VERA I OBMANA

Jupiter i Neptun su do kraja oktobra u opoziciji, a onda ponovo od aprila do jula 2016.

Ovo je izjava Martina Lutera Kinga da su “naše naučne moći nadmašile naše duhovne moći. Sada imamo navođene projektile i zalutale ljude”. Ovo je ćutanje jer je veće dobro nekad prećutati nego lažno tešiti. Ovo je nemanje utehe i pregršt lažnog odobravanja, ohrabrenja u prazno.
I da li je ovo duboko razočarenje ili beskrajna nada? A “vera bez molitve da li je vera” (isto Martin Luter King)? A Dobro, koje ne čini dobro, da li može da bude dobro? Kako pozitivizam može da razboli psihu, znaju zatrovani ideologijama, filozofijama i religijama. Kako beznađe može da ubije svaku ambiciju i napredovanje znaju vrhunski talenti bez prebijene pare. Kako obrazovanje može da indoktrinira, a šarlatanstvo galoperski profitira, kako učenja mogu biti lažna, a pravo znanje da ostane bez promocije zna istorija. Zašto nam se čini da je tuđa trava zelenija pa idemo da se načisto pogubimo po belom svetu i onda umorni vratimo sa tek po nekim preživelim jedrom bez blaga. Ovo je “film o beznađu ili je to možda bila hronika Nepoznatog, jer tako se zvao čovjek ni živ ni mrtav ni pomorac…” I da li Džoni mora da ode i nestane sa lica zemlje u nekom Utrehtu, a Harms, da li je Harms od gladi morao da umre i mučenik po zatvorima postane? Jer ovaj aspekt prikazuje sve koji su zbog vere bivali proganjani, zatvarani, spaljivani. I Bruno i Galilej, is vi koji su do tajne verom dolazili a forme rušili, konvencije obarali. Ovaj aspekt je i ono kada vredni i stabilni umesto da pomognu talentovane što se dave sa talasima života i bujicom stvaralačkog koje takođe davi, postaju uvređeni njihovom genijalnošću pa ih svesno zaobilaze i ignorišu. Ovo je “pravda” što tera ljude na vešala i u bedu, ovo je zakon koji najjadnije baš ne štiti. Ovo je kolaps ekonomije, koja više ne može da se krije i taji. Ovo je neutoljiva žeđ za novcem kod jednih i bogatstvo samo na filmu kod drugih. Ovo su pare koje svakako sada prolaze kroz prste, ovo je pranje novca na veliko, ovo je nerealna ekonomija, deficit antidepresanata u apotekama, poremećaj sna, krađa sa useva, iz ambara, magacina, hangara, ovo su namešteni izbori, konkursi i namešteni ispiti. Ovo su krađe tuđih ideja, patenata i znanja bez poštene promocije autorstva jer je ovo narcizam takvih i njihovo samoljublje koje boljeg od sebe mrzi. Nezasluženi trijumfi koji proganjaju psihu do neurozisa i psihoza raznih.

Ovo je i sumnja, dilema, misao koja zavede, pojuri pa se otima kao divlji konj ali ako samo malo staneš da promisliš, pa još malo, a ti već tad ne stojiš nego toneš i već si odustao od prve misli, već si zaboravio zašto je bilo tako bitno jer nije, pa i nije istina uopšte, i zamalo da otruješ i sebe i druge, da prevariš i sebe i svet – jer istina je daleko. Istina je na dubinama koje niko ne želi da dotakne, na dnu patnje ludila današnjeg sveta koji se boga više ne boji, pa samim tim bogu i ne teži. Koji lupeta, smeta, zanoveta, koji trpa i pretrpava, koji tovari i baljezga, koji davi, truje i slama.

Zato, čak u ovoj apatičnoj tišini dok sve to vidiš ti se pritaji. Stani malo da te bujica i lažno dobro što zavodi šarenilom ne odnese. Pazi na sebe, na psihu svoju u kojoj vera živi. Jer biće bez vere je kao brod bez kormila koji se možda i ponosi brodolomima, al sve to je jedino sažaljenja vredna scena i balada o čoveku koji je bez vere ostao, a život proćerdao. Pa ne daj rečima da lako izlete. Ako vere u njih nemaš, razvodni ih i pusti da se vrate nazad i čekaj novi talas, dublji, istinitiji, onaj koji više vere ima, a sa verom hrabrost dobija. Što manje iz euforije, oduševljenja, pozitivizma, a više iz mira i hrabrosti.

Jer ovo je i vreme za veru u koju niko ne veruje, za prvi let balonom u koji ne beše niko verovao, za prvu projekciju Voza koji ulazi u stanicu gde se ljudi posklanjaše da ih voz sa platna ne pregazi. Ovo je čudo vere da dovede do uspeha baš onda kad se forme oslobodi, pravila, uverenja i konvencija, a najviše vezanosti za svoje znanje. Ovo je slučajno otkriće kada se nesvesno oslobodilo makar i takodje nesvesne žudnje za priznanjem, nagradom, slavom. Ovo su ogromna otkrića u raznim oblastima nauke. Ovo su otkrića koja donose reforme i menjaju konvencionalne viševekovne pristupe. Ovo je vreme kada će mnogi ostaviti diplome u stranu i početi da rade ono u šta stvarno jedino vere imaju. Ovo je i ludost (luda vera) takvih dok ih okolina gleda, i zavist iste okoline kada trijumfuju, no ne pecajte se, jer velike su ovde mreže lične sujete i lako je upecati se. Nastavi samo dalje, spašavaj ideje, dobra dela, daj, posveti se, jer od vere i optimizma u toj posvećenosti baš ništa ti sad drugo ne treba.

“Lud požive, mudar umre.” – Servantes

……………

* Ovaj tekst je originalno napisan za ALLMe stranicu na Facebooku na kojoj objavljujem svakog petka. Pridružite se! 

Klikni da bi komentarisao

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Na vrh