Lilit po znacima

Priča o Lilit

Sensa 22 Priča o Lilit, piše Sanja Perić-2

Astrologija je drevna veština, koja se u svojim temeljima čvrsto oslanja na mitove i božanstva (po kojima su planete i dobile imena). Zbog toga, da bismo zaista razumeli priču o Lilit moramo je pričati od početka.

»Ti se pitaš ko sam ja
pa ti dolazim poput tvoje senke
kao ptica u letu usred mračne noći?
Ja sam prva i poslednja,
ja sam obožavana i oskrnavljena,
ja sam kurva i svetica…
Ja spavam na zemlji i igram u drveću,
Ja ležim na pesku i letim s povetarcem.
Ja koračam ka suncu i pijem sa pčelama,
Ja pevam…i radim sve ono što poželim!«

(Solomon, Pesma nad pesmama)

Astrologija je drevna veština, koja se u svojim temeljima čvrsto oslanja na mitove i božanstva (po kojima su planete i dobile imena). Zbog toga, da bismo zaista razumeli priču o Lilit moramo je pričati od početka.

Mitološka Lilit

Prvi put se pojavljuje u sumerskom mitu i od tada ne prestaje da fascinira. U keltskom, ona budi svoje tamne strasti i žudnje i buntovnički se okreće protiv svog kreatora. Pominje se i u hindu mitu, kao i u hebrejskom, po kome je najpoznatija kao prva Adamova žena. Imena joj se samo menjaju: Laylah, Lili, Ka-Li, Lila, Lamaštu, Lammea, Lilitu – što je vavilonsko-asirska reč i doslovce znači “demon noći”. Po Zoharu (Kabala), Adam se pominje najpre kao androgin – i muško i žensko. Ali, kada je video kako se nagoni u životinjama bude i manifestuju u tome da svako ima svog para, postao je svestan koliko je usamljen. Dok je bio u dobokom snu, Bog ga je prepolovio, odvojivši žensko od Adama. To žensko, bila je Lilit, prva Adamova žena kao nagonski, zemaljski vid ženske energije i živo otelotvorenje Adamovih potajnih žudnji potpuno jednaka njemu. Takođe, u drevnom zapisu Alfabet Ben Sira piše, da je bog i Adama i Lilit, njegovu prvu ženu, stvorio zasebno, ali je za nju upotrebio “nečiste taloge umesto praha”. Zbog toga nisu imali mira, a ona je odbijala poslušnost da u polnom opštenju legne pod svog muškarca smatrajući i to potčinjenošću. Zbog divlje prirode bila je proterana iz Raja u pećine na obalama Crvenog mora gde je dalje opštila sa zlodusima i odakle je odlazila u svoje noćne demonske pohode na ljude.

Kao demonu, svuda joj se izričito pripisuju tri radnje:

–          zavođenje i seksualno iscrpljivanje muškaraca (pogotovo oženjenih)
–          ubijanje dece
–          njeno prikazivanje ljudima kao sukube, Nemaha (demoni, vampire, veštice)

Kako god, Lilit je već hiljadama godina asocijacija za demonsko, nadmoćno, seksualno-magijsko. Ljudi je se boje, inkvizicija je spaljuje jer previše zna i ume, zbog bluda i otvorene seksualnosti je giljotiraju u srednjem veku, jer veruju da je u “telo žene ušao duh Lilit”. Naši preci smišljaju bajalice i pesmice kako bi je oterali sa praga. Žene naročito vode računa o njoj, da im ne bi zavodila muškarce noću i ubijala decu. Postoji više autora koji tvrde da je engleska reč za uspavanku “lullaby” zapravo pogrešno spelovano “lillu-by” (Lilit, odlazi!) u smislu pesama koje su majke pevušile deci pred spavanje i na taj način terale Lilit od njih. Dakle, mnogo pre nego što je Sefarijel (astrolog) umetnuo Lilit u natalne horoskope, ona je intuitivno postojala, imala ime, bila očigledna u svakodnevnom životu u vidu razvrata, bludnih radnji, žudnje za osvetom i volje da se žena seksualno i svakako postavi jednako uz muškarca.

Astrološka Lilit

Za razliku od planeta koje realno postoje, Lilit je fiktivna tačka na nebu. Putanja po kojoj Mesec kruži oko Zemlje je elipsoidna i kao i svaka elipsa ima dva centra. Jedan je Zemlja, a drugi je prazna mračna tačka i pripada Lilit.  Možda je važno spomenuti da postoji i asteroid Lilit koji je dobio ime po francuskom kompozitoru Liliju Boulangeru, i asteroid ne treba mešati sa primarnom Lilit koja baš kao i ova fiktivna na nebu, živi u kolektivnom nesvesnom čovečanstva od samog početka.

Kao i sve, i Lilit treba vreme da bi se potpuno društveno otelotvorila i bila prihvaćena. U početku, običan narod je prepoznaje kao ‘ludilo i opsednutost zlim duhom’ jer je narod tada na mnogo nižem nivou svesti i pod strogim zakonom koji je za divljanje, neposlušnost i svaku buntovnu aktivnost kažnjavao smrću (vešanjem, giljotiranjem, spaljivanjem). Žena koja pušta svoje strasne demone na slobodu bila je grešna, a ako je uz to posedovala kakvo umeće i znanje – proglašavali su je vešticom. Bez mogućnosti izbora, ljudi su snagu Lilit dugo potiskivali sputavajući svoje slobode, proganjajući je na taj način duboko u pećine Crvenog mora našeg nesvesnog. Potisnuta Lilit je jedino opasna jer priziva situacije koje će je osloboditi tamničenja. Priziva prevare, izdaje, odbacivanja, poniženja, zavist, razvrat i bludničenja – čega je baš u ovom istorijskom period bilo na pretek. Apsurdno je da dok Lilit običan narod potiskuje, što zbog stida, što zbog straha, na dvorovima njen razvratni duh caruje. Čuvena kineska carica Wu Zetian zbog vlasti ubija rođene sinove i ćerku u pelenama, Marija Terezija pod svoju kontrolu stavlja proganjanje i spaljivanje veštica i konačno ga ukida, grofica Elizabeta Batori se u to vreme kupa u krvi nevinih devojaka. Renesansna umetnost je kroz ključaonicu pušta dalje među ljude,  da bi zapravo u 20. veku njeno prisustvo postajalo sve intenzivnije, a od hipi pokreta, feminizma, seksualnih sloboda gotovo sveprisutnije. Kolektivno nesvesno je polako razotkriva, pa se već 1919. godine pojavljuje na filmskom platnu prvi put. Luiz Bruks i sijaset holivudskih diva još u onim godinama pre II svetskog rata otvaraju odaje večitog mraka suočavajući se sa demonom koji je zapravo samo duboko potisnuti deo ličnosti. Njeno otelotvorenje seksualnih sloboda i fatalne žene zavodnice nalazimo u liku Isidore Dankan, Anais Nin, Mata Hari.

Frojd u svojoj podeli navodi Id, kao “prvobitnu instancu ličnosti koja zbog svoje nagonske prirode ne poznaje zakone vremena, logike i morala.” Zbog toga je id anarhičan, jezgro nagonskih sila koje jedino žele da se potpuno zadovolje, daleko od svesti, nerazuman i haotičan glavni je uzrok neurotičnih poremećaja… baš kao Lilit! I kako smo postali možda baš zahvaljujući Frojdu svesni da je taj ‘zloduh’ u nama a ne mimo nas, krenuli smo da ga tražimo. Žene najviše. Žene, vekovima sputavane, željne osvete zbog mučenja i trpljenja koje su proživele. Ako ste gledali najnoviji film Larsa fon Trira “Antihrist” – verujte da je to od početka do kraja film o Lilit. No nje ima i u svakom ostvarenju gde se divimo ženskoj snazi da se izbori za pobedu i prevlast u svetu muškaraca, gde strastima zavodi i ostavlja bez daha. One su samostalne, svoje, hrabre, neuništive, ultimativne ‘femme fatale’, psihički jake, nadasve pametne i verne sebi, nametajući sliku femine kakva danas služi kao uzor ženama kakve da budu, pa čak i više – sliku žene kakva je danas poželjna i od muškaraca. Te otuda nije čudno što je baš ‘Lilit’ najčešće korišćen username na internetu. Danas, uprkos bremenu prošlosti koji je nametao smernost, strah i stid, žena je slobodna da bude žena sa ravnopravnim potrebama kao i muškarci.

U astrologiji, Lilit je prijatelj ali samo onima koje joj ponude slobodu. U suprotnom, ona iz nesvesnog šalje svoje poslušnike demone da napadaju svest sumnjom, gorčinom, opsesijama, histerijom. Poredi se sa osećanjem odbačenosti, izdaje i potčinjenosti. Ove tri najveće prepreke na putu do zdrave i ravnopravne zajednice muškarca i žene su u stvari duboko u ženskoj psihologiji strah od toga da se ne bude ponižen, odbačen i iskorišćen. U takvim stanjima žena biva proganjana nekontrolisanim besom, očajnom potrebom da se sveti, krizama u kojima se smenjuju sebičnost i bespomoćnost. Lilit u horoskopu je uvek lik zavodnice, slobodne i seksualno potentne žene sa kojom muškarac vara svoju partnerku, ili lik žene kakvoj ona želi da sliči, ali će Lilit pokazati i ono mesto gde možemo biti najgrublje odbačeni, ranjeni, gde se nadaleko čuje krik bolne duše poput rike ranjene zveri. I baš kao da danas žena najpre mora da iskusi to razaranje, gubljenje poverenja, izdaju, ne bi li tek onda sljuštile sa sebe nasleđe indoktrinisanog ponašanja i usiljene dobrote kojoj često nije bilo mesto tamo gde ju je pokazivala samo da bi i dalje bila dobra, ljubazna, plemenita, fina. Pa tek kada ovaj proces doživi, tek kada dozvoli sebi da želi, da greši, da bude slobodna bez grča i straha, da ne ispunjava samo tuđe zahteve već se usprotivi kao Lilit samom tvorcu, a naročito kada uspe da se bez stida pokaže pred suprotnim polom – ona doživljava preobražaj. Tek tada postaje istinski očarana svojim telom, svesna svoje seksualnosti i volje, i to je istinski početak njenog samopoštovanja. Zbog toga žene svoj strastveni, zavodnički i  moćan deo sebe otkrivaju uglavnom tek oko 40-te godine, ali sigurno da će se sa novim generacijama ta granica pomerati i dalje ka mlađima.  Upravo zbog te transformacije i puta koji je neophodno preći u momentu gubitka i odbačenosti, Dr Stevan Petrović  misli da: “Lilit-žena, Lilit-majka, Lilit-zavodnica je u tolikoj meri prisutna u svakodnevnom životu i psihopatologiji, da je već u tolikoj meri postala realnost, pa zaslužuje da u stručnoj literaturi dobije posebnu dijagnostičku jedinicu, kakvu su recimo dobili, Edipov kompleks, kompleks Don Žuana, Kainov kompleks.”

Sensa 22 Priča o Lilit, piše Sanja Perić-2

3 Komentar(a)

3 Komentara

  1. Milos Belic

    January 16, 2014 at 2:26 pm

    jedan od boljih astro sajtova

  2. telefon

    February 4, 2016 at 1:54 pm

    Sjajan tekst. Interesuje me poreklo citata? Čini mi se da nije iz Pesme nad pesmama (možda grešim). Ako znate tačno poreklo, molim Vas da napišete. hvala!

    • Aleksandra Sanja Peric

      February 4, 2016 at 7:59 pm

      ja sam zatekla ovaj citat potpisan Pesmom nad pesmama, kao sto sam i napisala ispod. Ako nadjete drugi izvor – javite.

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Na vrh