Astrosimbolika

“Stairway To Heaven” ili, Venerina pesma

work.2958493.2.flat550x550075f.stairway-to-heaven

“Odelo ne čini čoveka” pisalo je ispod sličice u albumu Sarah Key. Potiskivanje Venere je trajalo duže od bilo koje epske borbe, gde se najviše kroz religiju nastojalo doći do njenog…

“I predict: even 100 years from now, Led Zeppelin will still be popular, and will be covered by musical acts on record and live.”

Neko je na youtube napisao ovaj komentar. Verujem da je malo ili ni malo onih koji se ne bi složili.Više svetskih simfonijskih ili filharmonijskih orkestara je obradilo njihove pesme. I to dovoljno govori o tome koliko je Led Zeppelin više od benda. Možda institucija. A možda esencija koja je inspirisala mnoge. A danas, i mene na jedan nov način, kao astrologa.

Pesma “Stairways to Heaven” je od onih čiji tekst ne možete tumačiti odvojeno od muzike, atmosfere, ne možete se samo uhvatiti stiha koji se ponavlja “da je tu ta neka lejdi koja misli da je materijalno bogatstvo najvažnije i da će njime kupiti, kako bi to rekao i Dostojevski kroz lik Ivana K, “carstvo nebesko”.  Verujem da je analiza na bazi prepričavanja, ili tek ovlaš zadiranja u skrivene likove ili pojmove, moguća samo kada je i delo takvo – prizemno, lako, prosto. Recimo, španske serije možete da prepričate ako ih gledate, kao i seks i grad. Ali Gospodare prstenova ne možete, jer je dobar scenarista. Vrhunski! Ne možete da prepričate ni zašto neko treba da ode da gleda balet Labudovo jezero bar jednom u životu, pored sve jedno koliko dobre analize dela, objašnjenja virtueznosti igrača. Džaba. Doživljaj je neprepričiv. Dok se latite pera ili telefona da ga sa nekim podelite, on se već alhemijski rastopio u milijardu nevidljivih moćnih esencija koje se lepe na najskrivenije i najsenzualnije nivoe vašeg bića. Otuda i postoji ta jedna reč u svim jezicima skoro ista – božanstven, divine, gottlich, divino i dr varijante a sve na isti temu – da reči nema, sem’ verovanja na reč da je nešto u svojoj moći, snazi, prevazišlo očekivane ljudske kapacitete i sada je to delo ravno božanskoj kreaciji, arhetipu Stvaranja, a čovek koji je autor ili koji nešto izvodi pa ostavlja druge bez teksta, Stvaralac u najbukvalnijem smislu, jednako Bogu samom. I zato je stvaralaštvo naša najbliža veza sa bogom. A ako ste ateista, onda naša najbliža veza sa Nad-čovekom.

Raskoš metafora i uopšte pojmova koje srećete u pesmi “Stairway to Heaven” uvode vas u apstraktni svet, u beskrajno mistično: gold, the tune, white light, shadows, paths, road, rings of smoke, spirit, voices, echo, whispering… i naravno, na kraju svake strofe, stepenice ka nebu koje zajedno sa ostalim kontekstom čine da vaše putovanje pesmom liči najviše na bajku.

Pre nego dodjem do poente zbog koje sam rešila da danas objavim ovaj tekst, imam potrebu da podsetim, ili da najnežnije moguće zamolim sve one koji “ne veruju u astrologiju”, da astrologija ne traži da se u nju veruje. Da astrologija nije proricalo, nego ogledalo, nego knjiga priča, najveća riznica slika i motiva, radnji i oblika koje ćete vi nesvesno, otelotvoriti svojim delom. Ona je bezbroj scenarija koji u nama žive, bezbroj likova, ambijenata, boja, melodija. I ako je nekome bliska, onda bi trebalo da je najbliža stvaraocima upravo, svakome ko iz mašte ili fantazije nešto domisli pa stvori. Pre nego što je nastala, Mona Liza je postojala u Da Vincijevom horoskopu. Ali ne kao “nešto što će se dogoditi”, nego tek ako taj čovek pronadje u sebi Stvaraoca dokle će stići. Isto su tako postojali hijeroglifi u horoskopu Šampoliona, i Sagrada kod Gaudija, postoji isto tako baš ta knjiga koju ćete napisati u vašoj natalnoj karti, ali samo ako krenete stazom pisanja, postoji već vaša kompozicija koja čeka da bude pronadjena i otkrivena svetu. Praktična astrologija ne postoji. Postoje samo praktični astrolozi, da reše svakodnevne muke, koje nikada neće biti rešene, a znate zašto? Zato što je slobodan čovek onaj ko nema potrebu za astrologom. Onaj koji je Stvaralac. Ko je u viziji ili na krilima mašte, ko sanja budan, pa jedini posao astrologa je da ljude ka stvaraocu u njima samima vodi. To je najhumanija, najplemenitija veština koja ljude vodi ka drugim apsolutno plemenitim stvarima, idejama, vizijama – koje opet moraju biti samo i isključivo njihove. Medjutim, kada Stvaralac na svom putu postane Master, on toga neće biti svestan, ali će tada stvarati dela koja nose u sebi večne istine. Kao da iskače iz okrilja individualnog koji u horoskopu živi, jer normalno – svi naši horoskopi se razlikuju, i sve su to neke male naše istine za koje znamo, ma koliko one bile kontradiktorne. Ali kada prevazidje taj deo, ili prostim jezikom rečeno “prevazidje sebe samog”, on tada “razgovora sa univerzumom”, bez posrednika, tu nam fale reči, nekada se kaže “postaje kanal”, najupotrebljivanija reč za taj momenat je “ima inspiraciju”, ali inspiracija je izgubila snagu jer se mnogo vekovima izandjala i previše puta pogrešno upotrebila kada je umesto nje bilo istinitije upotrebiti reči poput: ima ambiciju; ili ima želju da nešto kaže, napiše, stvori; i najčešće se radilo o afinitetu, prijatnosti koju osetimo u interakciji sa nečijim delom u ma kojoj formi – dok inspiracija bi podrazumevala da imamo svoj odgovor koji je došao nenadano i skreće pažnju sa dela koje nas je fasciniralo na poptuno drugi kolosek do kog opet, bez ovog dela ne bi došli. Pa ako slušajući neku pesmu osetite inspiraciju da crtate nešto, to jeste inspiracija. Ali ako osetite “inspiraciju” da napišete kako ste doživili neki film, to je samo reakcija… no dobro.

I tako, dok su stvarali i ovu pesmu, Rober Plant je možda krenuo da piše iz svog horoskopa. Iz bujnog trigona Venere u Raku sa Mesecom u Ribama, ali je skliznuo u to Nešto, svakako nesvesno, i napisao pesmu o Venerinoj vezi sa Bogom, nesvesno odredjujući svakim stihom profil jedne od astroloških Venera, a njih je naravno 12.

Šta je Venera u našim horoskopima do ona prva svest – da smo srećni kada smo ljubljeni, da smo željni lakoće, a ne teškog rada, da smo ambiciozni u potpuno sebičnom stvaranju svega što smatramo bitnim da bi nam na dalje bilo lakše. Venera je vikend nakon teške nedelje. Venera je kada se neko neočekivano pojavi i reši vam problem, Venera je ona Kamijeva “kada dobijete odgovor “da”, a da niste postavili pitanje.” Venera je tu pokraj vas uvek kada ste zahvalni što se sve nekako skockalo i sredilo, i kada se divite sebi što ste blagovremeno nešto završili da biste evo sad mogli da uživate i budete opušteni. Venera je naša želja da budemo opušteni, nasmejani, radosni i u večitoj igri, nikako moranju. Kada je prenaglašena ona otuda i može da vodi u indolenciju, lenjost dakle, i gramzivost, jer nikada dosta! Za Veneru je glad za još lakšim, boljim, lepšim, jedina ambicija, pa iako ste kao dete uživali u letovanjima na Grčkim ostrvima dok je neko zbog nešto manje blagonaklone Venere prihvatao sindikatska odmarališta duž Jadrana, evo vas gde vam sada ni Grčka ostrva nisu dovoljna, evo vas na Kubi, evo vas na Baliju! Želja želju sustiže, ali džabe sve – ako su džepovi prazni. Venera više nego u srcu, živi u džepovima! Zato ona veruje da je zlato sve što sija i u ovoj pesmi.

Venera je oduvek ljude više od bilo čega činila nejednakima. “Odelo ne čini čoveka” pisalo je ispod sličice u albumu Sarah Key. Potiskivanje Venere je trajalo duže od bilo koje epske borbe, gde se najviše kroz religiju nastojalo doći do njenog istrebljenja – da tako kažem, jer gde je Venera, tu je lakoća, a gde je lakoća – tu je smeh, a gde je smeh – rekao je Umberto Eko, “nema potrebe za bogom”. Nisu je ostavile na miru ni narodne poslovice, “ko hoće veće izgubi iz vreće”, “bolje vrabac u ruci, nego golub na grani” i druge. O bajkama da ne govorim. Lepota se isključivo vezivala za siromaštvo, a bogatstvo za – zlo. Na kraju kada siromašan postane bogat – e to je pravda, kojoj se narod i danas nada, ili da prevedem: i dalje veruje u bajke. Sistematski se na Balkanu naročito “veneroidan” tip osujećuje, pogotovo u ženskom obliku, o čemu sam govorila na svom predavanju o Veneri u martu 2011. Ko je bio, setiće se. Skromnost se trenira, a želja je prirodna stvar, ne može ni da se glumi, dok skromnost može.

I eto, i o tome je ova pesma. Kažem “i o tome” jer možda će i neki poznavalac likovne umetnosti odvojiti vreme pa pronaći u stihovima vezu protkanih slikarskih motiva i epoha. A neko ko je filmofil, može u stihovima prepoznati scene filmova i spojiti ih u jedno. Kada neko umetničko delo, kao što je ova pesma, prevazilazi naše individualne granice kojima bitišemo i iz kojih stvaramo, a koje su najčešće psihološke prirode, mi uplivavamo u okean gde se sve može posmatrati sa više različitih uglova i prikazivati božansko, poput fraktala, jer se tim različitim pogleda ne krnji, ne osporava, čak naprotiv, ne menja ni milimetar svoju suštinu – ostaje isto, kao tek da se rodilo, i gotovo zasenjuje svojim savršenstvom, koje je veće koliko je više univerzalnih njegovih potvrda u svetu oko nas.

U nastavku sledi tekst pesme gde sam na kraju svakog stiha navela Veneru kojoj dati opis odgovara. Kao muzičku ilustraciju, odabrala sam izvodjenje ove pesme Londonskog Filharmonijskog orkestra. Uživajte i inspirišite se.

STAIRWAY TO HEAVEN – LED ZEPPELIN

There’s a lady who’s sure all that glitters is gold (Venera u Lavu)

And she’s buying a stairway to heaven.

When she gets there she knows, if the stores are all closed
With a word she can get what she came for.
(Venera u Blizancima)

Ooh, ooh, and she’s buying a stairway to heaven.

There’s a sign on the wall but she wants to be sure
‘Cause you know sometimes words have two meanings. (Venera u Devici)

In a tree by the brook, there’s a songbird who sings,
Sometimes all of our thoughts are misgiven. (Venera u Raku)

Ooh, it makes me wonder,
Ooh, it makes me wonder.

There’s a feeling I get when I look to the west,
And my spirit is crying for leaving. (Venera u Strelcu)

In my thoughts I have seen rings of smoke through the trees,
And the voices of those who stand looking. (Venera u Ribama)

Ooh, it makes me wonder,
Ooh, it really makes me wonder.

And it’s whispered that soon if we all call the tune
Then the piper will lead us to reason. (Venera u Vagi)

And a new day will dawn for those who stand long
And the forests will echo with laughter. (Venera u Jarcu)

If there’s a bustle in your hedgerow, don’t be alarmed now,
It’s just a spring clean for the May queen. (Venera u Biku)

Yes, there are two paths you can go by, but in the long run
There’s still time to change the road you’re on. (Venera u Škorpionu)

And it makes me wonder.

Your head is humming and it won’t go, in case you don’t know,
The piper’s calling you to join him, (Venera u Ovnu)

Dear lady, can you hear the wind blow, and did you know
Your stairway lies on the whispering wind. (Venera u Vodoliji)

And as we wind on down the road
Our shadows taller than our soul.
There walks a lady we all know
Who shines white light and wants to show
How everything still turns to gold.
And if you listen very hard
The tune will come to you at last.

When all is one and one is all
To be a rock and not to roll.

And she’s buying a stairway to heaven.

Klikni da bi komentarisao

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Najčitanije

Na vrh