i ne šaljem mailom, sem kada klijent ne insistira na toj vrsti komunikacije jer je u nemogućnosti da dodje, i osim ako se ne radi o klijentima koji su već dolazili. Obzirom da mi je usmeni rad prioritet, pisane horoskope radim najviše dva mesečno, pa računajte da je i rok za slanje duži (nekada dva-tri meseca ukoliko već ima poručenih pisanih horoskopa).“
ovo nije reklama? 🙂
Ovako bi mogao veci dio sajta da se citira. Narocito sto je sajt veoma sadrzajan i raznovrstan. Ja sam i sam rekao da dobar dio toga, mozda nema marketinsku motivaciju, ali ima marketinski potencijal. Gdje Vi iznosite svoju strucnost u vezi ove oblasti, svoje misljenje, razgovarate, itd. i naravno postoji dio koji jeste direktna reklama, kao sto je ovaj koji sam citirao, i naravno jos neki.
Ako neko drzi prodavnicu ili knjigu, uradi sajt, naravno da je potrebna necija volja ili potreba da kupi knjigu, tako je za svaku stvar. Ne vidim ja nista lose u tome, potpuno je normalno da imate i Vi i svako reklamu, samo sam pitanje u vezi toga postavio zbog:
„Dok kao i vajkada, astrolog treba da je nalik seoskom mudracu koji živi negde skromno, zamišljen i začitan, dok mu na vrata neko ne pokuca. Nikakvu reklamu o sebi on ne sme da ima da bi sačuvao čistotu duha.“
Interesovalo me da li Vi slijedite ili zivite po tim nacelima. To je sve. Ostavljam prostor i Vase vrijeme drugima, moja pitanja, vasi odgvoori, moji komentari, pa Vasi, dosta su uzeli prostora i Vaseg vremena. 🙂 Vjerujem da Vam treba vremena i za druge komentare, pitanja, itd. Puno pozdrava.
„Da li imate blagoslov, ili kako se to vec kaze, Crkve u koju idete, za djelatnost kojom se bavite? Jer moja su saznanja da Crkva ne podrzava astrologiju. Obzirom da je Crkva religijska institucija, a kazete da cesto idete u njene manastire i da ste pjevali u horu nedavno. Pretpostavljam iz religijskih razloga. „
Nisam nikada tražila direktno dopuštenje. Tačno je da crkva ne podržava astrologiju, iako je biblija knjiga koju su pisali proroci.
I možda bih složila sa vama da je crkva religijska institucija, iako je i državna, ali nije religiozna. Religioznost nema formu, niti instituciju. Niti se može izmeriti ko je koliko religiozan. A što se institucije tiče, “Podigni kamen – i naći ćeš me” je moja institucija vere.
Sam Bog je Ljubav. I kao takav on daje ljudima aspolutnu ljubav i samim tim slobodu. Medjutim, to nije kraj puta. Kada se prevazidje početni strah od božje kazne ide se dalje samo putem ljubavi koji vodi do individuacije. A individuacija je “potpuni put sazrevanja ljudske duše do njenih najviših mogućih dometa”. I otuda, ljubav božija i jeste dar. Bog nas voli i kada smo loši. “Bog pravedne ljubi, a grešnike miluje.” Čovek koji nastoji da bude bezgrešan vladajući se po crkvenim pravilima, često je prema drugima izuzetno kritičan, strog, i u stvari gord. Zato o veri u boga ne treba ni raspravljati, jer niti želim da drugome budim sumnju, niti da drugome svoju veru pravdam – jer onda ne verujem.
Što se hora tiče, ja u crkvu idem, ali ne iz bogobojažljivosti već zato što se u crkvi moje religiozno biće budi i otvara i tera me da pevušim i da se radujem milosti božijoj i da u sebi osećam ljubav. Zato sam i pevala u horu, jer Mokranjčeve rukoveti ili Kedrovo Oče naš su melem za dušu kada ih čovek peva.
što se reklamiranja tiče, podsećam vas na naš razgovor:
– Pisete i “nikakvu reklamu” – ovaj sajt je reklama? i moram da priznam, dobro je uradjen.
– Hvala. 🙂 Sama sam sredjivala sajt, čeprkala po kodovima. Takve stvari me odmaraju.
I da, ovaj sajt ispada da jeste reklama, jer reklama je sve što je dostupno široj publici, pa bi bilo kakvo negiranje bilo apsurdno.
Ali nije reklamni, komercijalni sajt, u smislu da nikog ne zovem da dodje da mu radim horoskop.
…………
dakle, sve što je u javnosti i što neko može da vidi je reklama nekog čoveka ili proizvoda ili čega god. I ja to nijednom nisam negirala. Ali kao što sam rekla tada („nikoga ne zovem da dodje na horoskop“), a i danas vi što ste rekli – stvar je lične doluke i potrebe – da li će neko da se odazove.
I što se mene tiče tako bih ja to definisala.
Ostavljam prostor i Vase vrijeme drugima, moja pitanja, vasi odgvoori, moji komentari, pa Vasi, dosta su uzeli prostora i Vaseg vremena. 🙂 Vjerujem da Vam treba vremena i za druge komentare, pitanja, itd. Puno pozdrava.
sve najbolje, drago mi je da smo razgovarali 🙂
Preciznosti radi, ja sam napisao da ste Vi napisali da nemate reklamu, i dodao „ovaj sajt je reklama?“. Upitnik na kraju recenice nije pitanje da li je sajt reklama, vec sam njime htio da dopunite odnosno kazete svoje misljenje u vezi toga, jer ste prethodno napisali Vasu definiciju pravog astrologa.
A sto se tice poslednjeg odgovora, ne zovete nikog direktno, to je tacno, ali pise da radite horoskope, ostavili ste svoj email kao kontakt. Iza svega je citav jedan sajt, veoma sadrzajan i bogat po pitanju ove oblasti. Izostanak “Pozovite”, ne definise da li je nesto reklama ili nije. Stavise, ja sam rekao, da je po mom misljenju, mudrije sto ste to izostavili. Na kraju, poziv nekome ili necemu, se ne upucuje samo sa Pozovite ili Dodjite. Postoji citava nauka o marketingu, i iskustvo svih kategorija, kako se I na koji nacin to radi. Dakle, bezrboj vrsta reklama.
“Ali nije reklamni, komercijalni sajt, u smislu da nikog ne zovem da dodje da mu radim horoskop.”
Nisam ni rekao da je primarno reklamni, ali postojanje reklame je ocigledno. Sto je potpuno ok. Ali u svakom sl. To je Vase misljenje, I aj to uvazavam.
“sve najbolje, drago mi je da smo razgovarali :)”
Takodje. I hvala sto ste izdvojili svoje vrijeme.
A zar vam se ne cini da su ljudi poceli sve vise da vjeruju u crkvu ne u Boga? Da je pripadnost odredjenoj crkvi postla osnova vjerovanja, tj da se vjera sve vise svodi, ili kanalise, na vjerovanja u PRAVILa te crkve ne u rijec Bozju? I to je katastrofa i upravo je to katalizator mrznje i animoziteta izmedju razlicitih vjeroispovjesti ili pripadnika razlicitih crkvi uokviru jedne vjeroispovjesti.
Crkva postjae lagano, ne kazem ovo da je iskljucivo pravilo, samodovoljna tj provojedaju se pravila koja odgovaraju odrzanju te crkve a ne u cilju promocije istinske vjere. Samim time crkva se pretvara u jednu veliku adminsitraciju, biroktariju a ne duhovni centar narod i propovjednika jednog ucenja, filozofije zivota, sto bi zapravo trebala da bude. I tu je osnov problema dananjih ljudi koji-NE OSJECAJU BLISKOST PREMA CRKVE A NE PREMA VJERI! Naprosto crkva se zatvara u krug jako rigidnih pravila koja su neprimjenljiva dananjem dobu ili ljudima koji ne prihvataju pravila zdravo za gotovo vec im treba bar logicka osnova za tako nesto.
Mada iskreno ne mislim da crkveni velikodosnojnici imaju puno sluha za to, cak i vremena da razmisle o tome jer su kao i svi sluzbenici velikih birokrata jako zauzeti soptvenim krakorocnih ciljevima a i sve novo ili invetivno je po default-u strano birokratama!
Za pravu vjeru, ljubav, nikava institucija, nikava gradjevina ili set pravila nisu potrebni!
Postovani astrolozi,
ne znam kako smo preziveli mi koji smo voleli astrologiju a nismo je se „drzali kao pijan plota“. Sada kada je proucavam, vidim da ima nesto u planetama i da nam one daju neke osobine, ali ako radimo na sebi ne moze ni jedan astrolog da nam uradi tacnu predikciju. A i ne bi smeli astrologiju da stavimo u funkciju prorostva, ne zbog Boga i ne znam cega sve, nego zbog toga sto se retko koja prognoza obistini. Dala sam sila n novac astrolozima kada sam bila u problemima i ne da mi nisu resili problem, vec sam i slusajuci njih sama sebi zakoplikovala vec ionako komplikovan zivot.
Jednom sam se zainatila da saznam odgovor na jedno svoje pitanje i pitala vise od deset najeminentnijih astrologa, i dobila sam isto toliko razlicitih odgovora. Kada sam sabrala koliko sam dala za svoju radoznalost, shvatila sam da cu jeftinije proci da i sama upisem skolu astrologije. Evo, vec godinama ucim, usavrsavam se, ucim i kod razlicitih astro ucitelja, i shvatila sam da astrologija moze besprekorno da predvidi narav i karakter coveka koji je pred nama, a sve ostalo moze da bude pod znakom pitanja.
Jedino sto sam izvukla kao pouku iz toga, preterano skupo sam platila svoju radoznalost, i jos uvek je placam ne bi li dosla do toga da mogu da pomognem sebi i drugima putem astrologije.
Prijateljski pozdrav bivsim i buducim ucenicima.
Astrolog „amater“, Ljiljana
Sanja,
neponovljiva si…
Swaki tvoj text me najezi,swaka tvoja recenica ima dubok smisao,i zaista posle toga pocnem da razmisljam koliko sam izgubljena u owom svijetu,jer kako si mi ljetos rekla moj mjesec u Ovnu izgara za ljubavlju,wodi ratove,stize onamo gdje mozda ljudska noga ne bi krocila…
*Zaista je lijepo poznavati te…
ja se izvinjavam, ali ovaj, odjednom nagomilani hvalospev, izaziva malo bljutav ukus. da li je reziran ili poplava nanela, svejedno, malo podseca na 0900…pozovite…ali je tacno da se samim tekstovima ne moze naci mana, osim, za moj ukus postojanje truncice vise fatalizma.
pozdrav,
jovan todorovic
Jovane, moguće da tako deluje, ja samo da kažem da nije režirano.
Više mi odgovara sa druge strane kritički komentar, polemički nego kada je samo pohvala – jer kako odgovoriti na pohvalu a da ne zvuči licemerno? Šta ja sada da kažem Bojani?
„Hvala Bojana :)“
hmm… meni to sada deluje prepotentno kada bih napisala.
Zato uglavnom komentatorima koji napišu „hvalospev“ kako si ti rekao – ne odgovorim, ali bih takodje slagala kada bih rekla da mi ne prija da čujem da se nekome ono što sam napisala dopada.
Isto kao što mi se dopada i kritički stav. Otprilike to tako ide.
Zato hvala i tebi i Bojani na kometarima.
Ljiljana, tačno je da je astrolog vrlo ograničen u prognozama, i to sam toliko puta pisala i objašnjavala da ne bih da se ponavljam. Samo ću reći da tek onda kada mnogi astrolozi budu smeli to javno i da priznaju – astrologija će možda vremenom dobiti neko poštovanje.
Jovane,
ovo sto sam napisala Sanji upuceno je licno njoj i sa razlogom,tako da je vrlo licemjerno davati svoje misljenje na komentar upucen onome ciji je ovo sajt.U svakom slucaju ja sam nju licno upoznala ljetos,i svakako da je ostavila utisak na mene cim sam joj javno uputila komplimente na njen rad,na njene textove,i na opis mjeseca za swaki znak…Sanja daje sve od sebe da docara ono sto neki ne umiju procitati izmedju redova,cak ni u redovima.Ja je nisam dozivjela suvise licno,vec sasvim realno,gledajuci je i slusajuci je…Jednostavno zasluzuje to,jer daje sasvim drugaciji pogled na svijet i ljude oko nas,sa cime mnogi ocigledno ne mogu i ne zele da se pomire…
Sanja,samo nastavi …
ko li je tebe pomenuo i gde?
moj komentar je bio upucen celom redu iznad. ne znam gde si se ti tu nasla izdvojenom…a verujem da je svako vrednovanje licemerno, pa i vrednovanje onog najlicemernijeg, a ja sam komentarisao, ne vrednovao…calm dawn…
E pa onda se nismo shvatili’ ponajbolje…Jos malo da mi izadje Mars iz neke planete proklete pa cu biti calm down…
Jednostavno,tako mi je doslo da napisem Sanji,izaslo je to iz mene…Jbg,mnogo je dobra’!Pa ako je vec nisi upoznao,just do it ;)…Wodolija me izdwaja,sta da ti kazem
:)) …nadam se da i ti imas nesto wodolijsko u natalnoj…
bas htedoh reci da mora da mars u raku radi svoje, al reko bolje da cutim…ovih dana svi divljaju…a u vodoliji? sunce, konj merkur, pa u lepom trigonu sa uranom:))))
lepo spavajte, devojke i cekajte nekog boljeg marsa:)))
hvala sto si se skapirao :)…
U iscekivanju nekog boljeg Marsa sto mi je muke zadawao,velike…cekam da mi se vrati old Bojana,i swe ce biti cool 😉
Draga Sanja,
prvo mi je bilo interesantna debata sa Stavom, a onda sam se smorila…jasno je da covek ne zeli da prihvati tvoje odgovore, ne zeli da ih oseti, uvek se uhvati za nesto i u krug…tako se moze do besvesti, argumenata na pretek..za svaki lonac nadje se poklopac; tako da, da, u pravu si, srecno i dovidjenja!
Ne prozivam nikoga samo konstatujem:)
Ti bi trebalo vise da se reklamiras, pogle’ crkvu i njihov marketing;), ako mogu oni mozes i ti, i pritom ne mislim da ti “propovedas;; nesto drugacije, nego cisto da je “reklama“ kojom ljudi mogu da saznaju za tebe aposolutno ok..
Pozzz,
Zveki
Stavu 🙂 polemika nije bila motiv. Da jeste, onda bih iznio argumente tim povodom i usao u siroku polemiku. Prihvatam da je razgovor imao polemickih elemenata, ali to je prosto neizbjezno u obicnom razgovoru, a pogotovo u razgvooru u kojem nesto zelite da saznate i na sto bolji nacin dobijete odgovore.
Kao gost na sajtu ne dajem sebi za pravo da uzimam prostor i slobodu da ulazim u prepirke i rasprave. Ja sam postavljao pitanja koja su me interesovala, i ono sto Vi zovete „hvatanje za nesto“ je upravo samo postavljanje pitanja, pri cemu sam se oslanjao na logiku i odgovore koje je domacica sajta pisala. Neka bude moju logiku 🙂 ne kazem da je ona apsolut.
Na kraju je ipak dosta prostora uzeto, ali ja sam zato i prekinuo i izvinio se ostalima. Ne zato sto nisam imao sa cime polemisati ili raspravljati kako god, vec iz pomenutih razloga. I takodje da se ne bi smorili ljudi kao sto ste Vi, a koji sigurno ovaj sajt posjecuju mnogo vise od mene.
Iako nisam pristalica astrologije, ja sam dosao na sajt koji je tog karaktera i upravo ovdje postavio pitanja koja su me zanimala. Mislim da se tog principa treba drzati i kada su u pitanju ostale oblasti, sto mislim da nije praksa naseg covjeka. Koji se najcesce oslanja samo na izvor koji podrzava.
Ostaju mi nejasni komentari, ne samo Vasi, u vezi marketinga.
Pitanje za reklamu je bilo motivisano recenicom, koja nije moja – „Nikakvu reklamu o sebi on ne sme da ima da bi sačuvao čistotu duha“.
Ja sam u vise navrata napisao, sto se gore moze i vidjeti, da mi je reklama sasvim ok i da u tome ne vidim problem. Cak sam i napisao da je sa marketinske strane gledano, dobro uradjen.
Mislim da je domacica sajta Aleksandra Sanja Peric, sudeci po njenim odgovorima, na najbolji nacin shvatila karakter citavog razgovora.
Poz
naravno i ja nemam problem sa našim razgovorom koji smo ovde vodili. 🙂
Blog nije forum, i ljudi se nekada zaborave pa komentarišu jedni druge. Kao neko ko je učestvovao kao komentator na mnogim blogovima i forumima – znam sve to i imam razumevanja, ali smatram bespotrebnim trošenjem energije da svakome ponaosob objašnjavam tu razliku.
nadam se da neće više biti vraćanja na temu prepiske iz komentara…
pozdrav
Hvala vam, Sanja, što radite i pišete za nas. Neverovatni ste, otkrivate mi najlepšu stranu astrologije (i života) za koju nisam znala. Kad čitam vaše tekstove setim se onog citata da nas dobar pisac uvek iznenadi nečim što nam je već bilo poznato.
Eto, i internet ima neku dobru stranu, svaki dan me vodi do vaša dva sajta.
Srećno vam bilo u svemu čega se latite!
Draga Sanja,
U jednom od Vasih tekstova ste spominjali jednu zanimljivu antikvarnicu u Beogradu u kojoj mogu da se pronadju zanimljive knjige. Posto ne mogu nikako da pronadjem taj tekst, molim Vas da mi napisete naziv i adresu.
Hvala puno!
Marta
Marta, u pitanju je antikvarnica u knjižari „Geca Kon“ na početku Knez Mihajlove ulice sa desne strane, u Beogradu.