Sve o Lilit

photo: „The Fall of Man and the Expulsion From Paradise“ © Michelangelo

‘Nikada necu razumeti stid,

jer jednom, bejah BOGINJA!’

Ove reci odzvanjaju vekovima uprkos svim nastojanjima drustva, morala, civilizacije da se sve ono nagonsko, primalno I iskonsko potisne I preobrazi. Da se stidi sebe, svoje prirode koja je kreativna samo ako je slobodna, a slobodna je samo ako je svesno slobodna. Ove reci Crne ‘boginje’ Lilit, predstavljaju svu suprotnost Meseca, jer onoliko koliko Mesec svu kompenzaciju vere nalazi u dobroti, brizi, strepnji I oprastanju, bez vecih iskusenja I zapreka, Lilit se suocava sa sopstvenim demonima koji njenoj jedinoj veri, veri u sebe, staju na put. Samim tim ona mora da postane mudra, da misli (sto Mesec ne ume), da pobedjuje. I cini se simpaticnim, ali sve danasnje heroine koje se pojavljuju na filmu, poput Lare Kroft I njoj slicnih, zapravo predstavljaju pravi profil Lilit. One su samostalne, svoje, hrabre, neunistive, ultimativne ‘femme fatale’, zavodnice, psihicki jake, nadasve pametne I verne sebi, nesvesno namecuci kolektivnu sliku femine kakva danas posluzuje kao uzor zenama kakve da budu, pa cak I dalje, sliku zene kakva je danas pozeljna I od muskaraca…

Poreklo Lilit skriveno je u davnim vremenima. Prvi put se pojavljuje u sumerskom mitu I od tada ne prestaje da fascinira, preko keltskog u kome budi svoje tamne strasti I zudnje I buntovnicki se okrece protiv svog kreatora, hindu mita, do hebrejskog, po kome je najpoznatija kao prva Adamova zena, … Imena joj se samo menjaju: Lili, Ka-Li, Lila… Vidjenje po Zoharu (kabalizam) kaze da je u pocetku Adam bio androgin – I musko I zensko. Ali, kada je video kako se nagonsko u zivotinjama otelovilo u tome da svako ima svog para, postao je svestan svoje samoce. Tada je Bog poslao Adamu dubok san I odvojio zensko od Adama, presekavsi ga na pola. To zensko, ne bese niko drugi nego prvobitna Lilit, prva Adamova zena. Ona je nagonski, zemaljski vid zenske energije, I zivo otelotvorenje Adamovih potajnih zudnji, predstavlja zapravo njegovu ‘drugu polovinu’. Sa druge strane, u drevnom zapisu Ben Sira stoji:

“Bog stvori Lilit – prvu zenu, bas kao sto stvori Adama, ali upotrebi prljavstinu I neciste taloge umesto praha. Adam I Lilit nikad ne zivese u miru. Ona se ne slagase sa njim, I odbijase da lezi pod njim tokom polnog opstenja, a zasnivase svoju zudnju za jednakoscu na tome da oboje behu od zemlje stvoreni. Zbog neposlusnosti, biva proterana iz Raja u pecine I pustinje na obalama Crvenog mora, gde se predade bludu razvratnome, opstise sa zlodusima pozudnim I radjase svakodnevno stotine Lilit, ili odjocadi zloduha…”

Kasnije dolazi poglavlje sa Evom – koja bi napravljena tako da bude poslusna, oprostiva, majka celome svetu, sto astroloski u punoj simbolici predstavlja energija Meseca. Pa koliko je Mesec pasivan, toliko je Lilit dinamican, jer poseduje neobuzdanu strast I zelju za zivotom. Pa samim tim, zudnja za zivotom, izvire iz Lilit. Zudnja za slobodom u njenom najprimalnijem obliku, koji se odnosi na boziju slobodu kreacije. To nije uranjanje u egoisticno zadovoljenje sopstvenih hirova I ambicija, vec mnogo iskrenija potreba da se pobede sumnje I strahovi, da se kroz mudrost I pronicljivost dotakne iskra zivota koju svakodnevni zivot protkan patnjom, strahovima, bolom cesto skriva. Lilit se tradicionalno predstavlja kao negativna, demonksa sila. Medjutim, ovakva gledista moraju biti odbacena, najpre jer su proistekla iz judeo hriscanske predstave koja u prvi plan stavlja ‘musku superiornost’ I ego ideologiju. I jasno je vec da tradicionalno predstavljanje Lilit kao zle, mracne I samo pohotne anime kojoj je jedini cilj osveta za nanetu nepravdu, za progon I odbacivanje, uveliko zamenjuje jedna druga Lilit, mudra, pametna, samosvesna – koja mozda I cini greh time sto zeli da bude ravnopravna ne samo sa muskarcem – vec I sa Bogom. Pa koliko bi Mesec pedstavljao lik majke Isusove, Marije, toliko je Lilit – starozavetni lik Kraljice od Sabe koja zagonetkama kusa Solomona, trazeci ravnopravnost sa najmudrijim od svih. Svaka zena u sebi nosi oba principa. Kada je Lilit odeljena od Eve u zenskoj psihi, zena je seksualno nezainteresovana. Cesto se udaje za muskarca koji pomaze da se taj rascep dalje produbi, tako sto zapravo ima neki odnos samo sa njenom stranom Eve. Otudjenje I ocajanje koje iz toga proizlaze opisuju se u erotskoj prici Anais Nin:

“Lilit je bila hladna I njen muz je to negde znao. Sedeli su zajedno I on ju je posmatrao izrazom blagog strpljenja na licu, izrazom koji bi se pojavio kada god bi se suocio sa njenim zivcanim napadima, krizama sebicnosti, krivice, zebnje, strahova. Na svo to njeno divlje ponasanje odgovarao je nepokolebljivom dobrodusnoscu, blagonaklono I strpljivo. Uvek bi bila sama u svojoj razjarenosti, u svom besu I prolazenju kroz bure osecanja u kojima on nije ucesvovao. Mozda je to bio znak one napetosti koja izmedju njih nije postojala u culnom smislu. On je odbijao sve njene divlje, sirove izazove I neprijateljstva.Pa umesto da odgovori I da joj izadje u susret cim vidi da joj se kosa nakostresila, da joj je lice ozivelo, da su joj oci kao munje a telo podrhtava, on bi se povlacio iza tog zida neostrascenog razumevanja, neznog zadirkivanja… Upravo je to cinilo da se Lilit oseca potpuno iskljucenom I samom – kao divlja zver u pustosi. A kada bi divljala I kada bi joj se krv uzburkala, njenog muza nije bilo nigde.Bio jekao daleko nebo koje je posmatra odozgo I ceka da oluja u njoj prodje. A samo kada bi se I on pojavio na drugom kraju te pustosi, suocivsi se sa njom, kose isto tako nakostresene, napete koze, sjajnih ociju, telom divlje zveri gazeci tesko I cekajuci priliku da je zaskoci, da se besno sudare, da oseti toplotu I snagu, mozda bi se onda u tom kovitlacu sreli, ugrizi bi mozda stekli neku drugu prirodu I borba bi se pretvorila u zagrljaj…”

Na ljudskom nivou nalazimo osecanje nenadoknadivog gubitka, progona I izdaje duboko u zenskoj psihologiji. Te najveca prepreka svakoj zeni da razvije odnos sa svojom Lilit je osecanje unizenja I nepostojanje samopostovanja. Zena dozivljava beg Lilit u plamenom gnevu kada odbije da se preda mocnoj muskoj snazi, vec umesto toga bira pustos divljine. Na zalost, Lilit je u toliko maloj meri integrisana kod danasnjih zena, da mnoge prvo moraju da dozive neopisivu podjarmljenost I potcinjenost da bi odlucile da odu I pobegnu, pune gneva I gorcine, podsecajuci na ranjene zveri. Tada se ona preobrazava I tek tada u sebi prepoznaje zensko sopstvo. Biva ocarana sopstvenom zavodljivoscu, sojim telom I njegovim skrivenim mocma. Lilit, kao zavodnicki lik zene obicno svesno dozivljavaju tek negde oko 40-te godine. Posto je vec stigla donekle I ima osecanje da je uspela, posto je podigla decu ili radi, zena moze da se duboko preda I potpuno zaljubi na nacin koji je nedostizan mladjoj zeni koja nema tog iskustva. U njoj se radja preovladjujuce osecanje cudesnog povratka izgubljenog dela njene licnosti. U samom seksualnom cinu ona postaje svesno zavodljiva, predajuci se fizickim senzacijama dubokog, snaznog orgazma, a ako zena jos I nije emotivno vezana za svog ljubavnika, tada jos jasnije dozivljava zaprepascujuce prepoznavanje svoje zivotinjske prirode Lilit I nagonsku mudrost svoga tela. Zene sa izrazenom Lilit u horoskopu imaju potrebu za ravnopravnoscu sa muskim svetom, ne dozvoljavajuci nikakvo potcinjavanje I sputavanje.

Lilit, Adam i Eva

Ipak, rat izmedju Eve i Lilit besni na jos jednom planu. Eva moze da zadovolji svoje potrebe u jednoj vezi, I sa jednim muskarcem, Lilit NE MOZE! Ona mora da se odvoji I pobegne. Ona odbija da bude zavisna I potcinjena, ona je vid zenskog ega u procesu individuacije koji moze da se razvija samo u divljini, bez ljubavi I brige, vecno pateci od ljubomore prema Evi koja ostaje u muskarcevom zagrljaju. A Eva se sa svoje strane oseca prikovanom za porodicu, muza, decu, I u njoj se takodje odrazava ljubomora prema Lilit. Eva se ipa ne odvaja od Adama, I psiholoski daje sliku svih zena koje rade sve sto se od njih ocekuje zbog sopstvenog snaznog patrijarhalnog rasudjivanja, jer ‘zena nema druge casti, do casti u bracnoj vezi sa svojim muzem’. Slicno ponasanje se vidi I kod zena koje imaju infantilnu potrebu za ljubavlju I odobravanjem od strane muza ili oca. Lilit medjutim, gusi sve ove potrebe.Ona upoznaje svoje tajne, svoje strahove, hrabro krci put kroz prasumu bola tragajuci za sopstvenim izvorom zivota, koji kada biva dotaknut postaje snaga kreatora. Pa koliko je Mesec carstvo snova, maste I romantike, toliko je Lilit kreativna sila stvaranja, radjanja (mitoloska Lilit je imala mnostvo dece sa demonima, koja su joj bila poubijana jer nije prihvatila pokajanje za svoj greh I priliku da se vrati u Raj, cime bi zapravo priklanjajuci se Bogu odbacila sebe… I tu I jeste sutina njenog uticaja, jer koliko god da je odbacena od drugih, sama sebe nikada nije odbacila, sto Mesaec zapravo jeste. Mesec sam sebi nije potreban, vec sebe odbacuje zbog drugih, da bi drugima cinio.)

Lilit u astrologiji

Astroloska Lilit nije planeta, vez senzitivna tacka u kojoj se akumuliraju nase kreativne snage, potencijali stvaranja I razaranja. Tu su nasa osecanja bola I agonije, ocaja, napustenosti, to je iskustvo koje se nikada ne zaboravlja, ali I mesto koje pokazuje gde se najslobodnije ponasamo, gde umemo da budemo samovoljni, I cak svojim ponasanjem u drugima budimo to isto, gde menjamo sebe, I na kraju, gde je nase ‘Crveno more’ na kome smo, prognani, izgradili svoje casrtvo.

„U tranzitu Crni Mesec ukazuje na neke forme kastracije ili frustracije, uglavnom u fenomenima koji se odnose na zelju I potrebe, moc psihe, inhibiciju. Sa druge strane, pokauzje nas licni ispit vere u sebe“ (Joëlle de Gravelaine in „Lilith und das Loslassen“, Astrologie Heute Nr. 23), pa je svaki tranzit protkan ispitom samopouzdanja, tada tesko kontrolisemo svoje emocije, a priliv seksualne energije je jak. Buduci da je Lilit potrebno devet godina da obidje ceo zodijacki krug, iskustvo mi je pokazalo da je obicno najbolniji treci povratak (oko 27. g) dok cetvrti donosi veliku snagu preporadjanja (oko 36. g). Drugi (oko 18. g) je tipicno mladalacko buntovnistvo spram autoriteta I kod devojaka – cesto tezak odnos sa majkom, odvajanje, odlazak od kuce, I pocetak potrage za sopstvenim slobodama, dok prvi premda je ran (oko 9.g) predstavlja zapravo u detinjstvu najtezi period suocavanja sa svetom oko nas, svest o tome da smi mi jedno a oni drugo, da su jaci I da ih je vise, da je nperavda pred vratima, pa odatle bes, agresivnost ili tuga, sve zavisno od karaktera samog deteta.

_____________