Pun Mesec – pri tom pomračen, a vi kako ste?

Zato je sada čovek žedan ljubavi, senke prošlosti se javljaju, a pesma negde iz pozadine dopire… puna pomračenja, “Kraj mene sve je pusto, sve tamno, mrklo sve, kad čežnja ostane sama…

Pun Mesec, pa još pomračenjce – lunarna eklipsa, po mom iskustvu mnogo teža situacija nego Sunce kada se pomrači. Em što i duže traje od solarne eklipse.
Jer Mesec je instinkt koji sada u mraku biva ‘zaslepljen’, Mesec je duša na koju pada senka, tv ekran je u mraku, smetnje u vezama, kuršulsi na malim sijalicama, pomoćnim i lampama, što i nije toliko bitno koliko to da je Mesec i ono nacionalno nesvesno, i kolektivno nesvesno i prenatalno nesvesno. Koliko nesvesnog u jednom biću. Koliko arhiviranog sećanja, prividno zaboravljenih slika, dogadjaja, memorijskih kartica sa brižljivo ispisanim datumima i učesnicima živi u nama a da nismo toga ni svesni. Ali znamo šta je inspiracija, i šta je to kada nam pesma podstakne emociju zvala se ona sreća ili tuga, i kada to lirsko i nežno, skriveno i intimno u nama – što je uvek prikazano Mesecom satisfakciju svojih žudnji emotivnih traži, vapi za ispunjenjima želja kojih se ni nabrojati ne može, jer ni ne zna čega sve duša nije ostala gladna, jer da.. baš tako, ovo je glad duše, a ne tela, ovo je … ma donesi još jedan bokal domaćeg vina jer smo prvi slistili za čas.. pala senka na bokal žednih duša, jer žedj je ovo prijatelji, žedj emotivna, i u stvari suša jedna starozavetna. “U mrak! U mrak!” Povikše tamne senke što na duhove liče, al’ duhove prošlosti koji u našem Mesecu žive. U duši celoga sveta, svakoga od nas, pa i onaj što se odrekao pesme, vina i romantike – eto ga gde krišom, u mraku sada suzu pušta i seća se… amarkord.. rekoh to i danas na času iz ne znam kog razloga… Sećam se… Sećam… I sad, kad krenu slike, kao i sve u Strelcu u kome nam se Mesec sada zatekao, nižu se strastveno i furiozno u jedan u stvari – film..
Ali kako Mesec krivi, menja, oblikuje onako kako duša želi – ništa tu realno sad nije. Pa ni prošlost. Koji je to beše film gde jedan dobar frajer reče, “Stvari ne pamtimo kako su se desile, nego onako kako smo ih doživeli.” Koliko istine u jednoj rečenici, a Mesec je taj koji je snimio poput pijanog kamermana, uključio je blur ni ne primetivši, zavarao sebe samog, on voli blur, on voli mrak, šmek u kome se naslućuje, jer naslućivanje je ljudskoj rasi zavodljivije i opsesivnije od jasnog vida. Ko se još zaljubio po danu, ma dajte molim vas! No tek kad padne noć, u mraku kluba, u tami neke sobe, tek tad vidimo njenih očiju sjaj… I samo u mraku žena zna koliko je muškarac želi, taj ženski princip svekolikog magnetizma i jasne strasti što na najlepšu bajku liči.. i ko posle takve noći ne mrzi Sunce!? Ma mrzimo ga svi što mora da sepojavi u svojoj volji i imperijalnom izdanju svakog dana ponovo i prekrati noćni sjaj duše.

Zato je sada čovek žedan ljubavi, senke prošlosti se javljaju, a pesma negde iz pozadine dopire… puna pomračenja, “Kraj mene sve je pusto, sve tamno, mrklo sve, kad čežnja ostane sama… Ko ludilo svud bude tama i ništa nije.. kao pre. Pala je noć na osmeh moj, na život sav – kada je lik nestao tvoj u zaboraaaav….” pa hop! u malodušnost, jer kad, ako ne sad!? Šta je čovek kriv što je malodušan kad malo ljubavi = malo duše, pa bar danas pustite mi da žalim sebe, i svoju pustu elegiju slavim. Ali slušate vi šansone sad i neke romantične melodije, ne sluteći da na nebu još jedan mnogo bitniji i teži aspekt (pogotovo u ovoj junskoj kombinaciji sa pomračenjem svetla) mami i zove i nagoni na strast, sagorevanje u želji, traži akciju što je još gore i ne da mira…

Na nebu (vidi sliiiku!) takodje danas sutra i oviju dana, Venera i Mars u ratu, u boju, u okršaju svojih želja, strahova i strasti. Kvadrat Venere i Marsa traži strastveno osvajanje i strastvenu predaju i nikako drugačije. Pa iako je Mars u Devici, što negde akciju razumom još ume da odloži, eto Venere koja iz Blizanaca rečima kao da provocira ovog najumnijeg medj’ ratnicima da joj na usta ruku stavi, prebaci preko ramena i kroz žito trkom! Jer ostalo se bez teksta.. zajednički vladar njihov, Merkur, nema šta da kaže… Pismo je pocepano i neposlato, a ono koje je poslato pročitano i pocepano. Delete Delete Delete.. ko se to naljutio toliko da stiska opciju za brisanje, što je analog cepanju pisama danas, i onda kada je sve pobrisano i otišlo u nepovrat? Zašto ona misli da ja snage nemam, pita se Mars gotovo počevši da veruje i sam da je izgubio muškost i ispao mlakonja i nekako ‘jadan’ samo zato što je hteo da bude fin, strpljiv, taktičan i pametniji od onih bahatih momaka što ništa od intelektualnog u sebi nemaju. Zar je moguće da žene zaista šamar žele samo? Pa evo ga gde on koji se davno zakleo da ženu udariti nikada neće, on, jedini koji sebi ne dopušta životinjsko ponašanje ‘smelih’ divljaka, gde u nedostatku reči (kvadrat Merkur) sad fljusnu je ili bar odgurnu da bi našao put do vrata. Besan i ljut što žena više žena nije, a ona zbunjena iz Blizanaca što nije ni shvatila čime je takvu reakciju izazvala. Ona je samo htela da se našali, i tačno.. nije razmišljala, mislila je da ćaskaju. Zato on spušta slušalicu, ne ona, jer ona je u Blizancima i zaustaviti se ne može njen jezik niti obuzdati! Pogan jezik ovog puta što uvredu zna da pruži ili kakvu provokativnu priču, koja jedino još samo kao hot line može da prodje,   bistrenje porno sajtova zbog čega će sada padati serveri, ili kako se to već kaže/zove kada navala postane velika. Ili romantika ili brutalan seks zversko da se oslobodi frustracija silnih. I nikako svadja u autu, ko boga vas molim, jer u Blizancima je opasno da ako ga imalo volite sad ga naljutite, pa čekajte da kući stigne, gde može u miru da se bar u senci Meseca (doma svoga) ko čovek od ljutnje i tuge napije. Ali za volanom, on će kao i svaki Mars u svojoj prirodi na gas, a ona će izaći iz auta na sred raskrsnice… A sa neba gleda ih Mesec u senci koja ga prekriva i u Strelcu – na autoputu i svim velikim ulicama i širokim, koje imaju ime, ali nemaju rešenje ni utehu za ovo dvoje što ne znaju da li se mrze ili vole.

A ja, kao pravi primer nekoga sa Mesecom u Škorpionom, umesto da vam kažem “izbegnite i prespavajte ovo sve” reći ću vam, “samo napred! ne odustajte… izazovi, doživi, pusti! ” samo ne u kolima i na ulici. Jer potrebe su to naše, da se volimo jer se mrzimo i mrzimo jer se toliko volimo. Potrebe su to naše da onda kad duša vapi za jednom samo kapi – mi umesto da tražimo eliksir, želimo i čeznemo za otrovom. Nema psihologije koja će vas u tome sprečiti i ‘osvestiti’ jer Eros je zbrisao čim je Psiha prinela sveću da ga bolje vidi… Ali ste svakako blagosiljani ovih dana ako ljubavi neke jake u vašim životima baš i nema, te je iz duše svoje kao čežnju i strastvenu želju prevedite u literaturu, biće to baš lepi stihovi i redovi što erosom uzbudjuju i najhladnije.. pa tako eto novih virtuelnih ljubavi što rečima ili tek ovlaš dodirom krenuše put erosa.

I ne postoji bolja pesma kao ilustracija, od ove…

13 Komentar(a)

13 Komentara

  1. Dragan

    03/06/2012 at 20:29

    Za ovo bi se reklo: Ma idi bre ili Đe me nađe ili Neka jadna nebila. Sve drugo je višak.

  2. uzkika

    03/06/2012 at 22:36

    To je to….:)

  3. MoooooN

    04/06/2012 at 22:47

    Lajk 🙂 Javljam se, iz prikrajka, klimam glavom, sve je tako… Boli – Voli – Voli – Boli – ne voli – pa opet voli. Sanja, jel ovaj aspekt moze da oznaci i neke satro friendly nedefinisan odnos, taj mars kvadrat venera?

  4. Maruska

    05/06/2012 at 11:50

    I da… On je tu – i u dobru i u zlu!

  5. Jovana

    05/06/2012 at 14:26

    Draga,

    Koliko ti je ovaj tekst divan, diiivan!!! i pesma…

    “… jer žedj je ovo prijatelji, žedj emotivna, i u stvari suša jedna starozavetna.
    …”
    “… A sa neba gleda ih Mesec u senci koja ga prekriva i u Strelcu – na autoputu i svim velikim ulicama i širokim, koje imaju ime, ali nemaju rešenje ni utehu za ovo dvoje što ne znaju da li se mrze ili vole. …”

  6. Venera u Vagi

    05/06/2012 at 19:17

    Divan je tekst … i tako iskren… u pravu si ne znam da li bih se mazila i volela ili ljutila i plakala, i tako u krug…

  7. Maja

    06/06/2012 at 23:24

    “Koliko nesvesnog u jednom biću. Koliko arhiviranog sećanja, prividno zaboravljenih slika, dogadjaja, memorijskih kartica sa brižljivo ispisanim datumima i učesnicima živi u nama a da nismo toga ni svesni.”

    A ja upravo citam “Ja sam ok, ti si ok”…..

    Veliki pozdrav Sanja, do brzog susreta 🙂

  8. Ivy Lee

    12/06/2012 at 19:59

    Moon u Sco, po yjotishu u Libr; razumijem jako dobro. 🙂

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Na vrh