Solarna eklipsa – pomračenje 20. mart 2015.

43913fd361f0a6f361a0301ccf50e20e20. marta je potpuno pomračenje Sunca. Fenomen koji se dešava dva puta godišnje, Solarna eklipsa, još u najstarija vremena smatrao se za jedno od najznačajnijih pojava. Od Vavilona ili Egipta i naročito sa Grcima eklipse bez premca najavljuju smene kraljeva, raspade carstva, kijamete i prirodne kataklizme. Dva svevideća oka, dva jedina svetla u zodijaku – Sunce i Mesec, baš kao dva božanstva diktiraju putanje čovečanstva uplićući se duboko u nesvesne mreže arhetipskih principa. Otac i Majka. Dan i Noć. Svesno i Nesvesno. Bog koji voli i Ravnodušni Bog (deus otiosus) koji ume da kažnjava. Kažnjavanje na eklipse postaje glavna tema prvih magijsko-religioznih obreda primitivnih zajednica. Šta da mu prinesemo kao žrtvu? Čime da zadovoljimo njegov bes? Kasnije, rimski carevi se pribojavaju saveta astrologa, iako oni uredno čine deo njihove svite, po pitanju eklipse i uredno podižu hramove Suncu – ne prvi u tome, naravno, što je takodje jedan vid pokazivanja poštovanja i pokušaja da se njegova volja umilostivi. Običan čovek nema dovoljno da digne hram, ali ima da napravi slavski kolač, okrugao kao simbol Sunca i prinese ga Svecu koja kući slavi. Dan danas. No vladari sveta strahuju. Znaju već i sami da nema nade da će biti lako, a možda ni dobro. Eklipsa je mrak, pad, gubitak, kraj. Ona je svršetak, a kraljevi se krajevima ne raduju.

A narod?

Masa eklipsu čini. Ona je njena dinamika.

Mogu slobodno reći da onako kako danas gotovo i vrapci znaju za retrogradnog Merkura, nekada davno, i običan seljak je znao da prati eklipse. Pomračenja su česta u bajkama koje možda i danas čitamo deci, zmajevi koji jure nebom i ostaju bez glave, u starim srpskim predanjima verovalo se da vukodlaci ili hale jedu Sunce i Mesec, a u starim srpsko i hrvatskim spisima nalazi se i pominjanje da se Sunce i Mesec biju što je bilo u neku ruku i tačno. Nadmetanje Sunca i Meseca je upravo ono što mi sa Zemlje vidimo na eklipse a što predstavlja simbolički rvanje dana i noći, majke i oca, muža i žene, života i smrti, vladara i naroda.

Dani koji bi usledili nakon pomračenja Sunca (koje je uvek na Mlad Mesec) zvali su se kod našeg naroda “mladi dani”, i tačno tako – ti dani i danas najavljuju mlade dane novih akcija, procesa, promena koje najčešće jasno vidimo tek koju godinu kasnije i onda nam postane jasno čemu je sve vreme proces vodio. Nekada nam se svidja rezultat, nekada nam je krivo – jer treba zapamtiti da smo mi kao masa, kao narod, kao ljudi pokretači tih procesa bez kojih se isti ne bi ni desili.

Zbog toga, iako nema sumnje da ljudi i te kako mogu i individualno da osete uticaj eklipsi, činjenica je da ovako jake eklipse svoj uticaj pokazuju najpre na globalnoj sceni. Geo -političkoj, -ekonomskoj, -socijalnoj, -vrednosnoj, -zdravstvenoj, dakle najpre u geo sistemu tako što se poput talasa šire od epicentra dalje. Pod ‘jake eklipse’ mislim eklipse koje su potpune a ne parcijalne, i koje su u pratnji jakih egzaktnih aspekata planeta koje se prvenstveno odnose na mundane (svetske) tokove i radnje. Ovog marta imamo još jedan vrlo redak treći fenomen, da će se eklipsa podudariti sa prolećnim ekvinoksom (ravnodnevnicom) što je početak Solarne godine, ili još prostije rečeno – rodjendan Sunca.

Poslednji put kada je Solarna eklipsa bila 20. Ili 21. Marta (na rodjendan solarne godine) bilo je 1765. Ali ono što je još i važnije jeste da te godine, ni manje ni više, Uran i Pluton čije nemire osećamo intenzivno od 2010 pa do danas, i tada su bili baš tu gde su sad. Uran u Ovnu, Pluton u Jarcu. A ako znamo da Uranu treba oko 84 godine, a Plutonu oko 248 godina da obidje ceo zodijački krug i da se ponovo nadje u nekom znaku, razumećete da je ovo zaista retka stvar, i da od tog 18. veka ovako postavljeni nisu bili sve do danas.

1765

Solarna eklipsa 1765 (klik na sliku za uvećanje)

Solarna eklipsa 2015 (klik na sliku za uvećanje)

Solarna eklipsa 2015 (klik na sliku za uvećanje)

Malo prisećanja na početak druge polovine 18. veka, vraća nas na revolucionarno doba. Bostonska čajanka, Rat protiv poreza, nameta, danas banaka, Francuska revolucija, Seljačka buna u Rusiji i tako dalje…

Istorija se ponavlja ako smo primorani da je ponovimo, i čini se logičnim da su pobune i revolucije širom sveta ono što sledi. Zapravo, najtačnije je reći: svako pomračenje donosi baš ono što se u kolektivnom nagomilalo, na globalnom pre svega. Kao da je sama eklipsa tek tajmer kada će trpljenja, potiskivanja, frustracije krenuti na površinu i manifestovati se. No naravno, uvek mogu biti manipulisane, jer nikada ljudi u masi nisu lakše žrtve i izmanipulisani nego na pomračenja. Pomračenje Sunca kao smaknuća, smene, povlačenja vladara sa prestola, gašenje carstva, vladavina, mrak moći svega što je važilo za autoritet. Moram da napomenem, da to Sunce nije po defaultu nekakav zao vladar – mada često bude iz percepcije mase, jer važno je kakvo mu ‘značenje’ masa daje. Ali može to biti i ‘odlazak’, smrt, nekog velikog mudrog čoveka, koji je mogao za života bio i poštovan i voljen od naroda.

Kako barataju dosta mitološkim prikazima, eklipse se mogu uzeti za ozbiljno, a mogu i lako ostati na marginama nauke, kao predanja i verovanja naših predaka. No knez Mihajlo jeste poginuo na eklipsu, Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin bivaju tada pogubljeni, Henri I – kralj Engleske umire od bolesti za vreme eklipse, da ne pominjemo onu najpoznatiju za vreme raspeća Hrista, koju vizuelno znamo i iz filmova kada se nebo pomračuje. Primera ima još, ali ostaju negde po strani ostavljajući mesto ostalim planetarnim fenomenima da se pokažu. Kraj kralja, često je i kraj rata pa Herodot beleži da je i rat izmedju Lidije i Medeje završen na pomračenje. Kraj, kraj.

Mimo političkih kriza, pomračenja se najpre tiču i vremenskih uslova. Poplave, požari, velike suše, epidemije koje unište useve, sve što bi masovno zahvatilo velike površine i odrazilo se na privredu i ekonomiju. Takodje i epidemije u zdravstvenom smislu, a kako se ova martovska dešava na samom kraju znaka Riba, iako bi bilo nerealno najaviti potpuni kolaps farmaceutske indutrije, njeno pomračenje ipak može biti za istu nekakav primetni pad ili gomila afera ili kakvih drugih vesti u kojima se dovodi u pitanje njena budućnost. Znak Riba ima svoje mesto u medijima, pa možemo očekivati gašenja medija, emisija, novina i slično, koja se makar kod nas već dešavaju.

Kako su Ribe u uskoj vezi sa lucidnim, sa snovima, fantazijom – ovo je plodno doba za one koji vole da u tišini tumaraju hodnicima duše i snova, da slikama pričaju i simbolizam razumeju. Oni će sigurno imati čime da se bave umesto da prate vesti iz ove dimenzije. No mladima (a i ne samo njima) oprez sa opijatima, starijima sa tabletama sedativnog dejstva – sve sad radi možda jače nego inače, lako se pretera, anesteziolozi zato neka na maksimum odgovornosti i opreza dignu svoj zanat. Isto važi i za one na pumpama, svuda gde ima gasa, nafte, benzina, za sve koji su u poslu sa eksplozivima, hemijskim laboratorijama, gde ima jakih pritisaka. U saobraćaju je zbog Riba najopasnije kada je klizavo, u vreme velikih kiša, kao i u primorju gde treba sada biti posebno oprezan.

Uran i Pluton na početku pomenuti, još od 2010 uznemiruju svet, pomeraju ga iz starog i poznatog, u novo se ulazi nekada lako i spontano, a nekada kroz borbu i srljanja, to se ne da menjati, samo što sada masovno traži učesnike. Biti razuman i držati se svog, ne podleći masi lako i masovnom – čini se kao najbolji savet. Zavodjenje iz Riba je poput hipnoze. Ako i shvatimo da je sve bilo iluzija ili zanesenost, opet bude kasno. No neko mora, i neko hoće, jer masa možda ne diktira pravce, ali svet pokreće svojim učestvovanjem, a sada je na gotovs spremna da reaguje.

Kradje se inače intenziviraju na mlad Mesec i bez eklipse, još je Dupor o tome pisao u svojim astrološkim knjigama detaljnije, a na eklipse nekako taj mrak čuva lopove pa vodite računa o svemu – od ličnih priručnih stvari i toga da li ste zaključali kuću do velikih kradja u hramovima i muzejima ili zatvaranje istih, rušenje/renoviranje i sl.

U biološkom svetu ovo su najezde, jata, pogotovo u morskom svetu, pa ribari imaju sreće. Postoje ptice koje prestanu da pevaju u vreme eklipse, to sam jednom pročitala u nekom zborniku ne bih umela da nadjem izvor. Tišina i mrak, kao da je sve stalo, jer život je onaj koji je bučan i koji je aktivan – tj Sunce. U pomračenju kao da sve staje, ne diše, ostaje skriveno dok ne prodje. Zato i ljudi kao živa bića u vreme eklipsi treba da ispoštuju mir. Sve aktivnosti se spuštaju na niže levele, uključujući potrebu za akcijom, sportom, seksom, aktivnim razgovorom i sl, dok je prepuštanje osećanjima, empatiji, čulima, pre svega dodiru (jer je eklipsa dodir Sunca i Meseca) vrlo važno. Zagrljaj, spoj, čak i neverbalno, u ovim danima može reći više od tematski nametnutih priča koje se na eklipse često i ne dovrše, a nekad i naglo prekinu. No što manje verbalnog pa se i pomračena svest ne manifestuje, black-out kada se kaže i što se ne misli, kada dolazi do jakih svadja i tuča, kada se uradi ono što je posle okidač raskida, prevrata – porodičnih naročito. Sve to verujem da nikome sada nije potrebno. Zato ako čak i neko drugi krene da provocira, treba prepoznati momenat i zaustaviti se, ne dizati cunami.

Ribe su poslednji znak horoskopa. Eklipsa u Ribama na prvi dan Solarne godine jasno ukazuje da se gotovo kilavo vučemo i ulazimo u nov ciklus. Nije to ni umor tela koliko je umor psihe. Negde nema nade, negde nedostatak motiva, vere, negde uslova pa je sve nisko, siromašno, teško. Godina će zato cela nositi ovu simboliku i traži od nas (za naše dobro) da češće nego do sada akumuliramo resurse, da ekonomišemo kada je moguće, da se štedimo i obnavljamo u samoći, izolaciji, mogu to biti i putovanja ali je važno da smo bez moranja i obaveza. Važno je da često sada za sebe nadjemo vreme za obnavljanje, bilo kroz meditaciju, prirodu, nekakav eskejp iz svakodnevnog. Ali češće nego što to pružaju praznični dani i odmori. Psiha traži san, reset. Zdravstveno osim psihe, to je i loš vid, povrede očiju ili oko očiju, infekcije oka, a kad smo kod infekcija – ovo su loše oprani sudovi, aljkavost hotela i ugostiteljskih objekata, pa pored autana nositi i asepsol. 🙂 Da ne bih otišla previše u trivijalno, ovde stajem, vreme je za neke mračne filmove sa puno šume, crnih konjanika i borbe dobra i zla, svetla i tame.

“A great civilization is not conquered from without until it has destroyed itself from within.” W. Durant

Klikni da bi komentarisao

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Na vrh